петак, новембар 24, 2017

Тагови Вести таговане са "Братислав Гашић"

Братислав Гашић

-

Драган Милашиновић

Све је јасније да разнолике приче о предстојећем повећању пензија и плата у јавном сектору, које трају већ месецима, добијају карактер организованог замлаћивања грађана које треба да омогући да ове године не добију ништа. Оно што ће пензионери и неке категорије запослених у јавном сектору евентуално добити биће некаква једнократна помоћ која се не може сматрати  повећањем јер не повећава пензијски (односно платни) основ.

Најбољи доказ за ову тврдњу су контракдикторне изјаве које, свако мало, већ месецима стижу од власти или извора који су им блиски. Почело је оним Вучићевим обећањем од пре четри месеца, док је још био премијер, како ће до краја године уследити повећање од 10 посто, које је након што је постао председник ревидирао у „значајно повећање“, а завршава се препоруком фискалног савета од 29.09.2017. да је најбоље да повећање пензија буде 2,5 а плата до 5 посто. Али, у 2018. години! Између тога наслушали смо се свакаквих изјава министра Душана Вујовића и премијера Ане Брнабић о сложености рачунице повећања, дочекали онај закључак са састанка Вулина, Стефановића и Бате Гашића, да повећање њиховим ресорима мора бити 10 посто, видели свакојаке „експерте“ како по принципу топло-хладно купују време, са циљем да када се каже од 2018. народу то не изгледа бескрајно далеко.

Но, да се вратимо најсвежијем утиску, Фискалном савету. На конференцији „Фискална кретања у 2017. години и предлог политика за 2018.“, његов председник госп. Павле Петровић, рекао је да се после три године фискалне консолидације први пут отвара простор за повећање потрошње и то на основу постигнутих резултата. Он је оценио “да би најбоље економско решење што се тиче пензија било да се свима повећа за 2,5 одсто, а да се остатак користи на делимично враћање пензија онима од којих је узето на почетку фискалне консолидације пре три године”(1), а да је “најбоље решење за плате линеарно повећање свима за пет одсто”(2) али, као што рекох, од 2018. године.

Наравно, Фискални савет је, како му само име каже, саветодавно тело, али ваља узети у обзир да је господина Петровића за то место аминовао лично Вучић. Као и да је два дана пре њих потврда да повећање треба очекивати тек од 2018. дошла са званичијег места. Од господина Душана Вујовића, министра финансијског, лично. Он нам је 27. септембра открио следеће:

„То је најтеже питање и оно је већ дуго на дневном реду. Плате и пензије врло пажљиво анализирамо и скоро недељу дана смо са ММФ-м провели рачунајући и близу смо утврђивања параметара и простора, како у овој години за можда једнократне исплате, тако и у 2018. години“(3).

Пошто је то прича коју нам понавља већ трећи пут, занимљиво је шта Вујовић мисли о окончању тог посла, који је отпочео још у првом делу септембра.

„Близу смо решења и са колегама из ММФ смо прошли све цифре и очекуемо да ћемо током састанка у Вашингтону на маргинама годишње скупштине и сигурно првих дана наставка њихове званичне посете Београду 26. октобра имати конкретна предложена решења”(4)

Ето ти га, сад. Крај октобра! Да се подсетимо да је средином септембра изјавио да ће  проценти бити објављени до краја тог месеца, па су потом он и Брнабићка недавно из Ниша поручили да ће рачуница бити готова до средине октобра, а сада је опет померају за његов крај.

Ако мислите да они из ММФ-а на које се министар позива не могу, са моћним софтфером који носе у лаптоповима, да проценте израчунају за највише пола дана, грдно се варате. Овде је очигледан циљ да се корисници, одлагањем, доведу у ситуацију да без озбиљног таласања прихвате да обећаног повећања неће бити у овој години.

Зашто? Зато што би било какво повећање у овој години сломило слабашну буџетску конструкцију, због малог раста БДП-а, од непуних 1,8 посто.

Но, не знам да ли им је та тактика баш добра и да ли ће мазање очију једнократним повећањима бити довољно. Ово Вујовићево померање рока за крај октобра моја мама, прокоментарисала је следећим речима: 

“Мисли ли овај човек да смо ми пензионери, баш сви, излапели?”

_____________________________________

 

  1. www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:688202-Petrovic-Povecanje-plata-i-penzija-u-2018-ali-do-pet-odsto
  2. Исто
  3. www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:687885-Vujovic-Povecanje-plata-i-penzija-bice-znacajno-cifre-krajem-oktobra
  4. Исто

-

Драган Милашиновић

Очигледно незадовољни брзином којом министар Вујовић шиљи своју оловку којом треба да измери „габарите“ на основу којих ће се утврдити проценти повећања плата које се исплаћују из буџета, људи од којих зависи наша, а мало више Вучићева, безбедност одлучно су узели ствар у своје руке. Дана 06.09.2017, тзв. министри силе (Одбране и Унутрашњих послова) Вулин и Стефановић, као и директор БИА, Братислав Гашић, одржали су састанак и договорили се да се запосленима у њиховим ресорима плате повећају за 10 % од наредне године. Тачка. Нису питали, може – не може, какво ће бити стање у буџету и сличне тричарије. Нису консултовали министра финансија, нити оредседницу владе. Има да се повећа 10 % и готово.

И не само то. Стефановић, Вулин и Гашић, каже нам Политика,  разговарали су о унапређењу положаја свих припадника безбедносних служби и договорили да ће ове три институције, уз подршку Владе Србије, ући у заједнички пројекат израдње станова за припаднике полиције, војске и БИА. Одакле паре, баш их брига. Биће како они кажу! Опет, министар финансија и председник Владе као да не постоје.

Шта је то? Неки пуч? Није. Подржава такав приступ председник државе. Ево доказа:

“Након разговора са председником Србије Александром Вучићем о положају припадника полиције, војске и БИА, дошли смо до решења које је председник подржао, а то је да се припадницима ове три важне државне институције, које се брину о безбедности грађана Србије, подигну плате у наредној години за 10 одсто”(1) – истакао је министар Стефановић и додао:

„Са министром Александром Вулином и директором БИА Братиславом Гашићем разговарао сам и о томе како можемо да допринесемо да се квалитетнијом стамбеном изградњом подигне материјални положај запослених, што је председник Вучић подржао и дао задатак да се направе планови на основу којих ћемо следеће и наредних година почети да унапређујемо капацитете за решавање стамбених питања свих припадника наших служби” (2)

Слично говори  и министар одбране Александар Вулин, који се заложио да проблеме материјалне природе, треба решавати у оквиру читавог безбедносног сектора, не појединачно као војска, полиција или БИА, већ јединствено.

„Повећање зарада ће нам сигурно много значити, али више од свега ће значити концепт нове стамбене градње, у којој ће се поново након дугих деценија чекања организовано радити на решавању стамбеног питања свих припадника безбедносног сектора”(3), рекао је Вулин.

Да се не понављам, исто нам је казао и Братислав Бата Гашић, с тим што је додао једну своју проверену мудрост, која му увек добро доноси: Дугујемо велику захвалност председнику Републике који је препознао важност безбедносног система Србије”(4). Као да нико други не зна шта значи безбедност! Али, Батина “захвалност” нема да омане. А и има зашто да председнику буде захвалан. Итекако. 

Дакле, безбедносном сектору плате ће бити повећане 10 % и добијаће станове. Од следеће године. Само да сад не штрајкују. Лепа демагогија.

Но, шта то значи са аспекта реалних цифара, како ће се уклопити у буџет, како деловати на остале кориснике и, на крају, да ли је уопште остварљиво, никог од њих није брига. То није њихов ресор, нити је сада важно. А и следећа година изгледа још увек далеко…

Важно је само да сад не штрајкују! Војска и Полиција.

_____________________________________

 

  1. www.politika.rs/scc/clanak/388342/Zaposlenima-u-MUP-BIA-i-Odbrani-10-odsto-vece-plate
  2. Исто
  3. Исто
  4. Исто

-

Повереник Родољуб Шабић изнео је више критичких опсервација и мишљења на измене и допуне Закона о БИА у којима указује да су у супротности са Уставом и другим подзаконским актима, али их Влада Србије није прихватила пре упућивања парламенту по хитном поступку.

Фото: Медиа центар Београд
Како је наведено у саопштењу Повереника, главне примедбе су се односиле на решења којима се уређују безбедносне провере и она којима се уређује начин одређивања тајности података.

„У вези са безбедносним проверама, указано је да је веома важно да буду уређене законом на јасан и недвосмислен начин, а да највећим делом остају неуређене, нејасне, флуидне, као и да се, супротно Уставу, уместо да се уреде самим законом, уређивање битних питања у вези са безбедносним проверама своди на ниво подзаконског акта директора Агенције“, навео је Шабић.

Такође је истакао да су решења којима се уређују тајни подаци у супротности са фундаменталним решењима из Закона о тајности података.

„Примедбе и сугестије Повереника, БИА и Влада нису прихватиле“, наводи се у саопштењу.

Шабић наглашава да Нацрт закона о БИА садржи решења која су супротна Уставу или супротна другим релевантним законима и да би усвајањем у правни систем унела додатна конфузија.

Прелевић: Гашић жели апсолутну власт без контроле

Бивши коминистар полиције Божо Прелевић оценио је да предложене измене Закона о БИА „омогућавају бескрајне злоупотребе“ и да су разлог да се сва упозоравајућа светла упале.

„Сада све изгледа далеко горе него пре 2000. године. Директор БИА Братислав Гашић очигледно жели апсолутну власт без контроле. Након ових измена могућности за злоупотребу су бескрајне, а требало би имати на уму да ни раније нису биле мале. Гашић није дошао на чело БИА на основу знања и вештина, већ као искључиво партијски кадар. Ове измене су разлог да се сва упозоравајућа светла упале“, рекао је Прелевић.

Прелевић је навео да је још пре годину дана истицао да ће се ситуација у војсци, полицији и безбедносним службама погоршавати. Он је подсетио да је невладина организација ЛЕX још 2002. године предлагала бољи модел закона о Безбедносно-информативној агенцији који је одбачен, а да се сада овим изменама отвара могућност стварање страначке обавештајне службе.

„Ако је могуће запошљавање ван конкурса, онда ви, заправо, желите да запошљавате оне који на конкурсима нису могли да прођу“, казао је Прелевић. Он наводи да ће, уколико наведене измене буду усвојене то бити лоше и када је реч о мониторингу владавине права коју спроводи ЕУ.

Прелевић је казао да владајућој коалицији, у жељи да увећа моћ, „недостаје само да уведе Голи оток, након што је упутила измене и допуне Закона о БИА“.

Које измене доноси Закон о БИА

Измене и допуне Закона о безбедносно информативној агенцији (БИА) којима је превиђено да акт о систематизацији и уређењу радних места доноси директор БИА уз претходну сагласност Владе Србије, стигле су у процедуру Скупштине Србије. Тим изменама предвиђено да се актом који доноси директор БИА, утврђују организационе јединице, послови који се у њима обављају, начин руковођења, овлашћења и одговорности руководилаца, унутрашња контрола и интерна ревизија.

Актуелним законом предвиђено је да се на унутрашњу организацију и систематизацију радних места у БИА примењују начела као у министарствима и посебним организацијама, осим уколико обављање одређених послова не захтева другачији начин организовања.

Изменама закона, актом директора БИА уређују се и међусобни односи организационих јединица, начин сарадње Агенције са другим органима и организацијама, подела радних места, врсте радних места, укупан број радних места са називом, опис послова, распон звања, заштитни режим, статус припадника, потребан број извршилаца и услови за свако радно место, као и подаци о степену увећања стажа осигурања.

Предложеним изменама закона је предвиђено да подаци садржани у акту који доноси директор БИА буду тајни и да се њима поступа у складу са законом којим се уређује тајност података.

Изменама закона предвиђено је и да за попуњавање радних места у БИА није потребан конкурс, а о заснивању радног односа решењем одлучује директор.

Изменама је предвиђено стручно усавршавање припадника БИА и полагање стручног испита, а програм и начин похађања утврђује се актом директора.

Предложено је и да се припадницима БИА оцењује рад једном годишње а поступак, мерила и начин оцењивања уређиваће се актом који такође доноси директор.

У образложењу предложеног зкона наведено је да се измене и допуне доносе у циљу очувања постојећег радно-правног статуса припадника БИА и усклађивања са усвојеним новим законима о полицији и о систему плата запослених у јавном сектору.

Измене су у скупштину упућене на усвајање по хитном постуку с обзиром да би у противном, како је наведено, била доведена у питање могућност БИА „да делотворно заштити уставно уређење и безбедност Србије“.
Аутор: Н1, Бета

www.021.rs//story//Info//Srbija//170593//Novim-Zakonom-o-BIA-Gasic-dobija-apsolutnu-vlast-bez-kontrole.html

-
Безбедносно-информативна агенција, откако је на њено чело дошао страначки војник Братислав Гашић, најгрубље злоупотребљава државне ресурсе како би се у име Српске напредне странке обрачунавала с неистомишљеницима режима, открива Курир.

У циљу криминализовања Вучићевих противника и њиховог перманентног застрашивања, ресурси Агенције се максимално користе, а њене мете су лидери опозиције, бивши сарадници режима, новинари независних медија.
 Обрађивање особе

Гашић је упрегао буквално целу БИА да ради у корист СНС и Александра Вучића. Главни посао агената није заштита државе, већ праћење, шпијунирање и застрашивање оних који су против режима. Они који су дуго овде кажу да овако није било ни у време Слободана Милошевића – каже извор нашег листа из Агенције.

Он објашњава како функционишу „специјалне операције“ у БИА. Прво се одреди „мета“, потом СНС и Гашић измисле причу како би се та особа дискредитовала, било пословно или приватно, и та прича се пласира у режимске медије. Потом, на основу писања медија, припадници БИА траже дозволу суда да ту особу ставе под мере/надзор. Пошто добију дозволу, „обрађују“ особу. То подразумева прислушкивање разговора, праћење људи по иностранству, на летовањима, зимовањима, њихово фотографисање, и онда те слике, с лажним причама, поново пласирају у режимским таблоидима како би ту особу „докрајчили“. Агенти потом праве извештаје, фабрикују и лажирају, како би им суд продужио дозволу за надзор те особе, а на основу свега тога полиција покреће монтиране истраге – објашњава наш саговорник.

Операције, највећим делом, води београдски центар БИА, на чијем је челу Марко Парезановић, човек кога Вучић посебно хвали.

Основни циљ је изазивање раскола у опозицији, као и професионална дискредитација изабраних мета. Лажне приче имају за циљ и да се људима разори породица. Чак су неки наши сарадници, иначе нарко-дилери, ангажовани да врбују децу људи који су мета и навуку их на наркотике – каже наш извор.

Стеван Дојчиновић, уредник КРИК – БИА ме је пратила И све давала Информеру

Стеван Дојчиновић, уредник КРИК, кога је БИА пратила, да би потом исконструисани извештаји о томе завршавали у Информеру, каже да је злоупотреба Агенције почела постављањем Александра Ђорђевића на њено чело.

-Од тада имамо доста случајева да новинари примећују да их неко прати, прислушкује, и за неке од тих случајева је јасно да је иза тога стајала БИА. Велики проблем је то што се државни ресурси користе за такве ствари. Новинари нису претња по националну безбедност – каже Дојчиновић и додаје:

-Организовани криминал је претња по националну безбедност, али ми последњих неколико година немамо ниједан случај да је БИА учествовала у разбијању неког великог међународног криминалног ланца, као што је 2010. растурила Шарићев картел.

Дојчиновић наводи да БИА, с једне стране, нема озбиљне резултате, а да, с друге, имамо случајеве прислушкивања новинара и опозиције, што дефинитивно није у опису њиховог посла и што је чиста политичка злоупотреба.

-Они то јасно раде како би политичарима на власти могли да се додворавају тиме што би им доставили ко је с ким о чему разговарао. То је уништавање те институције.

Када је Информер објавио читав серијал текстова о њему, Дојчиновић каже да му је било јасно од кога су добили извештаје јер, како нису стигли да их „сажваћу“, све је било у класичном обавештајном жаргону:

-После сам нашао изворе који су ми лично потврдили да је то била БИА, која је то дала Информеру. Све основне информације су тачне у њиховим извештајима – да сам се састао са овим или оним, али интерпретација тих информација је потпуно погрешна и злонамерна.

Директорка Пореске кадар БИА

Драгана Марковић, директорка Пореске управе, у ову институцију дошла је из БИА, са места заменика начелника логистике. Марковићева већ више од две недеље одбија да одговори колики је наводни порески дуг АМГ. Због скандалозних злоупотреба, против Драгане Марковић, као и Иване Драгањац, шефице филијале ПУ Стари град, наша компанија је поднела кривичне пријаве. Подсетимо, рачун АМГ је блокиран без навођења износа наводног пореска дуга, као и временског рока у ком тај наводни порески дуг можемо да измиримо.

(Курир)

91.222.7.145/hronika/kurir-od-dolaska-gasica-na-celo-bia-agencija-potpuno-stavljena-u-funkciju-unistavanja-protivnika-vucica.html

-

Бранислав Ристивојевић

Последња постављења и смене о којима читамо у штампи просто не дозвољавају иоле разумном човеку да прећути. Толико су јак показатељ накарадног начина функционисања садашње власти да се из авиона видe и могу проценити будући резултати рада ових квазикадрова.
Несвршени студент по образовању, а ружичасти ТВ водитељ по професији, за директора Лутрије. Керамичар и опскурни трговац кафом са магловитим школовањем за челника обавештајне службе. Незапослени академски сликар за директора Центра за промоцију науке. Сексуално опредељење за министра. Ваздухоплохов за директора ЈП. Братов ортак за градоначелника. Немојте се збунити поштовани читаоци. Све њих не повезује исти ниво формалног образовања или степен нерадног искуства (неки их чак и имају). Оно што их повезује јесте да немају скоро никаквe везе са позивом (немачки: der Beruf) у који су се упустили.

Немци под овим сложеним појмом (Вебер га је до детаља објашњавао у „Протестантској етици…“ па ће премијер знати о чему говорим) подразумевају способност човека да делотворно врши тачно и прецизно одређену улогу у сложеном механизму поделе рада у једном привредном поретку. Да би човек имао позив неопходно je да овлада сложеним скупом хармонично повезаних образовних, радних и социјалних способности које се годинама изучавају, усавршавају и на крају уско специјализују. Те способности се функционално преплићу са нарочитим сазнајним способностима и разноврсним интересовањима личности која је у питању, као и склоностима њеног духа ка реченом позиву. Све оно што овим сиротим људима недостаје. Све у свему у питању су репрезентативни и капитални примерци једне сазреле појаве на јавној сцени Србије – касте политичких надничара. У питању су људи без позива (у ужем смислу: професије, занимања) који су у формалном смислу уредно, али у суштинском смислу на крајње упитне и сумњиве начине дошли до положаја. У питању су најчешће: трговина утицајем, сопственим или туђим, домаћим или оним из иностранства; недостатак карактера или тајно документоване слабости којима се држе под контролом; болећивост за лојалне или према љубавницама/цима; заједничке сексуалне склоности или преференције итд. Честе су и комбинације наведених разлога. Тако нпр. трговина туђим утицајем из иностранства у комбинацији са сексуалним опредељењем, како нас извештавају српска гласила глобалних неизабраних елита, могу да учине човека (или жену) фаворитом за положај премијера. 

Све капиталне проблеме које је стручњак (лат. exepertus) из печењаре направио руководећи ЕПС („напумпани“ рачуни за струју или смањење производње угља које је проузроковало увоз струје целе зиме итд.) могу се сасвим јасно очекивати у свим државним субјектима које ће каста ускоро преузети (или већ јесу) и њима руководити. А то значи растројство, расуло и хаос у раду који се одражавају на свакодневицу народа (поменути „надувани“ рачуни). Лоши пословни и финансијски резултати које се преваљују на терет пореских обвезника (задуживање нпр. Србијагаса). Бављење туђим и неважним послом (ЦПН који ничим изазван брани Дарвина) уместо својим.

Поред свих ствари које ови људи не знају, јер немају позив, треба поменути оно што је нпр. Грчић научио на тежи начин, а нема сумње да ће и Гашић. Великим државним системима, било ЈП или министарствима, не управљају министри или директори. Та заблуда је каљуга у којој су кратко уживали многи, а небројане то тек чека. Њима управља виши средњи руководећи слој људи са позивом. У министарствима су то, како их наука о управи назива, технократе власти. У питању су помоћници министра, евентуално заменици, али најпре директори дирекција, управници управа, начелници одељења итд. У ЈП то су руководиоци појединих сектора или организационих јединица предузећа, у правилу оних који се уско стручно баве средишњом делатношћу субјекта. Оно што сироти политички надничари не знају јесте да снага ових технократа није у ономе што могу да ураде лоше по руководиоца, већ у ономе што могу лоше да не ураде. Њихова снага је ређе у опструкцији или отвореној саботажи, а чешће у тзв. белом штрајку. Познате су из праксе и потпуно супротне технике: затрпавање руководиоца огромним количинама неважних и небитних послова и проблема док не дигне руке од руковођења делегирањем овлашћења на ниже у хијерархији.

Гашић је на најбољем путу да ово научи. Директор БИА није најјаче место у агенцији већ најслабије. Оно што му руководилац одељења аналитике ујутро не стави на радни сто сажето, јасно и профилтрирано он не зна. А када га затрпају са гомилом неважних информација, тада тек ништа неће знати. Нити ће знати било ко кога он треба да информише. Друга врло важна ствар: људи којима недостаје позив у правилу не знају да се окруже онима који га имају (јер не умеју да их препознају) или их чак и презиру јер им самима недостаје такво својство па завиде онима за које сумњају да су способни. То је научио директор ЦПН којег сад смењују не толико због његове глупости, већ глупости његових сарадника које је бирао по себи, а то значи да је бирао људе без позива. Они су му саветовали и организовали ваљање у каљуги једне по Србију небитне расправе као што је ова о Дарвину која служи за скретање пажње са озбиљних тема. Србија заиста постаје апсурдистан када Дарвина брани, позивајући се на аргументе струке и науке, онај ко је на руководеће место постављен без икакве стручне или научне квалификације (незапослени сликар). И поврх тога његови „саветодавци“ као аргумент којим оспоравају право Народне скупштине да се бави Дарвином користи Резолуцију бр. 1580 Парламентарне скупштине Савета Европе. Што дају за право једној европској скупштини то никако не дозвољавају српској.

Ово све, али и много тога другог за шта овде нема места, односи се и на будуће припаднике касте политичких надничара јер су у току конкурси за постављења руководилаца на многа челна места у ЈП, а конкурс за министре у Србији је за ове власти отворен 24/7.

Великом француском државнику – а управо окончани председнички избори у Француској говоре да ће још дуго бити последњи кога су тако називали – генералу Де Голу, приписује се изјава:

„Вођа не мора да зна све. Мора да зна шта зна, мора да зна шта не зна, мора да зна ко зна оно што он не зна и на крају не сме да буде кукавица која нема храбрости да пита.“

www.nspm.rs/komentar-dana/neljudski-resursi-i-neradno-iskustvo.html

-

Драган Милашиновић

Драга браћо Срби, и сестре Српкиње, напокон се и то догодило. Након годину дана најављивања и ишчекивања, као да треба да васкрсне са оне своје фреске, а не да се врати на функцију, будући председник државе поносно је објавио како је опет устоличен Бата. Гашић. Његов Бата. Наш Бата. Крушевачки тата-мата. Човек који уме да клечи, али и да му се клечи. Керамичар који је постројавао војску.  И покретао хеликоптере…

Уздигнута чела декламујући Батине бројне врлине, његов партијски, а наш будући државни шеф рекао је „Издржао је годину и по дана без иједне функције…!!“. Да, баш тако је говорио Вучић! За Бату. Издржао. Као да је био у затвору Гватанамо, као да су на њему испробавали дејство електрошокова на мождане режњеве. Сироти Бата. Није се, рецимо, премијер-председник, шеф свих наших Бата, запитао како је издржао десет година без керамичарског лепка, што би било много логичније?! И корисније за државу и народ. Али, не. Кога брига за лепак. Кога још занимају чекић, струг или њива. Функција је важна. 

Но, храбри Бата, ухватио је судбину за рогове и издржао. Победио. Годину и по дана без функције, хееј! То на локалу и председништву најмоћније странке се не броји. Док иза тебе не стану Кобре, или бар телохранитељи о трошку државе, ништа. Али, све је издржао, Бата. Од када се, први у Србији, досетио да Вучића прогласи за почасног грађанина једног града (Крушевца) и експресно постао министар никад му није било теже, него тих годину и по дана без функције. Гледао је како га свака локална шуша у Србији копира, слушао како Вучић постаје почасни свега и свачега, а шуше напредују ли напредују. Тешко му је падало то плагирање, али и то је издржао Бата. И стрпљиво чекао своју шансу. А онда су дошли председнички избори и велика фешта у Крушевцу … 

… И ето нам га, опет, Бата! Уздигнута чела, као и сваки прави човек на правом месту. БИА. Моћ и политика. Жене које клече и мистика. Већ неки критикују његову стручност за поверену му част и обавезу, али ја их питам – Зар је Небојша Стефановић стручнији за посао који обавља, зар Марко Ђурић зна о чему говори када је Косово у питању, зар Бабић има појма о путевима? Стручност и знање? Коме је то важно у напредњачкој Србији?!

Битно је, неопходно и довољно, да знаш да слушаш. Шефа. А зна то, Бата. И зна да приђе народу, што је исто важно. Ево, јуче је објавио како ће замрзнути своје чланство и функцију у странци. Да зна, народ! Неће да му приговарају како у служби шири страначје. Поштено.

Али, народ ко народ, Неповерљив. И чуди се. Зашто тај Бата замрзава страначку функцију, кад  будућем председнику државе ни на памет не пада да то учини? И још каже да то није важно. Да није то она америчка фора – “дубока држава”. Нису ту чиста посла.

Али, издржаће Бата …

-
Михаило Меденица

Добар дан, добили сте фирму „Бата и армирачи“, скраћено БИА, за разговор са оператером притисните тастер „0“ и уживајте слушајући „Одакле си селе, девојано млада“ до јављања оператера.

– Добар дан, мајстор Бата на вези, како можемо да вам помогнемо?

– Овај, хтео сам да пријавим сумњиво понашање комшије с трећег спрата, сумњам да шпијунира за…

– А је л’ вам прокапало?!

– Мислите, је л’ ми прекипело да гледам како домаћи издајници вршљају Србијом?

– Чекајте, бре, је л’ му нешто прекипело или пукла цев па прокапало до вас?

– Не знам ништа о његовим цевима, али знам да ради за странце и…

– Слушајте, господине, ми смо озбиљна фирма и немамо временаза комшијска опањкавања! А ако су му радили странци, онда је сто посто исфушерисано, ништа без нашег дунђера, бре!

– Нисам мислио да су странци њему радили нешто, већ да он нешто за странце…

– Ништа не брините, обратили сте се на праву адресу, реците ми само о коликој површини говоримо?!

– Па не знам тачно како се то мери, али по мојој процени површина његовог рада је велеиздајничка!

– Ај да заокружимо на сто квадрата, нек иде живот, па ако и буде више, нек иде на мој трошак, није Бата никад жалио ни плочице ни фугу…

– Је л’ ви то у неким шифрама, ништа ја вас не разумем?! Могу ли ваши оперативци да га ставе под присмотру, бре?!

– Под присмотру, него шта, а можемо да ставимо и италијанску санитарију ако сте заинтересовани?! Јесте мало скупља али за сефте нек иде по цени домаће! Договорено…?

– Озвучићете му купатило значи?!

У принципу не радимо струју, ал’ могу да питам министра образовања, сигурно има неког професора с Електротехнике да тезгари, па можемо да се погодимо ђутуре за керамику, санитарије и струју, а…?

– Можете ли, бре, ви њега једноставно да приведете и завршите причу, није баш толика зверка да мобилишете…

– А то јок! Приводимо тек ако неће да плати, мада можемо да се договоримо и на одложено…

– Нема времена за одлагање, молим вас, морате хитно да реагујете!

– Значи, јесте процурило?! Јесам ли вас питао ко човека још на почетку је л’ пробило до вас, а ви врдате пола сата задржавајући везу ко да сте звали хот-лајн, а не БИА! Немамо ми, човече, времена за глупости, знате ли каква је безбедносна ситуација у Србији, аман?!

– О томе и говорим све време, овај подрива…

– Прво, не каже се подрива него штемује, а друго, је л’ подрива у купатилу или у кухињи, мада се каже подлива, али ајде… Е, свако би данас да се игра мајстора, ццц…

– Ма не у стану, обично то ради у кафани преко пута…

– Е, па сад то мења ситуацију, за угоститељске објекте је друга цена, мало јача, знате, има ту да се обија онолико плочица у кухињи, па у мушком тоалету, женском, иза шанка… Данима ће ту моји мајстори морати да клече, а ја не волим кад лако клекну, а цена мизерна…

– Добро, бре, господине, бавите ли се ви безбедношћу уопште, или да га ја сам заврнем и доведем?

– Безбедношћу не, ал’ имам другара, Небојшу, он има фирму за обезбеђивање, можемо да завршимо и ту нешто ал’ прво да решимо ово с подливањем, није то за играње! Никако сами да га заврћете, ‘оће вентил да облајзне па пропиша, да простите, а онда оде и паркет па ћемо морати и њега да радимо…

– Значи, шифра ће бити „паркет“?! Чекаћу ја испред зграде, па ваши кад дођу, само нек је кажу и одвешћу их до…

– Ма јок, шифра је буков или храстов, а може и бамбусов, али то озбиљно утиче на цену! Знате, њим се хране они медведићи коале, а ми им фактички отимамо из уста да испунимо ваш хир, ал’ ако сте за бамбус, нек буде бамбус, ево пишем…

– Чекајте, агенти ће бити маскирани као коале и онда ће да га избамбусају кад наиђе?

– ‘Оће ако не плати, ал’ прво да завршимо посао! Биће у комбинезонима, бре, пише им онол’ко БИА на леђима, види се из авиона, аман!

– Па зар не би требало то мало дискретније, мислим, није да вашој фирми треба тол’ка реклама?

– Јок него ћу да пустим оне из ВБА да ми преузму сав посао!Наравно да улажемо у маркетинг: ангажовали смо клинце преко омладинске да на улици деле флајере, од ове сезоне бићемо генерални спонзори „Парова“, а да ви’ш како су мене нацртали на фресци у Крушевцу, ко Бели анђео, бре, само заборавили да напишу контакт телефон испод, ал’ додао сам фломастером.

– Изгледа да сам ипак погрешио број, мени је требала она БИА, агенти, шпијунажа, досијеи и то…

– Е, пријатељу, шта сам ја све БИА у животу, ал’ ето једна изјавица пред камерама и трт, смена, а падне онолики хеликоптер, одзвиждим с лица места И ником ништа. но…! Него, јесмо ли погодили посао или…?

Хало, господине, хало… Прекиде везу, будала, како сад да знам где да шаљем мајсторе, није ово Удба, бре, па да имамо опрему за лоцирање!

Ништа, зваће опет кад процури славина, има да моли да дођемо, ал’ тад ћу ја да се правим блесав: „Не могу, извините, погодио сам посао за неке Хрвате, ако вам је хитно, онда дупла цена, или зовите Тому, ал’ он је више за лопату, приучен керамичар…“

(Два у један)

www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-bia-bato-bia.html

Од спектакуларне најаве у Информеру (који некако увек први сазна ексклузивне вести) готово да је прошло годину дана о томе како Србији стиже војна помоћ из Русије. Ређали су се у српским медијима разни закључци и спекулације. Недавно су се у вестима могле пронаћи најконкретније најаве о томе, чак са позивањем и на руске медије.(1*)

Најконкретнији и, претпоставља се, најмеродавнији коментар о војној помоћи Русије стигао је од војног коментатора Мирослава Лазанског, где он прецизно наводи шта садржи Руска војна помоћ Србији, које наоружање треба да добије и у којим количинама (комадима):

Русија ће Србији по директном налогу председника Владимира Владимировича Путина поред „Мигова 29″ и система „Бук“ испоручити и два ремонтована транспортна авиона АН-26, 30 модернизованих тенкова Т-72 са навођеним ракетама и 30 модернизованих оклопно-извиђачких возила БРДМ2. 

Разматра се, такође, и набавка четири хеликоптера Ми-24В, ПВО система „тор“, „тунгуска“ и артиљеријског система „корнет“ и „точка“. 

Такође, Србија би требало да добије и нову навигационо-комуникациону опрему, као и најмодернију опрему и симулаторе за обуку пилота и војних специјалаца. (2*)

За очекивати је, како каже, да војна помоћ стигне у најскорије време а затим додаје:

– Пазите, и ако само пола од овога о чему се говори стигне у Србију, биће то највеће опремање наше војске још од распада СФРЈ….

Дакле и сам Лазански, иако добро обавештен, није сигуран да ли ће војна помоћ стићи у количинама које је прецизирао у свом коментару.

Да пођемо од чињенице да обећана војна помоћ треба да стигне из Русије и да је Србија сме примити. Зашто да ли сме? Са правом се морамо питати, јер зашто је разоружана Војска Србије – да би је поново наоружавали? Већ смо тај рецепт топло-хладно или шта смемо-не смемо искусили и у другим областима које су сигурно мање опасне од војних. Зашто, на пример, Србија није примила новчану помоћ у виду повољних кредита и инвестиција коју српски медији најављују већ неколико година уназад? Нешто мало новца (кредита), да, али не колико је понуђено и колико је председник Путин обећао. Нисмо хтели или нисмо смели? У медијима се могу пронаћи одговори и на ово питање. Очигледно је да је Србији са западне стране, дозирано колико кредита и инвестиција сме да узме од Русије и да ММФ повлачи задњи потез.

i

Ето, зато је г. Лазански уздржан односно „половичан“ у коментару о руској војној помоћи. Он то сигурно зна, јер је сада најближи извору података. А може бити да је размишљање г. Лазанског, као припадника владајуће партије, рационално: да ли је Србији уопште таква помоћ потребна? Баш у том правцу размишљања може му помоћи веома професионално објашњење бившег министра војног Бате Гашића:

Бивши министар одбране Братислав Гашић наглашава да је Србија и сада водећа регионална војна сила, а да би с оваквим пакетом помоћи од Руса тек учврстила такву позицију.“ (2*)

Пошто је Србија водећа регионална војна сила онда нам руска војна помоћ није неопходна. Ако би Србија добила само пола војне помоћи како очекује г. Лазански тада би сигурно била водећа сила и шире од Гашићевог региона. Сећамо се добро те војне моћи у време Гашићевог министровања када је Војска Србије са три авиона МИГ-29 без акумулатора била веома озбиљна претња у региону! (3*) Да није тужно било би смешно. 

Вероватно је изјава Бате Гашића дата на основу разних спекулација у медијима о томе како је Војска Србије боље опремљена и обучена од других војски у региону те о томе како друге војске у региону немају то што Србија има. Наравно, он на положају министра одбране те податке није морао да зна. 

О другим војскама у региону и њиховој војној (не)моћи илузорно је говорити јер оне су чланице НАТО алијансе и уживају њену заштиту. Чак и тзв. држава Косово најављује своју војну силу уз помоћ НАТО. Осим ако и Србија планира да буде чланица НАТО па јој зато не треба руска војна помоћ, ко зна?

i-1

Ако озбиљно сагледамо стање безбедности у региону, на које нас упозоравају озбиљни и стручни аналитичари, Војска Србије треба да буде опремљена са савременим борбеним системима, опремом и наоружањем, тако да би најављена руска војна помоћ добро дошла. Одговорни политичари треба да се крајње озбиљно посвете овом проблему. За то најпре морају имати жељу и смелост да опреме и обуче нашу Војску, јер годинама уназад трајало је њено разоружавање и бројчано смањење. За такав поступак било је много објашњења неодговорних политичара и њихових истомишљеника, од тога да Србија неће више ратовати, до тога да нам не прети никаква опасност споља, до недостатка новца.

То да нећемо ратовати подсећа ме на ону причу „пустио бих ја њега, али неће он мене“, што у преводу значи „ми нећемо ратовати, али ко каже да они неће“, и шта ћемо у том случају да радимо? Да препустимо неком другом да нас заштити?

Управо о томе да ли ћемо ратовати или не, изјаснио се начелник ратног штаба Армије БиХ у интервју за ТВ1 о референдуму у РС: „Никоме не претимо, али никоме нећемо допустити да однесе и део БиХ без белаја“, а затим додаје: „Након референдума дејтонски Устав више не вреди, онда се враћамо на Устав Републике БиХ, а након тога нека нам бог помогне свима, нека нам да прво разума, а онда снаге да ту причу доведемо до краја“.(11*)

А када тако говори Сефер Халиловић који је, иначе, умерен у својим изјавама (био је припадник ЈНА до 1991. године, завршио је Војну академију у Београду) онда је ситуација у региону драматична, те је треба схватити веома озбиљно.

Како је Србија потписница Дејтонског споразума и њен гарант, тако је и њена обавеза у евентуалном сукобу у БиХ (РС) неизбежна. Зато Србија треба озбиљно да приђе решавању проблема који се тичу војске и њене војне (не)моћи.

По питању руске војне помоћи огласио се недавно и премијер Вучић на РТС-у где каже да Србија није купила ништа од Русије јер има мало новца, па зато развија своју војну индустрију. (12*)

Да протумачимо премијерову изјаву: немамо новца за набавку наоружања и то ћемо решити развојем војне индустрије. Да се подсетимо, војна индустрија и када је била најмоћнија (у СФРЈ) није могла да задовољи потребе ЈНА управо у наоружању и опреми која се очекује из Русије. Како г. Лазански наводи, то су системи ПВО, тенкови и авиони МИГ-29. То наоружање и опрему војна индустрија ЈНА (ВЈ) никада није производила нити је могла тада, а не може ни сада. Свакако да је јефтинија варијанта купити, а не чекати да се војна индустрија развије јер ће тада бити касно. Каква је сада ситуација и стање у војној индустрији и научним институтима који је прате, биће нам потребно бар 50 до 100 година да достигнемо ниво војне индустрије из времена ’80-тих година прошлог века, а и тада нећемо моћи да произведемо системе које нам сада нуди Русија.

Овако олако давати изјаву о веома озбиљној теми није примерено за премијера Србије.

Питање недостатка новца за војни буџет није озбиљно објашњење. Србија је и у тежим тренуцима кроз историју имала новац за своју Војску. Ево, сада са руском војном помоћи такав изговор не стоји јер би нам та помоћ стигла у виду поклона и повољних кредита. Како се ради о помоћи коју је најавио директно председник Путин то значи да би се она уклопила у финансијске могућности Србије.

Дакле, неодговорне изјаве одговорних појединаца не смеју имати простора у медијима јер, уколико Србија заиста треба да постане моћна војна сила, приступ решавању овог проблема мора бити професионалан, одговоран и смео.

Ако се вратимо на почетак овог текста о руској војној помоћи Србији и томе да ће она, ипак, стићи у Србију и њену Војску, поставља се питање – може ли Војска Србије својом новом реорганизацијом, кадром, бројним стањем и оспособљеношћу да прихвати понуђену војну технику и да је употреби када то буде затребало? Како сада ствари стоје – тешко! Ево само неколико чињеница које треба узети у обзир:

– Војни буџет Војске Србије од 2012. године је све мањи, тако да у 2016. години он служи за пуко преживљавање Војске и најнижи је у региону – а, опет, „Србија је водећа војна сила у региону“ (прим. Бата Гашић): мало чудно, зар не?

– Материјални положај припадника Војске Србије из године у годину све је тежи. Просечна плата професионалних војника износи 32.000,00 динара. Због тако ниских примања годишње војску напусти око 800 професионалних војника.

– Школовање официра за потребе Војске Србије је сваке године у бројчаном паду, а њихов статус у служби је све неизвеснији. Последња промоција официра 137. Класе Војне Академије промовисала је 158 кадета и кадеткиња, од тога само 2 (два) пилота. Поређења ради, 1981. године промовисано је за потребе ЈНА 100 пилота (ЈНА је имала посебну Војну гимназију и Војну академију за пилоте – прим. аутора). Официрима ЈНА су била загарантована добра лична примања, службени стан и развојни пут у служби до пензионисања. У Војсци Србије може веома лако да се добије отказ уколико у року од две године официр не добије постављење на одговарајући формацијски положај. А тек о стандарду официра у Војсци Србије да не говоримо. Када је на овогодишњој промоцији официра једном од два пилота као најбољем у РВ и ПВО* на почетку војне каријере за награду додељен полован пиштољ, шта тај официр треба да очекује у току службе? (6*)

Како може бити мотивисан официр кога прати неизвесност у служби и незадовољство постојећим стандардом у Војсци Србије?

– Због недостатка новца у војном буџету у последњих 10 година готово да није позиван резервни (ратни) састав Војске Србије на војну обуку или вежбу са бојевим гађањем.

– Укидањем редовног служења војног рока Србија је добила последњих 9 генерација младих људи потпуно неспремних за рат. Како време одмиче Србија неће имату базу из које ће моћи да формира резервни састав нити кадар за пријем у професионалну војну службу. Планиран је и нови концепт служења у резервном саставу, активна резерва, то је ангажовање војника у војсци на одређено време. Расписан је и конкурс за првих 100 војника – али шта вреди када ни за ту активност новца нема.(7*) 

Систем одбране Србије сада броји око 34.000 припадника, од тога директно под оружјем је око 10.000 припадника. Како износи г. Лазански:

 У садашњим околностима, с обзиром на изазове који су пред нама, не би смели да имамо мање од 55.000 војника“.

Он се слаже са увођењем служења војног рока које треба да траје најмање 6 месеци, а затим коментарише:

 „За три месеца војници науче да испале 30 метака, ископају и залегну у ров. Савладају постројавање, стројеви корак, марширање, основну обуку с пушком и неко бојево гађање, што је минимум. У бившој ЈНA основна обука трајала је шест месеци, без тога нема правог војног рока“. (10*) 

Ту је г. Лазански потпуно у праву – а замислите колико треба да траје обука на сложеним борбеним системима какве треба да нам пошаље Русија.

– У Војсци Србије је дозвољено синдикално организовање; још само фали самоуправљање и реформа ће бити спроведена онако како су је замислили западни реформатори. Да се подсетимо, у реформи Војске Србије највише је „помогао“ енглески генерал Џон Мур Бик. (8*) 

Уколико Србија жели да буде озбиљна војна сила у региону мораће још пре доласка руске војне помоћи озбиљно да сагледа све проблеме од којих су, у овом тексту, само неки назначени, да их реши и спремно дочека братски понуђену помоћ.

Нека решења већ постоје, Министарство одбране Р. Србије је најавило нов модел добровољног служења војног рока од 6 месеци.

Министарство одбране од децембра планира нови модел обуке. Војни рок биће продужен са три на шест месеци, обука у неколико етапа.

Прва – основна фаза ће трајати месец и по, друга – специјалистичка исто толико – објашњавају у Министартву одбране. Након тога, добровољци се упућују на колективну обуку у јединице Војске Србије, која ће трајати до завршетка служења рока, односно још три месеца. (9*)

Мислим да би много ефикасније било када био се овај модел односио на редовно служење војног рока, јер он треба да буде обавеза у Србији.

Стање и проблеми у коме се налази Војска Србије је веома једноставно за решавање и политичког је карактера. Само су потребни воља и смелост.

Оно што је позитивно у овом случају је, да је Војска Србије има здраво језгро и да се веома брзо може реформисати али са домаћом памети. Само јој је потребан КОМАНДАНТ.

Упутнице:

(1*) www.informer.rs/vesti/politika/88207/FOTO-SPEKTAKULARNO-RUSKI-MEDIJI-POTVRDILI-PISANJE-INFORMERA-Istina-Putin-Srbiji-salje-moderno-oruzje

(2*) www.pravda.rs/2016/08/23/lazanski-o-ruskoj-vojnoj-pomoci-srpskoj-armiji-bicemo-sila-i-ako-putin-posalje-pola/

(3*) www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/429949/Putin-nam-poklonio-akumulatore-za-MIGove

(4*) rs.n1info.com/a147730/Vesti/Vesti/Plate-u-vojsci-niske-vojnici-odlaze.html

(5*) rs.n1info.com/a192189/Vesti/Vesti/Promocija-najmladjih-oficira-Vojske-Srbije.html

(6*) opozicionar.com/bruka-najboljem-pilotu-u-klasi-dali-polovan-pistolj-verovatno-nisam-zasluzio-vise/2/

(7*) www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:528807-Novine-u-Vojsci-Srbije-Rezervistima-i-plata-ove-godine-konkurs-za-prvih-100-kandidata

(8) getosrbija.wordpress.com/2015/07/17/demontaza-vojske-zavrna-faza-demilitarizacije-srbije-po-nato-zeljama/

(9*) srbin.info/2016/09/16/sluzis-vojsku-zaradis-800-evra/

(10*) srbin.info/2016/09/15/promene-vojni-rok-sest-meseci-ali-ga-nece-svi-sluziti/

(11*)www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=09&dd=20&nav_category=167&nav_id=1178741

(12*) rs.sputniknews.com/politika/20160918/1108165616/Vucic-Nismo-kupili-nista-od-Rusije.html

www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2457193/intervju-aleksandar-vucic.html

* РВ и ПВО – Ратно ваздухопловство и против ваздухопловна одбрана

Жарко Пецић
Пуковник Војске, пензионисан 2005. године.

Рођен у Трстенику 1953. године,

– средњу војну школу, смер артиљерија завршио у Задру 1972. године,

– Војну Академију завршио 1976. године у Београду,

– Генералштабну школу завршио 1992. године.

Након завршетка Војне Академије службовао у Македонији 5 година, а до пензионисања у Београду.

Развојни пут у Војсци ишао је узлазном командном линојом од командира вода до начелника штаба бригаде. Последњих 7 година службе провео у Генералштабу на руководећим дужностима, а у пензију отишао са положаја Начелника одељења за оперативно-штабне послове у Управи за школство и обуку.

Учесник последњег грађанског рата у Југославији од 1991. до 1995. године као и у одбрани од НАТО агресије на СРЈ 1999. године.

Први је официр ЈНА који је, средином 1991. године, добровољно отишао у рат на простор Хрватске ради заштите српског народа од усташког терора.

Одликован је ратним и мирнодопским одликовањима од који су најзначајнији:

  • Орден за храброст, 17.01.1992. године,
  • Орден витешког мача првог степена 16.06.1999. године.

 

 

 

слика http://www.srpskioklop.paluba.info/oklopnejediniceVRS/tekst.html

-

  ЛИК Братислава Гашића, бившег министра одбране, од јуче се види на фресци у Цркви Светог Јована, на брду Багдала изнад Крушевца, чију је изградњу Гашић платио.

         Ликови бившег министра и његовог брата Бобана налазе се, како је и обичај, када је реч о ктиторима храма, одмах поред лика свеца којем је црква посвећена. У овом случају то је Свети Јован Крститељ, пише „Блиц“.

         Изградња храма почела је крајем марта 2015. године.

         Подсетимо, Цркву Светог Јована Крститеља у Крушевцу, чији су ктитори Братислав Гашић и његов брат, у октобру 2015. освештао је српски патријарх Иринеј.

         Том приликом им је Српска православна црква доделила ордене краља Милутина.

fakti.org/serbian-point/bivsi-ministar-odbrane-bratislav-gasic-na-fresci-u-crkvi-koju-je-zajedno-sa-bratom-sagradio

-

После 15 месеци стављена тачка на случај пада војне летелице и погибију седам особа. Војни суд укинуо пресуде генералима Живаку и Бандићу и поступак вратио на почетак

ОСНОВ за покретање кривичног поступка у случају пада војног хеликоптера Ми-17, 13. марта прошле године у близини Аеродрома „Никола Тесла“, не постоји, саопштило је у четвртак Више јавно тужилаштво. Према сазнањима „Новости“, укинута је и дисциплинска пресуда Војног суда генералима Ранку Живаку и Предрагу Бандићу.

То практично значи да за смрт седам особа нико не сноси ни кривичну, па чак ни дисциплинску одговорност!

Како смо сазнали, Војни дисциплински суд, који је јесенас казнио генерале Живака и Бандића забраном напредовања до две године, поништио је првостепену одлуку и поступак вратио на почетак.

Виши војни суд, који је у надлежности Министарства одбране, према сазнањима „Новости“, уважио је њихове жалбе и наложио враћање случаја на почетак. Живак и Бандић у другостепеном поступку указали су на низ пропуста у истрази, као и на мистериозан нестанак појединих доказа, пре свега аудио-записа и транскрипата разговора посаде и њихових претпостављених.

– Вишем војном дисциплинском суду предочена је и чињеница да кључни учесници у доношењу одлука нису ни саслушани, али и да је комисија која је испитивала узроке несреће била у сукобу интереса, што је суд у надлежности Генералштаба ВС игнорисао – каже саговорник „Новости“ из врха Војске Србије. – Утврђено је да би ове чињенице могле да баце потпуно ново светло на круг потенцијално одговорних особа, па је виши војни суд претходну пресуду одбацио и наложио додатне провере свих околности несреће.

Према незваничним информацијама из Министарства одбране, у овом тренутку нема назнака када ће поступак бити настављен, нити какав би могао да буде његов коначни исход.

Подсетимо, у највећој ваздухопловној несрећи у историји Србије погинули су пилоти мајор Омер Мехић и капетан Милован Ђукарић, механичари заставници Небојша Драјић и Иван Миладиновић, лекар новопазарске болнице Џевад Љајић и његов колега анестетичар Мирослав Веселиновић, као и петодневно новорођенче, дечак породице Адемовић из Новог Пазара.

Више јавно тужилаштво у четвртак је практично потврдило писање нашег листа који је још пре осам месеци најавио овакав исход – да основа за покретање кривичног поступка против било кога у случају нема.

Тужилаштво сада у својој одлуци каже да „нема места покретању кривичног поступка у односу на лица која су учествовала у припремању и извршењу задатка“, јер „није утврђено да су са умишљајем или из нехата предузете радње које би представљале елементе било ког кривичног дела“.

– Одлука Тужилаштва базирана је и поткрепљена искључиво на прикупљеним доказима током предистражног поступка – кажу у ВЈТ. – Утврђено је да је у ланцу командовања приликом планирања и припреме задатка дошло до пропуста који немају кривично-правну већ, евентуално, дисциплинску тежину. Све то се доводи у везу с ланцем командовања, што је утврђено и из исказа саслушаних сведока и садржине налаза и мишљења стручњака, односно спроведених комплексних вештачења.

Тужилаштво на крају истиче да је одлуку о непокретању кривичног поступка за пад хеликоптера донело после свеобухватног разматрања догађаја, изјава сведока, налаза и мишљења Комисије за основно испитивање удеса и Комисије за испитивање ванредног догађаја, односно „на основу чињеничног стања“.

Несрећа хеликоптера Ми-17 у мисији спасавања детета из Новог Пазара, околности због којих је операција трагично завршена, као и истрага која је уследила, показали су неславно лице Војске Србије, али и њеног правосуђа. То се пре свега односи на низ до данас нерасветљених детаља из кобне ноћи.

Током предистражног поступка, Тужилаштво је испитало више од 30 сведока. Извештаји комисија Генералштаба и Команде Ратног ваздухопловства показали су да је до несреће дошло сплетом околности и због људског фактора. Као одговорни, назначени су чланови посаде, али и генерали Живак и Бандић, као и двојица пуковника оперативаца Љубомир Јосифовић и Гордан Павловић.

– Констатовано је неадекватно управљање хеликоптером у сложеним метеоролошким ноћним условима приликом прилаза за слетање на аеродром. Посада је највероватније доживела просторну дезоријентацију, као последицу замора и емоционалне пренапрегнутости – наведено је у извештају комисије Ратног ваздухопловства.

ДОКУМЕНТАЦИЈА ОД 500 СТРАНА ВИШЕМ јавном тужилаштву је, недуго после несреће, достављена обимна документација, на више од 500 страница. Ти прилози били су кључни за расветљавање несреће, пре свега јер у њима постоје стенограми разговора пилота Омера Мехића и контроле лета, као и искази старешина и записници са увиђаја. Такође, на располагању су им били и обдукциони налази погинулих.

Војни хеликоптер Ми-17 подигнут је у ноћи 13. марта 2015. гоидне са задатаком да евакуише бебу без кисеоника. Због одрона на путу, санитет је заустављен у Рашкој. Посада којом је командовао мајор Мехић, упркос киши и густој магли, успешно је слетела у Рашку и укрцала одојче и двојицу медицинара. На повратку у Београд, после два неуспешна покушаја слетања на Аеродром „Никола Тесла“, летелица се срушила недалеко до насеља Радио фар.

УДОВИЦЕ БЕЗ РЕЧИ

ВИОЛЕТА Веселиновић, супруга покојног анестетичара Мирослава Мића Веселиновића, у четвртак није желела да коментарише било шта у вези са истрагом о паду хеликоптера у коме је настрадао њен супруг. Ни Шефка Љајић, супруга погинулог лекара анестезиолога Џевада Љајића, није одговарала на новинарске позиве. Оне су раније у више наврата истицале да би желеле, посебно због своје деце, да сазнају праву истину: како су настрадали њихови мужеви и да ли је неко крив за трагедију која се прошле године догодила у околини Београда.

Ни супруга погинулог пилота Омера Мехића није била расположена да коментарише одлуке Тужилаштва. (М. Н.)

ГАШИЋ: ВЕРУЈЕМ ТУЖИЛАШТВУ

ПРСТ јавности, после пада хеликоптера, био је уперен и у тадашњег министра одбране Братислава Гашића. Он није желео да коментарише став Тужилашва да нема места кривичној одговорности за несрећу.

– Верујем Тужилаштву. Нећу да коментаришем одлуке правосудних органа – кратко је рекао Гашић.

извор: Новости