среда, новембар 22, 2017

Тагови Вести таговане са "Ангела Меркел"

Ангела Меркел

-

СА НОВИМ КАНЦЕЛАРОМ МОЖЕ БИТИ И МОГУЋА НОВА КОАЛИЦИЈА СА СОЦИЈАЛДЕМОКРАТАМА

  • Тренутно су најизгледнији нови избори јер Ангела Меркел не жели мањинску владу. Зато је један од лидера Алтернативе за Немачку, Александар Гауланд, већ задовољно изјавио: „Меркелова је доживела фијаско. Време је да напусти положај канцелара“
  • Познати немачки политиколог Александар РАР: „Пред Ангелом Меркел је прилично мрачна перспектива. На превремене изборе ће низ партија изаћи са новим лидерима. Не искључујем ни да ће хришћански демократи на њих изаћи без Меркелове. На њој је лична одговорност за најлошији изборни резултат у историји странке и садашњу ситуацију“

ЧЕТВРТИ канцеларски мандат Ангеле Меркел дошао је (не)очекивано у питање.

Пропао је њен покушај да формира владајућу коалицији, па су јој преостале само две могућности, а ни једна јој не гарантује да ће остати за кормилом Немачке.

Фијаско је уследио после неуспелих 12-сатних преговора са Слободном демократском партијом и „зеленима“ о коалицији у Бундестагу. Сада је на танком леду и даља политичка каријера Меркелове иако је њена CDU заједно са сестринском баварском партијом CSU освојила релативно највише гласова (33 одсто) на недавним парламентарним изборима.

Један од лидера Алтернативе за Немачку Александар Гауланд већ је задовољно изјавио:

„Меркелова је доживела фијаско. Време је да напусти положај канцелара“.

Лидер слободних демократа Кристијан Линднер неуспех преговора је кратко објаснио: „Међу нама нема заједничког погледа на развој земље“.

Сада су отворена само два пута: нови избори за Бундестаг и формирање мањинске владе, а Меркелова је већ објавила да је то за њу неприхватљиво јер би мањинска влада била нестабилна.

Победа CDU тако се претворила у „пирову“.

Представник „Зелених“ Јирген Тритин саопштио је да његова партија не жели да буде део мањинске владе.

Познати немачки политиколог Александар Рар оценио је да његовој земљи прети политичка нестабилност и да треба „спасавати демократски процес“:

„Пред Ангелом Меркел је прилично мрачна перспектива. На превремене изборе ће низ партија изаћи са новим лидерима. Не искључујем ни да ће хришћански демократи на њих изаћи без Меркелове. На њој је лична одговорност за најлошији изборни резултат у историји странке и садашњу ситуацију“.

Рар додатно указује: „Меркел је испровоцирала миграциону кризу поводом које се Немачка поделила. Она је фактички изгубила изборе јер је CDU под њом фактички изгубила статус народне партије. Сад је још земљу довела до тога да се не може формирати влада“.

Рар закључује: „У њеној партији већ почињу да размишљају како партија да опет на изборима осваја 40 одсто гласова, а са Меркеловом то више очито није могуће. Она више није пожељан лидер у очима многих у властитој партији. У CDU ће почети борба за „наслеђе Меркелове“. То ће бити главна интрига наредних дана, можда и недеља у Немачкој“.

Други немачки аналитичари процењују да ће CDU опет морати у коалицију са социјалдемократама.

Неки од њих су уверени да ће до тога доћи „са новим лидерима и новим канцеларом“.

 

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/rar-merkelova-vise-nije-pozeljan-lider-cak-ni-za-mnoge-u-svojoj-partiji

-

Борис Степанов 

Госпођа Меркел, која је на скорашњим изборима за Бундестаг прегазила СПД и њеног неуспешног лидера Мартина Шулца, сада може свом суседу Емануелу Макрону да  да  добре савете. Макронов   рејтинг се  нагло скотрљао на 37%. Он свој народ притиска и покушава да реформише радне законе који ће један део Француза да нагло осиромаши. Немачка нема таквих проблема – код њих је извоз одавно премашио увоз. Немци су својим стандардом задовољни, економски показатељи су сасвим добри. Зато је друштво и поверило Меркеловој управљање земљом на још четири године.

У Немачкој и Француској има много заједничких уских места. Једно од њих, и главно – то је демографска криза. У Немачкој су одавно схватили да треба да се повећа узраст за одлазак у пензију. Пре је просечан животни век износио 75 година. Сада већ треба да се води брига о стотинама хиљада деведесетогодишњака. Врло брзо ће бити и више људи који ће дочекати и 100 година. Ту  се Немачка са ниским наталитетом налази у компликованијој ситуацији од Француске. За разлику од Немаца сви француски становници имају картицу за здравствено осигурање Carte Vitale. Довољно је да се она покаже у државној клиници и одмах се добијају бесплатне медицинске услуге. Уколико је потребно и операција. По њој пацијенти бесплатно у апотеци добијају лекове које им је преписао лекар из клинике.

Наравно да за буџет то представља тешко бреме и да га и то чини дефицитарним. У Француској се разбуктава социјализам у јарким бојама. Али – Макрон је одлучио да на свему штеди. Здравство прво потпада под финансијски нож. Повећаваће се порез пензионерима, смањиваће се социјална подршка  и тако даље.  Ако почне да се прича да Макрон није у праву, он мирно може да каже да су и Немци почели да штеде на свему. Немају дефицит у буџету, а ми имамо. Ето – читава прича. Наравно, Меркелова је мудра и искусна дама. Она ће увек знати  како да помогне свом младом комшији. Може да га посаветује, а може и да му позајми новац. Истина, кредити морају да се врате. Ако не буде евра да би се вратили, немачки банкарски бизнис ће са задовољством да прихвати предузеће по ниској цени. У Паризу се већ данас дискутује о таквим варијантама. Живот је ствар и мудра, и интересантна. Зато и Немачка, и Француска треба пажљивије да погледају једна у другу.

-

Драган Милашиновић

Када је, сада већ далеке 1992. године, хрватска певачица Сања Трумбић извела своју песму „Данке Дојчланд“, као знак захвалности за све што је Немачка учинила за Хрватску независност, то је чак и у тада национално еуфоричној Хрватској сматрано као политички кич, без обзира што ју је хрватски врх форсирао у медијима првих неколико недеља. Иако се песме нико више не сећа наслов је на пост-југословенском простору остао да живи као подругљиви синоним за нечије удвориштво и спремност на добровољно вазалство.

Но, реално речено, Хрватска је имала све разлоге да Немачкој пева песме захвалнице и шаље топла писма. Да није било одлуке тадашњег немачког врха да прекине консултације са европским партнерима и самостално призна сецесионистичку Туђманову творевину питање је како би се развијала читава југословенска криза и да ли би њен расплет био толико крвав.

Доласком Вучића на власт започела је ера бљутавог удвориштва (Тадић је ипак то радио култивисаније) према западним центрима моћи, а према Немачкој посебно. Његова демагошка лупетања како је спреман да клечи у европским престоницама ради имагинарне добробити Србије, када је Немачка у питању достизала су кулминацију.  У једном тренутку изгледало је као да жели да се прогласи за Немца. Он не само да је на незаслужени пијадестал подигао Ангелу Маркел, већ је Вебера прогласио за омиљеног филозофа, а промовишићу принципе протестантизма отворено се ругао свом народу и Православљу. У пар сусрета које је имао са Меркеловом држао се толико снисходљиво да је и њој било непријатно.

А онда се нешто догодило и већ неколико месеци гласове из Берлина му  доносе нижи дипломати или аустријски званичници, попут Себастијана Курца, а сам Вучић утањио је са помињањем Меркелове, Вебера више као да се и не сећа, а и јерес Мартина Лутера као да је за њега изгубила магију откровења. Нешто је, без сумње, заглавило у комуникацији са Меркеловом.

Но, српски председник се не предаје. Видевши у њеној новој изборној победи прилику да опет закуца на њена врата написао јој је писмо које се, по смислу и удвориштву, може сматрати српским „Данке Дојчланд“.

„Дозволите ми да Вас уверим да ће Србија остати прави партнер и савезник Немачке у настојањима да очува принципе демократије, као и стабилност и безбедност свих грађана старог континента“(1) – написао јој је Вучић, пренебрегавајући чињеницу коју јој замерају чак и њени гласачи, да је управо она одговорна за овакав развој мигрантске кризе, као и да је најтврдокорнији заступник санкција према Русији због којих немачка привреда трпи велику штету.

Вучић као да не разуме да се њена победа може назвати Пировом и да се њен политички утицај после ових избора смањује. Тих победничких 33 % гласова које је остварила, чак је за 8 % мање од њене победе у прошлом мандату, а као одговор бирача на њену политику, први пут после II светског рата, у немачком парламенту седеће једна ултра-десничарска (антимигрантска) партија, „Алтернарива за Немачку“.(2)

Но, упркос томе, Вучић наставља:

„Велики лидери познају се по својим делима, која су резултат марљивости, оданости и посвећености послу којим се баве. Подржани од стране оних који су им одани и у тешким тренуцима, постају јачи и још одлучнији да освоје битку за напредак и просперитет“.(3)

Ах, каква осетљивост за тешкоћу тренутка. Непосредна. Нема сумње, ову реченицу Вучић пише Меркеловој, али је очигледно посвећује самом себи, каквим се види у својим „визијама“. Само што други то виде мало, или мало више, другачије.

У сваком случају, ово српско „Данке Дојчланд“ звучи крајње бљутаво и отужно. И као ругање жртвама немачке бестијалности. Да подсетим Вучића, Немачка је Хрватима у прошлом веку два пута давала независност, а нас три пута даровала бомбама, логорима и стрељањима. Зашто онда он пише своју верзију „Данке Дојчланд“?

_____________________________________

 

 

-

Борис Степанов

Да ће Ангела Меркел опет да победи свог противника Мартина Шулца већина Немаца је била сигурна. Лидеру СПД су доделили улогу громобрана, и он се из све снаге кочоперио и од себе правио мачо-мена који  ће решити све проблеме Немачке. Прво, упорно је обећавао немачким пензионерима високе пензије, а запосленим поштене зараде и остала социјална права. Пензионери и незапослени су се на тај мамац ухватили и међу првима су потрчали да гласају за бившег фудбалера. И још један мамац за бираче је било Шулцово обећање „Исто примање и за мушкарце, и за жене“. Звучи баш лепо, али вођи СПД ни то није помогло. Како су се овдашњи новинари јасно изражавали – Ангели Меркел је 24.септембра могла да засмета само једна околност: да се небо сручи на земљу. У добростојећој, стабилној и конзервативној Немачкој друштво верује само оном политичару  који има искуство у управљању и који доноси позитивне резултате. Меркелова спада баш у такве.

Зашто би је, онда, мењали? Било би од Немаца грешно да се жале на своје финансијске резултате – њих приближно 75% признаје да живи добро или чак јако добро. Сигуран осигуравајући социјални систем, рекордно низак ниво незапослености. Економија СРН се већ 12 година стабилно развија. Куповна моћ је код свих слојева све већа, обзиром да постоји сталан (макар и невелик) раст прихода. Трећа година заредом постоји профицит буџета, гигантски дуг од 2 билиона евра се смањује. Уочи избора прављена су различита анкетирања. На пример, на сајту компаније која тргује половним аутомобилима било је постављено питање код ког политичара би одлучили да купе аутомобил. На тај, чисто немачки начин да се сазна коме се највише верује, добијени су конкретни одговори. Ни код кога је рекло 50%, код Меркелове 15%, а код Шулца – 7%. Шаљиво питање је погодило баш у центар.

24.септембра су подаци егзитпола показали да Меркелова и ХДС/ХСС  добијају 32,5 гласова. Шулц – само 20. За њега је то најлошији резултат откако његова партија постоји. Социјал-демократе су погрешили од самог почетка рачунајући на Шулца, тао да су Немци слабом и амбициозном бившем фудбалеру и трговцу књигама дали оцену коју је и заслужио. На трећем месту је десничарски оријентисана „Алтернатива за Немачку“ која ће се у Бундестагу појавити први пут. Њу је на изборима подржало око 13,5% Немаца. Одавно је познато да Немци бирају не канцелара, већ партију. Меркел је увек везивана за ЦДУ, и заједно са ХСС је пуних 12 година руководила земљом. Сада ће морати да скупи снагу, да одабере саборце и да за следеће 4 године стане уз кормило брода.

-

Борис Степанов

Мартин Шулц се још увек труди да својим присталицама покаже да је ипак он најбољи политичар и да зна како да победи Ангелу Меркел на изборима који се одржавају сутра. Али живот је тај који показује да Мартин Шулц живи у свом замишљеном свету. Прво упозорење на то да Шулц и његова СПД не осећају време дошло је у време земаљских избора. Губитници по свим тачкама! Али је он са својом СПД   наставио да иде на све или ништа. То је политика: ако си већ одлучио да се бориш – бори се до краја! И Шулц се борио! Последњи пут се 3.септембра једва одржао на ногама у телевизијском дуелу. Потпуни пораз! Гледаоци су кроз анкете потврдили – 35 према 55. Шулцу су одмах прилепили надимак „Вечити други!“ Како би доказао да нису у праву Мартин Шулц је одлучио да Меркелову позове на поновни ТВ-дуел. Једноставно: да се још једном нађу у ТВ-двобоју. Хтео је да после битке пред камерама махне Меркеловој и да јој баци у лице и другу рукавицу. Али – Меркелова се склонила. Сажалила се над времешним фудбалером који је некада одлазио на вишемесечна пијанчења.

И тако је позлата са Шулцове бисте почела да се скида. Ако се у пролеће он још кочоперио и очекивао „ефекат Шулца“ неколико дана после избора је постало јасно да се СПД није кладила на онога, на кога је требало. Дошло је до ситне грешке! Требало је да Меркелова буде задовољна због тога што њен противник никако не може да постигне праву кондицију, тако да сваког дана губи помало од популарности.

Према социолозима ситуација је пред саме изборе следећа: Блок  Меркелове подржава 36% анкетираних. За СПД је спремно да гласа 23% гласача. За „Слободну демократску партију“ (то су немачки либерали) ће највероватније гласати 10% анкетираних. Партији евроскептика „Алтернатива за Немачку“  спремно је да  гласове да такође 10% анетираних. За патију „Левих“ – 9%, „Зелених“ – 8%. Може да се каже да ће на изборима Шулц и његова партија заузети друго место  и гласно пљескати Меркеловој, тако да сви чују. Можда ће, уколико буде тако, Шулц добити место вице-канцелара или неку другу солидну дужност у кабинету. У Немачкој се та варијанта сматра за оптималну. Очигледно је да је то Шулц  одавно схватио. Али своју улогу игра до краја. Такав је сценарио! И таква је највећа улога за тај дан. Ту се ништа не може учинити. Политичари су позвали глумце да учествују у представи, сложили су се с драматургом и режисером и сада само – терај!

-

Борис Степанов

Пред изборима у Немачкој свима је постало јасно да је Меркелова баш добар стратег. Она је испланирала низ акција на које многи уопште нису обратили пажњу. Нико није могао да претпостави да ће Бундесбанка три године пре рока  да заврши програм репарације половине златних резерви из САД-а. Злато су узели, без обзира што су до тада сви тврдили да га једноставно нема. А у ствари – Американци су Немачкој вратили 366 тона злата. У Франкфурту је у последњих неколико година сакупљено 1400 тона или скоро 42 процента златних резерви Немачке. А Немачка, како је познато, у злату заузима друго место у свету. Меркелова је дуго гледала широм отворених очију у Американце, као да је била хипнотизована.

А рејтинг јој је падао.

Али чим је злато враћен, а Меркелова доказала својим бирачима да је она самостални политичар светског нивоа, њу су почели све више да поштују и рејтинг јој је скочио. Што даље, то више. Ево само једног њеног цитата о САД-у: „Земља, која није сигурна у себе. Америка се брине о свему, само не о људима, који тамо немају ни посао, ни медицинско осигурање. Али ја тим не правдам све оно што ради нова администрација САД-а. Многи у америчкој администрацији сматрају: ако њихова земља треба поново да постане велика, други  треба да постану мањи. Сматрам да је такво мишљење неправилно“. Затим је следећа предизборна сензација Меркелова била у  борби да се на сваки начин избори за изградњу „Северног тока-2“ и што је без разговора одбила компримовани гас са друге стране океана. Шта више, он је преко два пута скупљи од руског. Њега је теже и транспортовати. Цевима из Русије је једноставније и сигурније. Индустрији су потребне гаранције да им се производња неће зауставити и да роба неће поскупети. Меркелова је такве гаранције увек давала. Због тога је и поштују. А затим је немачка елита прекинула преговоре о „Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству“.

Тако да произилази да ће Меркелова  24.септембар дочекати са добрим резултатима.  Немци увек цене политичаре који подижу њихов стандард. Многи сматрају да ће Меркелова на свом месту још радити у корист  своје земље и њених становника. Она је човек трудољубив и скроман. А и то је врло важно.

-

Борис Степанов

Меркелову је увек одликовало умеће да са својим супарницима води одмерен и убедљив дијалог. Никада није беснела и увек је покушавала да разговор са опозицијом  преокрене у онај који је њу интересовао. Најважније је да се прати дух времена. Међутим, Мартин Шулц  то још није научио. Он је навикао да командује Европским парламентом, али у  његовој отаџбини то никако не може да му прође. Зато је његова партија почела да се са бирачима поиграва. Шулц је предложио да се из земље извезе атомско оружје које су САД у његову земљу разместиле још скоро пре пола века. Обећао је свемогуће позитивне социјалне промене, обећао је и да ће смањити број миграната, али и да ће најзад да се обрачуна са Ердоганом.  „Уколико постанем канцелар укинућу преговоре о ступању Турске  у ЕУ“ – изјавио је.

Модел понашања Анкаре, по његовим речима, не оставља другачији избор, мада се Шулц лично дуго залагао за приступање Турске Европској унији. „Сада су пређене све црвене линије“ – сматра он. Он такође не престаје да коментарише рад Доналда Трампа. То је за Шулца постало нормално – ако не каже неколико критичких речи о првом човеку Беле куће он се ноћима преврће по кревету. Стварно је тако. Дошло се дотле да су клишеи Шулца почели да нервирају Немце. Они су то показали врло јасно када је оцењивана телевизијска дебата између Меркелове и Шулца, одржана 3.септембра. Дискусија која је трајала 97 минута ће сасвим сигурно имати утицај на исход избора у бундестаг 24.септембра. Меркелова је победила свог супарника са приличном разликом од 20 процената. На „рингу“ њен противник није изгледао претерано убедљиво. Он се привикао да ради за публику сам, и уз бурно пљескање својих поштовалаца. А на дуелу је морао да се извлачи од искусне канцеларке која је по лидеру противничке странке наносила ударац за ударцем, по свим најактуелнијим и врло често непријатним питањима. Тако да после ТВ-дебата које су директно преносила четири канала – ARD, ZDF, RTL и SAT1, Меркелова може да се опусти. Она је надјачала Мартина Шулца. Наравно, није га нокаутирала. Пре би се рекло да је Шулц доживео нокдаун. Тешко да ће се скоро повратити. Али бирачи су најзад схватили да Мартин Шулц никако, бар  за сада, није спреман да руководи земљом. Тим пре у ово врло сложено време.

-

Борис Степанов 

24.септембра у СРН ће бити одржани избори, и борба за гласове бирача ће се водити по свим правцима. Користиће се сва доступна и поуздана средства. Што је једноставније, то је сигурније. Најважније је да бирачи буду убеђени  да је госпођа Меркел не само најбољи, већ и најскромнији кандидат. Меркелова је одгајена у конзервативној религиозној породици и васпитање је на њој оставило свој печат: она се навикла да буде скромна. То је њен главни адут који јој омогућује  да се тако дуго задржи на месту домаћина Европе. Њен читав дан је посвећен раду, она претерано не размишља о свом спољном изгледу, за моду не брине, носи непривлачну одећу без форме и скоро се уопште не шминка. И тако – откако је у политици.

О имиџу скромне и брижљиве канцеларке је почело да се говори у последње време, и то са великим разлогом: Немце треба подсетити да је први  човек у влади Немачке спреман да и даље брине о свом народу. И колико јој тај народ верује, уколико је поштује, он треба да изађе на гласалишта и своје гласове да да ХДС-у. Важно је једино да се не гласа за конкурента Мартина Шулца. Он је тај који покушава да Меркелову избаци из седла, који Немачкој обећава светлу будућност и упорно убеђује своје присталице  да је време да се Меркелова замени. Али  такав притисак Мартина Шулца не даје успех,  Шулц губи своју популарност, и рејтинг му непрекидно пада. И то без обзира што је његова социјал-демократска партија  планирала да на изборе потроши 24 милиона евра. Буџет његове партије за изборе је већи од буџета партије Меркелове, који износи 20 милиона евра. Канцеларка се труди да буде штедљивија од свог противника чак и у трошковима за изборе. Такав прилаз греје срца њених присталица. Они схватају да Немачка економски  расте. Меркелва им доноси стабилност. Очекује се да ће БДП да порасте, и да ће темпо раста бити бољи него 2014.године. Немачка превазилази све у зони евра по БДП-у. За ову годину се очекује да ће он изнети 2,1%. И то ће бити заслуга Меркелове. До избора је остало савим мало. Сви опоненти се труде, али скорашња анкетирања показују да рејтинг ХДС/ХСС износи 39%. За социјал-демократе ће гласати 23% бирача. «Партија левих», «Савез-90/Зелени», СвДП и Алтернатива за Немачку» – свака од њих ће највероватније   добити по 7 – 8% гласова.

Скромност Меркелове даје добре резултате. Стабилност је гаранција успеха и бирачи су то схватили  одавно, зато и желе да своју Немачку повере само њој. А Шулц ће сачекати, њему је, да се нађе међу канцеларима, још рано.

-

Борис Степанов

Ангела Меркел се заједно са својим супругом скромно одморила у Италији. Одмор је био кратак и сада – поново за посао, поново сусрети са бирачима који су, рекло би се, већ одлучили да Меркелову не треба мењати. Њен противник Шулц је превише слаб и чини се да нема баш много Немаца који би се одлучили да њему дозволе управљање  Савезном Републиком Немачком. У партији СДПН  су у паници, покушавају да за Шулца нађу замену, али је премало времена. Тако да се Ангела Меркел заиста одлично осећа.

Ових дана  је њен важан саборац, баварски премијер и лидер  Хришћанско-социјалног савеза Хорст Зеехофер одлучио да подржи госпођу Меркел. Јер они су стари партнери. У журналу „Фокус“ Хорст Зеехофер је изјавио да  је практично немогуће депортовати мигранте који су одбијени за добијање статуса избеглице у Немачкој. Баварски премијер је констатовао да за то постоји маса разлога. На пример, у судове стижу масовне жалбе  којима се оспорава решење о депортовању. Најчешће мигранти једноставно немају документа, а земља порекла такве једноставно не прихвата. Постоји још много лукавстава, констатовао је господин Зеехофер. Није редак случај да се појаве потврде о здравственом стању и депортовање се одлаже на неодређено време. Стигли су млади и здрави, али су за нешто више од две године тако ослабили да сада немачка влада треба на терет државе да лечи „болесне мигранте“ у клиникама и да троши новац на скупе лекове. Једном речју, да их ојача и тек после тога да их испрати из Немачке. „Или, други су ту пустили корење, имају заштитника који се залаже да они остану у земљи. Таква је стварност Савезне Републике у 2017.године“ – рекао је Зеехофер.

Баварски премијер сматра да једино решење у наведеној ситуацији представља одређивање спољних граница Европске уније, како би се одмах одредило ко може да доспе на територију ЕУ, а ко не може. „То је много више хришћански и хумано него да се људи возају по читавој Европи и да им се на крају каже: „Не можете да останете“ – рекао је Зеехофер. Он сматра да је неопходно да Немачка уведе максималан број од 200 хиљада миграната који годишње могу да уђу у земљу. Наравно, изјаве господина Зеехофера се уопште нису појавиле случајно. Он сипа воду на канцеларкин млин. И Немцима дошаптава да треба да јој опросте недавне грешке и да треба да учине тако да мигранти стижу не само до 200 хиљада. Ни више, ни мање. Јер без нових радних руку се не може. Наравно, бираће се најобразованији и најприпремљенији. Њих неће требати посебно обучавати, одмах могу на рад. Само да положе курс немачког, и – напред.

-

Борис Степанов

Меркелова је убеђена да ће на септембарским изборима за бундестаг она да победи. Она је сигурна и да ће четврти пут заредом постати канцеларка СРН. Изборила се и са својим главним супарником Мартином Шулцом. Сада су већ сви схватили да ће се гласати за људе, односно да ће акценат приликом избора бити на личности за коју се гласа.

Са личношћу неуспелог фудбалера Шулца је дошло до промашаја. A можда је варијанта таква да је као супротна страна специјално нађен бивши председник Европског парламента и врло слаб политичар Мартин Шулц, како би он уз уважену госпођу Меркел изгледао баш бледо. Она је направила низ јаких изјава и обећала да ће да гради још више стамбених зграда, као и да ће да повећа дечји додатак. А друго, Меркелова и њени партнери се спремају да повећају и бројност полиције – на 15 хиљада људи. И што је најважније – Немцима је обећано да ће им се спустити порез на приход и да ће се укинути такозвани „порез на солидарност“.

Да подсетим – он је уведен када су спојене обе Немачке, 1990.године, ради обнове Немачке Демократске Републике. То ће порезе да спусти за 15 милијарди евра. Бираче таква обећања могу само да обрадују, јер унапред могу да израчунају колико ће новца уштедети становници Западне Немачке. 27 година нико није специјално желео да троши на источне суседе мукотрпно стечен новац и ови кораци Ангеле Меркел су јој додали гласове неколико нових милиона гласача.

Политика уопште није једноставна. Увек се мора чекати најпогоднији тренутак, па тек тада обећати оно што људи одавно чекају, и ако се тако уради – ствар је свршена. Канцеларка Меркел врло јасно иде трагом свог великог учитеља и претходника Хелмута Кола. Он је био канцелар 16 година и заувек ће бити запамћен као „канцелар електоралног друштва“. Сада Меркелову не брину само унутрашњи проблеми Немачке. Недавно се поново забринула због међународне ситуације. Она је проценила да Европа више не може да се у потпуности ослони на САД. У интервјуу недељнику Zeit она је подвукла да се однос снага у међународној политици мења, а да се трансформише и сам светски поредак. Промене у прилазу Вашингтона, по речима госпође Меркел, „могу да се процене и као добра, и као лоша новост, у зависности од теме“. Уосталом, „где год се у току неколико последњих деценија појаве Американци као гарант светског поретка увек је, врло благо речено, било много критике“, – додала је госпођа Меркел.

Притом је признала да излазак САД са својих позиција за Берлин представља „озбиљан изазов“. „Уколико Американци одједном и изјаве да они не желе више да се боре против међународног тероризма, биће врло компликовано“ – она је изјавила. Подвукла је и да су и СРН и САД „заинтересоване за безбедност и мир, те да зато треба да прате заједнички циљ“. Самит Г20 који је недавно одржан у Хамбургу, а Меркелова је била прави домаћин, за њу је дошао у правом тренутку. Она је успела да убеди светску елиту да само њој треба да се повери Немачка и за следеће четири године. Сада никакав Мартин Шулц не може да јој буде сметња. Победа је обезбеђена.