среда, новембар 22, 2017

Тагови Вести таговане са "Азербејџан"

Азербејџан

-
Владајућа елита у Азербејџану управљала је тајним фондом од 2,8 милијарди долара за исплате европским политичарима и за луксузне куповине, показује истрага коју је спровело удружење европских дневних листова.
Корупција (илустрација) - Фото: РТРС

                                                                                                                Корупција (илустрација)Фото: РТРС

 

Новац је, наводно, усмјераван преко четири компаније са сједиштем у Великој Британији. Мећу лицима која су примала новац су европски политичари који су заузимали повољан став према властима Азербејџана. У извјештају се сугерише да су особе које су примале новац знале одакле он потиче.

Тајни фонд је био у функцији двије године, до 2014. године. У вријеме када је тајни фонд наводно био оперативан, бивша совјетска република, богата нафтом, била је оптужена за систематску корупцију, изборне малверзације, затварње опозиционих политичара, активиста за заштиту људских права и новинара.

Већи дио новца уплаћен је лобистима, новинарима, политичарима и пословним људима, наводи се у извјештају.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=268092

-
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић сагласили су се да се покрене процедура укидања виза на обичне пасоше са Азербејџаном, Јерменијом и Грузијом.Виза (илустрација) - Фото: ФОНЕТ

На састанку министара на којем је разматрана визна политика Србије договорено је да се, у циљу унапређења билатералних политичких односа, привлачења страних инвестиција и интензивирања привредне и туристичке сарадње настави политика релаксације визног режима са што већим бројем земаља.

„У том смислу је одлучено да се покрене процедура укидања виза на обичне пасоше са Азербејџаном, Јерменијом и Грузијом, као и да се са одређеном групом земаља иницира укидање виза на дипломатске и службене пасоше“, наводи се у саопштењу послије састанка у Министарству спољних послова Србије.

МСП подсјећа да у овом моменту носиоци српских пасоша могу без виза путовати у 64 земље.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=236294

-
Тирана — ЕБРД разматра могућност финансирања развоја Трансјадранског гасовода (ТАП) којим је планиран транспорт гаса преко балканских земаља до Италије, јавља АП.

Foto: Thinkstock

Председник ЕБРД-а Сума Чакрабарти је током састанка са албанским премијером Едијем Рамом у Тирани рекао да је овај гасовод од великог значаја, пошто ће помоћи повећању енергетске безбедности региона, и јер се сматра еколошким одрживим.

ЕБРД је потврдио да је почео преговоре о обезбеђивању 500 милиона евра директних финансија за овај пројекат, најављујући такође привлачење до милијарду евра синдицираног зајма комерцијалних банака.

Такозвани ТАП, у дужини од 878 километара, требало би да иде од грчко-турске границе до јужне Италије, уз подводни крак испод Јадранског мора у дужини од 105 км, а прве испоруке гаса Европи би требало да крену 2020. године, наводи америчка агенција.

Европска комисија је у марту ове године дала зелено светло за улазак новог гасовода у Европу, за који је оценила да је за разлику од Јужног тога, у складу са правилима о државној помоћи ЕУ.

Из стручних кругова се, међутим, годинама упозорава да за тај гасовод нема довољно гаса из Азербејџана.

извор: www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2016&mm=07&dd=27&nav_id=1159441

-

Засада нема информациjа о узроку експлозиjе у фабрици у Ширвану, око 100 километара jугозападно од Бакуа.

Портпаролка Mинистарства здравља Лиа Баjрамова рекла jе да jе 20 људи пребачено у локалну болницу са различитим повредама али ниjе улазила у детаље, преноси AП.

фабриком руководи Mинистарство одбрамбене индустриjе али на саjту тог министарства не пише шта се тачно у њоj производи.

Након експлозиjе избио jе пожар. Jедан сведок jе рекао за агенциjу РИA Новости да су експлозиjе наставиле да избиjаjу на складишном простору те фабрике. Становници околних подручjа су евакуисани.

фото Танјуг/ J.Пап, илустрациjа

извор: www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=259983

-

Путари компаније „Азвирт“ из Бакуа заинтересовани да се укључе у завршетак изградње обилазнице. Градитељи ће остати у Србији још годину дана да би санирали сва имања оштећена на Коридору 11

-

„Азербејџан, Турска и Грузија учествоваће у заједничким војним вежбама“, најавио је у недељу министар одбране Азербејџана Закир Гасанов, преносе руске агенције.

Специјалне снаге Војске Азербејџана

– Да би се повећала војна способност и спремност Азербејџана, Турске и Грузије, одлучили смо да је неопходно да организујемо заједничке војне вежбе. Нагласили смо да је важно да сарађујемо у  погледу безбедности на интернету, као и заштите нафтовода и гасовода – рекао је Гасанов на конференцији за новинаре одржаној након заједничког састанка министара одбране ових земаља, наводе агенције.

На трилатералном састанку било је речи и о сукобу у региону Нагорно-Карабах, а све три стране су се сагласиле да га је неопходно решити мирним путем.

Сусрет министара одбране одржан је у северном азербејџанском граду Габали.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Svet/572049/Svi-protiv-Rusa-Zajednicke-vezbe-Turske-Azejberdzana-i-Gruzije

-

АБРАМЈАН ПРИЗНАО ДА ЈЕ ТО СУВЕРЕНА СТВАР РУСИЈЕ, АЛИ СЕ ИПАК ОДЛУЧИО ЗА ЈАВНИ ПОЗИВ

Oвик Абрамјан

         ОВИК Абрамјан – председник владе Јерменије – јавно је алеповао на Русију да више не продаје оружје Азербејџану.

Нагласивши да је одлучвање – са ким сарађивати у војној области, а са киме не сарађивати  – суверена ствар сваке државе, Абрамјан је додао:

„Било би добро када Русија не би продавала оружје Азербејџану, али то је њена ствар. Нека она то решава. Ми са своје стране позивамо Москву, као што смо је и досад позивати, да то не чини”.

За време посете граду Гумри, Абрамјан је подвукао:

„Русија је наш стратешки савезник, али јерменски народ болно доживљава то што Русија продаје оружје Азербејџану”.

извор: http://fakti.org/globotpor/jermeni/jermenski-premijer-javno-apelovao-na-rusiju-da-ne-prodaje-oruzje-azerbejdzanu

-

Руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је да ће Русија наставити да снабдева оружјем сукобљене стране у Нагорно-Карабаху, области око које се деценијама споре Јерменија и Азербејџан, пренели су данас руски медији.Медведев је рекао да ако се испорука руског оружја обустави, ситуација „може само да буде још гора“ оцењујући да би то „упражњено место одмах преузели други трговци оружја“.

Руски премијер Дмитриј Медведев

Руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је да ће Русија наставити да снабдева оружјем сукобјене стране у Нагорно-Карабаху, области око које се деценијама споре Јерменија и Азербејџан, пренели су данас руски медији.Медведев је рекао да ако се испорука руског оружја обустави, ситуација „може само да буде још гора“ оцењујући да би то „упражњено место одмах преузели други трговци оружја“.

„Ако само за тренутак замислимо да Русија одустане од те улоге, свесни смо да би то место било упражњено и други би нудили своје оружје, што би угрозило равнотежу снага на Кавказу“, оценио је Медведев који је у четвртак и петак посетио Јереван и Баку чије је званичнике позвао на обуставу насиља.

Обе стране, азербејџанске и јерменске снаге, користиле су артиљерију, тенкове и друго оружје од недавног избијања сукоба.

Руска продаја оружја Азерјбеџану изазвала је незадовљство Јерменије која има тесне безбедносне и економске везе с Москвом.

Најмање 90 особа погинуло је у ескалацији сукоба у Нагорно-Карабаху где ове недеље примирје ступило на снагу.

Јерменија и Азербејџан се деценијама боре око Нагорно-Карабаха, области с већинским јерменским становништвом која је током совјетске ере припојена Азербејџану.

У сукобима за контролу над Нагорно-Карабахом између 1988. и 1994. погинуло је 30.000 људи, а више стотина хиљада је избегло.

Примирје је потписано 1994. године, али се Баку и Јереван нису договорили о правном статусу спорне области која је и даље званично у саставу Азербејџана.

извор: www.novosti.rs/

 

-

ПОВЕЗАЋЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГ И БОМБАЈ И БИЋЕ ДУГАЧАК 7.200 КИЛОМЕТАРА

Џавад Зариф, Елмар Мамедјаров и Сергеј Лавров

  • Коридор ће користити и постојећу железничку мрежу у све три земље, а примарном се сматра градња потпуно нове пруге која би повезала азербејџански град Астара са истоименим градом на северу Ирана и даље са градовима Решт и Казвин
  • Главне пролазне станице биће: Москва, Астрахањ, Баку и Бендер-Абас. У тој иранској луци би контејнери са робом били укрцавани на бродове и пловили према Бомбају
  • Коридор ће користити и исток и север Европе. Сада руска роба из Москве или Петербурга – бродовима око целе Европе и кроз Суец – стиже у Бомбај за 40 дана, а са градњом пруге то време ће бити смањено до 14 дана

        ИРАН, Русија и Азербејџан одлучили су да убрзају реализацију старе идеје и да направе саобраћајни коридор од Санкт Петербурга до Мумбаја (Бомбаја) дуг 7.200 километара који би био конкурент Суецком каналу.

        Тај транспортни коридор, чија је реализација постала могућа после скидања санкција са Ирана, звао би се „Север-Југ“, а о њему су „принципијелни договор“ управо постигли шефови дипломатија три земље.

        Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров открио је неке подробности будућег „стратешког пројекта“.

        Указао је да би пруга ишла „западном обалом Каспијског мора“ – преко територија Русије и Азербејџана – а даље преко Ирана.

        Ирански министар спољних послова Џавад Зариф додао је: „Разговарамо о последњим елементима пројекта. У све ће се, наравно, укључити министарства транспорта три земље“.

        Главне пролазне станице биће: Москва, Астрахањ, Баку и Бендер-Абас. У тој иранској луци би контејнери са робом били укрцавани на бродове и пловили према Бомбају.

        Сада руска роба из Москве или Петербурга – бродовима око целе Европе – стиже у Бомбај за 40 дана, а са градњом пруге то време ће бити смањено до 14 дана.

        Коридор треба да буде готов крајем 2017-те, а њиме ће се користити и земље истока и севера Европе (Финска, Шведска…).

        Коридор ће користити и постојећу железничку мрежу у све три земље, а примарном се сматра градња потпуно нове пруге која би повезала азербејџански град Астара са истоименим градом на северу Ирана и даље са градовима Решт и Казвин (део пруге између два последња града је у изградњи).

        Пруга преко територија Русије и Азербејџана фактички већ постоји.

        Коридор Петербург-Бомбај у првој фази ће пропуштати до 10 милиона тона терета годишње, а потом 15-20 милиона тона.

fakti.org/globotpor/iran-rusija-i-azerbejdzan-prave-transportni-koridor-koji-ce-konkurisati-sueckom-kanalu

Руска дипломатија је још једном потврдила своју спремност, а што је најважније, способност да добије оперативно регулисање околности у жариштима регионалних сукоба. Неколико дана после обнављања опсежних борби у зони Карабашког сукоба, Москва је не само посадила за преговарачки сто високорангиране делегације Азербејџана и Јерменије, него је и добила њихово постизање споразума о прекиду ватре у зони Карабашког сукоба.

Према војним изворима, ови договори су били постигнути током сусрета начелника генералштаба армија Јерменије и Азербејџана у Москви.  [/5704cb8f9a79470eb2af58fb?from=main] И премда по сведочењу министра одбране Јерменије Сејрана Огањана, приликом сусрета није било потписивања било каквих докумената по питању примирја, значај овог споразума је тешко проценити – узимајући у обзир сву жестину насталих околности које су се стекле минулих дана у самом Нагорном Карабаху и око њега. Поготово што је тог истог дана, 5. априла, председник Русије Владимир Путин телефоном разговарао са председником Азербејџана Иљхамом Алијевим и његовим јерменским колегом Сержом Сергсјаном. Руски лидер је позвао обе стране да у хитном режиму обезбеде потпуни прекид борбених дејстава и поштовање режима примирја, истакавши да Русија остварује неопходне посредничке кораке, који треба да омогуће нормализацију околности. Поред тога, председник Путин је истакао “важност обнове усаглашености са Минском групом ОЕБС-а преговарачког процеса између Јеревана и Бакуа у циљу даље мирне регулације карабашких проблема”. [www.kremlin.ru/events/president/news/51644]

И ето, управо ослањање на важност активизације Минске групе ОЕБСА представља кључни моменат у насталој ситуацији. Ратно примирје у зони сукоба мора бити поткрепљено достизањем каквог било, макар и минималног, политичког споразума под међународним гаранцијама и терен Минске групе на најбољи начин одговара тим циљевима као већ дејствујући механизам који у својим редовима обједињује различите стране и институције. У овом тренутку копредседници те групе су Русија, Француска и САД, а њени стални чланови – Белорусија, Немачка, Италија, Шведска, Финска, Турска. У састав групе улазе такође и Азербејџан и Јерменија.

Међутим, препрека реалном и оперативном успеху међународних посредника у сличном формату може постати одсуство код низа чланова групе реалне заинтересованости за компромисним политичким регулисањем. У првом реду то се односи на Турску – за коју заоштравање Карабашког сукоба представља један од елемената глобалне геополитичке игре чији је циљ јачање сопствених позиција у Европи, на постсовјетском пространству, а такође и у региону Блиског и Средњег Истока. Притом је карактеристично да су турски медији од самог почетка распиривања сукоба почели супротстављати Турску и њене интересе са међународним посредницима на челу са Русијом, Француском и САД. Ево, на пример, карактеристичног цитата из издања Habertürk. Изјављујући да “Азербејџан никада није био страна која тежи рату без 0бзира што се његова територија налази већ четврт века под окупацијом. А у условима таквог пада нафте, рат уопште није нешто што је њему потребно”, турско издиање прави следећи красноречив и коначан закључак: “Међутим, чланови Минске групе – Америка, Русија и Француска – које у сваком тренутку могу да реше то питање окупације, учинили су то питање предметом међусобне трговине”. [www.haberturk.com/yazarlar/guntay-simsek-1019/1220031-azerbaycan-ermenistan-olayinda-enerji-var-mi]

А друго турско издање Milli Gazete, садашње догађаје око Нагорно-Карабаха без имало устезања назива “последњим ратом Русије”. Притом, часопис даје своју прогнозу будућег развоја ситуације у читавом региону управо у духу “неоосманизма”: “Силе које су раније дејствовале заједно, како би поделиле и уништиле Отоманску империју – Туркестан, данас су ступиле у интензивну борбу једна са другом. Тај проце указује на изградњу новог, са турске тачке гледишта  и турског света, геополитичког и геостратешког баланса у будућности. Ако овај пут турско-исламски свет учини оно што није могао учинити пре 150-200 година, и обезбеди јединство и солидарност, тада ћемо моћи говорити о потпуно другом столећу”. [www.milligazete.com.tr/koseyazisi/Yeni_Hasta_Adamin_Yukari_Karabagdaki_Son_Savasi/28894#.VwH6vjFrREg]

Сличне публикације не само да одражавају владајуће расположење у Турској по питању перспектива и саме жеље за учешћем Минске групе ОЕБСА у политичком процесу око Нагорно-Карабаха, него са своје стране стварају за председника Реџепа Тајипа Ердогана неопходно пропагандистичко покриће за заоштравање државне позиције. Притом је већ сада приметно да Турска практично себе не позиционира као независног посредника него као земљу која следи конкретне политичке циљеве, бескомпромисно подржавајући Баку. Међутим, са друге стране, она објективно осложњава за Русију, Европу и САД тражење компромисних модела за карабашко регулисање и подстицање страна да закључе конкретне договоре који се базирају на узајамним уступцима. Ердоган је од самог почетка данашњег замајца сукоба не једном истицао – у том смислу и приликом разговора са председником Азербејџана Иљхамом Алијевим – да ће “турски народ увек бити заједно са азербејџанским народом”. Још покушавајући на све начине да измести Москву изван карабаског регулисања кризе, тврдећи да, ако је било која страна и узела учешће у сукобу у Нагорно-Карабаху, “онда је то Русија”. [www.rbc.ru/rbcfreenews/5704fb849a794764d0425428?from=main]

У вези с тим треба напоменути да управо садашњи премијер Турске Ахмет Давутоглу представља креатора доктрине “стратешке дубине” коју су увеле у праксу садашње турске власти по питању не само Сирије или Азербејџана, него и других земаља у региону. Да би се та доктрина схватила, цитирамо посебно фрагмент из реферата Давутоглуа који се чуо на конференцији “Османско наслеђе и муслиманске општине на Балкану данас” одржане у Сарајеву током 2009. године – у коме је он обећао: “Ми ћемо реинтегрисати Балкански регион, ми ћемо реинтегрисати Блиски исток, ми ћемо реинтегрисати Кавказ на гореуказаним принципима регионалног светског мира”. “Полазећи од постојећих историјских веза, спољна политика Турске прати циљеве успостављања поретка у свим горенаведеним суседним регионима” – приметио је шеф турског кабинета – практично дајући својој земљи улогу једног од кључних учесника преформатирања ради сопствених циљева, па тако између осталог и кавкаског региона. Очигледно је да слично “преформатирање” у духу традиције Османске империје не одговара интересима ни самих народа који живе у региону, нити Европљана – који су се већ нашли у позицији таоца Анкаре по питању избеглица.