четвртак, април 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Блер"

Блер

-
Британски Врховни суд одлучио је бивши премијер Тони Блер неће бити кривично гоњен поводом рата у Ираку.

 

 

Тужбу је желео да поднесе некадашњи начелник Генералштаба ирачке армије генерал Абдул Вахед Шанан Ел Рабат, који је оптужио Блера за „злочин агресије“ почињен инвазијом на Ирак 2003. године ради свргавања Садама Хусеина.

Суд је одбацио овај захтев, пренео је Спутњик.

Британија је 2003. године била део коалиције на челу са САД која ја извршила инвазију на Ирак, оптужујући Хусеина да поседује оружје за масовно уништење. Те тврдње нису никада доказане.

У званичном извештају састављеном по налогу британске Владе наводи се да је изговор за интервенцију био лажан и да рат, у којем је погинуло и 176 Британаца, није био неопходан.

Кривичну истрагу против Блера блокирао је 2016. године и окружни судија из Вестминстера Мајкл Сноу.

(Н1)

www.nspm.rs/hronika/britanski-vrhovni-sud-toni-bler-nece-biti-krivicno-gonjen-zbog-rata-u-iraku.html

-

Након 2,6 милиона речи у извештају Чилкотове комисије постају јасне грешке британске власти која је послала војску у Ирак. То наводи немачка штампа која разматра и питање да ли би бивши британски премијер Тони Блер могао да одговара као ратни злочинац.

Насловне стране британске штампе након Чилкотовог извештаја

„Дојче веле“ преноси да је дуго Велика Британија чекала на извештај тима под вођством дипломате Џона Чилкота.

Оно што је Чилкот јуче представио у Лондону разорило је сва објашњења која је о нападу на Ирак до сада давао бивши премијер Тони Блер и елита којом је био окружен. Чилкот је закључио да је Британија 2003. кренула у рат у Ираку пре него што су исцрпљене могућности мирног разоружавања.

Према оцени „Дојче велеа“, тадашњи премијер Блер морао је да доведе у питање тврдњу да режим Садама Хусеина поседује оружје за масовно уништење – то је био главни повод за интервенцију, а испоставио се као чиста лаж. Уз то, последице инвазије на Ирак биле су потцењене упркос јасним упозорењима. У разговорима са више од сто сведока утврђено је да су чак и правници британске владе видели инвазију као кршење међународног права.

Извештај открива да је у јулу 2002. Блер тадашњем америчком председнику Џорџу Бушу Младјем обећао: „На твојој сам страни, шта год да се деси.“

Десило се да су уместо мира и демократије у Ираку завладале побуне, градјански рат, тероризам. Хаос је однео стотине хиљада жртава. Након представљања извештаја, Блер више није деловао убедљиво: видно потресен рекао је да је одлука за рат ипак била добра и да је свет боље место без Садама Хусеина. За све грешке ће, без изговора, преузети одговорност. Представљање извештаја пратили су протести градјана и породица палих британских војника.

„Овде има само један терориста – и то је Тони Блер“, рекла је сестра једног страдалог.

„Мителдојче цајтунг“ из Халеа закључује да је Блер један од криваца што је Ирак гурнут у хаос без перспективе и што је „диктатура Садама Хусеина замењена нестабилном креацијом у чијим великим деловима Исламска држава шири своју тиранију“.

Другачије пише конзервативни Велт који наводи да је „сулуда тврдња да би Ирак данас био стабилнији и мирнији само да је деспотима попут Садама допуштено да терају по старом“.

„Заправо су такви деценијама систематски уништавали све темеље цивилизованог и хуманог уредјења. Они су били ти који су одгојили џихадистички тероризам како би га искористили у своје сврхе. Метода функционише до данас, као што показује заједничка игра Асадовог режима и Исламске државе у уништавању умерене реформистичке опозиције. Стога је Блер у праву када признаје грешке, али се не извињава за свргавање Садама. С овим кољачем свет извесно не би био боље место“, оцењује „Велт“.

Минхенски лист „Зидојче цајтунг“ износи критику да се Чилкотов извештај завршава тамо где би заправо требало да почне.

„Политички суд о инвазији давно је донет па вредност новог британског извештаја лежи само у његовом званичном карактеру. Он се завршава тамо где би могло да постане непријатно за Блера: код питања кривично-правних консеквенци. Џон Чилкот, који је водио комисију, није мистификовао свој задатак: од почетка је говорио да његов посао није да доноси судске пресуде, да за то постоје судови. Истина, Велика Британија је правна држава, а ако јој баш и није до кривичног гоњења, постоји Медјународни кривични суд медју чије осниваче спада и Британија“, сматра минхенски дневник.

Он пише и да је „упркос оправданом огорчењу због политичких грешака које су поплочале пут рату, потребно разјаснити ствар са могућим правним оптужбама“.

„Чилкотов извештај не доказује да је Блер кренуо у рат са знањем да је он противправан. У извештају само стоји да је правна основа за инвазију све само незадовољавајућа. То је исказ који је све само не задовољавајући, али индиције не показују више од тога. Ниједан суд још није изнео доказе који би потврдили кривично-правну релевантност ствари.

Не може се британској држави пребацити да избегава гоњење правних непочинстава током инвазије. Још увек истраживачки тим од 145 људи по правним критеријумима претреса извештаје о убиствима, злостављањима и мучењу и могуће случајеве предаје правосудју“, наводи „Зидојче цајтунг“.

Левичарски лист „Нојес Дојчланд“ пише да итекако има основа да се Блер надје пред судом, јер је као „верни вазал“ Џорџа Буша кренуо у поход без мандата УН, поход који је „легитимисао масном лажи о оружју за масовно уништење у рукама Садама Хусеина, а онда дестабилизовао свет без концепта за послератни период“.

„Оправдана је бојазан да ће још дуго потрајати пре него што коначно један западни државник пред судом у Хагу буде суочен са својом политичком и правном одговорношћу за насиље и збегове – као ратни злочинац“, пише овај дневник.

Берлински „Тагесцајтунг“ о томе има нешто другачији став и наводи да би „наравно, многи противници рата били задовољни тек ако Тони Блер лично заврши на оптуженичкој клупи неког медјународног трибунала“.

„Али фиксација на освету не нуди одговор на основно питање око којег се тако загрижено свадјало: под којим околностима је неопходно умарширати у једну суверену државу? Тони Блер и Џорџ Буш су пре тринаест година на ово питање одговорили на свој начин – историја им није дала за право. Још не постоји другачији одговор који би све задовољио. Чилкотов извештај барем омогућава да се у потрагу за тим одговором крене паметније“, пише лист.

„Франкфуртер алгемајне цајтунг“, такодје, бележи да Чилкотов извештај носи важне поуке.

„Извештај има поенту за британску политику: више не би требало да прецењују своју позицију у свету. Премијер Блер је очигледно мислио да може да утиче на Џорџа Буша. За своју подршку војној акцији он је најпре побројао низ услова, између осталог и мандат УН. На крају га то више није занимало. Тако је на страни Америке кренуо у борбу за коју његова армија није била опремљена. Уколико нешто слично икада некоме падне на памет, надајмо се да ће они који доносе одлуке утувити поруку овог извештаја: пре почетка, мислите шта ће бити на крају“, закључује дневник.

(Дојче веле-Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/nemacki-mediji-cilkotov-izvestaj-se-zavrsava-tamo-ge-bi-nevolje-za-blera-mogle-da-pocnu-%E2%80%93-kod-krivicno-pravnih-konsekvenci.html

-

Бивши премијер Шкотске тражи одговорност за рат у Ираку. Алекс Салмонд истиче да ће Блер морати да се суочи са судским или политичким последицама, после објављивања извештаја комисије

 Тони Блер

НЕКАДАШЊЕМ британском премијеру Тонију Блеру могло би да се суди за ратне злочине пред шкотским судом. Његов тадашњи колега, сада такође бивши шеф владе у Единбургу, Алекс Салмонд истиче да ће Блер морати да се суочи са судским или политичким последицама, после објављивања извештаја комисије на челу са Џоном Чилкотом – која је имала задатак да утврди околности везане за учешће Велике Британије у рату у Ираку.

Салмонд је за лист Хералд Скотланд, изјавио да се „Шкотска још није изјаснила по питању бављења злочинима почињеним на страном тлу, као што је то учинио Лондон, који је одлучио да се не бави тим злочинима“.

– Без обзира на све, има много посланика из различитих странака који апсолутно подржавају мишљење да неко треба да понесе одговорност за учешће у том рату – навео је он. – Не сме да се потврди да је ова земља ускочила у илегални рат са свим његовим страшним последицама, а да на крају буде „пуј пике не важи“.

Аналитичари очекују да ће истрага о учешћу Британије у ирачком рату коју је у јуну 2009. покренуо тадашњи британски премијер Гордон Браун да би се утврдиле чињенице које су довеле до инвазије на Ирак 2003. године, „укаљати углед“ једног броја високопозиционираних званичника британске владе.

Извештај се базира на изјавама више од 150 сведока и прегледу 150.000 владиних докумената. Салмонд је почетком ове године изјавио да ће Чилкотов извештај показати да је Блер приватно обећао америчком председнику Џорџу Бушу још пре 2003. да ће се Британија укључити у рат у Ираку.

Ако, као што очекујем, комисија закључи да је Блер дао обећање Бушу на његовом ранчу Крофорд у Тексасу 2002. године, то ће представљати основ за даље поступање – каже Салмонд.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:613677-%D0%A1%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%91%D0%BB%D0%B5%D1%80%D1%83-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0

-

Председник ДС Бојан Пајтић изјавио је да је исход референдума у Великој Британији довео до првих пукотина у владајућој коалицији и пре формирања владе.

Dragan Marković Palma

„Видели смо да је Драган Марковић Палма изнео отпужбе на рачун Тонија Блера да је био заговорник бомбардовања Србије, истовремено је Блер и саветник Александра Вучића, и очигледно је дошло до прве пукотине у будућој владајућој коалицији“, рекао је Пајтић.

Он је рекао да ће ДС наставити да заговара процес придруживања, што бржи, јер желе европску и богатију Србију.

„Грађани Велике Британије су исказали своју вољу, наше је убеђење да грађани Србије немају бољи пут од придруживања ЕУ, ни кад је у питању економски, безбедносни ни културолошки аспект придруживања“, рекао је Пајтић на конференцији за новинаре.

Он је навео да је Србија део прозападне цивилизације и да је наше место у европској породици народа.

Драган Марковић: Не могу да не кажем да је Британија спречавала Србију да постане члан ЕУ, а не можемо ни да заборавимо да је Тони Блер био највећи заговорник бомбардовања Југославије

Лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма изјавио је данас да поштује одлуку грађана Велике Британије да иступе из Европске уније (ЕУ) али да сматра да грађани Србије треба да испред свега став свој интерес и наставе европски пут.

Он је подсетио да је коалиција Социјалистичка партија Србије – Јединствена Србија још 2008. године усвојила кључну одлуку да Србија иде у ЕУ.

– Не могу а да не кажем да је Велика Британија све време спречавала Србију да постане члан ЕУ, а не можемо ни да заборавимо да је Тони Блер, тадашњи британски премијер, био највећи заговорник бомбардовања Савезне Републике Југославије. Јединствена Србија тежи ка томе да Србија игра „Лигу шампиона“ у свим сегментима живота, политичким, економским, спортским, културним – наводи се у саопштењу Драгана Марковића Палме.

(Агенције)

www.nspm.rs/hronika/bojan-pajtic-palma-je-danas-napao-blera-vucicevog-savetnik-%E2%80%93-doslo-do-prvih-pukotina-u-vladajucoj-koaliciji.html

-

Бивши британски премијер, а данас саветник многих пропалих влада међу којима је и Влада Србије, Тони Блер изјавио је у уторак да Исламска држава може бити поражена једино уз учешће копнених снага западних земаља.

Блер је на скупу о спољној политици у Лондону рекао да Исламска држава неће бити поражена само ваздушним нападима, већ да се мора „покренути прави копнени рат“.
– Оружане снаге Америке, Велике Британије, Француске и других великих земаља имају и искуства и капацитет тако да и ако их искористимо за подршку локалним снагама, прво морате одлучити шта је ваш циљ – рекао је Блер.

Одлука Блера да укључи Велику Британију у инвазију САД у Ираку 2003. и даље је осетљива тема, посебно пошто је Ирак и даље захваћен насиљем.

Блер је признао да су земље које су извеле инвазију потцениле „снаге дестабилизације“ које ће се појавити у Ираку после свргавања Садама Хусеина „било да је то Ал Каида са сунитске стане или Иран и његова паравојска с друге стране“.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/574078/Ovaj-savetuje-Vucica-Bler-pujda-na-kopneni-rat-u-Siriji

-
Бивши премијер је са све свитом бесплатно одседао у резиденцијама, док је по свету уговарао приватне послове
Тони Блер је стекао иметак од 80 милиона долара (Фото: Ројтерс)

Тонију Блеру је забрањено да одседа у британским амбасада и резиденцијама након што су медији објавили да је као бивши  премијер са све свитом и обезбеђењем бесплатно, то јест на  рачун пореских обвезника, користио просторије дипломатских представништва не би ли широм света склапао приватне послове.

Иако се верује да је после одласка са функције 2007. године зарадио око 80 милиона евра, Блер није желео да себи и сарадницима плаћа хотел на појединим путовањима у иностранство. Не само да је држава делимично покривала његове трошкове већ му је и „уступала” дипломате да му помажу док је уговарао приватне послове. То је први открио један конзервативни посланик, а онда су о томе почели да пишу и медији. Након што се прича појавила у јавности, Министарство спољних послова је издало саопштење у којем је истакло да се бившим премијерима и министрима забрањује да користе дипломатска представништва да би унапређивали приватни бизнис.

„Наше амбасаде више неће помагати бившим премијерима и министрима осим ако њихове посете не подржавају циљеве британска владе”, саопштио је Форин офис.

Блер је као бивши државник уживао гостопримство не само за време владе његових лабуриста већ и за време данас владајућих конзервативаца. Острвски бизнисмени имају право да затраже подршку британских амбасада, а невоља са бившим политичарима јесте та што су аутоматски добијали помоћ и третман као да су државници који обављају државне послове, а не бизнисмени у потрази за профитом.

Блер, који је дошао на власт 1997. године, одседао је 2010. у британској резиденцији у САД, док је између 2008. и 2011. боравио у кући британског амбасадора у Паризу. Сваки пут га је, како преноси „Гардијан”, пратила свита од шесторо људи, не рачунајући обезбеђење. Нико од њих није плаћао смештај. „Дејли телеграф” је нешто раније јавио да је некадашњи шеф Даунинг стрита остајао у просторијама своје земље на Филипинима да би одржао два говора на којима је зарадио 550.000 евра. Његов шеф дипломатије Џек Стро имао је исте навике. Иако 2011. више није био министар, тражио је од британског амбасадора у Кијеву да му уговори низ састанака са украјинским званичницима. Стро је на тим сусретима бранио интересе приватне компаније која му је за саветодавне услуге плаћала 80.000 евра годишње.

Блеров представник за медије је истакао да су бесмислене оптужбе да је бивши премијер искоришћавао дипломатска представништва зарад приватног бизниса. Портпарол тврди да је некадашњи шеф Вајтхола боравио тамо искључиво на позив амбасадора или као међународни представник за решавање израелско-палестинског сукоба. Блер је прошлог лета поднео оставку на место специјалног изасланика Квартета (УН, САД, ЕУ, Русија) након осам година проведених на функцији на којој није постигао никакав успех у мирењу Арапа и Јевреја. Дипломатски статус је искористио да склапа уговоре у корист „Џеј Пи Моргана”, америчке инвестиционе компаније која га годишње плаћа четири милиона долара. Како је јавила редакција „Дејли биста”, он је 2009. убедио Израел и САД да у Гази дозволе пословање мобилног оператера који је био клијент „Џеј Пи Моргана” као и да другом клијенту исте банке, „Бритиш гасу”, одобре радове у близини обале палестинске енклаве.

Блер је искористио контакте које је стекао као први човек владе да би касније развио бизнис са пружањем саветодавних услуга. Верује се да је најзаслужнији за својевремени детант у односима између Запада и Муамера Гадафија, кога је посетио у  Либији 2004. Наставио је да тадашњег либијског лидера виђа и након што је сишао са функције, па је током једне такве посете, током које је са Гадафијем разговарао о приватном бизнису, такође одсео у британској амбасади у Триполију. Иако је Гадафи имао пословне и политичке аранжмане са западним лидерима и иако постоје докази да је чак и финансирао изборну кампању бившег француског председника Николе Саркозија, западне земље, укључујући Британију и Француску, одлучиле су да га 2011. године склоне. У војној акцији помагале су устаницима никлим током арапског пролећа, који су се борили против званичних снага. Прошлог децембра сазнало се да је Блер назвао Гадафија и упозорио га да треба да побегне, као и да је то урадио само неколико дана пре него што ће пуковник бити линчован на улици. Критичари веома омраженог бившег премијера протумачили су то као његов покушај да спасе либијског деспота, док је Блер изјавио да је само покушавао да приволи Гадафија да се мирно повуче и тако стане на пут крвопролићу грађанског рата.

www.politika.rs/scc/clanak/346601/Bler-koristio-britanske-ambasade-kao-hotel