Тагови Вести таговане са "Балкан"

Балкан

-
Београд — На Балкану ће, пре или касније, доћи до мењања граница, изјавио је бивши заменик шефа ЦИА за Балкан Стивен Мејер.

1867948569590ebfecc6321384892964_v4_big-620x330

Како каже, нове међе ће највероватније бити повучене у Македонији, али и на тзв. Косову.

Он сматра да ЕУ нема решење за Балкан, а да Сједињене Државе Балкан више не интересује превише.

Говорећи о Србији, он је оценио да је избор Александра Вучића за председника Србије очекиван.

„Он је паметан и ефикасан политичар и направиће кредибилан посао. Српски народ данас је у потрази за великим достигнућима, посебно за економским реформама“, рекао је Мејер у интервјуу за „Новости“ од недеље.

На питање да ли је 5. октобар био демократска револуција или преврат, Мејер који је на Балкану радио пре тог датума, каже:

„Петооктобарска револуција у Србији била је, у суштини, збацивање владе. То је учињено јер су многи политичари у Србији били убеђени да земља неће моћи да крене напред и да неће бити прихваћена од Запада док је Милошевић на власти. Јасно је да су западне владе желеле да виде промену и да су аплаудирале збацивању Милошевића.“

Говорећи о ситуацију у региону, он каже:

„БиХ је данас даље од тога да буде јединствена држава него у било ком тренутку у прошлости. Питање Косова постаје озбиљније, а Македонија је у озбиљном пропадању већ месецима. У исто време, ЕУ нема одговоре на питања која муче Балкан“, каже Мејер за „Новости“.

Мејер каже да евентуална промена граница између Албаније и Македоније може довести до стварања веће Албаније, али да то не би имало подршку САД.

„Ипак, важно је имати на уму да Вашингтон више није превише заинтересован за Балкан. Трампова администрација неће посебно реаговати ако се ове промене догоде мирним путем, слично начину на који је, рецимо, Црна Гора дошла до независности“, каже овај аналитичар.

На питање каква судбина очекује Македонију, Мејер одговара:

„Ако Црна Гора и Косово могу да тврде независност, смањена Македонија би могла такође. Али, то можда није најбољи правац деловања за ту – мању Македонију. У том случају би за њих било мудро и да размотре федералну заједницу са Србијом.“

На питање како би америчка администрација реаговала у случају формирања тзв. војске Косова, он каже да америчка влада није наклоњена томе, али да се то може лако променити.

„Трампова администрација има мало експертског приступа у односу на Балкан. Србија треба веома пажљиво да прати промене у политици САД“, истиче он.

Према његовим речима, та војска, ако би била формирана, додала би још један запаљиви елемент у ситуацији која је нестабилна. То се посебно односи на опасност од могућих сукоба на северу Косова, додао је он.

Говорећи о ситуацији о БиХ, Мејер каже да би она, после одбацивања тужбе против Србије могла да постане нестабилнија.

„Бошњаци су сада разочарани и љути, а Срби усхићени. Ово посебно отежава однос између Федерације и РС“, сматра Мејер.

Он такође сматра ће бити веома тешко, можда и немогуће, да се остваре бољи односи између РС и Вашингтона.

Према Мејеру, односи између Русије и САД су веома лоши и то пре свега због неслагања око Сирије и Украјине, али и због оптужби да је Москва била умешана у председничке изборе у САД.

„Није неопходно да се САД и Русија воле, најважније је да могу да успоставе прихватљив радни однос. Али то ће бити веома тешко урадити због агресивне спољне политике Русије и неспособности Трампове администрације“, закључио је он.

Танјуг

www.vaseljenska.com/vesti/na-balkanu-ce-biti-menjanja-granica-pre-ili-kasnije/

-
ТРЕБИЊЕ – Предсједник Републике Српске Милорад Додик одбацио је као несувисле идеје бошњачког лобисте Данијела Сервера о БиХ и поручио да он није дужан да испуњава заблуде странаца о БиХ – земљи која не може да функционише.

Додик је рекао новинарима у Требињу да је Сервер, који је професор америчког универзитета „Џон Хопкинс“, плаћеник и од почетка био лобиста Алије Изетбеговића и да није важан за Републику Српску.

„Он годинама живи од донација муслимана у Америци, увијек нешто лаже и петља. Нисам ја овдје дужан да испуњавам њихове заблуде о БиХ која не може да функционише“, рекао је Додик коментаришући Серверов приједлог да Америка, у случају референдума о самосталности Републике Српске, потпуно финансијски изолује Српску, као и државе које је буду подржавале.

Додик каже да је Сервер све вријеме примао новац од бошњачког конгреса и радио против предсједника САД Доналда Трампа током изборне кампање, залажући се да побиједи линија Хилари Клинтон.

Он је истакао да је Сервер човјек који је ћутао од када је Трамп побиједио и да се сада поново вратио да прича о БиХ и да предлаже своје несувисле идеје.

„Ми смо овдје мислећи људи и размишљамо о својим ситуацијама. Ако високи државник САД сада говори о томе да БиХ пријети да буде пропала држава, да ли ми треба да се помиримо с тим да живимо у пропалој држави?“, упитао је Додик.

 Он је навео да вјерује у нову америчку администрацију која говори о томе да ће одустати од мијешања у унутрашња питања других земаља.

„Када они престану да се мијешају у БиХ, она је пропала држава“, рекао је Додик.

(Срна)

www.nspm.rs/hronika/milorad-dodik-danijel-server-nije-vazan-za-rs-on-zivi-od-donacija-muslimana-u-sad-i-od-pocetka-je-bio-lobista-alije-izetbegovica.html

-
Јенс Столтенберг и Петар Порошенко

ТРАМПОВ „МИСЛЕЋИ ЦЕНТАР“ ДЕЛИ ИНСТРУКЦИЈЕ И ДЕСНО И ЛЕВО,

А ПОКУШАВА И СА „ШАМАРИМА“

  • Heritage Foundation тражи да NATO нипошто не затвара врата новим члановима и да то буду – бар Македоније и Грузија
  • Пожељним сматра и улазак БиХ у алијансу, али признаје да су проблем Срби, односно – Република Српска. Без прецизирања у чему је проблем са Србима. А проблем је у томе што су Срби, где год живели – у Србији или у Републици Српској која је у саставу БиХ, одлучно против NATO јер су били главне жртве натовских бомбардовања, а колективни Запад их је још означио као кривце за ратове у бившој Југославији            
  • Поводом Македоније, Heritage Foundation шаље опомену Грчкој да је не блокира и неправи проблем од њеног имена, али не заборавља да се баци каменом и на Русију: „Деценије чекања чланства у NATO имају негативне последице за унутрашњу политику Македоније јер отвара простор за такве штетне политичке играче попут Русије који експлоатишу неспособност NATO да испуни обећања дата Македонији“
  • Сједињене Државе тешко да имају намеру да већ сада започну широку натовску експанзију на постсовјетски простор. Пре ће бити да, као и раније, чекају згодан моменат када ће Русија ослабити толико да неће бити у стању да се успротиви уласку Украјине у NATO. Али, постоји уверење да то – неће дочекати
Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, за агенцију РИА Новости

        ДАНАС, 25. маја, у Бриселу ће се одржати самит NATO.

        Већ се зна да ће међу темама о којима ће лидери земаља Северноатлантске алијансе разговарати бити расподела одговорности међу савезницима и улога NATO у борби против тероризма.

        Вашингтон је уочи самита својим савезницима послао један јасан сигнал: даље ширење NATO за Сједињене Државе је једно од кључних питања.

        Међу бројним аналитичким центрима САД постоји један think tank који се сматра веома утицајним. То је – Heritage Foundation. Утицајним, зато – како пише The Washington Times – што је тај фонд кључни савезник Доналда Трампа и његове још увек младе администрације“.

        Изгледа да су зато текстови на сајту Heritage Foundation беспризивни и налик на инструкције за оне којима су намењени. Јер, тешко је претпоставити да аналитички центар, који је „кључни Трампов савезник“, пише текстове у празно и никоме их не намењује.

        Саме инструкције су написане у таквој форми која алтернативе не претпоставља. Читалац не може да не стекне уверење да је то позиција официјелног Вашингтона.

        Једна од таквих инструкција је недавни чланак адресован пре свега учесницима самита NATO у Бриселу. У њему се наглашава: „У интересу је Сједињених Држава да NATO држи отворена врата за европске земље које заслужују чланство“.

        Тај текст је истовремено намењен и Москви.

        „Русија упозорава да ширење NATO сматра за „провокацију“. Међутим, никаква трећа страна не може имати право вета на одлуке суверених држава – чланица NATO“ – наводи Heritage Foundation. Притом има у виду да одлуке о ширењу алијансе (и на територију земаља бившег СССР) треба да доносе „суверене чланице NATO саме“.

        О каквим се овде „земљама које заслужују чланство“ ради?

        Већ крајем маја и у јуну очекује се да буду завршене све формалности повезане са пријемом у NATO Црне Горе која ће постати 29-та земља у његовом саставу.

        Вишегодишњи лидер Црне Горе Мило Ђукановић, уз садејство својих покровитеља из Вашингтона и Брисела, прво је наметнуо „референдум“ о одвајању Црне Горе од Србије (2006. године) а затим је, прошле године, организовао парламентарне изборе тако да су у Скупштину Црне Горе прошли „неопходни“ кандидати који су недавно гласали за ступање те земље у NATO.

        А притом никога није узбуђивало што су Црногорци на масовним манифестацијама тражили одржавање општенародног референдума о том питању. Тачније, интересовало их је само у том смислу што је велика већина Црногораца русофилска и што би зато исход референдума био предвидљиво негативан. Управо зато је Ђукановић своју земљу увео у NATO не директним и поштеним путем – преко народног референдума – него на задњи улаз, то јест – преко свог послушног парламента.

        „Ступање Црне Горе у NATO може изгледати као церемонија затварања процедуре ширења алијансе, али је то суштинска грешка“ – поучно тврди Heritage Foundation.

        Сада су на реду балканске земље које су суседи Црне Горе – Македонија и Босна и Херцеговина, а такође Грузија. Све те три државе су званични кандидати за улазак у NATO.

Јенс Столтенберг у Грузији

        Грузију су званично позвали у NATO на самиту алијансе одржаном 2008. године. Међутим, та земља све досад није добила такозвани „Акциони план за будуће чланове“ (Membership Action Plan – MAP), који садржи списак онога што се захтева од претендента на чланство.

        Против давања Грузији статуса „земље са акционим планом“ иступају Немачка и Француска. Како указује The Washington Post, Берлин и Париз сматрају да би то значило „провоцирање Русије која је већ упозорила на последице уколико Грузија (или Украјина) уђу у алијансу. Немачка и Француска такође сматрају да је Грузију немогуће штитити јер NATO неће ратовати против Русије.

        На овај начин, конкретне адресе на које је упућен упозоравајући текст Heritage Foundation поводом Грузије и јесу Немачка и Француска.

        Heritage Foundation упорно подсећа све несагласне колико се Грузија добро понаша. „Чак и упркос томе што Грузија није добила МАР – наглашава се у тексту фондације – односи те земље са NATO далеко превазилазе традиционални „Акциони план за будуће чланове“.

        Heritage Foundation у Македонији види следећег достојног кандидата за NATO и указује да је она, за разлику од Грузије, не само добила MAP , него га и реализовала већ до 2008. године. Очекивало се да ће Македонија већ те године бити званично позвана да се прикључи NATO на самиту алијансе у Букурешту. Међутим, томе се успротивила Грчка због нерешеног питања имена земље-кандидата.

        Да подсетим: Атина сматра да име „Македонија“ историјски припада Грчкој јер на северу те земље одавно постоји област са тим именом.

        Другим речима, следећи сигнал Вашингтон шаље Грчкој. Од ње се тражи да реши спор са Македонијом и да не блокира њен пријем у NATO.

        Пишући о Македонији, Heritage Foundation не заборавља да се баци каменом и на Русију.

        „Деценије чекања чланства у NATO имају негативне последице за унутрашњу политику Македоније јер отвара простор за такве штетне политичке играче попут Русије који експлоатишу неспособност NATO да испуни обећања дата Македонији“ – инструира амерички фонд.

        Босну и Херцеговину Heritage Foundation сматра за трећу земљу која обавезно мора ступити у NATO.

        БиХ је показала жељу да уђе у NATO 2008. Две године касније је добила онај фамозни „Акциони план за будуће чланове“.

        Heritage Foundation пише да је БиХ „остварила одређени прогрес у реформи своје одбране и чак послала војни контингент у Авганистан“, али наглашава да је та земља још далеко од прикључивања алијанси.

        Али, да ли је проблем само у томе? Зар у Црној Гори и Македонији, које су такође републике бивше Југославије, ствари са одбраном стоје много боље него у БиХ?

Начелник македонског Генералштаба Медодија Величковски у посети америчкој команди у Висбадену

        Нипошто. Постоји други проблем који Heritage Foundation назива „додатним“ мада је он, у суштини, главни.

        Heritage Foundation пише: „Постоји додатни проблем у унутрашњој политици БиХ који чланство те земље у NATO чини проблематичним. Ово се тиче етнички српског региона – Републике Српске – једно од два њена дела створена после грађанског рата деведесетих година“.

        Американци не прецизирају у чему је проблем са Србима.

        А проблем је у томе што су Срби, где год живели – у Србији или у Републици Српској која је у саставу БиХ, одлучно против NATO. Срби су били главне жртве натовских бомбардовања, а колективни Запад их је још означио као кривце за ратове у бившој Југославији. Осим овога, пријаву за улазак у NATO у име БиХ поднела је друга страна – Муслиманско-хрватска Федерација Босне и Херцеговине.

        С обзиром на све, сигнал Вашингтона упућен је опет Србима – тачније, Републици Српској. Шта конкретно Срби могу да очекују, остаје само да се нагађа. Једно је сигурно: ништа добро.

        И на крају, стратези из Вашингтона завршавају са украјинском темом сводећи инструктажу на отворену агитацију: „У светлу руске агресије, украјински народ је продемонстрирао – како на Мајдану, тако и на изборима, да он своју будућност види у савезу са Западом а не под доминацијом Русије“.

        Стратези из Вашингтона покушавају да привуку Украјину NATO, али је истовремено држе на растојању. Судећи по ономе што је написано и што се чита између редова, Украјину би одавно примили у NATO. То је ружичасти сан свих русофоба – раскинути крвну везу између Русије и Украјине.

        Али, они се боје Русије. Зато истурају у први план небитне разлоге због чега не примати Украјину већ сада. Зато и читамо овакве пасаже: „Морају се за Украјину створити реално заснована очекивања. NATO је дужан да настави да успоставља са Украјином све тешњу сарадњу, али је притом важно схватати да је пред Украјином још дуг пут пре него што њено чланство у NATO постане озбиљна могућност.

        И на врх јеле се попели, а ни једна иглица их није убола.

        Осокољен сусретом у Белој кући са Трампом, министар спољних послова Украјине, Павел Климкин, изјавио је да она „мора бити постепено укључена у источно крило NATO“. То је смело, али плитко.

        Сједињене Државе, упркос свему што је написала Heritage Foundation, тешко да имају намеру да реално започну већ сада широку натовску експанзију на постсовјетски простор.

        Пре ће бити да, као и раније, чекају згодан моменат када ће Русија ослабити толико да неће бити у стању да се успротиви уласку Украјине у NATO.

        Али, постоји уверење да то – неће дочекати.

fakti.org/rossiya/nece-uspeti-nato-da-se-popne-u-sam-vrh-balkanske-jele-a-da-ga-ni-jedna-iglica-ne-ubode

ДЕО ПРВИ: МАШТАРИЈА И СТВАРНОСТ

 Србија мора да буде искључена из европског развоја

Александар Вучић ових дана парадира са идејом царинске уније која би обухватала оне земље Западног Балкана које нису чланице ЕУ, али су укључене у Процес стабилизације и придруживања, јер су са ЕУ закључиле појединачне Споразуме о стабилизацији и придруживању. То су: Србија, Црна Гора, Босна и Херецговина, тзв. Косово, Македонија и Албанија. Овакав пројекат западнобалканске царинске и економске интеграције (заједничка царинско подручје према трећим земљама, заједничко тржиште радне снаге и капитала, једнообразна законска регулатива у наведеним областима) није изворна балканска идеје, већ део општег плана о институционалној реорганизацији ЕУ и земаља обухваћених Процесом стабилизације и придруживања, који је познат под синтагмом «Европа у више брзина». И овај план је први пут званично објављен од стране европске четворке (Немачка, Француска, Италија и Шпанија) на почетку 2017. године.

Вучићеви сеизи и трбухозборци међународног канибалистичког (пардон: капиталистичког) поретка одмах су кренули да трубе о «генијалној» идеји вође, коју је, наравно, добио по наређењу ЕУ врхушке.(1)

Озбиљни аналитичари, попут Душана Пророковића, одмах су показали због чега је ова идеја по нас крајње штетна, и чије намере стоје иза ње.(2)

Дакле, царинску унију намећу нам «стари пријатељи» Германи, с циљем да нас потчине Великој Албанији, због које се и гради пут од Ниша до Приштине (а градиће се и према албанској обали Јадрана), и коме кличе стара «трилатералка» Зорана Михајловић(3), спремна да се докаже својим «евроатлантским» газдама.

А иза свега стоје лумени попут «билдербергера» Карла Билта, који Балкану прети ЕУ војском и привиђа Гаврила Принципа (који је то, још пре сто година знао, и забележио: «Наше ће сјени лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу»), вриштећи како се Русија мора спречити да утиче на Балкан. (4)

Уместо да се нађемо у загрљају с Бриселом, ми ћемо, ако се ово настави, ускоро грлити Тирану, рече Пророковић.

ПИСМО ВИЛИЈА ВИМЕРА ГЕРХАРДУ ШРЕДЕРУ

О томе се причало одавно: пошто тзв. «Западни Балкан» никад неће ући у ЕУ, треба га приморати да робује Бриселу у некој другој форми (при чему, наравно, иза тога пре свега стоји Вашингтон, који неће дозволити да се Русија врати на Балкан).      

О томе је Вили Вимер, својевремено потпредседник Скупштине ОЕБС-а, још 2000. године  писао немачком премијеру Герхарду Шредеру: „Веома цењени г. канцелару, крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем конференцији, коју су заједнички организовали америчко министарство иностраних дела и American Enterprise Institut (Спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО. Конференцији су присуствовали веома високи политички представници, на што указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да их се нарочито истакне: организатори конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово; организатори су изјавили да се Савезна Република Југославија налази ван сваког правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија; европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО. У том смислу знатно је погоднији амерички правни поредак за примену и у Европи; рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945; европски савезници су учествовали у рату против Југославије да би, de facto, превазишли препреку и дилему која је настала после усвајања „концепта нове стратегије“ Алијансе у априлу 1999. године, односно настојање Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а.

Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана да је, наиме, код ширења задатака НАТО преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступа. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја. (подвукао В.Д.) Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору. У сваком процесу праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права. Тврдња да је НАТО приликом напада на СР Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права – није оспоравана.

После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора. Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити. Када је сличну судбину доживело Друштво народа, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.

С пријатељским поздравима, Вили Вимер“

На овом скупу, била су и три човека из Србије, који су, наравно, као сатрудници НАТО Европе одбили да о истом обавесте сународнике. Али, сазнало се. (5)   

СКУП 1998. ГОДИНЕ У БЕРЛИНУ

А ко је хтео да зна, знао је и пре тога. У Берлину је, 3. и 4. јула 1998. године, одржана, у организацији Бартелсман фондације, конференција о „Доусавршавању Европске Уније“. Конференција је била затворена за јавност, а присуствовали су јој такви моћници какви су Хенри Кисинџер и Ричард Холбрук (који је, пре завршетка исте, отишао у Београд, да настави с притисцима на Милошевића.) Једини Србин који је на конференцији поднео реферат био је владика Артемије, у чијој пратњи су се нашли представници Светског савета Срба, међу којима су били Предраг Р. Драгић Кијук и др Владимир Умељић (који се такође обратио присутнима, говорећи о Косову.)

Из стратешког документа (понављамо: недоступног за јавност) видело се да уједињена Европа из својих редова искључује не само Русију, него и Белорусију и Украјину (проглашене „сивим зонама“), а за Србију предвиђа статус „енклаве“ подложне свим врстама дробљења. После обраћања владике Артемија, који се залагао за Европу засновану на хришћанским начелима, Клаус Кинкел, немачки министар спољних послова, изјавио је две битне ствари: да „Европа није и више никада неће бити хришћански клуб“, као и то да су „Срби губитници и да ће још губити у догађајима који следе“.(6)

Тако је ЕУРОПА, ударајући на Србе, опет посегнула за Балканом, не дозвољавајући му да сам себи одреди пут у живот.

ДЕО ДРУГИ: БАЛКАН НА УДАРУ ЗАПАДА 

КАКО СУ НАС ТУМАЧИЛИ?

Балкан је, увек, требало спречити да оствари независност. Уосталом, Балкан није самог себе ни именовао: учинила је то Европа, преко немачког географа Јохана Аугуста Цојнеа 1808. Он је први пут употребио име „Балкан“ да би избегао уобичајени назив „европска Турска“. Промене имена значила је промену у структурама европске моћи: Отоманска империја је полако постајала „болесник са Босфора“, а Западна Европа се спремала да крене у борбу за „свој“ Југоисток. Лозинку „Балкан балканским народима“ уобличио је француски министар спољних послова Де Брољи, говорећи у својој Скупштини 1833. Та парола није била плод панхуманизма и идеологије „људских права“ зачете у револуцији 1789, него чињенице да се ослабљена Француска супротстављала жељама Русије и Хабзбуршке монархије да, после слома Турске, Балкан поделе по своме. Затим долази 1878, када Берлински конгрес показује да Европа дотични простор неће препустити самом себи; за њим Париска мировна конференција 1919, када Запад обликује балканске просторе у складу са политичком заштитом од могућег обновљеног немачког утицаја. Како вели Иштван Бибо у својој књизи „Беда малих источноевропских држава“: „Ово подручје није у стању да се консолидује не због тога што је исконски варварско, него се оно варваризовало услед низа несрећних историјских догађаја који су га потисли с пута европске консолидације, тако да се на тај пут није могло ни вратити. Нажалост, нису му много ни помогли да се врати, штавише, у неким случајевима су га и изравно и спречили у томе“.

КАКО СУ НАС „БАЛКАНИЗОВАЛИ“?

У западноевропским речницима се јасно виде предрасуде о овом простору: код Европљана, израз „балканизација“ („подела једне области на мање међусобно непријатељске државе“) супротан је изразу „скандинавизација“, који је вредносно неутралан. Бити „балкански“ унапред значи нешто негативно. Како је истакла Марија Тодорова у својој врсној студији „Имагинарни Балкан“, Западу је исти послужио као „згодна замена за емоционално пражњење“, пошто оријентализам више није „политички коректан“ (због могућности оптужби за евроцентризам, расизам, колонијализам и хришћанску нетрпељивост према исламу). Јер: „Балкан се налази у Европи, Балканци су белци, углавном су хришћани, па се зато пројектовањем фрустрација на њих могу заобићи уобичајене расно или верски обојене инсинуације“ (Тодорова).                                                                                           

СТЕРЕОТИПИ О БАЛКАНУ

Стереотипи о Балкану функционишу крајње практично-политички: Балкан је такав какав јесте (ружан, прљав, зао, посвађан), па се подразумева да „цивилизовани“ Запад на њему мора стално интервенисати, да би га „просветлио“, „уразумио“, увео у „међународну заједницу“. Балкан је „европско буре барута“ („при чему се прећуткује најзанимљивије: ко то буре пуни барутом, ко производи фитиљ, у чијој је руци упаљач“ (Богољуб Шијаковић). Балканци су традиционалисти и патријархалци, људи поданичког менталитета, дрски, сурови, подмукли Византинци, склони превари и пљачки, нераду и привилегијама.

Нарочито је важна улога колонизатора као цивилизатора, то јест: не желе они нас да потчине, него да нас преобразе; не желе наш простор, него наше просвећивање; није им стало до балканских саобраћајница, него до „људских права“; не требају им војне базе, него „мултикултуралност и мултиетничност“. Насиље и манипулација не дозвољавају колонизованом да каже како он јесте на начин на који јесте: то му је онемогућено зато што је колонизовани „ниже биће“, припадник другоразредне, византијске цивилизације. Све је већ виђено: Аустро-Угарска је Босну и Херцеговину окупирала да би их „цивилизовала“, спречавајући византијску Русију да оствари своје „агресивне циљеве“ на Балкану. Бењамин Калај је већ радио на стварању босанске нације и босанског језика; Беч је већ имао своју „Комисију за балканска истраживања“ која је производила знање чији је циљ био потчињавање.  

НИЈЕ НЕГО!

Сетимо се само да је пљачка грчког националног блага, Микене, Кнососа, Партенона, итд. на Западу правдана тиме да садашњи Грци не могу бити потомци старих Грка, и да Софокле и Фидија више приличе цивилизованом Западу него прљавом Леванту!  Стално нас обмањују, тврдећи, јавно или прикривено, између осталог, и ово: за ратове и злочине на Балкану није крива политика великих сила, него „чињеница“ да су Балканци „генетски злочинци“; нису Турци на Балкану, док су владали, расељавали и прогањали читаве заједнице, нису вршили присилну исламизацију, нису узимали данак у крви – него су Балканци такви какви јесу, свагда с ножем у зубима и спремни на клање; није Хитлер желео да са Дунава протера Србе, као „неспособне да буду носиоци једне независне државе“, нити је усташама дао право да мењају „етничку слику“ Хрватске – него су Срби, својим трибализмом, главни и једини кривци за оно што се дешавало на Балкану крајем XX века; није Нови светски поредак сличан Хитлеровом „новом поретку“, него су Балканци неспособни да сами решавају конфликте.  

ЗБОГ ЧЕГА СЕ МОРАМО БОРИТИ?

Ако се не будемо борили, нестаћемо. Јер, ако Балкан остане отпад европског „колективног несвесног“, може му се опет десити да постане отпад осиромашеног уранијума баченог путем „цивилизаторских“ бомби. „Балкан је постао складиште негативних карактеристика, депонија непожељних ствари, – и буквално: депонија радиоактивног отпада пристиглог у виду 31 000 бомби (само ових бомби!) са осиромашеним уранијумом колико су авиони НАТО, по изричитом признању генералног секретара НАТО Џорџа Робертсона, разасули по Србији и Црној Гори у недавном рату“, каже Богољуб Шијаковић у својој „Критици балканистичког дискурса“. Срби морају да знају шта значи то да су проглашени за „непоправиве Балканце“. Сетимо се само речи Анте Павелића изречених у интервју у шпанском фашистичком листу „Арриба“ 26. маја 1943: „Балкански је дух имао експанзивну моћ која је успјела да продре до граница Беча. Аустро-Угарска је имала снаге да гони тај дух ка Југоистоку, гдје више није представљао никакву опасност. Дужност је Хрватске да настави са овим притиском на балканске обичаје док их не сведе у њихове праве границе“.  

Балканофобија као надасве србофобија, ваплоћена у аустријско-немачку инвазију и окупацију Србије и Црне Горе 1914-1918, у нацистичко-фашистичку окупацију и усташку каму 1941-1945, као и у бомбе НАТО-пакта 1995. и 1999. коштала је Србе, у 20. веку, преко три милиона људских живота.

ДЕО ТРЕЋИ: БАЛКАН БАЛКАНСКИМ НАРОДИМА, АЛИ СТВАРНО

ИДЕЈЕ КНЕЗА МИХАИЛА

Историјски посматрано, Блканац који је идеју Балкан балканским народима први пут на историјску позорницу изнео и остварио кроз институције био је србски кнез Михаило Обреновић. Он је закључио, од 1866. до 1868, уговоре о савезу са балканским православним земљама – Црном Гором, Грчком и Румунијом, као и са бугарским национално-ослободилачким покретом. Формирањем Балканског савеза са Кнежевином Србијом као стожером, балкански православни народи су се активно укључили у решење Источног питања. У 2017. години навршава се 150 година од закључења два кључна кнез Михаилова споразума за формирање Балканског савеза – уговора са Грчком и споразума са Тајним бугарским централним комитетом. Улога руског амбасадора у Цариграду, Игњатијева, била је незаобилазна у формирању Балканског савеза шездесетих година 19. века.

ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ

Идеја Балкан балкански народима поново је оживела пред Први балкански рат, у коме су православне балканске земље требале да ликвидирају последње остатке турске државе на Балкану, те последично окончају у 19. веку започети процес националног ослобођења и уједињења. У Краљевини Србији главни носиоци идеја свесрбског ослобођења и уједињења и балканске сарадње били су, поред Народне радикалне странке Николе Пашића, и елитни официри организовани у оквиру полутајне национално-патриотске организације «Црна рука».

У овој 2017. години навршава се сто година од судског процеса, који је на Солунском фронту вођен против водећих „црнорукаца”, у коме је стрељан њихов вођ Драгутин Димитријевић Апис.  

Обрачун са „црнорукцима” у тзв. Солунском процесу је морао, због њиховог претходног утицаја, одлучујуће да доведе до коначног одустајања Владе Краљевине Србије од српског ратног циља и његову замену југословенским ратним циљем, као једним од модела делимичне реализације идеје Балкан балканским народима

ТРАГЕДИЈА ЈУГОСЛОВЕНСТВА

За победу идеје југословенског уместо свесрпског уједињења била је кључна 1917. година, када је у јулу месецу на конференцији одржаној на острву Крфу издата заједничка Декларација (Крфска декларација) Владе Краљевине Србије и Југословенског одбора (као представништва аустро-угарских Југословена) о основним принципима уређења будуће заједничке, југословенске државе. Коначни тријумф идеје југословенског уместо свесрпског уједињења у 2017. години, као модел делимичне реализације идеје Балкан балканским народима, неразумљив је ван контекста Фебруарске револуције у Русији и свргнућа цара Николаја II. Традиционални србски непријатељи, Енглези, настојали су да спрече србске интеграције и да их претворе у југословенске. Чак и они који су нам били «пријатељи», сматрали су Србе представницима «прљавог Оријента» и наслањали се на своје Еуропејце, Хрвате. Викам Стид је, на рачун Николе Пашића, 1924. године објавио, у напису «После тридесет година»: „Србији као и свуда наше симпатије и помоћ биће указани не  у циљу подржавања оријенталних тежњи, које су већ нагнуте свом паду, него оним новим и демократски оријентисаним елементима у чијим ће рукама да лежи будућност Југославије.»(8)

Под тим елементима, наравно, терба подразумевати оне који су беспоговорно одани британским интересима.

БАЛКАН БАЛКАНЦИМА УОЧИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Идеја Балкан балкански народима поново је актуелизована пред Други светски рат (1934. г.), формирањем Балканског пакта (Југославија, Румунија, Грчка, Турска), као институционалног покушаја да се обезбеди мир на Балкану. Као део плана да се обезбеди мир на Балкану, реализацијом идеје Балкан балканским народима, пре тачно сто двадесет година, 1937. године, закључен је уговор о ненападању између Југославије и Бугарске. Као један од стожера балканског окупљања уочи Другог светског рата, Краљевина Југославије, на иницијативу краља Александра, 1934. године формира Балкански институт који је требао да пружи научну подршку развитку идеје Балкан балканским народима. Сходно таквом циљу, овај Институт је 1937. године издао, као другу своју публикацију, монографију најчувенијег међуратног историчара Владимира Ћоровића «Борба за независност Балкана». До данас ће то остати незаобилазна студија за проучавање идеје Балкан балкански народима у различитим историјским периодима и односа великих сила према овој идеји.

ПОКУШАЈ ПОД КОМУНИЗМОМ

После Другог светског рата поново оживљује идеја Балкан балканским народима, у виду подстицаја званичне Москве да дође до формирања југословенско-бугарске уније. Планови за реализацију ове идеје доживљавају свој врхунац 1947. године, да би 1948. године она представљала један од разлога за размимоилажење и сукоб између Броза и Стаљина. У 2017. години обележавамо седамдесет година од послератног неуспеха да се кроз форму југословенско-бугарске уније реализује стара идеја Балкан балканским народима.

И овде су Британци имали улогу подметача клипова у точкове. Врло брзо су Тита пребацили на своју страну, тако да је постигнут договор да, у случају рата НАТО-а и Варшавског уговора, Југославија буде на страни НАТО-а.

ЗНАЧАЈ РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

Велики руски научник, Евгеније Спекторски, који је  у Краљевину Југославију пред бољшевицима, у свом значајном огледу «Принципи европске политике Русије у 19. и 20. веку» истиче да је руска политика на Балкану често била проглашавана себичном. Међутим, није тако: мировни споразуми које је Русија потписивала после ратова с Турском јасно указују да је ова велика држава заиста желела да Балкан припадне балканским народима. Споразум у Једрену 1829. године био је, како је говорио Некљудов, «један од споменика руске политичке великодушности који највише запањују»: Русија је обезбедила независност Грчкој, аутономију Србији, као и Молдавији и Влашкој, при чему је одбила да предлог француског министра Полињака који је Петрограду нудио да присаједини те области под условом да не спречава Француску да заузме Белгију и Луксембург. Париски мир, склопљен 1856. године, Русији је одузео право стечено још Кучук-кајнарџијским миром, да пружа „чврсту заштиту хришћанском закону и храмовима његовим“. Спекторски каже: “Та мисија (заштите балканских хришћана, нап. В.Д.) је прешла на западноевропске државе, које су то схватиле крајње самосвојно, јер, када су седамдесетих година (19. века, нап. В.Д.) почела тзв. турска зверства, западне симпатије нису биле на страни угњетаваних хришћана, него на страни Турака. Русија није издржала, и устала је у одбрану хришћана. Цар Александар Други изјавио да нема претензије према Цариграду. После победе над Турцима, по Сан-Стефанском споразуму, Бугарска, Румунија, Србија и Црна Гора проглашене су независним државама. Русија је добила само Кулџу, коју је дала Румунији у замену за део Бесарабије који јој је одузет по Париском уговору. Па ипак, Русија је оптужена за освајачку политику, и судили су јој на Берлинском конгресу (1878) упркос правилу да се „победнику не суди“.“(9) По Спекторском, судије које су Русији судиле због „освајачке политике“ на Балкану, у Берлину су се понашале крајње лицемерно: Енглези су Турцима отели Кипар, а Беч је окупирао, уз војну интервенцију, Босну и Херцеговину. Зато је Иван Аксаков приметио да, чим се у Европи дигне бука због руске агресије, знајте да се западноевропска држава спрема да, без имало гриже савести, освоји нечију земљу. 

За време Првог светског рата, покренуто је питање Цариграда. Русија, која је до тада само тражила неутрализацију истог и слободан пролаз кроз мореузе, видела је да се Константинопољ нуди час Бугарима, час Грцима, и први пут је објавила своје претензије према граду на Босфору, што је, по Спекторском, код Енглеза изазвало повратак на доктрину Дизраелија о Русији као вечном непријатељу Енглеске на Истоку. А онда је дошла револуција, у којој је Запад желео да дојучерашњу царску савезницу искида на комаде, и приграби делове за себе. Тако је Балкан (пре свега православни Балкан) на дуго времена остао без своје покровитељке.

Ако све ово знамо (а знамо, наравно, ако то желимо, и ако нас не плаћају „фондови за отворено друштво“& сличне „удруге“), обнове савезништво, на опште добро и зарад успостављања истинске глобалне равнотеже.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Ниједно земно царство није трајало вечно, па неће ни вашингтонско–бриселско. Задатак је свих људи који знају истину и воле слободу да се боре за истину и слободу. И Балкан мора бити ослобођен, и враћен балканским народима. Зато је прави час да сведочимо да лаж „царинске уније“, која од Балкана треба да прави депонију Запада, не може собом заклонити правичност оне старе крилатице: “Балкан балканским народима!

УПУТНИЦЕ (Интернету приступљено 25. марта 2017):

1.www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/2635899/ljajic-carinska-unija-bi-povecala-izvoz-celog-regiona.html;http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/bjelic-carinska-unija-stvara-zajednicko-trziste-radne-snage-regiona/dqy71ws; www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=03&dd=18&nav_id=1241329;

2.www.strateskealternative.rs/prorokovic-balkanska-carinska-unija-i-losa-i-tesko-ostvariva/

3.www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/zorana-mihajlovic-autoput-nis-pristina-kostace-800-miliona-evra-ovo-je-prvi-projekat-na-kojem-srbi-i-albanci-rade-zajedno/

4. www.nspm.rs/hronika/karl-bilt-polako-ali-sigurno-balkan-postaje-zapaljiv-setimo-se-sta-je-gavrilo-princip-pokrenuo.html?alphabet=l                                                                                           5.www.scribd.com/doc/2442732/Evropska-Unija-niti-nas-je-ikada-htela-niti-nas-hoće.

6.www.nspm.rs/crkva-i-politika/covek-koga-je-trebalo-ucutkati/stampa.html

7.www.rastko.rs/filosofija/bsijakovic-balkanistika_c.html

8. Вукашин Р. Перовић: Енциклопедиски и политички коментар «геносида», Прва четничка енцикопледија, књига 1, свеска 3, Издање писца, Минхен, 1973, стр. 96.

9. Елена Бондарева: Pax Rossica. Русская государственность в трудах историков зарубежья, Вече, Москва, 2012, стр. 425.

10. Добрица Гајић: Обнова демократије ( Изабрани интервјуи 1992-2007), ЦУПС, Скупштина општине Сопот, Центар за културу дијалога, Београд, 2012, стр. 149.

Пазите сад ово!!! „У БИХ, нарочито РС, постоји снажан интерес и покушаји Русије да појача утицај на власти у РС и то путем финансијских, али и политичких средстава. Mалигни утицај Русије, посебно се огледа у охрабривању сецесионистичких планова и корака одређених политичара у РС. Руска федерација то чини и јавно, а можемо замислити колико тек то чини тајно. Одвајање од Босне и Херцеговине било би кршење Дејтонског споразума и било ужасно дестабилизујуће. Вратило би уназад дугогодишње напоре и рад на стабилизовању БиХ и њен пут ка ЕУ и НАТО-у, ако се на то одлуче”.

Био је то фрагмент извјештаја који је пред поткомитетом за спољне послове Конгреса САД недавно поднио Хојт Брајан Ји, замјеник помоћника државног секретара (шефа Стејт департмента) Рекса Тилерсона. Да видимо, став по став, шта је то Ји испричао конгресменима!

- Ји каже да је утицај Русије малиган, што значи да га пореди са злоћудним тумором који се смртоносно шири. Истина је, међутим, да је НАТО, под командом америчког генерала, сипао бомбе са осиромашеним уранијумом. А то је, поред директних жртава, изазвало и епидемију малигних обољења у дијеловима Србије и Српске од којих ће умирати неколико наредних генерација. Русија то никад није учинила.

- Ји затим пријекорно каже да то Руси чине „путем финансијских, али и преко политичких средстава“. Али, истим средствима утицаја служе се и Американци, и то много дуже и уз неупоредиво већа улагања. Руси су тек од недавно почели да користе „меку моћ“, са релативно скромним средствима и са апсолутно бољим резултатима. Разлика је у томе што САД користе и „тврду моћ“ оружја, а Русија – не.

- Ји онда вели да „Руси охрабрују сецесионистичке планове и потезе одређених политичара у РС“. Он, међутим, игнорише демократско опредјељење српског народа. Све сондаже јавног мњења, па и америчке, показују да велика већина Срба не жели да живи у БиХ него у сувереној РС. Самим тим инкриминисана охрабрења од стране Русије нису неопходна. А „одређени српски политичари“ напросто слиједе вољу народа који им за то даје изборну подршку већ неколико мандата заредом.

- Ји даље тврди да би „сецесија била кршење Дејтонског споразума и да би била ужасно дестабилизујућа“. Али, ОХР је био тај који је под менторством САД и ЕУ извршио драстично кршење Дејтона (бројне отете надлежности и наметнути закони), док се РС томе грчевито опирала. Елем „ужасна дестабилизација“ је „made in USA“, а није производ руско-српске кооперације.

- Ји такође сматра да од Руса подстакнути сецесионистички потези политичара у РС значе „назадовање на путу у НАТО и ЕУ“. Међутим, народ у РС се никада референдумом није изјаснио да хоће у ЕУ. Напротив све анкете показују да већином неће. Што се пак тиче НАТО-а, који је извршио ваздушну агресију на РС, поготово листом неће.

Све у свему, Ји дословно у свакој од цитираних реченица измишља, прећуткује, конструише, фалсификује и тако обмањује чланове америчког Конгреса. Све са очигледним циљем да оцрни РС као фактор нестабилности у региону, који, што је најгоре, дјелује по, „што јавним, што тајним малигним утицајем Русије“. То Јиу лако пролази зато што конгресмени о РС, БиХ и Балкану знају мање него просјечан читалац „Њујорка тајмса“, листа који се опет позива на изјаве Јиа. Друштванце републиканаца и демократа из Одбора за спољне послове Конгреса, заједно са предсједником суперсиле, одлучује о рату и миру у свијету, а Ји их директно хушка на интервенцију против РС, а индиректно на сукоб против архинепријатеља – Русије. Елем, лажов Ји је човјек опасних намјера по свјетски мир који гура Србе на „линију ватре“ конфронтације САД са Русијом.

Ко је, у ствари, Ји, који посљедних мјесеци својим изјавама креше шибице по балканском бурету барута? Иако титулом „замјеник помоћника“ не оставља велики утисак, он у Стејт департменту покрива широко подручје Европe и Евроазије, које укључује и Западни Балкан. Додатну тежину добио је режираним продужењем прелазног периода између двије администрације. Бојкот именовања најважнијих функционера у новом предсједничком кабинету због наводних веза са руском амбасадом, створио је интеррегнум у коме је континуитет власти преузела „дубока држава“. Ји је један од њених најважнијих експонената у Стејт департменту који имају задатак не само да саботирају Трампову најављену политику сарадње са Путином него да односе Вашингтон – Москва неповратно покваре. А Балкан је по традицији међу најпогоднијим локацијама за такве ујдурме.

Да не би било сумње да је један од активиста „дубоке државе“, Ји је у излагању конгресменима нагласио да се за четири мјесеца ниједном није сусрео са Тилерсоном. У преводу то значи да не хаје за то што се Трамп вјероватно не би сложио са његовим мијешањем у унутрашње ствари земаља у региону (Македонија, Албанија, Црна Гора, Србија/Косово, БиХ/РС). Односно, да, са подређеним дипломатским персоналом у региону, барем привремено дјелује као отуђени центар моћи у име дубоке и оне још дубље и много моћније „државе“. Рани балкански симптоми сукоба између новог предсједника и „дубоке државе“ испољили су се баш у РС.

Тек у свјетлу новијих догађаја могуће је реконструисати већ заборављени бизарни инцидент везан за позив Додику на Трампову предсједничку инаугурацију. Изгледало је свима невјероватно да амбасадорка САД у Сарајеву може да се усуди да ускрати визу госту новоизабраног предсједника своје државе. Толико невјероватно да су већ многи били посумњали да је позив уопште и стигао у Бањалуку. Међутим, за разлику од америчких амабасадора у региону, па и шефова балканских држава, који су дискретно ширили руке фаворизованој Хилари Клинтон, Додик је отворено навијао за Трампа као кандидата који је најавио да ће окончати амерички интервенционизам, што би значило и крај притисака на РС. Било је, дакле, логично да једино он буде позван на свечаност.

Напослијетку, Додик не само да није добио визу него је, кооперацијом Морин Кормак у амабасади у Сарајеву и Хојта Брајана Јиа у Стејт департменту, фасовао својеврсне санкције. Била је то прва побједа „дубоке државе“ прије него што је та синтагма ушла у оптицај. Осокољени Ји сада, пред конгресменима, поново негативно алудира на предсједника РС („Mалигни утицај Русије, посебно се огледа у охрабривању сецесионистичких планова и корака одређених политичара у РС), без доказа и против Руса и против Додика.

Ни Трамп, међутим, не одустаје од великих предсједничких овлашћења. Група њему наклоњених конзервативних конгресмена, покренула је иницијативу за преиспитивање активности Стејт департмента у мандату Обаме и Клинтонове. При томе је ставила посебан акценат на мијешање у унутрашње послове суверених држава и на улогу Сороша, који је у те сврхе, преко УСАИД-а, користио новац пореских обезника. Има заиста много основа да чистка кадрова, заосталих у Стејт департменту из претходне демократске администрације, почне баш од Јиа и Кормакове. Oд чиновника који су се међу првима дрзнули да раде по своме мимо предсједника, да врше селекцију званица на његовој инаугурацији и да, њему упркос, наставе да се баве рушењем режима у РС.

Амбасада Русије у Скопљу реаговала је на писање британске штампе, конкретно на текстове објављење у Сандеј тајмсу од 30. априла и 7. маја. „У првом чланку је наведено да би извесни „проруски националисти“ могли да претворе Македонију у „бојно поље Русије и Запада“, док је у другом било речи о томе да је Москва, наводно, претила Скопљу ембаргом на увоз пољопривредних производа1, стоји у саопштењу. Уједно, указује се на бомбастичне наслове: „Македонија у опасности од руске интервенције“ и „Македонији су рекли: Или Русија или страдања“.

Становници ЕУ почињу се навикавати да непровјерене и тенденциозне информације гутају као тешки болесници шаку таблета. Терапија се сада примјењује на Балкан. Настоји се хипнотисати јавност помоћу „поузданих“ медија и друштвених мрежа. Осмишљене и дозиране fake news постају најтраженија и најпродаванија роба. Док медији попут Сандеј тајмса указују на фантомску руску пријетњу у Македонији, у сусједну Албанију у НАТО базе слијећу војни транспортери C-130 са тешким оружјем. Све више информација указује да на обуку у Албанију са Косова одлазе припадници УЧК, сходно процјени да ова параформација, позната по злочинима над Србима, није довољно ни обучена ни наоружана да би могла изаћи на крај са македонским снагама безбједности. Устав Албаније даје за право овој држави да војно брани свој народ и ван албанских граница.

НАТО је по устаљеном сценарију, уз подршку корпорација и влада које подржавају идеје и жеље водећих нафтних гигната, почео операције на Балкану против влада земаља које не виде опасност од „руског политичког утицаја и економског присуства“. НАТО – политичка организација припрема терен за НАТО – војну организацију. У том контексту треба посматрати писање Сандеј тајмса, али и изјаве појединих високих америчких званичника о растућем руском утицају у региону. Окупљање „старог друштва“ – Ахтисари, Олбрајтова, Вокер, не слути на добро. У изгледу су црне и псиоп операције.

Псиоп операције, сигурно је, подржаће тзв. „водећи Западни медији“ уз подршку мноштва ботова на друштвеним мрежама. Зашто не треба вјеровати када нас из „развијеног свијета“ увјеравају да на Балкану неће бити нових сукоба, и да ниједна страна није војно способна за то? Зато што су војним операцијама хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“ претходила увјеравања званичника међународне заједнице да Срби у Хрватској треба да буду мирни и спокојни, да су подручја на којима су под заштитом УН итд. Уочи поменутих војних операција умирујући тон „у току су озбиљни преговори“ и констатације да“ З-4 није мртав“ и „линију раздвајања чува УН“ долазио је, на жалост, и из Београда.

Текстове објављене у Сандеј тајмсу треба читати „између редова“, односно тумачити их као припрему за операције британске компоненте НАТО на Балкану. Операције су за сада политичке. А све што су објавили о наводном руском уплитању у унутрашње послове у Македонији, може се односити и на Србију. Уосталом, високи званичник америчког Стејт департмента Хојт Брајан Ји упозорио је да Русија продубљује напоре како би извршила „малигни утицај” на Балкану, користећи финансијска и политичка средства у покушају даспречи повезивање тог региона са Западом.2

Говорећи пред Поткомитетом за спољне послове у сриједу, 17. 05. ове године, Ји је указао да је „веома тешко предвидети или читати мисли руском председнику Владимиру Путину” и упозорио да хуманитарни центар Русије у Нишу „врло могуће има за крајњи циљ утицање на формирање јавног мњења, нагласивши да је у погледу тог центра и руских захтева за посебан статус те установе веома важно бити опрезан, јер САД „не верују да су ту намере чисте”.3 А шта је то у Путиновим мислима и руским намјерама што брине Хојта Јиа? Бојазан да би Русија, уколико њен хуманитарни центар у Нишу добије дипломатски статус, Србији поред хуманитарне могла доставити и војну помоћ, што дипломатски статус даје за право.

НАТО је све донедавно вршио утицај на јавно мњење нордијских земаља, указивао на „руску пријетњу“, припрему Русије за агресију итд. Међутим, НАТО није успио да придобије владе нордијских земаља за конфронтацију са Русијом јер су интелектуална и финансијска елита схватиле намјере НАТО. Звијезда водиља била је норвешка нафтна компанија, која је захваљујући везама са водећим нафтним корпорацијама била на извору информација, и сигнализирала нордијским владама шта је по сриједи. С друге стране, Европљани су хипнотисани захваљујући гломазном Бриселу.

1 rs.sputniknews.com/rusija/201705201111255080-Ambasada-Rusije-Skoplje-Sandej-tajms/

2 www.politika.rs/scc/clanak/380861/Hojt-Ji-Maligni-uticaj-Rusije-na-Balkanu

3 www.politika.rs/scc/clanak/380861/Hojt-Ji-Maligni-uticaj-Rusije-na-Balkanu

-

Ако би САД окренуле леђа Балкану, постојала би опасност да се те државе окрену Русији, потом и Кини, због чега је круцијално ангажовање САД и ЕУ на БалкануHojt brajan ji
Високи званичник америчког Стејт департмента Хојт Брајан Ји упозорио је да Русија продубљује напоре у покушајима да утиче на политику на Балкану, укључујући и охрабривање мањег ентитета Босне и Херцеговине, Републику Српску, на сецесију.

„Етничке тензије на Балкану још једном су почеле расти. Недавно насиље у Македонији подцртва озбиљност њихових политичких проблема. Како је напредак у дијалогу између Србије и Косова у застоју, стабилност на Балкану остаће рањива, а без неопходних структурних реформи. БиХ је у ризику да постане пропала држава. Широм региона национализам је у порасту, а реторика домаћих политичара изразито дијели. Од сузаваца у косовском парламенту, до изазова РС са властима у Уставном суду БИХ, политичари националисти отворено тестирају демократске норме и инстутуције“, навео је Ји.

Говорећи пред Поткомитетом за вањске послове у сриједу, замјеник помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију, Ји је поручио да је циљ САД да промивишу мир и стабилност у региону. Ји је као посебно алармантно указао да мање групе оних који не могу или неће да напусте своје матичне државе, усљед економских невоља остају рањиви на изопачене поруке насилног екстремизма.

„Исламска држава Ирака и Леванта (ИДИЛ) и друге насилне групе наилазе на успјех у регрутовању бораца и симпатизера на Балкану. Коначно, Русија интензивно ради на подривању напретка на Балкану. Од отвореног покушаја да подрије Владу у Подгорици, до суптилније подршке сецесионистичкој реторици у Босни, Русија покушава да одврати напредовање према ЕУ и НАТО-у, кад год може“, навео је амерички званичник.

„У БИХ, нарочито РС постоји снажан интерес и покушаји Русије да појачају утицај преко Владе РС и путем финансијских, али и преко политичких средстава. Гдје видимо малигни утицај Русије, то је нарочито у охрабривању од стране Руске Федерације јавно, а можемо замислити како тајно, сецесионистичких планова и корака одређених политичара да се одвоје од Босне и Херцеговине, што би било кршење Дејтонског спразума. То би по нашем мишљењу било ужасно дестабилизујуће и вратило уназад дугогодишње напоре и рад на стабилизовању БиХ и њен пут ка ЕУ и НАТО-у, ако се на то одлуче“, указао је Ји.

Ји је више пута упозорио на „малигни утицај“ Русије, јер како је рекао, Москва покушава да спријечи повезивање са Западом користећи финансијска и политичка средства. На питање шта су по његовом мишљењу циљеви Кремља у региону, замјеник помоћник америчког државног секретара каже:

„Било би веома тешко предвидјети или читати мисли Владимиру Путину, али могу рећи да нам се чини да су на основу покушаја посљедњих мјесеци у регији, тежили повећању утицаја, покушали да их одврате од окретања западним институцијама, ЕУ и НАТО-у, те што је више могуће створити зависност тих држава од Русије“.

„По мом мишљењу, ту се не ради о великој стратегији, већ прије опортунистичком приступу, како ослабити одређене владе које теже Западу да би држава постала што је више могуће зависна и пријатељска са Русијом. Ту је и комерцијални интерес, на примјер у енергетској области, да би повећали зависност у Европи и на Балкану о руским изворима.“

Амерички званичник је упозорио да хуманитарни центар Русије у Нишу у Србији врло могуће има за крајњи циљ утицање на формирање јавног мњења. На питање о његовој процјени центра у Нишу, Ји је одговорио:

„Веома је важно бити опрезан. Ми имамо нека питања у вези тога зашто Русија покушава да успостави хуманитарни центар у Нишу, и зашто за ту установу тражи посебан статус. Ми не вјерујемо да су намјере чисте. Стога смо савјетовали Србију да поставља тешка питања, зашто им је потребна та установа, зашто траже специјалан статус за њу, и шта ће да раде тамо што се већ не ради у Београду у постојећим сличним установама.“

САД су развиле, како је рекао, више начина да одврате „малигни“ утицај Русије. Фокус је на борби против корупције и владавини права и закона у региону, као и реформама које су камен темељац америчке стратегије. Повећање транспарентности и одговорности влада, помаже у одвраћању руских напора да искористе корупцијску праксу и учине државе више рањивим на њихов притисак.

Како је рекао, многе државе Балкана, попут Албаније и Црне Горе, теже дубљој интеграцији у западне институције, као што су Европска унија и НАТО и Вашингтон наставља да их подржава у томе. Остајући ангажовани на Балкану САД осигуравају и сигурност ЕУ и САД.

„САД су 21. априла ратификовале приступни протокол Црне Горе и НАТО-а. Улазак Црне Горе у НАТО 5. јуна биће резултат година реформи које су урађене уз помоћ САД и других партнера. Искуство Црне Горе представља јасан примјер да структурне реформе јачају економију и демократију земље, омогућавајући јој да буде бољи и јачи безбједносни партнер и снага регионалне стабилности“, навео је Ји.

Када је ријеч о борби против тероризма, Ји је нагласио да у државама региона САД имају снажне партнере, али да им је помоћ потребна.

„Изванредна регионална сарадња са Македонијом, Албанијом и Косовом спријечила је планирани терористички напад за вријеме утакмице Албанија – Израел, у Скадру прошлог новембра. Ове нам државе на Балкану могу помоћи само ако су политички стабилне и ако је у региону мир. Настављамо да радимо на томе, али се још мора учинити“, вјерује амерички званичник.

О утицају Русије на Балкан говорили су и други панелисти на саслушању у Сенату.

КРИТИКЕ НА РАЧУН РУСОФОБИЈЕ
Грегорy Микс, потпредсједник и демократски сенатор је критиковао најављене буџетске резове у Стејт департменту јер се, како је навео, плаши шта ће у том случају бити са америчким мјестом у свијету, и шта ће то значити за регион Балкана.

“Администрација не даје нашим дипломатама оруђе и људске ресурсе да би дјеловали на дипломатском плану на Балкану на дневној бази. Ако се тиме не позабавимо, вакум ће расти, а у тај простор ће доћи Кремљ који ће искористити проблеме на терену“, казао је Микс.

„Млади политички актери и крхке институције под притиском су корупције, незадовољних грађана и других изазова. На неким мјестима постоји ‘веза са Кремљем’. Рећи ћу економским рјечником – ‘лаки новац говори’. Корумпирани руски новац донио је примијетан утицај користећи то, надвијајући истовремено облак над демократијом и транспарентношћу“, навео је Микс.

Владе, невладини активисти, као и представници медија морају знати након овог саслушања да смо забринути стањем ствари на Балкану, рекао је сенатор Микс и додао:

“Рад Кремља на дестабилизацији ситуације неће проћи непримијећен, али се плашим да, уколико свјесно будемо игнорисали или понеко чак и подржавао такав став, биће опасних посљедица по регион, као и по САД“, рекао је Микс и додао да “не смијемо скренути поглед са Балкана”.

Сва питања других сенатора и одговоре Јиа око Русије предсједник Подкомитета Сената за вањске послове, републиканац, сенатор Дејна Рорабахер назвао је русофобијом.

„О чему се овдје ради, ово је русофобија. Нема више Совјетског савеза, они су велика сила и имају свако право да покушају да прошире свој утицај утичући на људе у појединим дијеловима земаља, као што ми чинимо. Ми смо свугдје, наша војска је свугдје по свијету, покушавајући да то уради и преко армије чак. И Русија има свако право да покуша да постане утицајна сила, посебно у земљама које се граниче са Русијом“, рекао је Рорабахер, који је оштро критиковао и ЕУ и рекао да је она на силазној путањи и да се распада.

‘САД ПОДРЖАВАЈУ ФОРМИРАЊЕ ВОЈСКЕ КОСОВА, АЛИ УЗ ИСПУЊЕНЕ УСЛОВЕ’
Конгресмен Крис Смит, републиканац, посјетио је недавно са правосудним Комитетом Конгреса Босну и Херцеговину, Албанију, Косово и Македонију, и сагласан је са сенатором Миксом да САД не смију напустити Балкан. Он је рекао да пред тим регионом и даље стоје озбиљни изазови, економски развој, независно провосуђе и борба против корупције и да вјерује да је у најбољем интересу САД да, након што је “Балкан пронашао крхки мир” снажно подржавају реформе, развој и помирење, те одржавање мира у том дијелу свијета.

“Ово није вријеме за нас да се повучемо на било који начин, већ да наставимо да разумијемо важност региона и важност наших савезништава у региону, као и саму опасност од остављања простора другима са мање јасним циљевима“, поручио је конгресмен Смит.

На питање да ли је оптимиста када је ријеч о помирењу између Косова и Србије Ји је одговорио:

„Ја сам оптимиста по питању перспективе за помирење и мир између Србије и Косова. Од 2013. ове двије земље раде на нормализацији односа кроз процес под покровитељством ЕУ, уз снажну подршку САД. И док је напредак успорен и тренутно је болан, ми вјерујемо да се креће у правом смјеру. Више споразума је договорено, а обје владе сарађују, што је прије неколико година за многе од нас изгледало ако не немогуће, онда изузетно тешко. И сада су на агенди споразуми који су у процесу имплементације. Ријеч је о споразумима који ће уредити односе српске популације на Косову са остатком земље“.

„Не може се рећи да ће бити лако примијенити те споразуме и да ће то протећи глатко, сигуран сам да ће бити још много ерозије и несагласја и пуно тешког рада, али кључни елеменат који ме чини оптимистичним је то што ЕУ и влада САД остају посвећене да помогну тим двијема државама заједно са другим партнерима да примијене оно што су већ договорили и да иду даље до проналаска дугорочног рјешења.“

САД државе поржавају формирање војске Косова, али када се за то испуне сви услови, појаснио је Ји и то питање.

„Ми подржавао напоре да Косово формира армију. Од 2011. смо се договорили са Косовом око стратегије која укључује одређени број корака прије него што трансформише своје снаге безбједности у армију. Та стратегија укључује да се са њом сагласе све стране у Влади, укључујући и српску мањину. За Косово би било боље да из разлога стабилности има све људе у земљи као подршку том кораку прије него што се предузме. Оно што тражимо је да Косово слиједи стратегију око које смо се договорили“, рекао је Ји.

УТИЦАЈ СОРОСА НА БАЛКАНУ ПРЕУВЕЛИЧАН
На питање у вези навода да је амерички милијардер Џорџ Сорос веома ангажован на Балкану кроз заједничке различите програме са америчком владом, односно питање у које је програме укључен и да ли је то добро, Ји је одговорио да су недавне оптужбе у вези тога да је Соросев Фонд за отворено друштво дубоко инволвиран на Балкану преувеличавање и да напори владе САД и ЕУ нијесу под утицајем нити једног поједница, „па ни Сороса“, већ да је ситуација обрнута и да поједници и невладине организације подржавају оно што ЕУ и САД промовишу у циљу подршке реформама.

„Ангажман Фонда за отворено друштво видимо на јачању и промоцији цивилног сектора. Било је неке сарадње са њима и од стране САД и ЕУ на одређеним пројектима, али у много мањој мјери него што било ко мисли“, каже Ји.

Предсједник Подкомитета Сената за вањске послове, републикански сенатор Рорабахер је конкретно питао да ли САД заједно са Фондом за отворено друштво Џорџа Сороса имају утицаја у Македонији, односно да ли је амбасадор САД „умјесто већину која је добила изборе, подржавао опструкцију и формирање коалиције“ и помагао да странка која је добила највише не преузме власт и да ли је то тачна процјена. Ји је оговорио:

„Не, то није тачна процјена, већ је управо супротно.“

Амерички дипломата је, када је ријеч о помињању “мијешања“, нагласио да Македонија, као и друге државе у региону, жели да се придружи НАТО и ЕУ, и да је зато потребно да испуни одређене стандарде, а САД заговарају владавину права, независно судство и људска права и то није увијек популарно код Влада на власти, па је обавеза САД да их подсјети на важност постизања тих стандарда.

На инсистирање сенатора Рорабахера да појасни ситуацију у Македонији, Ји је рекао да су САД, након што је формирана већина у парламенту, апеловале на предсједника Ђорђа Иванова да додијели мандат за формирање владе у парламенту обезбијеђеној већини.

Када је ријеч о интересима и ангажовању нове администрације САД на Балкану, Ји је рекао да је то континуитет. Како је изјавио, о политици према Балкану није директно разговарао с државним секретаром Рексом Тилерсоном, али је он упознат са свим плановима, па је подсјетио на његово ангажовање око Црне Горе и НАТО-а.

На више пута поновљена питања у вези тога какав ће утицај имати планирана буџетска смањења у Стејт департменту, Ји није успио експлицитно одговорити. Више сенатора је, наводећи све изазове о којима се разговарало, оштро критиковало најављене резове, уз оцјену да би то могло нанијети велику штету, посебно мјестима као што је Балкан.

Ако би САД окренуле леђа Балкану, постојала би опасност да се те државе окрену превасходно Русији, потом и Кини, због чега је, закључио је званичник Стејт департмента, круцијално ангажовање САД и ЕУ на Балкану.
Извор Радио Слободна Европа, 19. мај 2017.

Стандард

-

ЗАМЕНИК ПОМОЋНИКА ДРЖАВНОГ СЕКРЕТАРА САД ХОЈТ БРАЈАН ЈИ: БиХ ЈЕ У РИЗИКУ ДА ПОСТАНЕ ПРОПАЛА ДРЖАВА

  • Ји је у Конгресу САД рекао и ово: „Где видимо малигни утицај Русије, то је нарочито у охрабривању од стране Русије јавно, а можемо замислити како тајно, сецесионистичких планова и корака одређених политичара да се одвоје од БиХ, што би било кршење Дејтонског споразума. То би по нашем мишљењу било ужасно дестабилизујуће и вратило уназад дугогодишње напоре и рад на стабилизовању БиХ и њен пут ка ЕУ и НАТО-у, ако се на то одлуче”
  • „Од отвореног покушаја да подрије Владу у Подгорици, до суптилније подршке сецесионистичкој реторици у Босни, Русија покушава да одврати напредовање према ЕУ и НАТО-у, кад год може”

ВИСОКИ званичник америчког Стејт Департмана Хојт Брајан Ји изјаво је да Русија све видљивије покушава да утиче на политику на Балкану, укључујући и охрабривање Републике Српске на сецесију.

„Етничке тензије на Балкану још једном су почеле расти. Недавно насиље у Македонији потцртава озбиљност њихових политичких проблема. Како је напредак у дијалогу између Србије и Косова у застоју, стабилност на Балкану остаће рањива, а без неопходних структурних реформи. БиХ је у ризику да постане пропала држава. Широм региона национализам је у порасту, а реторика домаћих политичара изразито дели. Од сузаваца у косовском парламенту, до изазова РС са властима у Уставном суду БИХ, политичари националисти отворено тестирају демократске норме и институције”, навео је Ји, преноси Радио Слободна Европа.

Говорећи пред Поткомитетом за спољне послове, заменик помоћника америчког државног секретара за Европу и Европазију, оценио је да Русија интензивно ради на подривању напретка на Балкану.

Од отвореног покушаја да подрије Владу у Подгорици, до суптилније подршке сецесионистичкој реторици у Босни, Русија покушава да одврати напредовање према ЕУ и НАТО-у, кад год може”, навео је Ји.

И наставио: „У БИХ, нарочито РС, постоји снажан интерес и покушаји Русије да појачају утицај преко Владе РС и путем финансијских, али и преко политичких средстава. Где видимо малигни утицај Русије, то је нарочито у охрабривању од стране Руске Федерације јавно, а можемо замислити како тајно, сецесионистичких планова и корака одређених политичара да се одвоје од Босне и Херцеговине, што би било кршење Дејтонског споразума. То би по нашем мишљењу било ужасно дестабилизујуће и вратило уназад дугогодишње напоре и рад на стабилизовању БиХ и њен пут ка ЕУ и НАТО-у, ако се на то одлуче”.

ЈИ је више пута упозорио на „малигни утицај” Русије јер, како је рекао, Москва покушава да спречи повезивање са Западом користећи финансијска и политичка средства.

На питање шта су циљеви Кремља у региону, заменик помоћник америчког државног секретара је рекао: „Било би веома тешко предвидети или читати мисли Владимиру Путину, али могу да кажем да нам се чини да су на основу покушаја последњих месеци у регији, тежили повећању утицаја, покушали да их одврате од окретања западним институцијама, ЕУ и НАТО-у, те што је више могуће створити зависност тих држава од Русије”.

„По мом мишљењу, ту се не ради о великој стратегији, већ пре опортунистичком приступу, како ослабити одређене владе које теже Западу да би држава постала што је више могуће зависна и пријатељска са Русијом. Ту је и комерцијални интерес, на пример у енергетској области, да би повећали зависност у Европи и на Балкану од руских извора” – истакао је Ји.

Према његовим речима, САД су развиле, како је рекао, више начина да одврате „малигни утицај Русије”.

Остајући ангажоване на Балкану, САД осигуравају и сигурност ЕУ и САД – са уверењем је изговорио Хојт Брајан Ји.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orb/trampove-diplomate-pripisuju-rusiji-maligni-uticaj-na-balkanu

-

Висока представница ЕУ Федерика Могерини позвала је премијере Западног Балкана на састанак у Бриселу 24. маја, саопштила је њена портпаролка Маја Коцијанчич.

„На неформалној вечери следеће среде, лидери Балкана расправљаће о ситуацији у светлу најновијих догађаја у региону, а разговараће се и о даљим корацима“, навела је у изјави Маја Коцијанчич, пренео је РТС.

Додала је да ће састанак послужити и као наставак разговора које је Могеринијева водила током своје посете региону почетком марта.

(Фонет)

www.nspm.rs/hronika/federika-mogerini-pozvala-premijere-balkana-na-sastanak-u-briselu-24.-maja.html

-

Владимир Фролов

Pedi Ešdaun, бивши високи представник ОУН у Сарајеву, у свом интервјуу за „Dnevni avaz“ наглашава — „da je vreme da se EU vrati na Balkan i sredi stanje koje je „haotično“!

Драги  Pedi, као сведок оптужбе запамћен је по лажима у Хаагу, после чега су га иронично назвали „дечко са салветом“!

Сада када на Балкану почиње видљиво окупљање  антисрпских вампира из деведесетих година, не чуди да је сарајевски „Dnevni avaz“ ископао из нафталина  и драгог Pediја!

Срећом, Срби поодавно знају ефикасно средство за упокојавање вампира,  глог и даље расте у земљи Србији, а бели лук баш ако буде потребно, може и да се  увезе из Кине!