среда, новембар 22, 2017

Тагови Вести таговане са "Буњевци"

Буњевци

Хрватска као чланица ЕU, иако се упорно брани од оправданог указивања на неофашистичка дивљања, мирно толерише да се сваког десетог травња (10.04.) ори „за дом спремни“.

Током тих дивљања, сви покушаји разних „domoljubnih poviestničara“ да докажу „dugovijekost hrvatske državnosti“, сломе се увек на документу из средњевековне ватиканске збирке у Риму, у ком је група неспособних али суревњивих хрватских великаша упутила молбу Ватикану, у којој се дословце каже — „ potražite nam valjana gospodara“.

Практични су ватиканци успешно истрговали, хрватски великаши продали су своју државност за златнике угарског краља Коломана, који ће Ватикану додатно платити да купи положај RKC бискупа у Загребу, за чешког свештеника Duha као првог „хрватског бискупа“.

Неколико векова потом, када су Аустријанци и Мађари нагодбом делили царевину, као стара мађарска покрајина доспела је Хрватска (заједно са Славонијом) у угарски део будуће Двојне монархије, али без Далмације која остаде и надаље аустријска покрајина, а повиестничари упорно причају о „хрватској троједници“.

Од тог вишевековног вазалства, ослобођени су тек уласком српске војске као дела снага Антанте, али ослободилачке за Словене у Двојној монархији, па су најзад и Хрвати стекли статус државотворног народа у заједничкој краљевини СХС.

Чим у Версају преживеше талијанске захтеве за испуњење свих тачака тајног Лондонског уговора из `915.године, латише се хрватски политичари остварења идеје „природне“ Хрватске, као већ познатог предлога у тезама Франа Супила које је изнео почетком Великог рата, а енергично их одбацила влада царске Русије.

Потом ће и талијанска влада одбацити те мегаломанске идеје, себе ради а не зарад подршке српској Нишкој декларацији!

Иако су у заједничкој држави добили две бановине, Савску и Приморску, где су имали власт, упорно су гледали на БиХ као „poviestnu hrvatsku zemlju“, а по свим пописима становника, Срби православне вероисповести били су тада већина, све до почињеног геноцида у NDH!

Гладно су гледали и на Дунавску бановину у Новом Саду, упорно тврдећи да су „легитимни“ наследници бивше окупаторске Двојне монархије, која је насилно укинула Војводство Српско, коме је захвално уделила аутономију јер је зауставило великомађарску шетњу царевином.

Споразумом Мачека, као представника хрватске политичке странке HSS, и Цветковића, као октроисаног управника британских налога, створиће се рогобатна Бановина Хрватска где ће доспети и делови српских покрајина, чије становнике нико није ни питао за ту работу!

Проглашење NDH као „poviestne težnje hrvatskog naroda“, али омогућено немачком и талијанском окупацијом, одмах је показало пуну цену хрватске „независности“!

Оно што нису реализовали Лондонским и Рапалским уговором, Талијани су реализовали Римским споразумом, којим су се представници хрватске фашистичке власти одрекли знатних делова Далмације, прихватајући талијанског принца (Amadeo) за хрватског краља Tomislava II!

Одрекли су се и мора Јадранског, којим ће пловити само талијанска ратна морнарица, док хрватски морнари радо одлазе у Одесу, да на немачким ратним чамцима буду посаде и то окупаторске, што се никада не заборавља.

Онако успут, одрекли су се и прекомурских делова NDH, њих су добровољно уступили суседној Мађарској (тада фашистичкој), а толико су замерали српској војсци што је најпре ослобађала Банат а није одмах грунула да ослободи Прекомурје, где Срба и нема!

Када се угрожени српски народ диже на антифашистички устанак против хрватске власти у NDH, кроатокомунисти одмах створише свој „штаб за Војводину“, покушавајући да га уклопе као део „хрватског главног штаба“ а војску им чине Срби, законом одређени за истребљење!

Након што је после ослобађања Београда, Црвена армија поразила Немце у Батинској операцији, именован је генерал Рукавина (члан Главног штаба Хрватске!) за војног управника Војводине, у договору са браваром Brozom!

Друг управник, одмах ће наредити да се Буњевци и Шокци у свим документима преименују у Хрвате, ни не питајући народ о томе, али без овере партије није тада било валидне хартије!

Друг Рукавина ће наредити, лагеровање Шваба у Војводини без знања и сагласности привремене владе Србије, а покрајина је њен неотуђиви део још од кад су се народни представници Срема, Барање, Бачке и Баната, на скупштинама тих покрајина у новембру 1918.године (када није ни било Партије, као чиниоца који може све!) изјаснили за своје присаједињење краљевини Србији.

Пошто су се кроатокомунисти жалили бравару, да се Душан Бркић тадашњи потпредседник владе НР Хрватске, случајно Србин, оштро супротставио идеји да „ poviestna hrvatska granica“ буде на ушћу Саве и Дунава, а Земун у хрватској домовини као што је било у време фашистичке NDH, одлучено је да партија арбитрира.

За ову своју неусклађеност, Бркић ће сасвим „случајно“ зарадити вишегодишње летовање на браваровом острву Голи, после његовог историјског „не“.

За председника партијске комисије именован је Милован Ђилас, успешни творац Црногораца, као новонасталог народа у Југославији.

Током свог боравка у Загребу, Милован је био галантан, Хрватској je даровао покрајину Барању тада већински настањену Србима, који су се још 1918.године легално и легитимно изјаснили, за присаједињење Србији!

Потом ће савезна планска комисија за колонизацију, „случајно“ упућивати колонисте из Далматинске Загоре (и то Хрвате) увек у Барању, како би тако икако повећали укупан број хрватског становништва!

Чим 1990.године прогласише „mladu hrvatsku demokraciju“, почеше да говоре „o Srijemu,kao staroj hrvatskoj pokrajini“, а није им мрска ни Суботица на северу Бачке, иако им то баш и не љубе Мађари, вишевековне тамошње комшије Србима, и свима осталима!

Сада, када су актуелизовали питање хрватског ентитета у БиХ а пристижу им и немачке самоходне хаубице, за очекивати је да поново потегну онај елаборат Франа Супила из 1914.године, јер, ако може Албанија што не би и Хрватска која је члан и NАТО и ЕU, а има и „višestoljetnu povijestnu državotvornost “, што Србија (упорни кандидат за пријем) наводно нема, барем по тврдњи београдских историчара „сорошевског усмерења и опредељења“!

Уосталом, још су далеке 1941.године стручњаци HAZU предложили да се Бања Лука прогласи за главни град NDH, што је Hrvatski državni Sabor и усвојио, само није реализовано због побуне четника у тој регији, па није баш било сигурно за саборске заступнике и остале хрватске дужностнике тамо боравити, али данас је ту драги NАТО и немачке хаубице , па … !

Додуше, мађарски национализам рапидно јача, па би се могли сетити дароване покрајинице, а даровном се коњу у зубе не гледа, кажу Срби.

Иако је Италија чланица ЕU и NАТО, још увек Талијани имају управнике градова Zara, Pola, Spalato, као и своје провинције Istria, из које су кроатокомунисти силом изгнали многобројне талијанске породице, после победе над фашизмом!

Лондонски уговор није ни Вудро Вилсом оспорио у својим многоцитираним тачкама, те тачка 9. управо и казује о његовој важности!

Док се сваког травња играју „независности“, ипак би се Хрвати могли и сетити да постоји народна изрека – „играчка плачка“–, која поучава шта бива кад се дете заигра, па пређе меру!

Утркивање у величању „историјског“ споразума између „NATO девојчице“ и „фактора стабилности у региону“ превршило је меру укуса, чак и у медијима традиционално суздржаним, док газда не каже када новинарска „слобода“ сме да се покаже.

Тренутак је не може бити интригантнији, председница без владе и технички вршилац дужности у оставци потписују споразум, чији садржај новинари само препричавају a аналитичари већ називају декларација лепих жеља!

Упада у очи да је екипа сарадника „NATO девоjчице“ састављач текста споразума, и да је текст дат „фактору“ по моделу узми или остави, без усаглашавања током његовог самог стварања.

Сам текст споразума рађен је као двојезична табла, на два писма (за девојчицу и фактора), те му ипак прети камен из потаје чика Бранимира, господара Славоније и Барање!

После жестоке свађе (ако је и била) са гоничем робова из ЕУ и америчким амбасадором, баш прикладног презимена, после јавно изнетих обавезујућих радњи за сагласност око отварања поглавља са хрватске стране, као појас за спасавање уследио је сусрет на мосту тачно у подне (симболика холивудске режије!), ком детаље додаје машта новинара, једине наручене публике!

Службени дворски представник Срба у Хрватској, није присустовао том „повијестном трену“, он је због нефотогеничности деташован у двориште родне куће српског научника Милутина Миланковића, у месту Даљ у покрајини Барањи, која је до одлуке арбитра комунистичке партијске комисије за разграничење између република Србије и Хрватске, била у свом историјском миљеу, у Војводини!

Народни представници Барање, изјаснили су се још у новембру 1918.године за присаједињење Краљевини Србији, и ушли у нову државу СХС, као њен неотуђиви део.

Комунисти нису признавали те „великосрпске одлуке“ народа који је ту живео, те су ипак одлучили да часте тек рођеног сина генерала Ивана Шибла, који доби кумово име Милован, а сам кум пресуди и додели Барању, тамо где није никада била.

Срби кажу – није кум дугме – и кум Милован Ђилас, чувени комунистички сатрап и творац монтенегринске обавезујуће припадности за Србе у Црној Гори, баш се показа!

У маниру наставка комунистичке истине, назваће „NATO девојчица“ Милутина Миланковића хрватским научником, али заборавља да се он није родио у непостојећиј држави Хрватској већ у тадашњој Аустро -Угарској, и право да га као свог држављанина (по рођењу) велича има данашња Мађарска, која ипак уважава приоритетно право Србије!

Много хваљено залагање за побољшање статусних права националних мањина у две суседне државе, пати од суштинске заборавности детаља, које многи не познају.

Све до 1946.године, у историјским покрајинама Војводине, живели су Шокци, Буњевци и Хрвати, као посебности.

Одлуком војне управе у Војводини а не изјашњавањем народа, наређено је да се преправе матични податци становника, и сви Шокци и Буњевци су насилно преведени у Хрвате, током пописа становништа 1948.године.

Командант те војне управе био је генерал Иван Рукавина (случајност?), влада републике Србије у чијем је саставу Војводина, није ни питана, нити се питала, али кум Милован јесте, као вредна партијска домаћица која сређује малчице запуштену кућу!

Посета Таванкуту, месту где Буњевци користе своје право да се не изјашњавају Хрватима, јер комунистичког насиља више нема, није случајна.

Када је председник Србије подржао историјско право Буњеваца, вриснула је тадашња хрватска министрица за спољње послове Весна Пусић, као младо змиче, о „насиљу над Хрватима“, те NATO девојчица сада користи тај рани врисак, да у хармоничне односе председника Србије и „фактора стабилности у региону“, утрпа још један камичак у ципели.

Уосталом, хрватски културтрегери тврде да Србима и не пасују циупеле, зна се шта они носе!

Цинично звуче све изговорене фразе дворског представника Срба у Хрватској, о уважавању права националне мањине, историјски су Срби народ у некадашњој Аустро-Угарској, па затим у Краљевини СХС и Југославији.

У фашистичкој НДХ, Срби су расним законима оглашени за реметилачки фактор који мора да се уклони, свим средствима.

Чак су и покварени хрватски комунисти, на свом заседању Завнох (Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске) у Топуско-м 1944,.године, утврдили да у Хрватској живе два народа, Хрвати и Срби. Та одредница је стајала у преамбули свих републичких устава Хрватске, из времена заједничке државе Југославије.

Тек 1990.године у новом уставу РХ названом „божићни“ (усвојен у децембру месецу), српски народ насилно ће бити преведен у статус националне мањине.

Пре те саборске одлуке, већина Срба-заступника из редова странке СКХ-СДП, легално изабраних на вишестраначким изборима, формирала је у Книну скупштину са посланицима СДС (Српска демократска странка) и изјаснила се за стварање САО Крајине, као неотуђивог дела тада заједничке државе Југославије.

Пуне четири године, требало је ЕУ и НАТО, да користећи ОУН и Венсов план, уз сарадњу консултаната из фирме МPRY (оснивачи амерички пензионисани генерали) припреме план „ОЛУЈА“, највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, огњем и мачем протерујући неколико стотина хиљада становника РСК (Република Српска Крајина), и притом убијајући све лаковерне који су поверовали јавном позиву председника РХ, да сачекају своје „ослободиоце“.

Отада, из године у годину, смањује се број прогнаних Срба из РСК у београдским медијима, како одмиче процес „еуроинтеграција“ остатка Србије у прекомпоновању по мери одрживог, само се додају нови услови, док се не стигне до најмилије „прекумановске“ матрице.

Ко је из НАТО-a натерао „девојчицу“ као доброг извршиоца и „фактора стабилности у региону“ из ЕУ, није ни важно, намера да се не таласа стварни прогон обесправљених Срба а примиче се годишњица „ОЛУЈЕ“ и следственог усташког дивљања на народном дернеку уз Томпсона, неће овисити о сусрету на мосту, притом фактор КАПТОЛ (средиште РКЦ у Хрватској) није никако помињан, али његов рукопис, за упућене није непознаница!

ПС . – много забринута и вазда будна „second SERBIA“ има сазнање да се катаракта успешно лечи, али најбољи светски очни лекари су у Москви, а то је очит проблем и НАТО и ЕУ!

-

Српско-хрватска декларација продубила сукоб две националне заједнице у Суботици. Бајић: Неопходна уједначена политика према свим мањинама. И ми имамо новине!

 Мирко Бајић, Томислав Жигманов

Мирко Бајић, Томислав Жигманов

ДЕКЛАРАЦИЈА о унапређењу односа и решавању отворених питања између Србије и Хрватске, потписана у понедељак у Суботици, и која треба да донесе озбиљан искорак у односима две суседне земље, истовремно, распламсала је нови сукоб између Буњеваца и Хрвата у овом граду.

Поздрављајући потписану Декларацију, Мирко Бајић, председник Савеза бачких Буњеваца, сматра да поред подршке „Хрватској ријечи“, држава треба да помогне и осталим гласилима на језицима националних мањина.

– Неопходно је да се органи свих нивоа власти на потпуно исти начин односе према свим националним мањинама. Треба обезбедити средства за „Хрватску ријеч“, али на истим принципима треба наћи новац и за „Мађар со“, „Хет нап“, „Либертатеа“, „Руске слово“, „Буњевачке новине“ – наглашава Бајић. – Мора се водити уједначена политика према остваривању права свих националних мањина, при чему се не може посебно издвајати или фаворизовати било која национална мањина, па ни хрватска.

Бајић указује и на „лицемеран став Томислава Жигманова, председника Демократске странке Хрвата у Војводини, који је стао иза леђа Александра Вучића са захтевима за решавање проблема хрватске мањине, а на изборима је ишао против политике коју води СНС, нападајући ту политику на највулгарнији начин“.

– Треба питати Жигманова зашто није проблеме хрватске мањине решавао са својим пријатељима, Борисом Тадићем и Бојаном Пајтићем, док је са њима више од деценије био заједно у власти, а са којима је и данас у политичком загрљају – поручује Бајић.

Одговарајући на оптужбе, Жигманов, иначе један од домаћина српским и хрватским званичницима у Доњем Таванкуту, тврди да на састанку ниједног тренутка није било речи о фаворизовању било које националне мањине и да тамо није био као представник неке партије, него целе хрватске заједнице, као што је Александар Вучић ту био као премијер, а не председник странке.

– Својим ставом Бајић поткопава тек потписану Декларацију – јасан је Жигманов. – Оптужбе да сам стао иза леђа Вучића и да је ДСХВ ишао против политике коју води СНС, спадају у сам врх антологије политичке глупости и злонамерности. ДСХВ је рационално и са разлогом изабрао оне политичке снаге за заједнички излазак на изборе, уз свест о свим ризицима који тај избор са собом носи.

Подсетимо, ДСХВ је већ годинама у коалицији са ДС, а после априлских избора, Жигманов је народни посланик у посланичкој групи ДС.

БЕЗ ФАВОРИЗОВАЊА

ПО речима Жигманова, Вучић није говорио о фаворизовању информисања Хрвата у Војводини, нити о томе да ће друге националне заједнице бити ускраћене за то право.

извор: www.novosti.rs/вести/србија.489.html:611541-Буњевци-за-исте-аршине