недеља, април 22, 2018

Тагови Вести таговане са "блокада"

блокада

-
Мађарска, позивајући се на принципе консензуса у НАТО-у, почела је процес блокаде свих иницијатива Украјине у Алијанси, саопштила је потпредседница Владе Украјине Ивана Климпуш Цинцадзе интернет магазину „Европска правда“.

 

Будимпешта

 

 

„Украјина је забринута улимативним понашањем Мађарске због незадовољства закона о образовања. Сви наши покушаји вођења дијалога разбијају се о неспремност мађарске стране на дијалог“, рекла је министарка.

Она је додала да Букурешт користи принципе консензуса у НАТО-у и „блокира ефикасност развоја“ раније „планираних ствари“ између Украјине и Алијансе.

Управо зато, додала је потпредседница Владе, министар образовања и науке Лилије Грињевич 6. новембра хитно је посетио седиште НАТО-а.

Климпуш Цинцадзе је изјавила да је само Мађарска од свих држава које су забринуте новим украјинским законом о језику изабрала пут блокаде.

 

Мађарска мења „Источно партнерство“ због Кијева

Мађарска је иницирала промене у пројекту декларације самита „Источног партнерства“, који ће се одржати 24. новембра у Бриселу због новог украјинског Закона о образовању, изјавила је потпредседница Владе Украјине Ивана Климпуш Цинцадзе интернет-магазину „Европска правда“.

„Видимо како се појављују додатне формулације у вишестраним документима, на пример у пројекту декларације ’Источног партнерства‘“, изјавила је Климпуш Цинцадзева.

Према њеним речима, Будимпешта инсистира да декларација садржи формулације да државе-партнери треба да „поштују она права која већ имају лица која припадају националним мањинама“. Потпредседник Владе је додао да се дискусија о завршном пројекту декларације наставља.

Очекује се да ће 11. децембра Венецијанска комисија саопштити своје мишљење о украјинском Закону о образовању. Експерти комисије су крајем октобра посетили Украјину, где су се састали са представницима националних мањина и посланицима Врховне раде.

Закон који ограничава могућност учења на језицима националних мањина ступио је на снагу 28. септембра и биће увођен етапно до 2020. године. Владе једног броја земаља, укључујући Мађарску и Румунију, саопштиле су да овај Закон нарушава права националних мањина у Украјини.

rs.sputniknews.com/evropa/201711081113367598-Madjarska-Ukrajina-Kijev-istocno-partnerstvo/

-
Министар спољних послова Косова Беџет Пацоли позвао је Турску да убеди Србију да престане да блокира интерконекцију између Албаније и Косова, пише данас приштински дневник Зери.

 

Пацоли је изјавио током сусрета са турским министром спољних послова Мевлутом Чевушоглуом да Србија блокира тај пројекат у који је уложено више милиона евра.

Чавушоглу је током сусрет изјавио да ће званична Анкара наставити да подржава напоре Косова да приступу међународним организацијама али је додао да институције у Приштини морају да затворе фирме које финансира Фетулах Гулен кога је Анкара окривила за организовање неуспелог војног удара.

(Фонет)

www.nspm.rs/hronika/bedzet-pacoli-turska-da-ubedi-srbiju-da-prestane-da-blokira-interkonekciju-izmedju-albanije-i-kosova.html

-
Професор политичких наука на универзитету у Барселони Хесус Паломар сматра да је „врло могуће да ће се Влада у Мадриду позвати на Члан 155 шпанског Устава, који омогућује да се регионима поништи аутономни статус“

 

 Фото ЕПА                                                                                                                                                     Фото ЕПА

 

Око 300.000 људи изашло је данас на улице Барселоне како би протестовало против полицијског насиља током забрањеног референдума о независности Каталоније, саопштина је градска полиција, а широм Каталоније блокирани су ауто-путеви и затворене школе.

„Напоље окупационе снаге“ и „улице ће увек бити наше“ узвикивали су учесници протеста, који су се окупили у центру каталонске престонице у време када је та шпанска покрајина ступила у генерални штрајк, а изнад њих надлетали су полицијски хеликотери, јавља АФП.

Истовремено су широм Каталоније данас аутопутеви блокирани, школе затворене, а рад великим делом обустављен због заједничког штрајка радника и студената, који су изашли на улице како би протестовали против употребе силе полиције током референдума у недељу, када је више стотина људи повређено, наводи АП.

И у Барселони су затворене метро станице, неке од главних саобраћајница блокиране, а државни службеници су обуставили рад након што је више од 40 синдиката и удружења позвало на генерални штрајк, због кршења права и слобода током полицијске акције у спречавању каталонског референдума.

Те обуставе рада, које су провобитно најављене као генерални штрајк у целој Каталонији, али су се од њих дистанцирали највећи синдикати, захватиле су јавни сектор, јавни саобраћај и основне службе, јавља Ројтерс.

Метро станице у Барселони, уобичајено пуне људи, данас су пусте, заштитне ограде блокирају саобраћај на авенији Гран Виа, једној од главних у граду, док је саобраћај на шест главних аутопутева у Каталонији поремећен због протеста.

Пијаца Бокерија у Барселони је готово празна.

Протестовали су и лучки радници испред регионалног седишта владајуће шпанске Народне партије, док ватрогасци планирају да одрже скуп испред регионалне канцеларије Министарства унутрашњих послова у Барселони.

Демонстрације су заказане и испред школа које су коришћене као биралишта, на којима је полиција применила силу како би покушала да спречи да се одржи гласање на референдуму у недељу.

Како наводи Ројтерс, на другим местима, међутим, одговор на позив на генерални штрајк био је неравномеран, пошто су неке радње, самопослуге и кафеи отворени.

Две највеће шпанске синдикалне централе, УГТ и ЧОО, саопштиле су да неће учествовати у генералном штрајку, и позвале на дијалог између каталонских власти и централне владе, уз критику упућену једнима због позива на независнсот, а другима због прекомерне примене полицијске силе.

„УГТ и Ц ЦОО јасно дају на знање да не подржавају ту позицију, односно ту политичку стратегију. Ми не позивамо на генерални штрајк 3. октобра“, наведено је у саопштењу.

Међутим, у многим службама које су под контролом каталонске владе било је прекида рада, јавни саобраћај је радио са око 40 одсто, док су лучки радници и јавни службеници зауставили рад.

Улази у поједине владине канцеларије блокирани су групама демонстраната.

„Паис“ пише да су у улици Сант Антони постављене барикаде у виду гласачких кутија које су поставили чланови Одбора за одбрану референдума каталонске Републиканско левичарске странке.

„Ово су наше барикаде“, објавила је та странка на Твитеру.

ШПАНИЈА ЧЛАНОМ 155 УСТАВА ПОНИШТАВА АУТОНОМИЈУ КАТАЛОНИЈЕ?

Професор политичких наука на универзитету у Барселони Хесус Паломар сматра да је „врло могуће да ће се Влада у Мадриду позвати на Члан 155 шпанског Устава, који омогућује да се регионима поништи аутономни статус“, уколико каталонски парламент прогласи независност Каталоније два дана након званицних резултата референдума, преноси „Дојче веле“.

„Дојче веле“ наводи да, према закону који је раније донео каталонски парламент, независност треба да буде проглашена у том року.

Паломар тврди да би у случају поништавања аутономног статуса Каталоније „шпанска влада могла да ухапси регионалног премијера Карлеса Пуџемона и друге чланове владе, који су били укључени у читаву акцију око проглашења независности“.

Према мишљењу Паломара, премијеру Шпаније Маријану Рахоју је ипак за то потребна подршка других странака у парламенту.

„Подемос и социјалисти за то вероватно неће гласати“, каже Паломар.

Он не искључује могућност хапшења и оцењује да је „шпанска влада на све спремна“. Овај политиколог оцењује да је до пре неколико година још постојала могућност политичког договора, проналажење на пример финансијског решења и додаје да то сада више није могуће.

„Не зато што политичари то не желе, већ зато што сада, након недеље, друштво то не жели. Уколико би независност била само политички циљ странака, преговори би још били могући, али након референдума пре свега људи хоће независност“, сматра Паломар.

Он додаје да са „са једне стране имамо премијера Рахоја, који, без обзира колика је цена, не жели да говори о независности“, а „са друге стране имамо премијера Пуџемона који хоће да разговара само о томе како да се најбоље оствари независност“ и тврди да је „те потпуно супротне позиције је немогуће помирити“.

Паломар оцењује као замисливо решење укључивање посредника из иностранства, којег обе стране уважавају, попут једног од добитника Нобелове награде за мир, али додаје да шпанска влада вероватно не би прихватила међународног посредника.

Овај стручњак за ДW оцењује да су позиције две стране непомирљиве као никада раније, па тако дијалога не може бити.

„Ни једна страна неће другој изаћи у сусрет“, тврди Паломар.

На питање да ли сепаратистима иду на руку слике крвавих демонстраната и да ли је инсистирање на референдуму политичка рачуница, професор политичких наука на универзитету у Барселони одговара одлично.

„Не, нико није могао да предвиди или замисли такво насиље. За четрдесет година такво нешто нисмо видели“, наглашава Паломар.

ШПАНСКИ МИНИСТАР: ГУРАТЕ НАРОД У АМБИС; ПОЛИЦИЈА ПРОТЕРАНА ИЗ ХОТЕЛА

Министар унутрашњих послова Шпаније Хуан Игнасио Зоидо оптужио је данас каталонску владу да „подстиче побуну“ и „гура становништво ка амбису“, након што су бесни локалци истерали припаднике полиције из хотела у више летовалишта у Каталонији, у којима су били смештени због у недељу одржаног референдума о независности.

„Видимо из дана у дан како влада Каталоније гура становништво ка амбису и подстиче побуну на улицама“, рекао је Зоидо и навео да ће шпанска влада предузети „све неопходне мере како би зауставила ова злостављања“, преноси АФП.

Заменица премијера Шпаније Сораја Саенц де Сантамарија назвала је демонстрације против полиције испред хотела „мафијашким понашањем“.

Агенција наводи да је око 200 припадника шпанске полиције морало да напусти хотел у летовалишту Пинеда де Мар, на око 70 километара северно од Барселоне, испред којег се претходне ноћи окупило на стотине демонстраната.

У обалском граду Калеља, такође северно од Барселоне, још 200 припадника шпанских специјалних снага и интервентне полиције, данас је обавештено да морају да напусте хотел у којем су били смештени.

Најутицајнији синдикат шпанске полиције СУП саопштио је да су се демонстранти окупили и испред полицијских станица у Каталонији.

У Каталонији је све спремно за генерални штрајк, на који је позвало више од 40 синдиката и удружења, због кршења права и слобода током полицијске акције у спречавању референдума у том шпанском региону.

Ел паис пише да је метро станица на Плаза Каталоњи празна, док је главна железничка станица поново отворена, након што је група демонстраната на кратко била окупирала једну од линија.

На појединим местима у Барселони групе грађана протестују носећи транспаренте, попут кварта Гран Виа.

Лист пише и да су у улици Сант Антони постављене барикаде у виду гласачких кутија које су поставили чланови Одбора за одбрану референдума каталонске Републиканско левичарске странке.

„Ово су наше барикаде“, објавила је та странка на Твитеру.

ШКОТСКА ПОДРЖАЛА НЕЗАВИСНОСТ

Шпанској покрајини Каталонији треба дозволити да одреди своју будућност, а јачину показаних осећања Каталонаца не сме да игнорише међународна заједница, саопштено је данас из владе Шкотске.

„Шпанија ће и даље имати став да гласање није легитимно, али Шпанија не може да игнорише јачину демонстрираних осећања, нити то могу да раде шира Европа и међународна заједница“, наводи се у саопштењу које је потписала шкотска министарка спољних послова Фиона Хислоп.

Према њеним речима, сада мора да уследи дијалог како би се проблем решио на начин којим се уважавају и демократија и владавина права и који би омогућио народу Каталоније да одреди своју будућност.

www.novosti.rs

-
Због Парламентарне скупштине БиХ, новац за аутопут Бањалука – Добој и даље је на леду. Посланици су одгодили изјашњавање о ратификацији Уговора са Европском инвестиционом банком о финансирању изградње аутопута.
Жељка Цвијановић - Фото: РТРС

                                                                                                                        Жељка ЦвијановићФото: РТРС

 

Из СНСД-а поручују да су посланици СДС-а гласањем за одгађање ратификције, по ко зна који пут, дјеловали на штету политичке и економске стабилности Српске.

На дневном реду прошле сједнице Представничког дома, под редним бројем 16. била је ратификација Уговора са Еврпском инвестиционом банком о финансирању аутопута. Већина је одлучила да обједини изјашњавање о свим међународним споразумима. По резултатима гласања сви посланици СДС-а гласали су да еври за аутопут и даље остану на леду. Од посланка из клуба СДС-а, једино „за“ гласао је Момчило Новаковић. Предсједница Владе Српске Жељка Цвијановић осуђује кориштење институција за блокаду напретка. Подсјећа да је 80 милиона евра Свјетске банке изгубљено због изостанка ратификације у Парламентарној скупштини БиХ.

Жељка Цвијановић, предсједница Владе Републике Српске, рекла је да бх. ниво власти „познат по томе да им требају вијекови за неке ствари, за које у нормалним окружењима требају дани, евентуално, седмице. Од тога, 21 милион евра је подршка новом запошљавању, 28 милиона евра предвиђено је за подршку банкарском сектору, а 30 милиона евра развојним политикама“.

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ Сташа Кошарац изјавио је да су посланици СДС-а још једном доказали да је њихово политичко дјеловање искључиво у функцији рушења и економског слабљења Српске. Очигледно је, каже Кошарац, да су поново послушали Бакира Изетбеговића, коме смета што ће Република Српска у идућој години имати више километара аутопута од Федерације БиХ.

– Мислим да је СДС на овај начин још једном показао да је у интензивној кампањи борбе против интереса Републике Српске како би се Српску финансијски и на сваки други начин ослабили – рекао је Кошарац.

Предсједавајућа Клуба посланика СДС Александра Пандуревић поручује да је одгођено изјашњавање о свим међународним споразумима. Каже да је разлог што није било представника Министарства финансија и трезора да посланицима објасне зашто се БиХ задужује код Међународне банке за обнову и развој у износу од 74 милиона 800 евра, за пројекат „Политике јавих финансија“.

Пандуревићева каже да се од тог износа Република Српска задужује 29,8 милиона евра „и то не за привредне пројекте, нова радна мјеста, него за бацање новца у ваздух и јуче су се на сједници као црјевца увезали са СДА, да што прије задуже презадужене грађане Републике Српске за крпљење буџетских рупа“.

Ипак, гласовима посланика СДС-а Српска ће на новац Европске инвестиционе банке за аутопут Бањалука – Добој чекати, извјесно најкраће до новембра. Наредна сједница Представничког дома на којој би посланици могли да ратификују Уговор требало би да буде одржана тек крајем октобра, а потом Уговор мора да ратификује и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=270465

-
У Србији је у јулу ове године било 45 одсто више блокираних фирми него пре годину дана, док је уједначен број новооснованих и угашених предузећа, саопштила је данас компанија Бисноде.

 

Beta

Како је наведено, укупан износ блокаде био је око 3,5 милијарди динара, што је скоро за трећину више него у јулу 2016. године.

Задуженост фирми је једино опала у Војоводини, за 66 одсто, док су у региону Шумадије и Западне Србије фирме 2,2 пута задуженије него пре годину дана.

У јулу су, по подацима компаније Бисноде, отворене 3.344 фирме, угашена је 1.991 фирма, а у блокади су била 4.102 предузећа.

„Више затворених предузећа и већи број блокираних у јулу у односу на исти период прошле године указује на, и даље присутне, неповољне услове за обављање пословних активности, али и на проблем неликвидности који је присутан у српској привреди“, оценила је та компанија која се бави проценом тежишних ризика.

Додаје се да је све више фирми које се гасе у периоду од две године после оснивања и да је таквих фирми за трећину више него прошле године.

У јулу је, како је саопштено, угашено 38 одсто више фирми које су пословале од пет до десет година.

(Бета, 28.08.2017)

www.naslovi.net/2017-08-28/beta/u-srbiji-u-julu-45-odsto-vise-blokiranih-firmi-nego-pre-godinu-dana/20388856

-

Хрватска компанија Ледо, која послује у саставу Агрокора, потврдила је да је Србија на захтев Сбербанке привремено забранила располагање над уделима у београдском Фрикому који је у саставу Агрокора, објавио је портал СЕЕбиз.

Beta

Привремену забрану располагањем целокупног удела леда у Фрикому донео је Привредни суд у Београду, на захтев Сбербанке Русија.

Привремена судска мера забране располагањем уделом Леда у Фрикому донета је као осигурање за потраживање Сбербанка у износу од 100 милиона евра (главница) и 1,3 милиона евра (камата) за кредит одобрен у фебруару ове године.

Ледо је саопштио и да је Сбербанка покренула поступак арбитраже против Агрокора и 11 компанија гараната (укључујући Ледо) који се води пред Лондонским судом међународне арбитраже (ЛЦИА) у вези са кредитом од 450 милиона који је та банка дала Агрокору.

Сбербанка је покренула тај спор због принудне управе у Агрокору која је уведена почетком априла ове године, на основу закона који је предложила Влада Хрватске.

У Фрикому је данас Бети речено да решење Привредног суда у Београду, донето 7. јуна о забрани компанији Ледо да располаже са 100 одсто удела у Фрикому, не значи да је Сбербанка власник Фрикома.

„Ова привремена мера ни у ком аспекту не утиче на пословање компаније Фриком, те ће она, као и до сада, наставити са планираном производњом и пласманом робе“, рекли су у Фрикому.

(Бета, 25.08.2017)

www.naslovi.net/2017-08-25/beta/agrokor-blokirani-smo-u-frikomu/20377173

-
Дипломате у Уједињеним нацијама изјавиле су да је Русија блокирала Савет безбедности да изјавом снажно осуди Северну Кореју због лансирања интерконтиненталног балистичког пројектила и затражи „додатне значајне мере“.

 

Дипломате, које су тражиле да им се не објављују имена, рекле су да је Кина, најближи савезник Северне Кореје, прихватила текст, као и да се настављају разговори како би се нашле формулације прихватљиве за свих 15 чланица Савета безбедности УН.

По једном дипломати, Русија се противила предложеној изјави због навода да је лансиран интерконтинентални балистички пројектил.

Заменик руског амбасадора у УН Владимир Сафронков рекао је јуче на ванредном састанку Савета безбедности да лансирање „захтева темељно разјашњење и истрагу“, јер је можда у питању била ракета средњег домета.

Америчка амбасадорка у УН Ники Хејли узвратила је да су генерални секретар УН Антонио Гутереш, САД и Северна Кореја навели да је реч о интерконтиненталној балистичкој ракети, додајући да ће, ако су Москви потребни обавештајн подаци, то „радо“ обезбедити.

(Бета)

-
Москва припрема одговор због блокирања њене дипломатске имовине у САД крајем 2016. године, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова за телевизију „Русија 1“

 

 

 Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова

Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова

Москва припрема одговор због блокирања њене дипломатске имовине у САД крајем 2016. године, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова за телевизију „Русија 1“.

„Спремају се одговори. То питање се неће решавати само у Министарству спољних послова“, истакла је она, преноси Спутњик.

Крајем децембра 2016. године бивша америчка администрација, на челу са председником Бараком Обамом, наметнула је нове санкције Русији, прогласила је 35 запослених у Амбасади у Вашингтону и Генералном конзулату у Сан Франциску „персонама нон грата“, затворила је две руске дипломатске викендице, у државама Њујорку и Мериленду.

Приступ тим комплексима за запослене у Амбасади онемогућен је 30. децембра.

Вашингтон је повезао те санкције са хакерским нападима на америчке политичке институције, за које претходне америчке власти оптужују Русију.

Са своје стране, Москва није признала легитимитет одлука прошле америчке администрације које се односе на дипломатске викендице.

www.novosti.rs/

-
Радници фабрике шинских возила „Гоша“, блокирали су данас на сат времена пругу код Железничке станице у Смедеревској Паланци у знак протеста јер им бивши власник фабрике није исплатио новац за вагоне које су урадили. Блокада је трајала од 10,00 до 11,00 часова.
 radnici-cuvaju-vagone-1_620x0 radnici-cuvaju-vagone-1_620x0

Радници дан и ноћ на железничкој станици организују страже како би сачували пошиљку спремну за транспорт у Словачку, у недељу су, како кажу, успели да спрече „отмицу“ вагона. Поручују да неће дозволити да се вагони испоруче бившим власницима из компаније ЖОС „Трнава“ док их не плате.

Вагони су на колосеке из фабрике стигли прошлог петка, уз дозволу штрајкачког одбора, и то после обећања представника бившег словачког власника да ће им одмах исплатити део дуга на име старих зарада.

– Пустили смо тих 11 вагона из фабрике, а заузврат су Словаци дали обећање да ће они нама, после сат времена, уплатити по 30.000 динара. Вагони су оцарињени и са свим папирима су чекали на железничкој станици, кад нам је саопштено да уплате, ипак, неће бити док вагони не буду на територији ЕУ – каже Бојан Ђорђевић из Штрајкачког одбора.

Огорчени јер се договор изјаловио, радници су одлучили да даноноћно, по групама, чувају вагоне. Међутим, права драма уследила је у недељу, када је покушана „отмица“.

ДРЖАВА БЕЗ РЕШЕЊА?
РАДНИЦИ не знају шта ће држава предузети како би заштитила и њих, али и себе. Они су раније добили уверавања да ће им бити повезан стаж уколико Словаци држави хипотеком буду гарантовали исплату дуга за пензијско и социјално осигурање у наредних пет година.

– Неколико људи је чувало вагоне, када је дошла локомотива из Велике Плане у намери да их одвезе за Словачку. Колеге су звале помоћ, и за кратко време 100 људи се створило на станици и спречило „отмицу“ – каже Ђорђевић. Вагони са обртним постољима и другим производима стоје заробљени на споредном колосеку, а решења нема.

– Обећали смо да нећемо блокирати пругу. Нисмо ми дивљаци. Али они, изгледа, јесу. И ми и вагони смо на слепом колосеку. Размислићемо о радикализацији протеста – поручују штрајкачи. Генерални директор „Гоше“ Милутин Шћепановић, кога је поставио нови власник, потврђује да ЖОС „Трнава“ за вагоне дугује 85.000 евра.

– Осим усмене речи, ни ја немам гаранција да ће платити вагоне ни када стигну на територију ЕУ. Радници су у праву што Словацима више не верују на реч. Вагони трпе штету, о чему смо обавестили Управу царине, па зато очекујем да ће их вратити у магацин – каже Шћепановић. Он подвлачи да „Гоша“ има посла, да радници желе да раде, али и да штрајк и нерешена ситуација са Словацима угрожавају фабрику, и да држава мора да се умеша.

ТЕЛИМА СПРЕЧИЛИ ИСПОРУКУ
– У понедељак су Словаци покушали да из фабрике изнесу прототип новог теретног вагона за хрватске купце, али су радници и то спречили живим зидом око возила – каже Раде Јовановић, из Штрајкачког одбора.

Радници штрајкују од почетка марта због неисплаћених зарада, неповезаног радног стажа и неоверених здравствених књижица.

Словачки ЖОС „Трнава“ продао је фабрику у време штрајка кипарској компанији „Лиснарт“, а Словаци су радницима остали дужни више од двадесет плата, односно по око 700.000 динара. Уз то, ЖОС „Трнава“ држави дугује и око четири милиона евра јер четири године није плаћала порезе и доприносе.

Сви договори са представницима ЖОС-а до сада су пропали, а радници истичу да агонија неће моћи да се реши без помоћи државе, која је свакодневно обавештена о догађајима у „Гоши“. Радници кажу да ће штрајк наставити, и да ће можда предложити стечај Фабрике шинских возила „Гоша“.

Током дана вагони би могли да буду враћени у фабрику, како на даље не би трпели штету.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:670215-%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98-%D0%93%D0%9E%D0%A8%D0%95-%D0%91%D0%9B%D0%9E%D0%9A%D0%98%D0%A0%D0%90%D0%9B%D0%98-%D0%9F%D0%A0%D0%A3%D0%93%D0%A3-%D0%94%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D0%BA-%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%BD%D1%83-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B5

-
Исплата 125 милиона долара руског клириншког дуга БиХ је блокирана, јер нота, која упућена из Сарајева путем Амбасаде БиХ у Москви, данима не стиже у руско Министарство финансија, пише „Глас Српске“.
Амбасада БиХ у Русији (Фото: Denghu/Wikipedia) -

Амбасада БиХ у Русији (Фото: Denghu/Wikipedia)

Пријем ове ноте је посљедњи корак потребан да би Руси наставили процедуру исплате дуга.

Саговорник „Гласа Српске“ из Министарства финансија и трезора БиХ наводи да су представници руског Министарства финансија већ питали шта је са поменутим документом.

– Споразум о исплати дуга, који је у име БиХ у Москви 21. марта потписао министар финансија и трезора Вјекослав Беванда, предвиђа да је моменат ступања на снагу датум добијања посљедњег писаног обавјештења о завршетку унутрашњих процедура нужних за његову реализацију – рекао је извор „Гласа“.

Према наводима овог дневног листа, руско Министарство треба да одговори на ноту и након добијања одговора почиње да тече рок од 45 дана за уплату новца на рачун Министарства финансија и трезора, који је отворен у Централној банци БиХ.

Саговорник „Гласа Српске“ наводи да је нота послата Министарству спољних послова БиХ 2. јуна да би је оно прослиједило Министарству финансија Русије.

– У ноти су информације о испуњености свих услова у вези са потраживањем БиХ од Руске Федерације на основу клириншког дуга. У тој ноти је наведено да више нема формалних препрека да буде извршена трансакција 125 милиона долара у корист БиХ, али пошто она није прослиђена Русији, још није почео да тече рок од 45 дана у којем се очекује уплата тог новца – рекао је саговорник „Гласа“.

Из Министарства финансија и трезора БиХ апеловали су да ова нота буде послата што прије, јер док то не буде учињено, БиХ не може очекивати одговор ни исплату поменутог дуга.

– Упутили смо 7. јуна ургенцију Министарству спољних послова БиХ, али се још ништа не дешава. Дошли смо у срамотну ситуацију да нас Руси моле да нам дају новац – тврди саговорник „Гласа“.

Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак каже да нема информације да ли је нота стигла руском Министарству, а у Канцеларији за односе с јавношћу тог министарства су потврдили да је Одсјек за међународне правне послове те институције 2. јуна дипломатским путем упутио ноту Амбасади БиХ у Москви.

У Амбасади БиХ су рекли да је амбасадор Мустафа Мујезиновић на годишњем одмору, те да за информације позову идуће седмице.

Руски клириншки дуг настао је прије рата у БиХ и односи се на ненаплаћена потраживања овдашњих предузећа, која су своје производе испоручиле у Русију.

Захваљујући ангажовању власти Републике Српске и предсједника Српске Милорада Додика, БиХ ће једина добити поменути дуг у новцу, а не у роби.

Од укупних 125,156 милиона долара овог руског дуга, Република Српска добиће 36,29 милиона, Федерација БиХ 72,59 милиона, Брчко дистрикт 3,75 милиона, а институције БиХ 12,51 милиона.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=256767