петак, јун 22, 2018

Тагови Вести таговане са "Бајден"

Бајден

-

Кремљ је одбацио као нетачну изјаву одлазећег потпредседника САД Џоа Бајдена, који је оптужио Русију да застрашује друге земље.

Како јавља Тас, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је на конференцији за новинаре да Москва заиста није разумела „хистеричну русофобију“ која је споља наметнута земљама у оклини Русије.

„Русија је увек показивала апсолутно неразумевање према хистеричној емотивној русофобичној позадини која је често споља наметнута земљама у нашем окружењу, као што су земље у Балтику или земље источне Европе“, додао је Песков.

Додао је и да је Русија заинтересована за добре односе са тим земљама и да не разуме када се препуштају „хистеричним русофобичним осећањима, које неко споља веома негује“.

„Русија никада није застрашивала никога и никад није учествовала у интервенцији у некој другој земљи, као што никада није уништавала државе. Напротив, активно учествује у борби против тероризма како би се државе сачувале и очувале многе области од могућих последица“, додао је Песков.

Коментаришући изјаву одлазећег председника САД Барака Обаме да је рекао руском председнику Владимиру Путину да је спреман да настави са нуклеарним разоружавањем, али да Русија није желела да преговара, Песков је казао да је Русија увек фаворизовала пропорционалан и фер процес.

„Нуклеарно разоружавање не може да буде диспропорционално, као што не може и не треба да доведе до кршења нуклеарне једнакости која је од кључне важности за осигуравање глобалне стабилности и безбедности“, рекао је Песков.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2599212/peskov-moskva-ne-razume-histericnu-rusofobiju-bajdena-.html

Председник Косова Хашим Тачи започео је службену посету САД током које ће се састати са америчким потпредседником Џозефом Бајденом и другим високим званичницима америчке администрације, саопштио је кабинет косовског председника.

Тачи ће се састати и са сенаторима, конгресменима, „тинк-тенк“ лидерима, као и са званичницима који су имали и који ће имати важну улогу у даљем развоју односа Косова и Балкана.

Тачи ће са званичницима САД разговарати о наставку сарадње Косова и САД-а, као и продубљивању тих односа.

После сусрета са Бајденом у Белој кући, Тачи ће имати одвојене састанке са сенаторима у америчком Сенату.

Прво ће се састати са председавајућим Комитета за спољне послове америчког Сената Бобом Коркером и са сенаторком Џони Ернст, републиканком из Ајове.

Тачи ће се састати и са сенаторима Џоном Мекејном и Џимом Минтом, најутицајнијим у формирању транзитног тима новоизабраног председника САД Доналда Трампа.

У америчком Конгресу председник Косова ће се састати са конгресменима Елиотом Енгелом и Мајклом Тарнером, који је и председник Парламентарне скупштине НАТО-а.

Најављено је да ће се Тачи састати и са бившим замеником државног секретара Строубом Талботом, спољнополитичким експертом који тренутно врши функцију председника „Брукингс Института“, као и са Мортоном Абрамовицом и Џимом Хупером, који су играли важну улогу у међународној политици око Косова, као и са Фредериком Кемпом и Дејмоном Вилсоном из „Атлантског савета“ (Atlantic Council).

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/hasim-taci-se-u-vasingtonu-sastaje-sa-dzozefom-bajdenom-i-drugim-visokim-zvanicnicima-administracije-sad.html

-

 Москва — Претња потпредседника САД Џозефа Бајдена да ће извести сајбер – напад на Русију може се сматрати политичком легализацијом сајбер-рата.

То је изјавио члан војног комитета Савета федерације Алексеј Пушков.

„Претње Бајдена и ‘цурење’ о реципрочним мерама САД на ‘хакерске нападе Руса’ личе на начин политичке легализације сајбер – рата против Русије“, написао је Пушков на Твитеру.

Раније је Бајден саопштио да ће Вашингтон „одговорити“ на хакерске нападе у које је наводно умешана Москва, преноси Спутњик.

Према Бајденовим речима, „Путин ће то сазнати када ми решимо и при околностима у којима ће имати најбољи ефекат“, наводи Спутњик.

Америчка тв мрежа Ен-Би-Си је јуче објавила да су амерички хакери који раде за америчку Владу упали у руску инфраструктуру и „командни систем Кремља“ и тако ух учинили рањивим за нападе, ако САД одлуче да је то потребно.

(Б92)

-
У ИНТЕРВЈУУ ТЕЛЕКАНАЛУ NBC РЕКАО ДА ЈЕ РУСИЈА У ВЕЛИКИМ ЕКОНОМСКИМ ПРОБЛЕМИМА И ДА…

  • Није могао да сакрије или није хтео да сакрије очекивање које, сасвим сигурно, није лично: „Комбинација слабљења Русије и престанка постојања Исламске државе нама ће отворити нове, додатне могућности“
  • Бајденове речи се формално потпуно разилазе са досадашњом официјелном америчком реториком. Јер, Барак Обама је не тако давно изјавио да су Сједињене Државе заинтересоване да Русија буде просперитетна земља са јаким позицијама на светској сцени, упркос томе што су две земље супарници „поводом целог низа позиција“

          ОБАМИНА гарнитура заоштрава и своју антируску реторику и своју антируску игру јер зна и да је одлазећа и да је Американци неће по добру памтити. А још очајнички покушава да спречи избор Доналда Трампа за председника САД.

          Потпредседник САД – Џозеф Бајден – признао је да у Белој кући рачунају да би слабљене Русије – заједно са уништавањем Исламске државе –  Сједињеним Државама „отворило нове могућности“. Ни мање, ни више!

          У интервјуу телекомпанији NBC, рекао је и ово: „Русија се налази у озбиљним тешкоћа. Има велике економске проблеме унутар земље. Комбинација слабљења Русије и престанка постојања Исламске државе нама ће отворити нове, додатне могућности“.

          Подвукао је да је разбијање ИД наводно „главни приоритет САД“:

          „Морамо уништити  Исламску државу. Морамо заузети (сиријски град) Раку. Дужни смо да заузмемо (ирачки) Мосул. Морамо уништити калифат који је директна претња Сједињеним Државама“.

          Бајден је навео да је Пентагон „од самог почетка указивао да треба правилно распоредити ресурсе“, а сам је истакао:

          „Ми нисмо могли да остваримо два задатка истовремено“.

          Није прецизирао о каквим „задацима“ се радило, али је то био део Бајденовог одговора на питање које се тицало затварања неба изнад Алепа за летове војних авиона.

          Бајденове речи се формално потпуно разилазе са досадашњом официјелном америчком реториком. Јер, Барак Обама је не тако давно изјавио да су Сједињене Државе заинтересоване да Русија буде просперитетна земља са јаким позицијама на светској сцени, упркос томе што су две земље супарници „поводом целог низа позиција“.

          Државни секретар Џон Кери чак је тврдио да ни НАТО тобоже не жели да ослаби Русију:

          „Народ Русије треба да зна да наша алијанса не тежи да ослаби, обузда или победи његову или било коју другу земљу. Ми желимо да радимо заједно са Русијом која би била привржена парирању заједничким изазовима. Ми са Русијом желимо нормалне односе и желимо да видимо чврсту и моћну Русију која доприноси разрешавању спорова на светској арени“.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/bajden-racunamo-da-ce-slabljenje-rusije-zajedno-sa-unistenjem-id-otvoriti-sad-nove-mogucnosti

-
ПРИЗНАО ДА „ДАВИ УКРАЈИНУ ДА НЕМАЧКА И ФРАНЦУСКА НЕ БИ УКИНУЛЕ АНТИРУСКЕ САНКЦИЈЕ”

ПОТПРЕДСЕДНИК Сједињених Држава Џо Бајден, који је у Обаминој администрацији задужен за Немачку, Украјину, Србију, Косово, Албанију… – саопштио је да су кијевскевласти пристале да Донбасу дају „посебни статус”

          Американац је истовремено – за сваки случај – изразио наду да ће његови „вазали” одржати дато обећање:

          „Када се говори да Донбас мора добити специјални статус и да тај статус треба гарантовати Уставом Украјине, то је исто кад би се говорило: „Океј, Тексас ће имати специјални статус зато што желимо да мексико има више утицаја у Тексасу и ми ћемо то прогурати кроз Конгрес САД”. То је веома тежак корак на који је Кијев пристао. Убеђен сам да ће га и направити”.

          Бајден је открио и позадину целе игре како је виде Американци:

          „Наш је задатак да учинимо све што можемо да Европа – када Украјина направи грешку, а она их прави – не може да каже да ништа не функционише због Украјине”.

          Баједн је признао и да Вашингтон врши јак притисак на све у Европи – нарочито на Енгелу Меркел и Франсоа Оланда – како не би изашли „из минског процеса”.

          Американац је фактички признао и да је појачао притисак на Украјину да не би дао прилику Немачкој и Француској да изађу „из минског процеса”. Другим речима: да укину санкције које су увеле Русији…

          А указао је да најмање пет земаља ЕУ жели укидање антируских санкција…

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/bajden-objavio-da-je-kijev-pod-americkim-pritiskom-pristao-na-specijalni-status-donbasa

-

АМЕРИЧКИ потпредседник је током августа и усред америчке предизборне кампање, кад му време није, посетио три неуралгичне тачке за Европу и свет: Балкан (Србија и „Косово“), Балтик (Летонија и Шведска) и Турску.

4. А зашто је заправо Бајден долазио?

Ради се о кризним тачкама које су претња светском миру и међународном праву, а које је свету „поклонила“ опасна и криминална америчка политика последњих деценија. За то што опасност од ових тачака и даље траје, посебну одговорност сноси садашња америчка администрација. Уз то, један од најагилнијих креатора криза, односно америчке спољне политике последњих деценија, нарочито када је у питању криминални пројекат „Република Косово“, управо је садашњи потпредседник САД.

Дакле, посета овим подручјима није била само оно што се многима чини, налик ономе што привлачи једног пса бандерама, у потреби да „означи“ територију коју контролише. Не само то.

Огромне промене у свету ће се десити у време следеће америчке администрације, неће више бити „светског вођства“ Америке, па и утицајни кругови код куће, а и савезници у Западној Европи (о мултиполарним БРИКС и евроазијским партнерима да и не говоримо), захтевају одговорност за низ америчких агресивних глупости и траже нову процену са терена и путеве да се избегну експлозије.

Из реакција власти у Београду се не види да су ишта од тога разумеле. Мада, за такву врсту разумевања они нису ни предвиђени, већ да извршавају све што се од њих захтева. И они засад то и чине.

Бајден је у Приштини и Бондстилу држао дуге, реторичке, емотивне мотивационе говоре без много конкретног садржаја, као да се обраћа клијентском дивљем племену које простим речима подучава како да постану „просперитетна и мирна мултиетничка демократија и да се придруже евроатлантској и међународној заједници“.

У тим говоранцијама осећао се и одређен лични понос – сам Бајден је, уз Олбрајтову, главни творац „UÇK државе“, као и за једног званичника САД, изузетно ретко задовољство да се нађе у окружењу оних који заиста воле Америку.

По истом шаблону како је Вучића похвалио за Сребреницу и Колинду, Бајден је Тачија похвалио за Старо Грацко, док је обојици поручио да без Брисела неће моћи у ЕУ. Приче о реформама и транспарентности као предуслову за инвестиције, биле су сличне на оба места.

Иако је у Београду јасно показао да САД уважавају чињеницу да је Србија најзначајнији фактор у региону, а можда и баш због тога, у Приштини је јасно приказано да је тамошња квазидржава Америци „ближа срцу“, што се види и по конкретним стварима – томе да је америчка држава у „Косово“ од проглашења независности уложила више од 2 милијарде долара помоћи, да је „Косово“ ових дана постало корисник највишег степена, тзв. Compact програма MCC (Millennium Challenge Corporation) – америчке државне агенције нове генерације, која постаје важнија одUSAID-a, као и по америчкој помоћи изградњи термоелектране „Косово Ц“, наравно у циљу „енергетске безбедности“.

За разлику од многогодишњег пријатељства са Тачијем, које се није морало сада прокламовати, већ се заливало евоцирањем бројних успомена из заједничке борбе, Бајден је у Београду морао да обрадује Вучића констатацијом: „Мислим да смо постали пријатељи“. Из истог арсенала ласкања српској сујети била је и констатација да нам не „помажу“ из племенитости, већ зато што је „просперитет Србије у интересу САД“!

Бајден је у Београду експлицитно рекао да САД желе Европу „целовиту, слободну и уједињену по први пут“ (мислећи, наравно, под америчком чизмом) и да је Србија кључ за остваривање тог циља! Дакле, Србија је та која може да сруши „American Dream“! Па који би се титоистички напредњак усудио да поступи супротно оваквом историјском процесу (поготово што се Бајден и сентиментално присетио свог сусрета са Титом у Сплиту)? И сасвим заборављајући да је том пројекту „прошао рок“. Срећом, Срби су ипак већина у Србији.

Новинарима је у Београду Бајден саопштио да је са Вучићем имао три главне теме: 1. Бриселски дијалог (увек на првом месту, sine qua non, без независности „Косова“ нема ЕУ шарене лаже!); 2. Наставак реформи (!) – е, па није само „Косово“, него и „транспарентност“ у циљу потпуне распродаје. За обе прве тачке, Вучић је похваљен и честитана су му поглавља. А садржај треће теме: 3. Билатерални односи, био је намењен да га чују у Москви и међу српским родољубима и „ману се илузија“.

Пошто је констатовао да смо управо, први пут од 1902. (!) унапредили међудржавни споразум о екстрадицији (ваљда због Гвантанама, а ко зна каква нас још изненађења чекају), Бајден је изрекао панегирик америчко-српској војној сарадњи (!):

„Говорили смо и о растућој безбедносној сарадњи. Србија и Сједињене Државе већ имају снажну војну сарадњу. Наше трупе имају заједничке маневре и тренинге. Ми стојимо заједно у борби против тероризма ИДИЛ-а и других насилних екстремиста.

         И настављамо да ширимо нашу способност заједничког деловања, помажући Србији да модернизује своју војну опрему и јачајући интероперабилност Војске Србије са снагама NATO-а.“

Како то да у шесточасовном премијерском експозеу нисмо чули ни једну једину реч о овако важним стварима? Када је то српски народ дао право Вучићу и Бајдену да одлучују о нашем животу и смрти уопште нас не питајући?

У окупираној Србији има ВЕОМА МНОГО онога што је против народа и против чега је народ. Такође, има ВЕОМА МАЛО онога што је у интересу народа и што народ подржава. А власт се (засад) одржава тако што се о страшном ћути, а о оно мало доброг, а и о безброј других ствари се агресивно брбља по цео дан. Па се тако може десити да и јавно изречене поруке Бајденове посете јавност не види, не чује и не разуме.

То је технологија одржавања окупације. Која засад функционише.

Дочек у Приштини

Наше државно безбеносно партнерство са Србијом предводи Национална гарда Охаја

  • Сједињене Државе финансирају и надгледају неколико програма који раде блиско са српским тужиоцима, судијама и органима принуде, пружајући подршку у законодавним и структурним реформама, обуци, регионалној сарадњи и техничкој помоћи. Сједињене Државе су потрошиле $ 40 милиона долара на те програме, у циљу пружања експертских савета преко резидентних правних саветника, имплементирања професионалних програма обуке и обезбеђивање донација опреме

П Р И Л О Г 1.

Бела кућа

Кабинет Потпредседника

За објављивање одмах

16. август 2016.

ИЗВЕШТАЈ: Америчко-српски односи: Напредак кроз партнерство

Потпредседник Џо Бајден је посетио Београд 16. августа да би одао почаст и дао нову потврду од стране САД снажним билатералним односима, нашој сталној опредељености за демократски и економски развој Србије и нашем заједничком циљу – чланству Србије у Европској Унији.

Партнери у безбедности

Ове године се обележава десетогодишњица приступања Србије програму Партнерство за мирNATO-а. Сједињене Државе стално исказују чврсту и доследну подршку напорима Србије да ојача своје односе са NATO-ом. Ценимо, поготово, посвећеност Србије мултилатералним напорима у циљу победе над ИДИЛ-ом и борби против међународног тероризма.

Наш билатерални Програм државног партнерства, предвођен Националном гардом Охаја, покренут је 2006. године, представља темељ наших безбедносних веза и пружио је ефикасну платформу за развој динамичних и блиских односа између наших оружаних снага. На сличан начин, Сједињене Државе и Србија остварују партнерство већ више од девет година кроз наш програм Међународног војног образовања и обуке (International Military Education and Training IMET) који омогућава да српски и амерички официри и подофицири тренирају заједно и уче једни од других у нашим најпрестижнијим војним школама.

Сједињене Државе дубоко цене и настављају да подржавају допринос Србије глобалним напорима у одржавању мира, па смо стога у августу 2016. испоручили 19 високомобилних вишенаменских теренских возила (HMMWV / хамера) Србији за српске јединице које учествују у операцијама УН широм света.

Ово доводи до 40 укупан број хамера испоручених у оквиру нашег програма Иностраног војног финансирања (Foreign Military Financing FMF), кроз који је од 2011. године реализовано више од $8,6 милиона помоћи Србији у области безбедности, а за модернизацију одбране и обуку.

Као партнер у Глобалној иницијативи за мировне операције (Global Peace Operations InitiativeGPOI) од 2011. године, Србија је добила додатних $9,7 милиона америчке безбедносне помоћи, чији је циљ побољшање способности Београда за обуку и распоређивање мировних снага. Од када је постала проактивни партнер GPOI Србија је увећала за више од 10 пута свој допринос мировним операцијама УН. Коначно, у јулу, Србија је помогла САД у остваривању једног од својих кључних спољнополитичких и хуманитарних циљева, тиме што је прихватила збрињавање два бивша заточеника из притворских објеката Гвантанамо Беј.

Партнери у развоју

Америка је већ дуго посвећена економском и демократском развоју у Србији и ширем региону Балкана.

Од 2001 – 2015. године, САД су уложиле више од $728 милиона у стимулисање економског раста, јачање правосудног система и промовисање доброг управљања у Србији. Пројекти укључују партнерство директно са Владом Србије ради јачања фирми приватног сектора у 12 општина у економски неразвијеним регионима јужне и југозападне Србије, и ради стварања радних места и подстицање малог бизниса кроз подршку Opportunity банке Србије, која пружа мале зајмове клијентима који не могу добити приступ финансијским услугама традиционалних банака. Јавно-приватно партнерство пружа стручну обуку женама да побољшају квалитет својих способности у складу са потребама индустрије у Сремском округу у Србији.

Наши програми помоћи добром управљању сарађују са организацијама цивилног друштва и владиним агенцијама како би се побољшала примена новог Закона о заштити узбуњивача у Србији.

Грантови Комисије за демократију (Democracy Commission) дају подршку слободи информисања, кампањама подизања свести и јавног заговарања у борби против корупције, док Академија за женско лидерство (Womens Leadership Academy) подржава жене лидере у настојању да се повећа проценат жена у локалним самоуправама и да се инсистира на остваривању родне равноправности у политичким процесима.

Поред тога, ми развијамо програме помоћи медијима, који ће подржати независност медијских регулаторних тела, посматрање медија од стране цивилног друштва, побољшати способност јавности да анализира медијски садржај и побољшавати могућности независних медија за производњу и дистрибуцију истраживачког и квалитетног новостног садржаја.

У партнерству са Владом и правосуђем Србије, ми јачамо владавину права у Србији, помажући да се побољша транспарентност, ефикасност и професионалност правосудног система.

Наша помоћ кључним независним агенцијама јача њихове способности и повећава јавну одговорност. Ми пружамо подршку цивилном друштву да ефикасније интерагује са владом и заступа јавни интерес.

Са Тачијем

Од завршетка сукоба на Балкану 1990-их, влада САД је обезбедила преко $900 милиона у региону да се обезбеде трајна решења за избеглице и расељена лица, укључујући повратак, локалну интеграцију, као и пружање хуманитарне помоћи да се ублаже патње и подржи самоодрживост. У Србији, овим средствима је пружена помоћ за више од 50.000 расељених и избеглих породица који су се склониле у Србију током балканских ратова и сукоба на Косову, путем обезбеђења становања, правне помоћи, запослења и других видова подршке.

Поред тога, од 2015. године, САД су реаговале на ширу европску мигрантску кризу са више од $67 милиона подршке напорима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (UNHCR) да пружи заштиту и хуманитарну помоћ за више од милион миграната и избеглица који су на западнобалканској рути путовали кроз Србију. Поред тога, кроз Фонд за комплексне кризе (Complex Crisis Fund CCF), Америка је обезбедила $2 милиона за ублажавање утицаја миграната на локалне заједнице и побољшање координације одговора између пружалаца услуга из владе и цивилног друштва.

Партнери у бизнису

Од 2001. године, предузећа из САД инвестирала су око $3,8 милијарди у Србији, стварајући или штитећи преко 16.000 српских радних места.

Кључни амерички инвеститори су KKR, Ball Packaging, Cooper Tires и Coca-Cola.

У Србији делује и веома активна Америчка привредна комора, са 195 чланова из свих сектора српске привреде. Америчке компаније имају активне програме корпоративне социјалне одговорности, којима узвраћају и доприносе развоју заједница у којима раде. Компаније као што су Eaton, Апатинска пивара и Actavis дале су допринос својим заједницама кроз кампање јавних услуга, образовне и еколошке иницијативе, као и медицинске донације.

Партнери у правди

Од 2003. године, Сједињене Државе су у партнерству са Србијом да би се у њој побољшала владавина права и борба против корупције, као и да би се модернизовале њене институције за спровођење закона, односно органи принуде. Циљана помоћ правосуђу Србије, Високом савету судства и Правосудној академији подстиче професионализацију судија и особља, појачава одговорност и независност, модернизује праксу.

Сједињене Државе финансирају и надгледају неколико програма који раде блиско са српским тужиоцима, судијама и органима принуде, пружајући подршку у законодавним и структурним реформама, обуци, регионалној сарадњи и техничкој помоћи. Сједињене Државе су потрошиле $40 милиона долара на те програме, у циљу пружања експертских савета преко резидентних правних саветника, имплементирања професионалних програма обуке и обезбеђивање донација опреме.

Све ове активности имају за циљ побољшање правосуђа, тужилаштва и агенција, односно органа принуде Србије, тако да боље могу да се ухвате у коштац са комплексним и транснационалним криминалом, укључујући корупцију, преваре, организовани криминал и тероризам. Ови напори су били критични у развоју одељења за заштиту сведока, службе за истрагу ратних злочина и Мреже за оперативну анализу (Operational Analysis Network), која олакшава обавештајно вођене кривичне истраге.

Наши резидентни правни саветници су такође помогли српску владу да изврши важне реформе правног система, укључујући Закон о кривичном поступку, са водећом улогом тужиоца, Закон о заштити узбуњивача и Закон о полицији. Подршка Сједињених Држава Правосудној академији у Србији, створила је значајне капацитете важне за процес приступања Европској унији. У фебруару, Србија је усвојила револуционарни закон о повраћају имовине жртава Холокауста које немају наследника, један од првих такве врсте у Европи, који предвиђа реституцију јеврејске имовине, експроприсане током Холокауста, иако нема наследника ни захтева за повраћај.

Партнери у образовању и култури

Најјаче везе између САД и Србије настављају да буду непосредне везе између људи.

Више од 20.000 Срба посети Сједињене Државе сваке године, а скоро 1.000 српских студената похађа универзитете у САД. Сједињене Државе настављају да подржавају снажан програм културне и образовне размене са Србијом, са више од 3.500 учесника прошле године.

Сваке године, наш FLEX програм доводи четрдесет средњошколаца из Србије у Сједињене Државе да живе у породицама домаћина и похађају школе у САД током целе школске године.

Наш Фулбрајтов програм је активан од 2001. године и негује академску размену и заједничка истраживања у низу области, укључујући право, економију, информационе технологије и медицину.

Наши American Corners у Београду, Бујановцу, Крагујевцу, Нишу, Новом Пазару, Новом Саду, Суботици и Врању пружају могућности Србима да уче енглески језик и да се упознају са културом и образовним могућностима САД. Они такође пружају платформе за интеракцију између гостујућих предавача и извођача из САД и грађана свих узраста у Србији.

Наш International Visitor Leadership Program је обезбедио перспективним српским лидерима могућности за истраживање америчког искуства у својим изабраним пољима, као и да изграде трајна пријатељства са америчким колегама.

Линк ка оригиналу: FACT SHEET: U.S.-Serbia Relations: Progress through Partnership

Генерал Марк Бартман и Љубиша Диковић

За регионалну стабилност је кључно даље јачање односа Србије са суседима

П Р И Л О Г 2.

Бела кућа

Кабинет Потпредседника

За објављивање одмах

16. август 2016.

Саопштење о састанку Потпредседника са Председником Републике Србије Томиславом Николићем

ПОТПРЕДСЕДНИК се састао се данас са председником Републике Србије Томиславом Николићем у Београду. Лидери су се сложили о кључном значају за регионалну стабилност даљег јачања односа Србије са својим суседима.

Потпредседник је похвалио опредељеност руководства Србије за спровођење реформи које воде напретку Србије на њеном европском путу.

Потпредседник је такође поздравио продубљивање америчко-српских напора у истраживању, превенцији и нези рака у оквиру Cancer Moonshot иницијативе.

Линк ка оригиналу: Readout of the Vice President’s Meeting with the President of the Republic of Serbia Tomislav Nikolic

Пише: Владимир КРШЉАНИН

fakti.org/serbian-point/bajden-je-jedan-od-glavnih-tvoraca-uck-drzave-a-srbiji-podvaljuje-da-je-njen-napredak

-

Амерички потпредседник Џо Бајден оценио је да нови гасовод из Русије ка Немачкој „изгледа као прилично лош договор“ за Европу.

Како је објаснио, то увећава енергетску зависност од Москве.

Бајден је рекао да ће „ослањање на Русију у већој мери… фундаментално дестабилизовати Украјину“, али је додао да лидери ЕУ морају сами да донесу одлуку о том питању.

Он је говорио на конференцији за новинаре у Стокхолму, после састанка с премијером Шведске Стефаном Левеном.

Руска компанија Гаспром и ЕУ, која трећину природног гаса увози из Русије, договориле су 2015. године нову линију гасовода која ће ићи паралелно са већ постојећом испод Балтичком мора.

(Бета)

-

Премијер Турске Бинали Јилдирим саопштио је, да је за 24. август планирана посета потпредседника САД Џозефа Бајдена Анкари. Раније је саопштено, да ће 22. августа у Турску доћи солидна делегација америчких чиновника коју ће чинити три представника министарства правде и један представник Државног секретaријата, да би, како тврди министар правде Бекир Боздаг, ,,помогли у припреми формалног захтева за екстрадицију проповедника Фетулаха Гулена, који живи у савезној држави Пенсилванији, и који се сматра инспиратором пуча од 15-16. јула“. При томе, Боздаг је повезао те две посете само са проблемом Гулена, изјављујући, да ,,његово изручење  није билатерално питање, већ заједнички проблем“ који ће се пратити у целом свету.

Али, узимајући у обзир, да ће за два дана – од 22. до 24. августа – америчка делегација тешко успети чак и физички да упозна сабрани материјал о Гулену, постаје јасно, да је циљ посете потпредседника Бајдена другачији. Он је увек за председника Ердогана и његов тим био неугодан партнер и преговарач. Током своје последње посете Турској почетком 2016. године, Бајден је, како су приметили турски медији, ,,демонстрирао мноштво стратегијских, политичких и симболичких значења (демонстрировал множество стратегических, политических и символических смыслов) и први је гласно изрекао, на тако високом нивоу, нарастајућу, у Обаминој администрацији, критику курса који је квалификован као антидемократски“. Бајден се тада специјално састао са групом независних новинара и представника непрофитних организација, према којима званична Анкара, благо речено, није била благонаклона, и устао у одбрану 1128 турских интелектуалаца који су потписали отворено писмо са позивом на мир (прекид насиља у војним операцијама против Курда, прим. Н.В.), а који су били проглашени ,,издајницима“. Како тврди турска новина Zaman, ,,Обамина је администрација, чини се, схватила да ће пре или касније Турску погодити дестабилизација“ али је после кризе око обореног авиона са Русијом била ,,убеђена у то да ће Анкара осетити неопходност да се наслони само на раме САД и НАТО-а“. Све је кренуло другачије.

Зато питање о суделовању САД у турском пучу 15. јула остаје у целости отворено. Вашингтон то званично негира, али упада у очи чињеница – САД као и други западни партнери Турске, нису одмах изразили подршку Ердогану, што треба да наведе на нека размишљања. По речима генералног секретара Савета Европе Торбјорна Јагланда, то је повезано са тим ,,што се у Европи појавила сумња да је преврат припремио сам Ердоган, а не Гуленова мрежа“. Зато западни партнери Турске, како пише лист Hurriet Daily New, сматрају да се ,,истина може сазнати само ако буду предочени необориви докази“.

Да ли их Анкара има? После неуспелог пуча, у земљи су почела да се спроводе масовна хапшења и отпуштања официра, чиновника из различитих државних институција, изводи се кадровска чистка у судском систему, обавештајној служби, укључујући 30 гувернера провинција и 50 начелника округа. Масовна отпупштања дотакла су и запослене у сфери образовања. Ових дана Јилдирим је саопштио, да је ,,број турских грађана који суспендовани или отпуштени са посла после неуспешног покушаја државног удара износи 81.494“.

Све њих јавно повезују са Гуленом, који живи у САД, мада је по Јилдириму, „тешко све приведене и ухапшене политички идентификовати“. Ето због чега се јавља питање – ако су заиста гуленисти продрли практично у све сфере државног система, ко је онда уопште владао Турском? У вези са тим, изјава европског комесара Јоханеса Хана, да су „чистке које су уследиле после неуспелог покушаја пуча у Турској биле испланиране“ а „спискови са хиљадама имена оних који ће бити приведени, највероватније припремљени раније, пошто ниједна влада није у стању да реагује тако брзо“, не звучи неосновано.

Није случајно ни то што су многи светски медији покренули дискусију у односу на „турску заверу“која може да има „велике историјске последице“. За сада Вашингтон разуме, да Ердоган игра на „карту“ Гулена, како би имао разлог да окривљује САД за „јатаковање и подршку терористима“. Али, на ту карту могу да играју и САД према Ердогану. Анкари се већ наговештава могућност широке међународне истраге неуспелог пуча, са захтевом да она пружи необориве доказе, посебно у делу који се тиче суделовања у тим догађајима САД.

Гулен у чланку који је објављен у листу Le Monde каже, да је спреман да се врати у Турску, ако истрага докаже оптужбе на његов рачун. По његовим речима, „ако се десети део оптужби против мене потврди, обавезујем се да се вратим у Турску и сносим одговорност“. Раније је амерички лист The Wall Street Journal, позивајући се на упућене изворе саопштио, да америчке власти не намеравају да изруче Гулена јер „докази које је Турска предочила нису уверили америчку администрацију да је проповедник крив“.

По нашем мишљењу, тај ће задатак да изврши делегација америчких чиновника, из министарства правде и државног секретаријата. Што се тиче потпредседника Бајдена, у Турској, земљи-чланици НАТО-а, у којој се одвија сеча пронатовски расположеног дела вишег и средњег командног састава, у којој је растурен систем световног образовања, судови и независни медији, он ће покушавати да преко фактора – Гулен, врши притисак на руководство земље. Политичари у ЕУ већ говоре о прекиду преговора о ступању Турске у ЕУ, заустављени су преговори о укидању визног режима, води се озбиљна дискусија о чланству Турске у НАТО-у, и по мишљењу многих европских експерата, против Турске могу бити уведене и одређене санкције. Уз то, у Вашингтону и Бриселу, у другачијем геополитичком контексту перципирају нормализацију односа Турске и Русије, и њено скретање ка Истоку, и  претпостављају да Анкара може да крене у супротном смеру од Запада и свог савезника Азербејџана.

Зато не треба искључити то, да ће сад Вашингтон покушати да активира у Турској тај део елите која је сумњичава у погледу тога да ли је неопходно кретати се према Русији. По мишљењу турског политиколога и директора компаније Strategic Outlook Јусуфа Чинара, у том смеру против Ердогана могу да иступе опозиционе партије које би користиле у своје сврхе фактор кадровских чистки у државном апарату, што њега очито слаби. У том смислу, у Турској се заиста формира кризна ситуација, мада је после неуспешног покушаја преврата, Ердоган почео да оснажује личну власт. Али, хоће ли имати довољно историјског времена да оно што је замислио доведе до логичног свршетка?

Станислав Тарасов  

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: regnum.ru/news/polit/2166718.html

91.222.7.144/savremeni-svet/bajden-pokusava-da-unisti-savez-erdogana-i-putina.html

-

Да су односи Србије и Америке заиста у узлазној путањи, како премијер јуче каза, видело се по узлетању Бајденовог авиона- дефинитивно је ишао узлазном путањом и махао домаћину, замоливши пилота да што пре увуче стајни трап како би отресли Тому Николића с точкова, у које му се уплела кравата док је констатовао: „А, па мени се чини да су мало препумпани, богами! Сећам се да су код нас на колицима за земљу, док сам радио у једном угледном крагујевачком предузећу, били мекши…оће колица да се претуре кад су пуна иловаче а точкић препумпан…“

Не, шалу на страну, заиста су односни толико добри да потпредседник Америке није желео да заобиђе Београд на свом путу ка Приштини, у којој ће се задржати два дана за разлику од два сата у престоном нам граду, али два сата дефакто значе много више него толико дана код Тачија!

Додуше, у политици се такав однос тумачи другачије, сасвим другачије од узлазне путање, али у реалности ствари стоје овако, да пластично објасним: кренете на далек пут којем се толико радујете. Море, рецимо, и успут вам толико пригусти а бешика на налик Бабићевој!

Реално, чему се у том ттренутку више радујете: првој пумпи или жбуњу ако је приручније, да тако кажем, или пак мору, плажи, заласку сунца над пучином..?

Верујем да се одговор намеће сам од себе, па тако и у овом случају- Џозеф Бајден ће се дуже задржати у Приштини, тамо ће телалити све контра од онога што је говорио овде, али му неће бити ни близу пријатно колико у Београду, јер човека, факат, најлепше успомене вежу за место где се олакшао!

Да ме не схватите погрешно, не мислим ја да белосветски политички вагабунди Србију доживљавају као пољски клозет, напротив, верујем да више на нас гледају као на жбун, али суштина је у томе да колико год времена остану овде оставе неизбрисив траг за собом, или барем тешко избрисив и доста опорог мириса!

Е, кад смо већ код мириса уз њега некако логично иде и укус, а и он непоправљиво горак!

Мислим на Бајденово извињење породицама које су изгубиле своје у НАТО злочину ’99. које би можда и имало смисла, можда би имало призвук људскости да опет једина тема није била такозвана „нормализација“ односа с Косовом и потоњи одлазак доле!

Значи, човек се куртоазно извинио због хиљаде пострадалих и још ко зна колико хиљада оболелих (због њих се није извини нити ће ико икада нажалост, нити ко сме то да им спочита од овдашњих велможа), па трком из куће жртве у дом својих саучесника да наздраве ономе за шта се два сата пре тога извинио..?

Занимљива та висока политика малих људи, заиста!

Своди се отприлике на то да силоватељ отрчи до куће жртве, проћаска с њеном породицом, успут се уз слатко и воду извини за оно што је урадио, па замоли за неку фотографију како би нешто касније с екипом која му је чувала стражу док се иживљавао над мученицом могао да онанише на њену слику!

Но, шта ја па знам о политици осим чињенице да су далеко мудрији од нас рекли: „Не радуј се Данајцима ни кад дарове носе“, па тако и ову посету коју квалификују као не знам коју по реду историјску и суштински важну за нас не видим никако другачије до стајанку крај успутног грма!

Још када се има у виду да је осим одласка у „тоалет“ Бајден искористио прилику да стојећи над писоаром викне: „Е, умало да заборавим, Америка ће увек бити ваш пријатељ и савезник, ал ајде да лепо признате Косово, баталите те приче о братству и савезништву с Русијом, распродате још то цркавице што вам је остало од привредних добара и достојанства, и јавите Тачију да мало касним али стижем, нек баци на роштиљ десетак Срба с луком…овај, ћевапчића…“

Не, заиста, односи су нам у толико узлазној путањи да само што нису полетели ко Бајденов авион ка Приштини, за којим је премијер махао и када се приземљио на аеродром крвника „Адем Јашари“ а председник се чврсто и достојанствено држао за точкове понављајући: „Ма, не пуцајте, шта вам је, само ћу на вентил да испустим мало ваздуха и пуштам се! Верујте ми, ништа горе него кад вам се у трку преврну колица а лопата омлати преко чела…“

(Мој недељник)

www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-i-bi-bajden.html

-

На данашњи дан, пре 31 годину, одужио сам своје (а покојној отаџбини њено) рахметли ЈНА, В. П. Самобор / Загреб. А данас ће нам, у прелету ка Републици Косово без фусноте, са прутићем у руци, слетети ју-ес вајспрезидент Бајден, иначе – да цитирам Тачија – „већ 26 година ангажовани пријатељ, нада и снажан глас за слободу и независност Косова“, па ће, у то име, именом покојног Бајденовог сина, бити именована и једна џада, з.п Феризај, у близини војне базе „Бондстил“. Америчке, окупаторске…

И канцеларија нашега Канцелара вајспрезиденту спрема нарочит поклон: укидање симбола опстанка остатка преостатака српскога живља на Косову – „Парка мира“ на међумитровичкој ибарској ћуприји. Данајац ће, наводно, узвратити баш данајским даром: канда ће да притисне пријатеље за чију се независност и слободу 26 година толико ангажовао да нашему Канцелару обећају формирање нарочитог гетоа – „Заједнице српских општина“ на територији окупираних територија Републике Србије!

А пошто Путинова, такорећи, десна рука стиже тек у листопаду, то ми, у дослуху са саставом нове, а борбене „проевропске“ владе с којом је Канцелар истрчао на клизав терен, једино може да значи како Москва, ипак, није довољно учинковито „притиснула“ нашег Канцелара, за разлику од Вашингтона, Берлина / Брисела, ММФ-а, Светске банке и томе слично! Но, након мистичносветовног интервјуа велепосланика Чепурина „Спутњику“, као дављеник за сламку хватам се, ево пред вама, оног Анаксимандара из Милета: „Где су ствари настале, ту се оне – сходно нужности – морају, такође, вратити и нестати; јер оне морају да плате глобу и да им се – према поретку времена – суди за њихове неправедности.“

Да ли сам у праву? У најгенијалнијој загонетки коју је, последњих година, један страни дипломата медијски сервирао спољној политици земље домаћина, на питање да ли је задовољан простором који је у шесточасовном експозеу новога, а старога Канцелара српског и целе Србије посвећен односима Србије и Русије, Чепурин је казао да „мисли да је Русија поменута четири пута и то позитивно“, али да је, генерално, „спољнополитички део програма био лаконичан“!? Као да је и сам прави антички Лакедемонац са Пелопонеза, кратко и језгровито – чули сте сигурно да су Лак(едем)онци у војничким стварима били исто што и Спартанци, али зато у комуникацији толико прецизни да је у ово време скован „твит“: да је у старој Грчкој постојао Твитер, Лакедемонци би њиме доминирали…

Добри стари Вујаклија објашњавао је да појмови „лаконски“ и „лаконизирати“ упућују на језгровит, збијен, сажет говор (дан и комад; крв и нож) који, с мало речи, казује много, али та набијеност често смета – јасноћи стила. И, стварно, је ли вама из Канцеларевог експозеа који има ниво и вредности научног рада (проф. др Александра Томић) јасно како ћемо то ући у ЕУ са све Косовом унутар Србије и не уводећи санкције Русији? А кад Чепурин каже да „Београд указује поверење ЕУ“ и додаје како он (амбасадор) „мисли да ће тај гест Београда бити оцењен по заслузи“, не звучи ли и вама то помного цинично на рачун „лаконизма“ српских Лаконаца?

Ја, успутни експонат са концептуалне изложбе „нецензурисаних лажи“ (галерија „Прогрес“, сваког дана од 10 до иза поподнева), лаконски мислим да је наш Канцелар, тромесечним развлачењем са инаугурисањем нове владе, ипак, малчице превише „откачио“ руске интересе у русољубној Србији. И то не само противно вољи грађана ове земље, већ изгледа – премного и за укус званичног Кремља… Само да нас због тога, на првој седећој хајдучкој бусији, пред УН, у Унеску, етц. коју нам припреме „наши западни пријатељи“ – руски медвед не пошаље на суво презнојавање у лак(едем)онско купатило лаконикум?!

(Данас)