понедељак, мај 21, 2018

Тагови Вести таговане са "банке"

банке

-

Стручњаци кажу да су накнаде за кредите динарима преполовљене, али месечне рате могу да буду ниже

ЕУФОРИЈА са смањењем камата на динарске кредите је завршена. Иако су банке за последњих годину дана преполовиле цену, пре свега најтраженијих готовинских зајмова, то, ипак, није довољно, јер је белибор, наша каматна стопа од које зависи цена позајмица у домаћој валути, пала на ниво од 3,36 одсто. То значи да банке, на пример, кеш кредит продају папрено по камати од минимум десет одсто, или у просеку 14 до 16 одсто годишње, с обзиром на цену основне камате. Разлика од 3,36 одсто колико износи белибор до камате која се нуди грађанима је маржа, и она се креће од 8,5 до 12,60 одсто!

 Тако се поново враћамо на причу да банкари у Србији, а тако им је дозвољено, формирају камате на којима изузетно много зарађују. Уз тако велике марже многе банке обрачунавају и додатне трошкове, као што је, на пример, годишње одржавање кредита које износи минимум један одсто на остатак дуга. Томе треба додати и разне обраде зајмова, провизије и накнаде. Није ни чудо да се онда хвале како су у првој половини године оствариле одличан профит.

– Очигледно да банкари немају намеру да смање своје апетите и да се не одричу својих маржи – сматра Млађен Ковачевић, економиста. – Наравно, највећу маржу држе код најтраженијих готовинских кредита, док су код стамбених спустили цену, али само у почетној фази. Зајмове за куповину станова наплаћују 4,9, одсто, односно 5,7 одсто ефективно, што значи да им је маржа мало мања од белибора, односно основне камате. Ко узме овај кредит на 30 година, наплаћаће се и те како, јер на овако дугорочне позајмице, камата је висока и банци ће се практично исплатити још један стан.

Банкари се, правдају да имају велике трошкове, како оперативне, тако и разна издвајања за резервације, када одобравају кредите.

– За нас је најбоље када нам дође клијент који је првокласна категорија, односно уредно је увек извршавао све обавезе према банци и њему можемо да дамо повољнији кредит – кажу у једној страној банци. – Али много више има оних који су већ имали разна кашњења и онда морамо да би им одобрили зајам да резервишемо одређени новац као гаранцију. То је за нас трошак, који негде морамо да уградимо.

Новости

-

Сајбер напад великих размера са више хиљада хакованих рачунара из преко 30 земаља, од уторка погађа неколико водећих банака у Русији

 Илустрација

МОСКВА – Сајбер напад великих размера са више хиљада хакованих рачунара из преко 30 земаља, од уторка погађа неколико водећих банака у Русији, саопштила је данас лабораторија Касперски, руска компанија за информатичку безбедност.

Највећа банка у земљи, државна Сбербанка, саопштила је да је била мета напада али да је успела да га неутрализује без ремећења својих активности.

Како је саопштила фирма Касперски, комплексни напади, типа ДДоС, који се састоји у онеспособљавању сервера тиме што се оптерети са огромним бројем захтева, почели су у уторак у 14.00 часова по централноевропском времену и настављају се и данас.

Напади у просеку трају један сат али могу да трају и 12 сати и погодили су интернет сајтове најмање пет финансијских институција које важе међу десет водећих у Русији, навела је ова компанија у саопштењу.

Ове операције састоје се у томе да се изда до 660.000 захтева по секунди из мреже какованих машина које се користе без знања њихових власника и обухватају више од 24.000 рачунара у 30 земаља. Већина се налази у САД, Индији, Тајвану и Израелу, навео је исти извор.

Један од званичника Сбербанке је рекао да је та банка имала 68 напада овог типа ове године, да је овај међу највећим али не и највећи до сада.

Касперски је подсетио да су хакерски напади типа ДДоС најчешће примењивани да се нападну фирме или установе. ДоС или ДДоС (Дистрибутед Дениал оф сервице) је хакерски напад којим се учини рачунар недоступним корисницима којима је он намењен.Та техника онеспособљава мрежу, рачунар или неки други део инфраструктуре.

извор: Новости

-
БАНКЕ ИТАЛИЈЕ СУ ЗАДУЖЕНЕ ЗА 360 МИЛИЈАРДИ ЕВРА ШТО ЈЕ ЧЕТВРТИНА БДП ЗЕМЉЕ

  • Влада Матеа Ренција почела да говори о помоћи финансијском сектору тек после референдума у Великој Британији, крајем јуна. Brexit је изазвао пад акција италијанских банака. Два дана након плебисцита вредност водећих италијанских банака – Intesa Sanpaolo, Banka MPS, Mediobana и UniCredit – опала је за трећину
  • У овом тренутку дуг више европских земаља, као што су Грчка, Италија и Шпанија, превазилази БДП за више од 100 одсто. У таквим условима је привлачење приватног капитала практично немогуће
  • Председник Европске централне банке Марио Драги упозорио да монетарно-кредитна политика ЕЦБ није у стању да отклони све проблеме националних влада и да је садашња ситуација таква да може нанети суштинску штету еврозони

        ФИНАНСИЈСКИ систем Италије могао би да доведе до пуне дестабилизације еврозоне.

        Према недавном истраживању ММФ, италијанске банке су се суочиле са озбиљним изазовима везаним за ниску рентабилност и кредите који не могу да се врате. Према стању за 2015. годину, укупна задуженост банака износи више од 360 милијарди евра, што је једнако отприлике четвртини БДП те земље.

        У том светлу, рејтинг премијера Матеа Реција се значајно смањио, он ризикује да изгуби своју функцију уколико не увери ММФ и Евроску централну банку да су неопходна значајна финансијска улагања у банкарске структуре Италије.

        Како је московском дневном листу „Известија“ рекао посланик Покрета пет звезда у Европском парламенту, члан његовог спољнополитичког одбора Фабио Масимо Касталдо, одговорност у потпуности сноси Матео Ренци.

        – Криза се није догодила одједном. Највише је страдала банка Monte dei Paschi di Siena, која има блиске везе са Демократском странком (владајућа партија у Италији чији је лидер премијер државе). Неоправдани политички притисак у комбинацији с неуспешним реформама, које су довеле до поделе комерцијалне и инвестиционе банке, узроковали су некажњено кршење прописа од стране појединих лица на штету инвеститора. Наставак спасавања банака средствима депонената и пореских обвезника без гаранција да ће бити враћена није само погрешна одлука која повећава неповерење Италијана у европске и националне институције него угрожава и стабилност еврозоне – нагласио је европски посланик.

        По његовим речима, Ренци, иако се позиционира као лидер левице, заправо ништа није предузео да би елиминисао неједнакост, смањио ниво сиромаштва и генерално побољшао економске показатеље.

        Због тога је рејтинг Демократске стране значајно опао. Сада највећу подршку у земљи има Покрет пет звезда, чија је једна од тачака у програму напуштање еврозоне.

        На јунским општинским изборима представници Пет звезда победили су у 19 од 20 изборних округа. По први пут градоначелнице су постале представнице те партије – у Риму и Торину.

Вирџинија Рађи, градоначелница „вечног града”

        – Наши недавни и најважнији избори сведоче да нас људи подржавају. Ми смо се одрекли 47 милиона евра колико нам је следовало после избора, смањили смо примања чланова парламента и европских посланика укупно за 16 милиона евра. Та средства смо усмерили на помоћ малим и средњим предузетницима. Захваљујући том новцу је у земљи отворено 2.247 нових предузећа. Све те мере су усмерене на то да се Италија промени, ми желимо да подржимо грађане који из неког разлога више нису потребни, да им дамо могућност да се преквалификују, да се врате на тржиште рада – казао је исти посланик.

        Влада Италије је почела да говори о помоћи финансијском сектору после референдума у Великој Британији крајем јуна. Brexit је изазвао пад акција италијанских банака, два дана након плебисцита вредност водећих италијанских банака – Intesa Sanpaolo, Banka MPS, Mediobana иUniCredit – опала је за трећину. Власти су одмах почеле да разматрају могућност рекапитализовања тих структура.

        – Brexit је открио неочекивани парадокс – уместо да се анализирају узроци таквог резултата, да се схвати због чега су Британци незадовољни европским пројектом, владајуће класе су наставиле да исмевају нове политичке снаге, које се не слажу с актуелном политиком и оптужују их да се то догодило њиховом кривицом. Несумњиво је да смо незадовољни политиком Брисела, очигледно је да се одвија процес германизације читаве Европе. Такође се не слажемо са курсом спољне политике: у таквим условима ресетовање односа с Русијом мора бити приоритет. Наша странка се залаже за хитно укидање апсурдних санкција, политички бескорисних, које уз то наносе непоправљиву штету Италији, нарочито у прехрамбеној индустрији, текстилној и аутомобилској. Да смо сада на власти, то питање би било решено као прво. Али, и сада настављамо да се боримо за укидање рестриктивних мера против Русије – нагласио је Касталдо.

        Уосталом, прво је потребно донети мере за оздрављење банкарског система Италије. Међутим, извор „Известија“ близак финансијским структурама Италије изјавио је да ће бити веома тешко спровести рекапитализацију италијанских банака, пошто је показатељ рентабилности веома низак.

        – Проблем са нефункционалним кредитима присутан је у Италији одавно. Банке праве огромне резерве за неповољне кредите, смањујући на тај начин свој капитал. Италија је пропустила тренутак да оздрави свој финансијски систем, и сада је потребна рекапитализација. Поред тога, привлачење нових средстава неће ићи лако, пошто је показатељ рентабилности сопственог капитала ROE, или повраћаја, на целом европском простору веома низак – казао је саговорник „Известија“. – У овом тренутку дуг многих европских земаља, као што су Грчка, Италија, Шпанија, превазилази БДП за више од 100 одсто. У таквим условима је привлачење приватног капитала практично немогуће.

        Он је додао да на расположење инвеститора утиче недавни излазак Велике Британије из ЕУ.

        – То је натерало многе да повуку средства и уложе их у безбедније пројекте. Једини излаз је помоћ ММФ И ЕЦБ – истакао је Касталдо.

        Председник ЕЦБ Марио Драги је нагласио да монетарно-кредитна политика централне банке није способна да отклони све проблеме националних влада и да је садашња ситуација способна да нанесе суштинску штету еврозони.

извор: fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/evrozonu-mogu-zaljuljati-veliki-problemi-velikih-italijanskih-banaka

-

Италијански премијер Матео РЕНЦИ: Среман сам да потрошим милијарде евра на помоћ банкарском сектору, чак и без одобрења Брисела. Неке европске банке имају много више проблема од италијанских. Ако су лоши кредити проблем број један, проблем финансијских деривата у другим банкама је сто пута већи. Међусобни однос је управо такав – један према сто.

Главни економиста Deutsche Bank – Дејвид Фолкертс-ЛАНДАУ: Европске финансијске институције морају да добију нови капитал да би спровеле рекапитализацију после сличне финансијске помоћи САД. На помоћ својим банкама САД су потрошиле 475 милијарди долара, а такав програм је неопходан и Европи, нарочито за италијанске банке. У Европи спасавање не би требало да буде толико скупо. Програми вредни 150 милијарди долара требало би да буду довољни за рекапитализацију европских банака

   СВАКИМ даном проблеми италијанских банака, који су се повећали после Brexit, постају све гори.

        Исправка вредности потраживања („лоши дугови“) у износу 360 милијарди евра може да изазове потпуни крах банкарског сектора.

        Али, сада је већ банка Deutsche Bank постала главни ризик.

        Премијер Италије Матео Ренци је изјавио да је спреман да троши милијарде евра на помоћ банкарском сектору, чак и без одобрења Брисела. То тешко да ће се свидети немачкој канцеларки Ангели Меркел, као и другим присталицама спровођења строгих правила еврозоне.

        Али, Ренци је такође истакао да друге европске банке имају много више проблема од италијанских.

        „Ако су проблематични кредити проблем број један, проблем финансијских деривата у другим банкама је сто пута већи. Међусобни однос је управо такав – један према сто“ – казао је он.

Италијански премијер је, наравно, мислио на десетине билиона долара у дериватима Deutsche Bank.

Треба такође истаћи да се банкарска криза већ опасно приближила Немачкој. На ивици банкрота нашла се Bremer Landesbank, иако овде проблематична актива износи свега 29 милијарди евра.

Главни економиста Deutsche Bank – Дејвид Фолкертс-Ландау -признао је да постоје проблеми и позвао на реализацију програма спасавања европских банака чија се вредност мери милијардама евра .

        У интервјуу Welt am Sonntag, економиста је рекао да европске финансијске институције морају да добију нови капитал да би спровеле рекапитализацију после сличне финансијске помоћи САД. Истина, он није рекао да је у САД програм реализован пре готово 10 година, а у Европи се у то време пропагирала „опрезна“ фискална и монетарно-кредитна политика.

        Како истиче овај економиста, САД су помогле својим банкама потрошивши 475 милијарди долара, а такав програм је неопходан и Европи, нарочито за италијанске банке. Другим речима, представник Deutsche Bank сматра да Европа мора да пође корацима САД.

        „У Европи спасавање не би требало да буде толико скупо. Програми вредни 150 милијарди долара требало би да буду довољни за рекапитализацију европских банака“ – казао је Дејвид Фолкертс-Ландау.

        Смањење вредности акција банака симптом је много већег проблема – фаталне комбинације ниског раста, високог нивоа задужености и опасне дефлације.

        „Европа је озбиљно болесна и мора брзо да реши постојећи проблем, или ће се суочити с банкротом“ – казао је главни економиста.

        По његовој процени, за спасавање италијанских банака биће потребно најмање 40 милијарди евра. Проблем је толико акутан, да је економиста Deutsche Bank уверен да је неопходно кршити важећа европска правила.

        При томе је апсолутно недопустиво отписивати депозите и користити друге методе који ће ударити по уштеђевинама људи, пошто ће то парализовати банкарски сектор у Италији и на другим местима. Људи ће просто престати да верују у банкарски систем.

        Занимљиво је да када су били у питању Кипар и Грчка, мало ко се бринуо за уштеђевине грађана, економисти, аналитичари и чиновници су тврдили да је главно питање очување стабилности, а то значи да се нешто мора жртвовати. Али, чим су се на нишану нашле Немачка и Италија, дошло је време да се „промене правила“.

        Питање је само да ли се Дејвид Фолкертс-Ландау заиста брине због италијанских банака или за судбину свог послодавца?

        Ако највећа немачка банка подржи промену правила, отпор Меркелове и Шојблеа ће највероватније ускоро бити сломљен. А то значи да ће почети свеевропско спасавање банака, али ће то, као и увек, платити порески обвезници.

        Тешко да ће се то свидети многима, али ће дати додатни адут националистима, а то значи да ће спасавање банака продубити подељеност у Европи.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/evropska-unija-pred-spasavanjem-banaka-kakvo-su-pre-osam-godina-izveli-amerikanci

-

Банке тешко излазе у сусрет клијентима који касне са ратама. Ретко се одобрава „замрзавање“ дугова или репрограм

-

У Русији сада ради око 750 банака али их очекује ригорозно „решето“, па ће се кроз пар година доћи до „иделног немачког“ броја од 250

МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ЦЕНТРАЛНА банка Русије наставиће и ове године велику чистку банака које крше прописе. Лане је одузето 78 лиценци за рад, а катанац је стављен на врата московске „Ергобанке“ јер није могла више да исплаћује новац .Та банка је међу клијентима имала и 61 организацију Руске православне цркве. Експерти процењују да ће у 2016. лиценце за рад да изгуби петина руских банака. Прве су на удару оне које се баве сумњивим операцијама, прањем новца, трансфером великих сума у иностранство као и мувањем са кешом…

Председница Централне банке Елвира Набиулина, која има подршку председника Владимира Путина, изјавила је да ће бити построжен надзор у банкарском сектору и ове године.Те мере су у функцији „оздрављења банкарског сектора који треба да се ослободи од слабих играча“. Московски експерти сматрају да још ради доста сумњивих банака које „перу“ новац и пребацују капитал у иностранство. Прве су на удару мале и средње банке чији активи не прелазе 100 милијарди рубаља. У ретким случајевимаЦентрална банка одузима лиценце и великим банкама.

Председник „Сбербанке“ Герман Греф прогнозира да ће ове године без лиценце да остане десет посто банака које раде у Русији.Усталила се пракса да сваке недеље престају да раде две, или три банке.

Пре две године председник Путин је предложио да се руски банкари угледају на Немачке. У економски моћној Немачкој има око 250 банака. Сада у Русији ради око 750 банака, а експертисматрају да ће због „чишћења“ банкарског тржишта пре или касније лиценце изгубити око 500. На жалост код ликвидације губитке сносе и грађани. Држава гарантује да из посебног фонда надокнади улоге грађанима до 20 хиљада евра. Остало им нико неће компензовати. Због тога грађани морају дабуду опрезни и не верују банкама које им нуде знатно веће камате него што могу добити од водећих државних банака.

Председник Асоцијације руских банака Гарегин Тосуњан сматра да би Централна банка прво морала да изриче казне, а не да одмах одузима лиценце за рад. А што се тиче оних који се баве незаконитим радњама држава одмах треба да реагује жестоко. Тосуњан каже да не би требалоодузимати лиценце онима који направе грешку, али нису направили велики грех и не баве се сумњивим операцијама.

КОМПЈУТЕР ПРОНАЛАЗИ „ЈЕДНОДНЕВКЕ“

СВАКА десета компанија у Русији је „једнодневна“ како овде зову фирме за прање новца .Њих користе за избегавање плаћања пореза, а после обављеног посла власници их гасе. Федерална пореска служба је модернизовала рад и захваљујући компјутерском програму лако проналази компаније које нису измириле обавезе према држави. То што фирме „једнодневке“ нису платиле порез контролоре не мучи, јер ће за њих то морати да уради онај ко је на њихов рачун послао новац.

извор:www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:585640-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B5-500-%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0

-

Златан Перучић

Нашој земљи потребна домаћа финансијска институција да носи привредни развој (3). Без наше банке тешко до повољнијих услова за финансирање пројеката

 У СРБИЈИ послују само три домаће банке са државним капиталом – Комерцијална, Поштанска штедионица и Српска банка и у наредне две до три године и оне ће завршити у рукама странаца. Комерцијална је већ у процесу приватизације, а за остале две се прави план. Тиме би се ставила тачка на учешће државе у банкарском сектору, за шта многи мисле да није добро. Пре свега, јер домаће банке могу више да пруже грађанима, а нарочито привреди.

– Стране банке могу да буду конкуренција, а домаће би требало да буду носиоци привредног развоја – каже Златан Перучић, некадашњи директор Беобанке, која је кредитирала око 70 одсто српске привреде. – Осамдесетих година прошлог века, Беобанка је годишње финансирала изградњу око 7.000 станова у Београду. Кредити су одобравани запосленима под повољним каматама и без разних провизија и накнада које се сада зарачунавају. Затим, само ИМТ је извозио 40.000 трактора годишње. Касније је лиценцу за те машина преузела Индија и наставила производњу, а наш привредни гигант више и не постоји.

Без домаће банке, тешко да се могу стећи повољнији услови за финансирање пројеката, јер је странцима новац скуп. С друге стране, могу да га шетају где желе, у матицу, у друге земље где послују, ако им се више исплати.

– Домаћа банка, уз помоћ државе, може да понуди пре свега кредите са нижим каматама – наглашава Перучић. – Док сам био у Српској банци имао сам план да оживим производњу мотора коју су радили некада ИМР и ИМТ. Наменска је могла да повећа пословање, јер је било новца за нове пројекте. Прикупио сам довољно новца за почетак, кроз штедњу, а да ме је држава подржала било би и више инвестиција. Немам ништа против страних банака, али свака озбиљна земља требало би да има барем једну своју банку.

То се види и на примеру бивших југословенских република. Словенија је, на пример, сачувала своје банкарство и није широм отворила врата странцима, као ми.

Имати домаћу банку не значи кршити правила пословања, односно одобравати кредите онима који не могу да их врате – истиче Перучић. – Лоших кредита је увек било и биће, али банка мора да процени ризик који носи сваки зајам.

СУДБИНА СРПСКЕ
– ИЗ Српске банке сам отишао без објашњења – каже Златан Перучић. – Прво сам добио награде и признања, а онда ми је уручено разрешење. Речено ми је да се „жели освежење кадрова“, иако је такав поступак противзаконит. За годину дана, колико сам био директор ове банке, прикупио сам 40 милиона евра штедње. Банку сам затекао потпуно руинирану, а против претходног директора сам поднео кривичну пријаву за злоупотребу службеног положаја, односно давање кредита без основе. Он је, уместо да одговара пред судом, сада директор једне наше банке у иностранству. Српска банка, која је имала добре шансе да стане на ноге, ради делимично и не зна се њена коначна судбина.

извор: www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:576713-Странци-гледају-зараду-а-не-развој

-

Београд – Пре званичног гашења четири највеће домаће банке почетком јануара 2002. године, од директора се захтевало, усмено, да доставе завршне рачуне у којима ће бити наведени губици, иако их није било.

Наредба је била – затварање Беобанке, Инвестбанке, Југобанке и Београдске банке, иако су се завршни рачуни подносили 28. фебруара. Журба је била велика да се ставе катанци на наводне губиташе „тешке“ 8,3 милијарде марака, што је била ноторна лаж.

Директори су састављали извештаје из страха, јер нису имали коме да се жале, а свака тужба прво мора да се процесуира у земљи, а онда у међународним судовима. Како то функционише, види се и по томе што стечај банака траје већ 13 година.

Ово тврди Златан Перучић, бивши директор Беобанке, и истиче да је затварање највећих банака у ствари било гашење домаћег банкарства.

„Извештаји су морали да буду лоши“, наглашава Перучић. „То је била директива. А последице су и ДАНАС видљиве. Без посла је, пре свега, остало 10.000 службеника. Врсних службеника, који су касније стране банкаре учили банкарству. Добили су по 300 марака отпремнине и отишли без последње плате. Осим људи, банкарски сектор је изгубио одличан ИТ систем, а да не помињем имовину која је распродата, развучена, уништена. А где је новац нестао, то нисмо сазнали“.

Како истиче Перучић, сви банкари, од генералних директора до службеника, добили су отказе, а никада против ниједног руководиоца није поднета тужба.

„Ако смо лоше водили банке, зашто нико није доспео на суд“, каже Перучић. „Када једна банка не ради по прописима, први човек и извршни одбор се смењују, ако треба и кривично гоне, а банка се спасава. Ниједном директору ништа није замерено. Дакле, ко је крив ако су заиста, како се пре 13 година говорило, највеће банке највећи губиташи у земљи“.

Беобанка, Инвестбанака, Југобанка и Београдска банка су угашене, али се и после 2002. године наставило са урушавањем домаћег банкарства. Данас смо дошли на ниво од две домаће банке.

Комерцијалне, која иде на продају, и Поштанске штедионице, која ће врло лако постати шпаркаса. Нема земље која нема своје банке. Оне су носиоци домаће привреде. Србија је постала банкарска колонија.

Немци

„Имали смо најбољу службу друштвеног књиговодства у Европи. Долази су Немци да уче од нашег СДК. Нажалост, и то је била сметња, па је ова служба угашена. Тако се знало куда иде новац предузећа, а данас му је тешко ухватити траг“.

С. Моравчевић / Новости

извор: www.vaseljenska.com/ekonomija/cetiri-banke-ugasene-po-direktivi-srbija-je-postala-bankarska-kolonija/

-

Кинеска централна банка је упумпала 21,8 милијарди долара у своју економију у покушају да успори свој економски раст и смањи страхове инвеститора од “тешког приземљења”. Милијарде које су се нашле на међубанкарском тржишту имају за циљ појачање ликвидности кинеске економије.

Овакве краткорочне операције за ликвидност Кина је почела да примењује 2013. године зарад изглађивања флуктуација у ликвидности и стабилизације трошкова међубанкарског финансирања.

Данашњи потез централне банке дошао је после екстремних нестабилности на тржишту. Да подсетимо, јуче је банка смањила и референтну каматну стопу на 4,6%, као и обавезне резерве за велике банке на 18%.

bif.rs/2015/08/kina-upumpala-218-milijardi-dolara-u-svoju-ekonomiju/

-

ЦЕНТРАЛНА банка Русије је показала да не намерава да толерише кршење прописа, па је кренула у офанзиву затварања „непослушних банака“. Генерални директор Агенције за осигурање улога Андреј Мељников изјавио је да је у процесу ликвидације 197 банака. Системом осигурања улога обухваћене су 854 банке. Само у последњих пет месеци одузете су лиценце за рад више од 30 банака.

Код бизнисмена у Москви изазвала је прави медијски шок вест да је одузета лиценца за рад банци Руски кредит, која је на 45. месту највећих руских банака и досад се сматрала врло поузданом. Да су грађани веровали банци Руски кредит, показује то да је само у јуну штедња порасла 10 одсто, а на депозитима су укупно имали 42,7 милијарди рубаља.

Без лиценце остају и АМБ банка, Мостројеконом банка и Тулска банка. Власник све четири банке је Анатолиј Мотиљов (49). У Централној банци Русије су објаснили да је Руском кредиту одузета лиценца због висикоризичних кредита. Банке чији је власник Мотиљов имале су „рупу“ у пословању од чак 50 милијарди рубаља.

Мотиљов је 2008. већ имао проблема са Централном банком, као власник Глобекс банке. Та банка је, иначе, кредитирала градњу великих зграда у власништву Мотиљова. Он је син бившег директора совјетског јединог осигурања „Гостраха“, који је после распада СССР био директор „Ростраха“.

Касније је Анатолиј Мотиљов основао заједно са осигурањем „Рострах“ банку Глобекс. После промене руководства у „Ростраху“, Мотиљов се преселио у Глобекс, где му је партнер био бивши министар унутрашњих послова Русије Адреј Дунајев. Баш он је помогао Мотиљову да се ослободи оптужби да је противзаконито пребацивао новац „Ростраха“ у Глобекс. Али, кад је 2008. дошло до кризе у Русији, из Глобекса је отишло много капитала и ту банку је преузела држава.

Чим је прошла криза, Мотиљов је опет окупио банкарску групу и постао власник чак четири банке. Добро упућени кажу да је направио грешку кад је постао сувише халапљив, па је узео под контролу десетак пензионих фондова. Људи који су донедавно радили у Руском кредиту тврде да је Мотиљов „жртва конкурентског рата“.

За оне који су радили са том банком и имали у њој депозите због добијања банковнких гаранција, а међу њима је било и српских бизнисмена, нема утехе, јер су остали без новца. Сада се многи питају где је уопште сигурно држати депозите. Испада да је најбоље радити са највећим државним банкама које су најгломазније, али је зато ризик најмањи.

КОМПЕНЗАЦИЈА ЗА ГРАЂАНЕ

ПОСЛЕ одузимања лиценце банци, Централна банка одреди привремену администрацију, а онда се иде на суд да би се после месец до два дана ишло на ликвидацију. Агенција за осигурање улога направи списак имовине, а затим се намирују прво физичка лица, грађани који су имали улоге на рачунима. Они могу да добију компензацију која не прелази милион и 400.000 рубаља, што је око 20.000 долара. За компаније које су имале рачуне углавном не остане ништа, или остану само „кости“.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:560365-Путин-затвара-банке