среда, новембар 22, 2017

Тагови Вести таговане са "Бугарска"

Бугарска

-
Бугарски дневни лист „Труд“ наводи да немачки пензионери све више истискују Британце када је у питању куповина некретнина у Бугарској

 Фото ЕПА                                                                                                                                                    Фото ЕПА

 

Бугарски дневни лист „Труд“ наводи да немачки пензионери све више истискују Британце када је у питању куповина некретнина у Бугарској, преноси БТА.

Наводи се да је Бугарска финансијски рај за старије Немце, који би код куће једва састављали крај са крајем са 958 евра, што је просечна пензија за 15,9 одсто од скоро 21 милиона пензионера колико их укупно има у Немачкој.

Немачка телевизија РТЛ наводи да пензионери са тим новцем могу да богато живе у Бугарској, пошто су у тој земљи цене хране упола ниже него у Немачкој, а некретнине су још јефтиније.

Наводи се да за разлику од бројних Руса који купују викендице у Бугарској да би зарадили њиховим издавањем, Немци више воле да целе године живе ту, пошто их не занима, ни хортикултура, нити туризам, већ само желе да ту троше своје пензије и уживају у животу.

www.novosti.rs

-
ВЛАДА БОЈКА БОРИСОВА СМАТРА ДА МОСКВА РЕМЕТИ РАВНОТЕЖУ У ЦРНОМОРСКОМ РЕГИОНУ

 

                                                                                                                                       Ђукановић и Борисов

  • У документу који је потписао Бојко БОРИСОВ пише и ово: „Дејства Русије су извор регионалне нестабилности и претња су нашем основном циљу – јединственој, слободној и мирној Европи. Повећавају се претње безбедности не само на Балтичком и Црном мору, него и у источном Медитерану где Русија повећава своје војне потенцијале и појачава војне активности“

        БУГАРСКА влада у русофобији и вазалном служењу Сједињеним Државама води мртву трку са марионетским режимом у Подгорици.

        У управо објављеном документу о националној безбедности записала је да на Русију гледа као на „једну од спољнополитичких претњи Бугарској“.

        Овај документ је већ усвојила влада Бојка Борисова и упутила га националном парламенту на усвајање.

        Изводе из документа објавио је софијски лист „Сега“ и указао да први пут један документ владе у Софији садржи „тако оштру критику Москве“.

        Документ је потписао лично Борисов, а „Сега“ тврди да у њему пише и ово:

        „Дејства Русије су извор регионалне нестабилности и претња су нашем основном циљу – јединственој, слободној и мирној Европи. Повећавају се претње безбедности не само на Балтичком и Црном мору, него и у источном Медитерану где Русија повећава своје војне потенцијале и појачава војне активности“.

        „Сега“ наводи и да се исти документ још бави Русијом, али опет у „негативном светлу“.

        Садржи и ову тврдњу: „Интензивно јачање и модернизација руских војних потенцијала на незаконито анектираној територији Кримског полуострва, са његовом појачаном интеграцијом у економију Руске Федерације и њен социјални и политички живот, са ширењем излаза те земље на Црно море – воде ремећењу геостратешке и војне равнотеже у Црноморском региону“.

        Бугари у истом документу само констатују да је дошло до погоршавања односа између Русије и NATO и Русије и Европске уније.

        И ово је, међутим, само привидно неутрално. Јер, одлучили су се и за оптуживање Москве да тек селективно поштује фундаменталне међународне споразуме у сфери контроле наоружања, да не поштује границе суседних држава и да води информационе ратове уз масовно коришћење „хибридних стратегија“.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/mrtva-trka-sa-podgoricom-bugarska-proglasila-da-je-rusija-pretnja-njenoj-bezbednosti

-

Открило се да је на вежбињених снага за брзе интервенције Нобле Јумп, кокоја је одржана у Румунији, дошло до својеврсног скандала. А није ни случајан ни мали, колико год тако на први поглед изгледао.

Бугарски војнички контигент – заједно са својим официрима – категорички је одбио да пуца на мете које су „личиле на руске војнике”

Бугаре су покушали да убеде: да им се само чини да мете „личе на Русе”. Објашњавали су им да су мет прављене од рекламних паноа и да, напросто, оно што је на њима било није префарбано.

Ово би подразумевало да су на паноима били приказани руски војници. А шта ће они НАТО на паноима – и није тако тешко замислити.

Било како било, Бугари су све одслушали и одбили да пауцају у мете „са ознакама које су личиле на руске”.

То је присилило руководство вежбе да – после консултација и са Бриселом – да префарба мете. Чак и да се извини припадницима бугарског контигента.

Питања овог типа нсу баш сасвим коректна, па ипак: шта мислите – да ли би се „пуцању у Русе”, да су се нашли на месту Бугара, успротивили војници Црне Горе?

Извор: Независнимедији

фото: NATO Photo / WO2 Dan Harmer GBR Army

Бугарска војска на НАТО вежби одбила да пуца у мете које личе на Русе

-

Пешадијски вод из састава 21. пешадијског батаљона Друге бригаде Копнене војске учествује на мултинационалној вежби „Платинум Лион 17.2″, која се од 31. јула до 10. августа изводи на полигону за обуку „Ново Село“ у Бугарској, саопштило је Министарство одбране.

На вежби коју организује Европска команда Оружаних снага САД, поред припадника Војске Србије учествује још око 800 војника из Албаније, Бугарске, Македоније, Молдавије, Румуније, САД, Словеније, Украјине и Црне Горе.

Вод од 30 припадника, којим командује потпоручник Бранко Ђокић, са осталим учесницима на вежби изводи заједничку обуку вода/чете у нападу, припрему положаја за одбрану, пружање прве помоћи и медицинску евакуацију, затим борбу у урбаној средини и борбу против импровизованих експлозивних направа.

Учесници увежбавају и ангажовање пешачких патрола у инцидентним ситуацијама.

Реализацијом активности на вежби остварује се и циљ вежбе у виду повећања интероперабилности и међусобног разумевања војски земаља партнера за извођење операција у мултинационалном окружењу уз увежбавање заједничких интервенција у инцидентним ситуацијама.

www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-odbrane-pripadnici-vojske-srbije-na-vojnoj-vezbi-u-bugarskoj-koju-organizuje-evropska-komanda-oruzanih-snaga-sad.html

Пуна је историја Србије епских битака, храбрих дела, надљудских подвига, часног држања… Препуна је српска прошлост јунака, хероја, витезова, хајдука, устаника, комита, четника… Можда само због бољег разумевања историјске истине морамо бити опрезнији код коришћења неких назива српских формација и јединица. То се односи и на врло устаљено позивање на комите. Назив настао од речи комитет, често у списима, песмама, на терену, у народу и историји коришћен за мале српске војно-ослободилачке формације и чете. Наравно опрезност није због тога што то није српска реч или што је Срби нису користили. Опрезност је потребна због оних других који су такође за своје јединице користили често ово исто име.

Не би то требало превише да нас изненади, па имали смо ми у својој историји много драстичнији пример. Реч на коју се ми данас сви јежимо, а коју је од 07.јануара 1929. године користила клерофашистичка хрватска и њихове војне формације на челу са Анте Павелићем. Име које има потпуно друго порекло и значење, али су га хрватски зверови потпуно упрљали. Прави извор настанка овог имена је реч устаник и потпуног је српског порекла. У свом настанку била је везана за Србе из Херцеговине и подизање Херцеговачког устанка (1875-1877).

Мада се може пронаћи и раније у неким од историјских списа XIX века где се Срби устаници у бунама против отоманског зулума и терора тако називају. О његовом правом српском пореклу сведоћи и Богошићев Нацрт закона за усташе. Као и књига „Дневни записи једног усташе о босанско-херцеговачком устанку 1875-1877“ Петра Мркоњића. Име некадашњег славног хајдучког вође, које је као псеудоним користио краљ Петар I Карађорђевић током „Невесињске пушке“. Српског устанка подигнутог у околини Невесиња који се врло брзо проширио по целој Босни и Херцеговини. Вук Стефановић Караџић је такође у својим делима за српске устанике користио реч усташе. (1)

Данас реч усташе и њихово деловање везује се само за најстрашније злочине. Толико ужасне да се чак и нацистичка Немачка од њих ограђивала. Та зверства чињена су првенствено на светосавцима. Са њима је настављано увек кад год би им се пружила прилика, па тако и крајем XX века приликом распада Југославије. Наравно да с обзиром на то Срби не воле ни да чују реч усташе. Или још горе, не дај Боже да нас неко случајно помеша са тим нељудима и зверима. Ово око усташа нам је свима углавном добро познато. Много мање нам је знано да се нешто слично догодило и са комитама.

Именом који су српски устаници у Јужној и Старој Србији користили док се није усталило и задржало име данас свима нама добро познато. Име које је прославило српске борце за слободу и правду, борце против тираније које су они са поносом истицали, прославили и носили. Име које је касније означавало најелитније и најученије делове српске војске у краљевини – четнике (од речи четовање, мада се негде везује и за Пољску реч четник што значи бунтовник).

Вратимо се сада настанку комита (касније четника) као вида организованих оружаних јединица за ослобођење Јужне и Старе Србије везане за крај XIX века. У том периоду српски културни, етнички и историјски простор Јужне и Старе Србије био је под окупацијом отомана, али и додатно изложен покушају насилног верског преумљивања од стране бугарске Егзархије. Цркве која је од свог оснивања и добијања фермана од султана Абдул Азиса 27.фебруара 1870 године. на простору Јужне и Старе Србије чинила све како би спречила Српску Православну Цркву у њеном функционисању.

Вечинско српско становништво на овом простору успешно је одбијало ову агресивну и насилну политику бугарске Егзархије. Мада је наравно било и оних посебно у градовима, који су под утицајем бугарских конзуларних чиновника и бројним личним повластицама попуштали. Ипак те „потурице“ слабићи који су „продавали веру за вечеру“ били су само усамљена и јадна мањина. (2)

Да би појачали притисак на оне праве Србе, оне непоколебљиве, чврсте, „непослушне“ и убрзали стварање некакве „Велике Бугарске“, бугарашки кругови у Солуну крајем XIX века основаше ВМРО. Унутрашња македонска револуционарна организација званично је била основана и представљена као извршни комитет за ослободилачке акције од отоманске окупације. Управо због те идеје, која је деловала потпуно искрено и чисто основане су и јединице које треба да воде борбу и спроводе наређења комитета а назваше се комите.

Не знајући за прави разлог настајања који је ВМРО вешто сакрио а вођени увек идејом слободе Срби основаше своје јединице под истим називом. У почетку су се чак са доласком зиме и престанком могућности за акцијама на терену заједно склањали у Србији код јатака. Тако је било све док се није разоткрила права политика ВМРО и њен првенствено антисрпски карактер. Ово тајно револуционарно удружење имало је за основни циљ стварање независне државе Македоније на простору Јужне Србије како би тај простор лакше припојили Великој Бугарској.

Имала је тада Бугарска и подршку од запада, баш као што то данас имају арбанашка племена на Косову и Метохији која покушавају да направе некакву само њима знану државу коју би припојили „Великој Албанији“. Државу коју гле чуда, уз подршку ЕУ и НАТО-а треба опет да направе баш на српском извору, српској светој земљи, на крви, сенима и моштима Срба. Наравно потомци оних правих Срба никад им то без обзира на сву подршку запада коју имају неће допустити. Ни нашим прецима није било лако док су четовали по Старој и Јужној Србији бранећи српске светиње и српски род али се нису предавали. Отуда ни ми данас немамо права на кукњаву, наше је да се са неправдом увек ухватимо храбро у коштац.

Акције које су требале да доведу крајем XIX века до стварања некакве независне Македоније предводили су ученици школе бугарске Егзархије и њени активисти, називајући при томе себе комитама. Те активности су се на терену и пракси претвориле у терористичко убијање српских свештеника, учитеља, виђених људи… Својим деловањем још једном показујући и свој јасан антигрчки али првенствено антисрпски карактер. Омогућивши тако отоманским окупаторима са стране да пажљиво посматрају не реагујући и уживајући у „хришћанским размирицама“, само их дозирајући. (3)

Додатно су у том периоду челници ВМРО били уплашени успесима које је код отомана уз велику помоћ и притисак братске Русије остварила српска дипломатија. Као резултат тог успеха цариградски патријарх поставио је Србе за епископе у Призрену 1896. године, и Скопљу 1897. године. Тиме су Срби од 1897. године добили и могућност да у Битољском и Солунском вилајету отварају своје школе. Затечени новонасталом ситуацијом челници ВМРО доносе одлуку о радикализацији антисрпске кампање и борбе.(4)

Као резултат такве одлуке ВМРО 1897. године у Солуну оснива подкомитет централног комитета органозације. Прилоком оснивања додељују му назив „Друштво против Срба“, врло сликовито. На чело подкомитета постављају Дамјана Груева, једног од оснивача и ВМРО-а. Сем назива подкомитет добија и своју крилатицу која још једном дефинише циљеве организације и њено деловање – „ … огњем и мачем искоренити Србе из Македоније“. Резултат је био врло брзо и видљив, кренуло се са ликвидацијама свих виђенијих Срба, као и елиминисањем свега српског. (3)

Мале чете тог комитета или подкомитета, како год, на терену становништво је називало „комитама“. Не схвативши у почетку разлику између правих бораца за национално ослобођење од отоманских завојевача које су предводили Грци и Срби, и оних са неком потпуно другом идејом и идеологијом на чијем челу су се налазили Бугари. Тако је било све док се на терену није јасно видело да бугарски официри своје мале одреде користе искључиво за оружане сукобе са непоколебљивим и „непослушним“ Србима и Грцима. Којима није падало на памет да плаћају „заштиту“ и зулум бугарским комитама док они спроводе идеју некакве „Велике Бугарске“. Од тог времена грчке чете почеше користити назив андарти, а српске име четници.

Управо терор над Србима у Старој и Јужној Србији био је окидач 1898. године за настајање идеје и неопходност оружане заштите угроженог светосавског народа. Ова идеја само добија и своју званичну реализацију 1902. године оснивањем Централног одбора Српске четничке организације (или Српске револуционарне организације). Спајањем централних одбора Београда, Врања, Скопља и Битоља 1903. године оснива се и Српски комитет.

Његово оружано крило званично је активирано 1904. године. Пре самог званичног активирања оружаног крила на терену су претходила деловања и акције патриота појединаца као и мање групе самоорганозованих бораца за слободу. Који су већ дејствовали под именом четника, али у том периоду још увек делују и под називом комите. Тако је бивало све док се и дефинитивно није видео прави смер деловања ВМРО и бугарских комита. Што је и условило да Срби своје чете и поред тога што и даље егзистира име комите све учесталије називају четници.

Истина се као и злато не добија калемљењем већ спирањем свега онога што није злато“

Л.Н.Толстој

Пажљиво читајући историју као паметни људи и не заборављајући скупо плаћено искуство наших ђедова мора нам бити јасно да ће нам будућност поново донети уједињење наших непријатеља. Потомака балиста, усташа, бугарских комита који ће новоосмишљеном подлошћу и под новосашивеним заставама ЕУ и НАТО, наново покушавати да Србију сведу на простор оне њима тако драге, предкумановске из 1912. Заборављају они да ће такве њихове тежње за последицу сигурно узроковати зрење свести код патриота и родољуба о неопходности ослобођења.

И не само ослобођења већ и раскршћења са погубном комунистичком тезом гурнутом са запада, о опасности од великосрпске хегемоније. Поставком која је после Дрезденског конгреса 1928. године постала службени став коминтерне. То је она теза како Југославију треба разбити као великосрпску творевину. Са њеним разбијањем се уз помоћ ЕУ и НАТО-а и успело крајем XX века.

На самим почецима њеног разбијања највећи допринос су дали занесени комунисти који су почели да раде на разбијању државе потирући све српске војничке победе у ослободилачким ратовима. Свим силама се трудећи да српске четнике представе злочинцима. Вешто кријући од народа оно право „злато“, било је важно да они „калемљењем“ заједно са западом направе неку своју истину и историју. А онда им се наравно то накалемљено чудовиште без вере измакло контроли и само донело нове жртве, опет наравно већински српске.

Да није било четника, части, чојства и речи која се држи, данас не би имали на чему да стојимо нити чиме да се поносимо. Зато је јасно видљиво како се и данас у одређеним круговима намерно избегава или блати име четника. Натурајући нам име комита или нека друга лажна имена уствари покушавају да српско „злато“ замене са ЕУ накалемљеним спојем, који би требао да „блиста“ на НАТО застави некакве нове Западно-Балканске заједнице. Могу они да наставе и даље да праве своја калемљена чудовишта али овог пута без светосаваца. Нама у тој њиховој каљузи сигурно није место.

Сперимо зато сав тај лажни сјај који нам запад потура и оставимо само оно „злато“ које нас вековима чини поносним. Не дозволимо никад непријатељима и лажним душебрижницима да нам кроје прошлост и истину. Не наседајмо провокацијама да су то само српски митови. Крв којом је натапана српска света земља и мошти наших предака којом је сваки педаљ наше Отаџбине поплочан није никакав мит. Наша прошлост за разлику од историје тих западних хијена не тражи прекрајања да би се на њу могло бити поносно. Душу нам никад узети неће.

  1. sr.wikipedia.org/wiki/Усташе
  2. sr.wikipedia.org/wiki/Бугарска_егзархија
  3. sr.wikipedia.org/…/Унутрашња_македонска_револуциона
  4. www.svprohor.org/Newsview.asp?ID=94

-
СКОПЉЕ – Бугарски и македонски пемијери, Бојко Борисов и Зоран Заев, потписали су данас у Влади Македоније Споразум о пријатељству, добросуседству и сарадњи двеју држава.
Влада Македоније одлучила је да настави политику решења, а не проблема, рекао је Заев на заједничкој конференцији за новинаре.

Према његовим речима, споразум омогућава лакшу сарадњу на економском и политичком нивоу, то ће повећати размену робе, услуга и капитала и царинских олакшица за грађане обеју држава.

Ово је порука за ЕУ и НАТО, да обе земље воде политику заједништва, казао је Заев.

„Од данас, Република Бугарска је још већи пријатељ Македоније, и људи треба да буду поносни на овај корак који су направиле две земље“, казао је Заев.

Борисов је поздравио залагање нове македонске владе које је довело до Споразума који носи, како је рекао, тако лепо име – добросуседски.

Бугарски премијер је рекао да је то први споразум двеју земаља који је потписан без посредника, јер, како је рекао, добросуседски односи и сарадња важнији су од свега осталог.

Иначе, бугарски премијер Борисов дочекан је у Македонији свечаном добродошлицом, а испред македонске владе дочекао га је македонски колега Заев.

Борисов је у Скопље допутовао са повећом делегацијом, а његову посету прати велики број домаћих и иностраних медија. Он је у Скопљу дочекан са највећим државним почастима.

Према протоколу Борисов и Заев су најпре имали сусрет „у четири ока“, након чега је потписан Споразум о добросуседству и сарадњи, који је инициран још 2009.

Дан потписивања овог споразума се у обема државама описује као историјски.

С друге стране опозициона ВМРО-ДПМНЕ, бившег премијера Николе Груевског, која је и најутицајнија странка у Македонији, снажно се противи споразуму и оптужује владу да су у њему садржани контроверзни делови који би могли да нанесу дугорочну штету националним интересима Македоније, македонске нације, језика и историје.

„Са садашњим одредбама овог споразума, можда не одмах, али после једне или више година од његовог потписивања, Македонија ће се суочити са озбиљним проблемима. ВМРО-ДПМНЕ под овим условима не жели да дели одговорност са СДСМ“, саопштено је из ВМРО ДПМНЕ, која није подржала потписивање Споразума.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/bojko-borisov-i-zoran-zaev-potpisali-sporazum-o-prijateljstvu-dobrosusedstvu-i-saradnji-bugarske-i-makedonije.html

Да би се препознао дан потребно је пробудити се на време и видети јутро. Они који своја јутра преспавају и не виде како је изгледало увек ће се изненадити какве непријатне дане им је запад припремио. Наша јутра су уствари наша историја, а она нам недвосмислено указује с ким се можемо радовати новим данима, а са киме ћемо тешко дочекати ново јутро. Зоре које нам доносе Енглези и швабе најављују дане без среће и наде. Тако је увек у прошлости било и у томе се ништа до данас није променило.

Управо тако је било и кад је Аустро-Угарска 1878. године на основу договора са великим силама после Берлинског конгреса војно окупирала Босну и Херцеговину. То је био почетак европског „јутра“ са швабама, а дан се наставио њиховим подговарањем Шиптара да чине злодела, пљачке, убиства, силовања, паљевине…  Све оно што су и пре у Старој и Јужној Србији чинили хришћанима, само сада уз подршку „напредне“ царевине.

Намера Аустроугара у том моменту је била да та бројна злодела припишу немоћи отоманске управе. Како би они под видом заштите хришћана, затражили од великих сила сагласност да прошире своју окупациону управу на Новопазарски санџак и Косово. Желели су и тај део српских територија да отргну од отоманске царевине и припоје себи. Истовремено су, као „брижни саветници“ упорно наметали став српској власти у младој кнежевини, да не сме предузети никакве радикалне мере према тим зулумћарима. Аустроугарски послушник, Милан Обреновић веровао је својим западним „пријатељима”, да ће они већ уредити  са  отоманским господарима, да се то зло некако обузда.

Владајућа српска елита, беспоговорно је слушала драгу претечу ЕУ баш као и сада. Слушала је оне који су давали подршку и подстрекивали злодела и злочине над Србима. Оне који су се све више запетљавали и у босанско-херцеговачком тамном вилајету, донедавно окупираном од Османлија. Показујући при том на сваком кораку своју искрену нетрпељивост према свему српском, свему православном…

„Знам људима ништа није тако мрско и одвратно као добар човек, а уколико пред собом имају човека без икаквог греха, онда постају гори од звери, јер животиња убија и комада плен само да утоли глад, а човек то ради из најнижих побуда, да би уживао у туђим мукама.“

 

                                                                                                                     Свети Николај Охридски и Жички

Управо је запад та разјарена звер којој није ни најмање мрско да растрже и комада Србију. Одувек су они чекали нашу слабост да би нас у том моменту тако неспремне лакше докрајчили. Тако је било и сада, јер смо ми били последња брана људскости, части и достојанства која је стајала на путу и сметала остварењу њихових даљих империјалистичких прохтева. Својом вером и јасним ставом истине и правде постали смо непожељан фактор на Балкану и „брвно“ у оку запада.

Тада су почеле приче о „судару Истока и Запада на Балкану“, као медијска припрема за германску планирану акцију „продора на Исток“. Наравно незаобилазно тај продор је требао бити извршен добрим делом баш преко српског етничког простора. Тај план је садржао и пругу за Багдад која је имала крак предвиђен до Косовске Митровице. Не треба да нас чуди откуд тај крак, зар смо заборавили на Трепчу? Па ако ми и јесмо запад није, рудних богатстава Трепче, европски саветници никако нису имали намеру да се одрекну.

Круп и Тисен, већ су увелико слали своје емисаре под разним легендама. Данас удружена немачка компанија Тисен Круп (Thyssen Krupp) у српској јавности спомињана и као једна од компанија која је била заинтересована за куповину железаре Смедерево. Ова немачка компанија данас се састоји од 670 мањих компанија и запошљава око 185.000 радника. Док су у прошлости породице Тисен и Круп независно развијале свој бизнис.

У немачкој готово да не постоји човек који не зна за породицу Круп, иако је њихово порекло уствари холандско. Алфред Круп се прославио израдом точкова за железницу који им је и до данас остао један од најпознатијих производа. Ипак име Круп крајем XIX и почетком XX века биће више везано за оружје, јер је Немачка константно изазивала и водила ратове. Тако да јој је била неопходна и производња оружја. У томе се специјализовао управо Алфред Круп па је у народу постао познат и као „Краљ топова“. Тако је већ 1887 ова компанија постала гигант са више од 20.000 запослених.  (1)

Наравно није само он добио надимак, било их је још у породици Круп. Сигурно много познатији надимак кад су у питању топови изашли из фабрике Круп је „Дебела Берта“ (Dicke Bertha).  Иначе једно од најпознатијих артиљеријских оруђа коришћено током Првог светског рата. Ова хаубица први пут тестирана је током 1913. године и тежила је укупно 43,6 тона. Надимак су јој дали савезнички војници, алудирајући на Берту Круп. Поприлично попуњену најстарију ћерку Алфреда Крупа фон Болена и Халбаха. Ова џиновска хаубица настала је као најразорније оруђе немачке војске онога времена са изузетно великим дометом за тадашње стандарде. Изворно име ове немачке хаубице калибра 420 мм било је L/12 тип M-Gerät 14 Kurze Marine-Kanone („кратки морнарички топ“), назив који је требало да сакрије праву намену овог оруђа.  (2)

Ни Други светски рат неће много променити задатке ове компаније, једино што ће сада раднике „успешно“ пронаћи у немачким концетрационим логорима. Тако је поред  Боша, Мерцедеса, Аудија, БМВ-а, Волксвагена и других немачких фирми сама челичана „запошљавала“ 75.000 ратних заробљеника. Овог пута су сем отимања и крађе руда имали и бесплатну радну снагу. Баш онако како је одувек западна Европа замишљала и градила свој напредак. Прво покраду ресурсе а онда опљачкане натерају да постану њихова јефтина радна снага. Хумано, демократски, напредно, нема шта.   (3)

Тако је одувек било, запад се богатио на колонијама, пљачкама и туђем раду а онда себе представљао као успешне и напредне. Зато им је поново и био неопходан продор на Исток (Drag nach Osten). Грабећи ка свом циљу нису имали милости ни према коме ко им се налазио на путу. Чак ни према онима који су им наивно веровали да су пријатељи. Да би циљ био и остварен није се заборављало ни богатство у региону.

Богатство Србије још су у доба Немањића описивали први рудари Новог Брда. Сада је управо наступила ера челика и угља, где су Немци у Европи изразито предњачили, нарочито брзом изградњом железнице. Зар смо од њих онда очекивали да нас заобиђу и на Трепчу забораве? Србија је нажалост у то време имала младог владара недораслог ситуацији који се једино бринуо за своје привилегије и плашио за свој живот.

Једино где се кнез сналазио су биле интриге, отоманско наслеђе закулисних радњи. Тако је не размишљајући о интересу народа и кнежевине сукоб са Бугарима око границе у Тимочкој крајини прерастао у рат. Млади суверен који се у међувремену крунисао за краља, дошао је тако на сулуду идеју, да због своје „баште“ зарати са Бугарском. Незаслужена круна подржана од његових „пријатеља“ аустроугара очито је била претешка за његову ионако глупостима преоптеречену  главу. Резултат свега је био тешки пораз на Сливници.

Та је авантура изазвала кризу власти, а највеће жртве су били управо Срби у Старој и Јужној Србији. Све се одвијало онако како Европа највише и воли, на штету православних Срба. Они су у том моменту били потпуно незаштићени. Нарочито од када је одлукама великих европских сила, царска Русија дипломатски протерана као утицајни чинилац са тог простора. А управо она је била гаранција и дугогодишњи заштитник хришћана на отоманском двору.

Солун као тада најважнији град европског дела отоманске империје, постаје дефинитивно центар игара великих сила. Наравно ту су увек и великобугарски кругови, који не престају да сањају Сан-Стефанску државу. Грци опет по тврдњама Хетерије, тајног удружења организованог и насталог са циљем организовања устанка и коначног ослобођења од османлијског ропства, сматрју да су они домаћини. Удружење је основано 1814. године у Одеси а чинили су га грчки патриоти. Они успевају да започну планско отварање својих школа. У томе им је неопходну помоћ пружила Цариградска патријаршија, која је у отоманској царевини имала то ексклузивно право.  (4)

У школама се уводи модерна европска настава, и зато добијају подршку европских сила. Које наравно у томе виде дугорочно јачање свог будућег утицаја. Тако се чак и амерички мисионари неочекивано појављују у тој регији као школски просветитељи, делећи онако успут и „случајно“ протестантске библије. Наравно на енглеском, а не на грчком, бугарском  или српском језику, тада већински неписменом становништву.

Бугарски утицај у мећувремену отворено јача. Потпомогнут од стране државе Бугарске и аутокефалне бугарске националне цркве –  Егзархије. Ова црква основана је 28.фебруара 1870. године, а 1950. године јој је из Бугарска егзархија промењен назив у Бугарска православна црква.     Интересантно је да је јурисдикција Бугарске егзархије у два периода обухватала територије различитих држава и то од 1870-1917 и 1941-1944.

Територије и државе над којима су имали надлежност су: делове Јужне Србије (данас Македоније), Србије, Грчке, Старе Србије (данас Албаније), Румуније (Северна Добруџа) и целе Бугарске. Погледамо ли перид и територије биће нам јасно да је Бугарска увек била награђивана као савезник управо од Немаца и Аустроугара. Можда нам и то у будућности може нешто говорити о пријатељима и одакле нам увек прети опасност. (5)

Егзархија улази у борбу за „бугарска права“, што са пажњом бележе отомански полицијски органи. Вешто усмеравајући супростављене стране једне на друге, да тако учврсте пољуљано царство које видно срља у незадрживу пропаст. Бугарска преко цркве сада почиње са оснивањем својих школа на простору Јужне и Старе Србије. Отпочињу са забраном обележавања основне специфичности светосављаславом, као и са забраном прослављања српских светаца.

Незаустављајући се само на томе, већ забрањујући сву литературу на српском језику и избацујући из цркве и школе српске књиге и уђбенике. То је многе светосавце натерало на напуштање својих вековних огњишта која су се неоправдано нашла под надлежношћу Бугарске егзархије. Спас су бар на неко време налазили на територији која је припадала одговорности цариградске патријаршије. Она је ипак била много попустљивија према словенском богослужењу.(5)

Док је тако Бугарски егзархат свим силама се трудио да онемогући било какво функционисање Српске православне цркве у деловима Јужне и Старе Србије, ВМРО и башибозуци су се свесрдно прикључили терору над Србима. Башибозуци су иначе припадници нерегуларних пешадијских и коњичких војних снага отоманске империје. Углавном су били састављени од Черкеза, припадника арбанашких племена, Курда, Рома-муслимана… Одликовала су их паљења, пљачке, силовања и сва остала зверства. И сама реч башибозук на турском је довољно о њима говорила. Давала је она тачан опис о коме се ради. Њено значење на турском је иначе оштећена, покварена глава.
Акроним ВМРО настао је као скраченица од бугарског Вътрешна македонска революционна организация тајна револуционарна организација настала крајем XIX века. Имала је за циљ стварање независне државе на простору Јужне Србије са називом Македонија. Као инструмент бугарске политике на Балкану требала је да изврши још једну поделу српског народа и његову асимилацију у некакву нову нацију. Додуше у првој идеји настанка саме организације док је њен акроним још био БМОРК (Бугарско Македонско – Одрински револуционарни комитет) жеља је била уједињење не само Јужне Србије већ и егејског и пиринског дела. Како би се спојила у Велику Бугарску. Тако да је већ у свом настанку имала изразито антисрпски и антигрчки карактер. Чак су истакнути чланови ВМРО 1897. године основали у Солуну подкомитет Централног комитета организације који је назван „Друштво против Срба“ са крилатицом „…огњем и мачем искоренити Србе из Македоније“.  (6)

d8d4dfc4-662f-4fb7-a845-ecb11a81e74a-i

Све ово је полако у патриотским круговима у Србији изазивало све веће незадовољство и осећај за неопходном и потребном акцијом. Постало је јасно да се мора бранити српски народ од оних који потпуно неоправдано и неосновано желе да му се наметну. Од оних који на историјском, културном и етничком светосавском простору желе да поставе своје западне „вредности“, неприхватљиве за српску православну и неискварену душу.  Морало је под хитно да се раскрсти са онима који желе да нам мењају славну и часну прошлост уводећи нас у неизвесност а нашу децу остављајући без будућности.

Покушали су да нам промене свест и оробе душу, гурајући нас у њихове адове, намећући нам осећај кривице како би над нама стекли моћ. Ипак патриотска свест и светосавска душа су се пробудиле и препознале да је то пут који води ка литици са које нема повратка. Пренуо се успавани српски патриотски корпус, схвативши да је „јутро“ прошло а  „дан“ увелико одмакао, те је последњи моменат за акцију. Дошло је време за потпуно буђење. Тако се полако зачела нова идеја, о формирању организације која би била способна да се одупире угњетавању и спроводи синхронизовану и координисану оружану одбрану српског народа. Био је то уједно и почетак формирања четничких одреда.

  1. www.dw.com/sr/izložba-o-porodici-krup/a-15866238
  2. sr.wikipedia.org/wiki/Дебела_Берта
  3. www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/316844/sokantno-nemacka-industrija-obogatila-se-radom-300000-robova.html
  4. sr.wikipedia.org/wiki/Хетерија
  5. sr.wikipedia.org/wiki/Бугарска_егзархија
  6. sr.wikipedia.org/…/Унутрашња_македонска_револуциона

-

Бугарска ће се залагати за чланство Македоније у ЕУ и НАТО, изјавио је бугарски премијер Бојко Борисов након састанка са македонским премијером Зораном Заевим у Софији.

„Ми смо за јединствену Македонију и за њено чланство у НАТО И ЕУ. Македонија има историјску шансу да направи да се добро осећа на пути ка ЕУ“, рекао је Борисов на заједничкој конференцији за новинаре.

Нови председник Владе Македоније, који је суседну Бугарски изабрао за своју прву билатералну посету, рекао је да је Борисова застражио да Бугарска помогне на путу ка ЕУ, као следећи будући предсдедавајући Унијом.

Заев је истакао да су а састанку приближена мишљења око договора о добросуседству и да је тај документ (на којем Бугарска инсистира годинама) пред потписивањем.

Премијери Македоније и Бугарске су изразили спремност да историја не дели два народа, већ да их зближава. Да би то потврдили, њих двојица ће се данас поклонити пред спомеником цара Самуила у Софији, а то исто ће урадити и кад Борисов посети Македонију.

„Са Бугарском ћемо заједно славити Илинден. У Скопљу ћемо улицу назвати по Жељу Жељеву, а у Софији по Борису Трајковском“, рекао је премијер Македоније.

Поред политичког дела предвидјено је да македонска делегација у Софији има и више састанака посвећених бизнису.

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/bojko-borisov-bugarska-podrzava-put-makedonije-u-nato-zoran-zaev-zajedno-cemo-slaviti-ilindan.html

СОФИЈА ИМА НАМЕРУ ДА „ПРЕХРАМБЕНО ПИТАЊЕ” УЧИНИ ПРИОРИТЕТОМ СВОГ ПРЕДСЕДАВАЊА У САВЕТУ ЕВРОПЕ
  • Сазвао специјално заседање владе на којем је рекао: „То је неприхватљиво и увредљиво. То је заиста рецидив апартхејда. Јер, ради се о томе да се за једне прави квалитетнија храна, а за друге – нас у Источној Европи – лошија”
  • Бугарски министар пољопривреде Румен ПОРОЖАНОВ изјавио да ће стручњаци његовог министарства извршити анализу (истих) производа које западне компаније продају у Аустрији и Немачкој и оних које – под истим робним маркама – продају у Бугарској. Нагласио је да су ради тога, у тим вема земљама, већ покуповали потребне количине (за анализу) дечије хране, безалкохолних напитака, чоколаде и месних производа

          БУГАРСКИ премијер Бојко Борисов оптужио је западноевропске компаније да Источној Европи испоручују прехрамбене производе и другу робу лошијег квалитета од онога што – под истим робним маркама – продају на тржиштима Западне Европе.

          Борисов је сазвао специјално саветовање своје владе  посвећено тој теми.

          Борисов осудио такву праксу западних компанија и назвао је „прехрамбеним апартхејдом”. Још је упозорио:

          „То је неприхватљиво и увредљиво. То је заиста рецидив апартхејда. Јер, ради се о томе да се за једне прави квалитетнија храна, а за друге – нас у Источној Европи – лошија”.

          Влада Борисова има намеру да обави „контролну куповину намирница у продавницама Аустрије и Немачке и да квалитет купљеног упореди са квалитетом онога што исте фирме-произвођачи продају у Бугарској.

           Министар пољопривреде, Румен Порожанов, изјавио је да су стручњаци његовог министарства већ покуповали потребне количине (за анализу) дечије хране, безалкохолних напитака, чоколаде и месних производа.

          Додао је да ће „прехрамбено питање” бити приоритет Софије у време њеног председавања у Савету Европе које почиње 1. јануара 2018-те године.

          У фебруару ове године је са сличном критиком мултинационалних компанија иступила влада Мађарске. Њени стручњаци су утврдили да велике западне компаније у Аустрији продају квалитетнију робу него у Мађарској.

          Чак су објавили: „Паковања су иста, али су састојци различити”.

          Удар Борисова на велике западне компаније утолико је симптоматичнији што је он један од најпрозападнијих бугарских политичара.

          Изгледа да му је дојадило да Бугари буду „Европљани друге класе”.

          Међутим, у случају са „прехрамбеним апартхејдом” не ради се само о томе што западне компаније на продаји „скупе лошије робе” додатно зарађују.

          У све је уграђен и романо-гермаски вековни односа према Словенима. Председник владе Бугарске о томе не би смео да има илузија.

fakti.org/globotpor/borisov-zapadne-kompanije-prema-istocnoj-evropi-sprovode-prehrambeni-aparthejd

-
СOфИJA – Бугарски тужиоци данас су оптужили бившег министра спољних послова Даниела Mитова за лоше управљање коjим jе државу оштетио за 500.000 лева (око 277.000 америчких долара).

Tужиоци кажу да jе Mитов, коjи jе био министар спољних послова 2014. до 2016. године, склопио уговоре са министарством пољопривреде у коjима ниjе замишљена никаква контрола цена, што jе довело до финансиjских губитака. Mитов jе у уговорима навео исту компаниjу коjе jе министарство пољопривреде користило за заказивање хотела и за куповину авионских карата.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=329977