понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "Брегзит"

Брегзит

-

Борис Степанов

Недавно се Тереза Меј поново обратила руководству ЕУ и изјавила да ће Лондон ипак платити за развод од Брисела. Истина, руководилац британског кабинета министара није изјавила коју ће суму платити. Осим тога, госпођа Меј је Европљане умирила тиме, што је изјавила да неће пре договореног времена изаћи из ЕУ. Све ће се догодити онако како је планирано, у марту 2019.године. Госпођа Меј инсистира на двогодишњој имплементацији договора са ЕУ. За то време ће сви становници Европске уније слободно да улазе у Британију. Али – уз обавезну регистрацију. То значи да ће ипак постојати ограничења, мада невелика.

У две године госпођа Меј хоће и да сачува узајамни приступ тржиштима. „Прелазни период“ је Великој Британији потребан како би растанак прошао постепено и редом. Говорећи у Фиренци  22.септембра  госпођа Меј је констатовала: „Хајде да послу приђемо стваралачки, али прагматично. Ми напуштамо Европску унију, али не престајемо да будемо део Европе“. Она је подвукла да треба да се направи снажан и адекватан механизам за разрешење несугласица између ЕУ и Уједињене Краљевине, јер европски или британски судови не могу те несугласице да реше. Она сматра да би споразум канадског типа довео до непотребног ограничења односа ЕУ и њене земље. Премијерка Британије је додала да њена земља жели да и убудуће учествује у програмима који су посвећени науци, безбедности и другим сферама. Она је неколико пута изјавила да Велика Британија дели приврженост ЕУ високим стандардима регулисања и позвала је да се пронађе креативно решење за односе међу ЕУ и Лондоном.

Врло је важно да госпођа Меј  уверава Европљане да се после Брегзита неће мењати прописи како би се стекле неправедне конкурентске предности. Она сматра да уколико споразум не буде постигнут, да ће то бити историјски промашај. Промашаја се боје сви и у Лондону, и у Бриселу. Али највише – поданици Њеног Краљевског Височанства. Они су гласали за Брегзит и сада, ако се говори отворено, ни сами не знају зашто. Можда како би у будућности заједно са Американцима ослабили евро и владали финансијским светским тржиштима. Увођењем евра у промет фунта стерлинга није ништа добила, а долар је постао јефтини папирић којим је претрпао цео свет. САД-у још одавно прети банкрот. Вашингтон и Лондон могу да одиграју заједно и да по ко зна који пут покажу да англосаксонски свет нема намеру да губи. У ствари, он има намеру да врати изгубљене позиције. Врло је вероватно да ће до 2020.године то и да се догоди. Госпођи Меј је једноставно потребно одлагање. Баш као и Трампу.

-

Борис Степанов

Брисел већ неколико месеци за излазак из ЕУ захтева од Лондона астрономски износ. Прво се говорило о 60 милијарди евра. Затим су израчунали да Краљевина треба да врати за своја дуговања која су раније направљенa, као и за прихваћене обавезе, 100 милијарди евра. Тако је развод Британије од ЕУ постао тежак и скуп. Британски премијер Тереза Меј се све време трудила да спусти износ, а континентална Европа поданицима Њеног Величанства Краљице наговештава и наставља то да чини да ће у тој земљи без Европске уније живот постати компликованији и много скупљи. Финансијско-економско ценкање које су између себе започели Лондон и Брисел се наставља. Ових дана је британска влада одлучила да износ њихове компензације Европској унији треба да буде до 36 милијарди евра. Новине Телеграф, позивајући се на своје изворе из владе су саопштиле: „Ми знамо да је њихова позиција 60 милијарди евра. Наша је ближе 30 милијарди, али зона оптимума је 40 милијарди, чак и уколико до те цифре није дошло комплетно друштво и сви политичари“, – цитирају новине свој извор.

Међутим, до исплате ће доћи тек уколико се ЕУ сложи да „продискутује о финансијском регулисању као делу уговора о будућим односима, укључујући ту и трговински споразум“. Тако пише утицајни „Телеграф“ и могуће је да је Лондон намерно пустио такву информацију како би смањио апетите Брисела, а успут саопштио и прихватљив износ пенала. У Европској унији одлично схватају да ће изласком „Магловитог Албиона“ бити изгубљен мастан комад који је и чиновништву, и самој ЕУ доносио леп новац. Компензацију од 100 милијарди евра неће никада добити. Лондон може да залупи вратима врло јако, може да одбије све захтеве и да каже да он једноставно нема новца. А Тереза Меј не може да повећава порезе и незапосленост. Она се и тако држи на кончићу и већ ујесен њу могу да натерају да поднесе оставку. Хтела то госпођа Меј или не, али међу конзервативцима се већ назире одређена завера и они, који су незадовољни премијером, ће се потрудити да се без обзира на начин ослободе Премијерке. Није искључено ни да је Лондон омогућио да се преко Телеграфа чиновницима и руководству Европске уније пошаље позив да се мало смире. Компензација мора да се спусти на разуман ниво.

-

 Европске интеграције Србије све су на дужем штапу. Немачка, као водећа земља ЕУ, чврста је у ставу да проширење, у светлу „брегзита“ и других политичких изазова, треба на дужи период гурнути на маргину и фокусирати се на стабилизацију и јачање Уније – сазнају „Новости“.

Извори нашег листа, блиски врху немачке власти, откривају да је тема проширења ЕУ, па и придруживања Србије, на самом дну листе приоритета. Према нашим информацијама, преговори ни у једном тренутку неће бити обустављени, нити ће бити објављено да Европа стопира пријем нових чланица, али се назире сценарио по којем ће се са затварањем преговарачких поглавља одуговлачити колико год је могуће.

Томе у прилог говори и недавна изјава Федерике Могерини за италијански лист „Стампа“, да је сигурна да после одласка Велике Британије, Унија неће остати на 27 чланица, али да је пут за Србију и друге земље Балкана и даље дуг и напоран и не увек праволинијски.

Осим политичке ситуације у Европи, значајна кочница у придруживању Србије остаће и питање Косова, јер су преговори Београда и Приштине тренутно у блокади, а „нормализација односа“ која се наводи као циљ дијалога се не назире, нити је још увек јасно шта би тај појам требало да подразумева. Још није јасно ни када ће и на који начин Србија приступити најављеној промени Устава, која је такође нужан корак на европском путу. Према плану, требало је до краја ове године усвојити измене које се тичу правосуђа, али шансе да ће тај рок бити поштован све су мање.

Ипак, на техничком нивоу ствари ће се, према овом сценарију, углавном одвијати као и од сада – ЕУ ће помагати Србији око усклађивања прописа и осталих обавеза из преговарачке платформе, са циљем да наша земља када и ако се створе политички услови буде спремна за улазак у Унију. Србија ће добити и помоћ око избегличке кризе, посебно зато што се у наредном периоду очекује други велики талас миграната из Африке.

У ЕУ су, према нашим изворима, свесни да овакав приступ интеграцији земаља из овог региона отвра простор за веће присуство Русије, пре свега у Србији, али и на целом Балкану. Берлину је, међутим, приоритет да покуша да са Француском учврсти темеље ЕУ и успостави нови дијалог са Москвом.

Примедбе због правосуђа и медија

Радна група за проширење ЕУ (КОЕЛА) расправљала је јуче на редовном заседању поново о Србији. Највише примедаба изнето је на рад правосуђа и стање у медијима. Инсистира се и на већем степену људских права. Корупција и организовани криминал такође су били на дневном реду. Сада се очекује став о томе да ли ће у јуну бити отворена нова поглавља у преговорима са Србијом. На столу су три области – 7 (заштита права интелектуалне својине), 29 (царинска унија) и 30 (спољни односи).

 

www.nspm.rs/hronika/vecernje-novosti-evrointegracije-srbije-na-sve-duzem-stapu-nemacka-zbog-bregzita-odlaze-prosirenje-unije-zarad-stabilizacije.html

 

-

Некадашњи британски премијер Тони Блер изјавио је да му је „Брегзит дао директну мотивацију да се више укључи у политику“, 20 година након што је убедљиво тријумфовао на парламентарним изборима.

„Морате да упрљате руке и ја ћу то да учиним“, рекао је Блер британском таблоиду Мирор.

Тони Блер (архивска фотографија)

Тони Блер (архивска фотографија)

Навео је да му је циљ да омекша Брегзит и „обликује политичку дебату“, али да тренутно не планира да се врати у прве политичке редове нити да постане посланик.

Дејли телеграф преносећи његову изјаву наводи да Блер изгледа поставља темеље за формирање нове политичке странке или покрета и подсећа на пример Најџела Фаража који је био на челу покрета за излазак земље из ЕУ заједно са својом Партијом за независност Уједињеног Краљевства, иако никада није био посланик те странке у британском парламенту.

Блер тврди да оснивање покрета против Брегзита не би било противљење вољи народа који је гласао за напуштење европског блока на прошлогодишњем референдуму.

„То нема везе са противљењем вољи народа. Ради се о томе да воља народа може да се промени када буду видели коначни споразум (о Брегзиту)“, тврди Блер.

 

-

Лидери 27 држава чланица ЕУ обавезали су се у Бриселу да ће уједињено и транспарентно водити преговоре о изласку Велике Британије из Уније. Основни захтеви ЕУ односе се на утврђивање права грађана, договор о „бракоразводном рачуну“ Лондона као и решавање питања границе са Ирском. ЕУ самит у Бриселу

Тек по решавању ових питања, ЕУ ће ући у преговоре о успостављању нових односа са Великом Британијом на принципима „блиског партнерства“, али и „избалансираних права и обавеза“.

ЕУ самит у Бриселу

Први пут формални самит ЕУ без британске премијерке – у наредне две године, до изласка из Уније, Британија ће бити присутна за европским столом, али не и на састанцима посвећенима Брегзиту.

„Важно је очувати јединство 27 чланица ЕУ. Само у том случају моћи ћемо да закључимо преговоре. То значи да је наше јединство и у интересу Велике Британије“, навео је председник Европског савета Доналд Туск.

ЕУ на првом месту жели да осигура „јасноћу и законску сигурност“ како за три милиона грађана ЕУ који тренутно живе у Великој Британији, тако и за око милион Британаца који живе и раде у остатку Уније.

Та права би требало да буду реципрочна и да се односе не само на право сталног боравка, већ и на остваривање других административних права као што су питања пензија и здравствене заштите.

Брисел ће затим инсистирати на заштити права свих оних ЕУ компанија и њихових бизниса који су трговали са партнерима у Великој Британији и обратно. Финансијска нагодба која се односи на све обавезе које је Велика Британија имала и имаће као чланица до самог изласка из Уније такође мора бити решена пре успостављања даљих односа.

У документу који су усвојили ЕУ лидери не помиње се коначна цифра, али је досадашња рачуница, бар она која је долазила са континенталног дела Уније, говорила о могућих 60 милијарди евра које би Лондон требало да исплати Бриселу.

У својим смерницама за преговоре око Брегзита Унија наглашава „специфичне околности“ и важност правно заснованог, али флексибилног решења за успостављање границе на Ирском острву. То решење морало би обухватити и постојеће билатералне уговоре између Велике Британије и Ирске који су у складу са ЕУ законодавством.

Када су у питању будући односи, ЕУ „поздравља и дели“ жељу Велике Британије за успостављaњем “ блиске сарадње“.

Наводи се да ће „јаке и конструктиве везе Лондона и Брисела бити од користи за обе стране“.

Такође се помиње могућност да, иако не остаје у оквирима јединственог европског тржишта, Велика Британија, по свом изласку из ЕУ, може преговарати о успостављању „широког, амбициозног и избалансираног“ уговора о слободној трговини. Преговори о изласку Велике Британије из ЕУ званично би требало да се окончају до 29. марта 2019. године.

„Данас одлучујемо о смерницама за издвајање Британије из Уније. Наравно, желимо добре односе са Уједињеним краљевством – али и да заштитимо интересе 27 земаља чланица“, поручила је немачка канцеларка Ангела Меркел.

Француски председник Франсоа Оланд изјавио је да Британија мора да плати цену изласка из ЕУ.

„Постојаће, неизбезно, цена за Велику Британију. Није реч о казни, то је избор који су направили. Британија изван Европе имаће слабију позицију од Британије у Европи“, наводи Оланд.

Оланд је на састанку европских лидера у Бриселу о водичу за преговоре рекао да ће Британија неизбежно добити рачун, као и да је то њена одлука.

„Не смемо кажњавати, али истовремено јасно је да Европа зна како да брани своје интересе, као и да Британија има мање добру позицију ван ЕУ него у њој“, рекао је Оланд, преноси АФП.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2718066/eu-usvojila-uputstvo-za-bregzit.html

-
„Брегзит“ су највећим дијелом финансирала петорица богатих британских бизнисмена, од којих сваки има више од 100 милиона фунти, наводе британски медији.
Брегзит, илустрација (Фото: Iconografía Brexit) -

Брегзит, илустрација (Фото: Iconografía Brexit)

Организације које су промовисале британски излазак из ЕУ од фебруара до јуна прошле године примиле су 24,1 милион фунти.

Више од половине тога износа, односно 14,9 милиона фунти, донирала су петорица бизнисмена.

Највећу донацију од 8,1 милион фунти уплатио је оснивач осигуравајуће куће Елдон Ерон Бенкс.

Суоснивач Финансијске савјетодавне компаније „Харгрејвс“ Лендсдаун Питер Харгрејвс подржао је „Бергзит“ са 3,2 милиона, а Џејмс Хаскинг уплатио је 1,69 милиона фунти.

Лорд Едминстон учествовао је са милионом, док је Криспин Оди уплатио 873.328 фунти, наводи „Сандеј тајмс“.

На референдуму је 51,9 одсто Британаца 23. јуна 2016. године гласало за излазак земље из ЕУ.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=250693

-

Председник САД Доналд Трамп похвалио је Европску унију за „веома добар посао“ у уједињењу након одлуке Британије да напусти ЕУ.

 Доналд Трамп   / Фото Танјуг / AP Photo/Evan Vucci

„Када се то десило (Брегзит) мислио сам да ће више земаља кренути тим путем, али мислим да се ЕУ коначно сабира“, рекао је Трамп у интервјуу за „Фајненшел тајмс“.

Трампов став променио се од јануара, када је мислио да ће и друге земље напустити ЕУ након Брегзита, који је тада описао као „велику ствар“.

У разговору за британски лист рекао је да ће Брегзит бити позитиван за обе стране преговарачког стола.

„Заправо мислим да ће Британија добити сјајан договор, а мислим да ће то бити добро и за ЕУ“, рекао је Трамп.

Британија је у среду покренула члан 50. Лисабонског споразума и тако формално започела излазак из ЕУ, што је довело до формалног одговора из Беле куће.

„Поштујемо вољу британског гласачког тела и Владе њеног величанства у преузимању корака ка напуштању ЕУ…шта год будућност носи за односе Британије и ЕУ, желимо да Британије остане јак лидер Европе“, саопштио је портпарол Беле куће Шон Спајсер.

Председник Европске комисије Жан Клод Јункер нашалио се раније да це подржати покрете за независност у САД уколико се Трамп не смири око Брегзита.

„Уколико тако настави, ја ћу да промовишем независност градова Охајо и Остин у Тексасу“, рекао је Јункер на конгресу Народне партије Европе.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:658395-%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BF-%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BE-%D0%95%D0%A3-%D0%B7%D0%B0-%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B0

-

Британска премијерка Тереза Меј потписала је данас писмо, упућено председнику Европског савета Доналду Туску, у којем обавештава Европску унију о намери Британије да напусти тај блок, објавио је Ројтерс.

 Тереза Меј  / Фото Танјуг / Christopher Furlong/Pool Photo via AP

Британска агенција наводи да је дошла до фотографије писма.

Писмо ће Туску сутра лично уручити стални представник Велике Британије у ЕУ Тим Бароу.

Меј ће, такође, обавестити парламент о писму.

Британска премијерка Тереза Меј најавила је раније да ће сутра активирати члан 50 Лисабонског споразума којим се покреће излазак Британије из Европске уније након 44 године чланства и отпочињу преговори за које се очекује да ће трајати две године.

www.novosti.rs

-

Британска премијерка Тереза Меј потписала је данас писмо, упућено председнику Европског савета Доналду Туску, у којем обавештава Европску унију о намери Британије да напусти тај блок, објавио је Ројтерс.

 Тереза Меј  / Фото Танјуг / Christopher Furlong/Pool Photo via AP

Британска агенција наводи да је дошла до фотографије писма.

Писмо ће Туску сутра лично уручити стални представник Велике Британије у ЕУ Тим Бароу.

Меј ће, такође, обавестити парламент о писму.

Британска премијерка Тереза Меј најавила је раније да ће сутра активирати члан 50 Лисабонског споразума којим се покреће излазак Британије из Европске уније након 44 године чланства и отпочињу преговори за које се очекује да ће трајати две године.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:657580-%D0%9C%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BC-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%95%D0%A3-%D0%BE-%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B8%D1%82%D1%83

-

Независна Шкотска ће се трудити да сарађује са свим земљама, укључујући и Русију, рекао је британски посланик из Шкотске националне странке Томи Шепард.

Као могућа поља сарадње, Шепард је навео трговину, развој технологије и обновљиве изворе енергије.

Британски посланик је додао да ће независна Шкотска као политички приоритет ставити успостављање веза са европским земљама, нарочито оним на северу континента.

Први министар Шкотске и лидер Шкотске националне странке Никола Старџен изјавила је да ће нови референдум за независност Шкотске бити одржан између јесени 2018. и пролећа 2019. године, преноси ТАСС.

Старџенова каже да је претходна шкотска Влада била фрустрирана условима „Брегзита“ под којима би Велика Британија морала да напусти заједничко европско тржиште.

Она је јавно захтевала да се Шкотској омогући да потпише посебан споразум непосредно након изласка Велике Британије из ЕУ.

(Срна)

www.nspm.rs/hronika/poslanik-skotske-nacionalne-stranke-tomi-separd-nezavisna-skotska-ce-saradjivati-sa-rusijom.html