среда, децембар 13, 2017

Тагови Вести таговане са "цензура"

цензура

-

Одлука Твитера о РТ-у и Спутњику представља још један агресиван корак усмерен на блокирање рада руских медија и резултат је притиска дела америчког естаблишмента и обавештајних служби, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова за Спутњик.Зграда Министарства спољних послова Русије у Москви

„Сматрамо ово још једним агресивним кораком у циљу блокирања рада руске телевизије ’Раша тудеј‘ (стари назив РТ-а), а који је резултат притиска дела америчког естаблишмента и обавештајних служби. Реципрочне мере ће, наравно, уследити“, рекла је Захарова.


„Наглашавамо да ометање рада руских медија, укључујући и оне изведене уз помоћ арсенала обавештајних служби, указују да САД грубо крше међународне и домаће законе који гарантују слободу говора“, додала је она.

Према њеним речима, „приступање приватних корпорација овој кампањи сведочи о невиђеном нападу америчких безбедњака на медије“.

У четвртак је америчка друштвена мрежа Твитер саопштила да је одлучила да блокира оглашавање са канала у власништву руских РТ и Спутњика. У саопштењу се наглашава да је одлука донета на основу рада компаније у вези са истрагом „мешања Русије“ у председничке изборе у САД 2016. године. Главна уредница РТ-а и новинске агенције „Русија севодња“ Маргарита Симоњан је, коментаришући одлуку Твитера да блокира оглашавање са канала у власништву РТ-а и Спутњика, изразила жаљење због овог корака, између осталог и због могућих реципрочних мера Русије према америчким медијима.

rs.sputniknews.com/rusija/201710261113208391-rusija-tviter-rt-zaharova/

-

 Непуних 100 дана од када је постављена на чело Владе Србије, Ана Брнабић је својим изјавама о медијима изненадила и разочарала многе у медијским удружењима, невладиним организацијама, али и део шире јавности.,

Иако се можда очекивало да ће она имати више разумевања за потребу јавности и медија да добију одговоре на теме од јавног интереса, она засад није показала другачији однос власти према медијима у односу на свог претходника.

Ове седмице две изјаве премијерке су изазвале пажњу медијске јавности. Поводом затварања локалног недељника Врањске и штрајка глађу власника и уредника тог медија Вукашина Обрадовића, Брнабић је изјавила да „власт не гуши медије“, да није одговорна за њихову ситуацију и израчунала „у динар“ колико је овај локални лист добио од државе и локалне самоуправе у последње три године.

Још веће негодовање и неверицу проузроковала је њена реакција на саопштења партије министра Александра Вулина – Покрет социјалиста, који су уместо одговора о средствима за стан њиховог председника уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића назвали „наркоманом“ и „страним плаћеником“. На оваква саопштења реаговао је и представник ОЕБС за слободу медија Харлем Дезир оцењујући да је тако нешто неприхватљиво и да се тако угрожава безбедност новинара. Премијерка је, међутим, изјавила да она не би користила такав речник али да „разуме емотивну реакцију“ Покрета социјалиста на писања КРИК-а.

Професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић истиче за Данас да су разочарани они који су очекивали да ће долазак нове премијерке нешто променити, док се код оних који нису били одушевљени њеним избором није ништа променило. Она додаје да је изненађена да премијерка реагује у „суженом простору“ који не захтева њене реакције, а да се не оглашава поводом ствари које „вриштећи“ траже одговор.

„Изненађена сам да се саосећа са једном партијом, анонимним колективним ентитетом, а не са Вукашином Обрадовићем, ни лично ни институционално, имајући у виду да су Врањске новине које су чувале бакљу независног новинарства на југу Србије, а да је Обрадовић био на челу једног новинарског удружења. Чак се ни људски није идентификовала са том ситуацијом. Запањена сам да се саосећа, с друге стране, са партијом која је све урадила да затре слободу изражавања, од самог свог настанка“, оцењује Миливојевић.

Поредећи однос према медијима нове премијерке и њеног претходника Александра Вучића саговорница Данаса истиче да је једина разлика то што је Брнабић васпитана и пристојна особа која себи не би дозволила арогантне и агресивне испаде.

„За друштво као наше, које није навикнуто на елементарну пристојност у јавном говору, већ на таблоидне и агресивне говоре то можда није мало. То нисмо навикли ни од претходног премијера, ни председнице скупштине… Урушавање медија је заправо увек ишло из срца власти. У политичком смислу, у наступима Ане Брнабић нема никаквих иступања у односу на претходног премијера“, наводи Миливојевић.

Весна Марјановић, председница скупштинског одбора за културу и информисање, за Данас каже да је Ана Брнабић, у политичком смислу, најслабији премијер у новијој историји Србије.

– Постављена са намером да буде у сенци једног човека, њене недавне изјаве показују алармантни недостатак личног интегритета и поштовања достојанства функције коју обавља. Један део јавности је с правом очекивао да ће она бити осетљивија на питања људских права и слобода, но то се није десило. Напротив. Изјаве поводом афере Вулин и његових напада на Крик, извртање чињеница у случају Врањске говоре да ће Брнабић штитити приватне интересе појединаца окупљених око СНС, а не интересе грађана као ни Устав над којим је положила заклетву – каже Марјановић.

С друге стране, новинарка и бивша председница УНС Љиљана Смајловић истиче за наш лист да је присталица критике медија и не замера ни политичарима када су оштри у тој критици. Симпатичније јој је, како додаје, када политичари критикују новинаре него када их позивају да им постану „партнери“ у заједничкој борби за европске, или неке друге вредности.

„Давно пре него што је постала премијерка, Ана Брнабић ми се замерила поређењем Александра Тијанића са Николајем Чаушескуом. Због тога ћу је увек критиковати и због тога нисам много од ње очекивала, али не слажем се са колегама из НУНС-а који тврде да јој је место било уз постељу Вукашина Обрадовића у болници у Врању. Такође, мислим да су лицемери сви који премијерку критикују што је изнела податке о државној подршци Врањским новинама. Она је на то имала свако право, а и обавезу“, наглашава Смајловић.

Ипак, каже да нема разумевања за Брнабићкину одбрану начина на који је Покрет социјалиста напао Стевана Дојчиновића.

„Не знам да ли је премијерка штитила свог министра, или личног политичког пријатеља Александра Вучића. Али греши кад тврди да је то био „сукоб између једног политичког покрета и једног портала“. Ана Брнабић је морала да бира између пристојног јавног дијалога и Александра Вулина. Права је штета да је изабрала Вулина“, оцењује Смајловић.

НУНС и НДНВ: Осуда бруталне кампање власти

Независно удружење новинара Србије и Независно друштво новинара Војводине изражавају дубоку забринутост због начина на који се представници органа јавне власти, укључујући и премијерку Ану Брнабић, односе према оштрим страначким нападима на портал КРИК због извештаја о новцу за куповину стана министра одбране Александра Вулина. Подсећају да је КРИК изнео наводе о новцу позивајући се на податке званичних органа и контролних тела и да ти подаци нису ни демантовани. „Странка на чијем је челу Вулин повела је непримерену и бруталну кампању против КРИК-а и његовог уредника Стевана Дојчиновића. Очекивали смо да ће, у интересу заштите слободе јавног говора, уследити критике због таквог понашања, али се десило потпуно супротно – Вулин је добио подршку и разумевање чак и премијерке Брнабић“, наводе новинска удружења. Такође подсећају да је у демократском друштву улога медија да, у јавном интересу, указују на могуће неправилности, док су органи власти дужни да те неправилности провере и санкционишу уколико утврде да су заиста учињене. Цео овај случај НУНС и НДНВ виде као врло озбиљан напад на слободу јавне речи и тражи од органа јавне власти да промене приступ.

Покрет социјалиста прозвао Славишу Лекића

Покрет социјалиста истиче да су твитови председника НУНС, Славише Лекића, које је упутио председници Ани Брнабић, срамни. Коментарисати Славишу Лекића је, заиста, испод сваког нивоа, али желимо да изразимо протест, јер смо постиђени Лекићевим понашањем и најприземнијим увредама изнетим на рачун премијерке, наводи ПС у саопштењу. Новинар, чија ни једна новина није издржала његово уређивање, већ се гасила чим је он поведе, не би смео да критикује, а још мање да вређа, жену која има и храброст и умешност. То што се Лекићу не свиђају ставови госпође Брнабић, не даје му за право да простачки извређа, пре свега жену! Не знамо да ли су скандалознији Лекићеви твитови, или то што се такав човек налази на челу НУНС-а.

Пристојна Србија мора да победи лаж, нерад, бахатост и безобразлук, пише у саопштењу Покрета социјалиста Александра Вулина.

Подршка Вукашину Обрадовићу

Пријепоље – Учесници скупа „Грађани питају – медији реагују“, одржаног у петак у Пријепољу у организацији листа Полимље и Асоцијације Локал прес, пружили су данас пуну подршку листу Врањске и његовом власнику и уреднику Вукашину Обрадовићу. У саопштењу се изражава нада да ће Врањске наставити редовно да излазе, и остати један од најзначајнијих медија у земљи, симбол слободног и професионалног новинарства. У борби Врањских и Обрадовића учесници скупа препознају како борбу за угрожене медијске слободе, тако и борбу за локалне медије који су у Србији данас посебно угрожени.

(Данас)

www.nspm.rs/hronika/danas-ana-brnabic-se-poistovetila-sa-partijama-koje-guse-medije.html

-

Москва – Министарство спољних послова Русије критиковало је Генерални суд Европске уније због подржавања санкција против генералног директора Спутњика Дмитрија Кисељова.

Генерални суд Европске уније је 15. јуна одлучио да неће укинути рестриктивне мере против Дмитрија Кисељова, генералног директора међународне информативне агенције „Русија севодња“. Новинска агенција Спутњик је део компаније „Русија севодња“.

Москва сматра да разматрање оптужбе генералног директора „Русија севодња“ Дмитрија Кисељова на суду ЕУ говори о цензури на простору Европске уније, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Русије.

Раније је Европски суд за општу надлежност у Луксембургу одлучио да остави на снази рестриктивне мере Европске уније уведене према Кисељову у вези са ситуацијом око Украјине. Директор МИА „Русија севодња“ је изјавио да није изненађен одлуком суда и истакао да су санкције ЕУ против новинара срамота.

Кисељов је коментаришући пресуду изјавио да је европска бирократија априори доминација над правосуђем „пошто случајеви против њих напредују на суду брзином пужа“.

Министарство је у свом саопштењу навело да поштовањем својe претходне пресуде Суд ЕУ дозвољава цензуру у Унији.

Министарство спољних послова је подсетило да Кисељову није дозвољено да лично учествује у судској расправи о његовој тужби против Савета ЕУ. „Да би остварила своје сумњиве циљеве ЕУ не само што прилагођава одредбе основних уговора ЕУ краткорочним политичким циљевима, већ и крши основна права, укључујући и права на одбрану физичких и правних лица која се налазе под санкцијама“, саопштило је Министарство.

Министарство је с тим у вези дало мишљење да Европска унија страхује од непристрасне оцене догађаја који се дешавају у свету, а посебно у Украјини, што крши право грађана држава-чланица да имају приступ чињеницама и алтернативним гледиштима.

„Било би занимљиво да сазнамо шта мисле о овом тумачењу слободе медија у ОЕБС-у и Савету Европе, чија је једна од области деловања управо њена заштита“, истиче Министарство.

Личне санкције против Кисељова уведене су 21. марта 2014, када је након уједињења Крима са Русијом он стављен на списак лица која, по мишљењу ЕУ, угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине. Кисељову је забрањен улазак у ЕУ.

Он се на ову одлуку жалио Европском суду опште надлежности у мају 2015. године. Расправа о предмету одржана је крајем септембра прошле године. Кисељову није дозвољено да учествују у расправи упркос чињеници да је право да се лично изрази свој став на суду гарантовано Европском конвенцијом о људским правима. Почетком августа, он се обратио Савету ЕУ са молбом да суспендује забрану уласка у Европску унију бар на један дан суђења, али је одбијен.

Спутник.рс

www.vaseljenska.com/vesti-dana/moskva-kritikuje-eu-zbog-cenzure/

-

Турски суд формално је ухапсио двоје запослених у опозиционим новинама, као део обрачуна са медијима, што је узнемирило групе за људска права и западне савезнике Турске

Турски суд формално је ухапсио двоје запослених у опозиционим новинама, као део обрачуна са медијима, што је узнемирило групе за људска права и западне савезнике Турске.
Ухапшени су уредник интернета листа Созџу и дописник из Измира, преноси Ројтерс позивајући се на турску агенцију Анадолија.

Како се наводи, они ће се суочити са оптужбама да су „свесно помагали и подржавали“ терористичку организацију ФЕТО, али да „нису били део њене хијерархијске структуре“, као и да су помагали у организацији атентата на председника Турске.

Прошле недеље, Турска је издала налоге за хапшење власника и троје запослених у листу Созџу, а због оптужбе да су починили злочин у име мреже ФЕТО имама Фетулаха Гулена, са седиштем у САД.

www.novosti.rs/

-

 Компанија „Фејсбук“ негирала је да је привремено ограничење већег броја функција на страници телевизије РТ на енглеском језику на тој друштвеној мрежи било политички мотивисано, изјавила је администрација „Фејсбука“ за агенцију РИА Новости.

У четвртак је „Фејсбук“ ограничио могућност РТ на енглеском језику да објављује саопштења, фотографије и видео–материјал до јутра 21. јануара. Према обавештењу одлука је донета у вези са наводним кршењем ауторских права на пренос конференције за новинаре одлазећег америчког председника Барака Обаме.

Објављено је да је жалбу упутила телевизија „Настојашче времја“, која је пројекат америчког радија „Слободна Европа“, који финансира амерички Стејт департмент. Међутим, сама телевизија је те податке демантовала.

Све функције на страници РТ су убрзо обновљене, а представник „Фејсбука“ је рекао да се „разлози за привремено блокирање одређених функција утврђују“. Истовремено, компанија није одговорила на питање РИА Новости да ли ће бити објављени резултати провере.

Осврћући се на ситуацију, портпарол руског министарства спољних послова Марија Захарова назвала је делимично блокирање РТ на Фејсбуку неприхватљивим. Она је рекла да „ако се то заиста сматра цензуром под техничким изговором, онда је то неприхватљиво“.

Председник Одбора за информативну политику Државне думе Русије Леонид Левин изјавио је у овоме види „још један узнемирујући сигнал“ и сматра да је то кршење принципа друштвених мрежа и напад на слободу говора.

„Фејсбук“ је категорички негирао могућност да је ограничавања рада одређеног броја функција странице РТ политички мотивисано, наводећи да су претпоставке о вези инцидента са спољним факторима неистините.

(Спутњик)

www.nspm.rs/hronika/fejsbuk-blokirao-nalog-rt-i-porucio-da-odluka-nije-politicki-motivisana.html

-

УРЕДНИК највећег норвешког листа Aftenposten – Еспен Хансен – оптужио је оснивачаFacebook Марка Закерберга да је злоупотребио моћ коју има како би из те социјалне мреже уклонио текст са чувеном фотографијом жртава рата у Вијетнаму.

        Хансен је тим поводом написао Закербергу писмо у којем је изразио забринутост због „редакцијске политике“, које се придржава Facebook.

        Оптужио је Facebook да не уме да разликује нове, текуће снимке од историјских фотографија.

        На уклоњеној фотографији се види обнажена вијетнамска девојчица са опекотинама задобијеним после америчког напада на њено село напалмом.

        То је једно од најчувенијих сведочанстава о ужасима рата у Вијетнаму. За тај снимак је Ник Ут 1973. добио Пулицерову награду.

fakti.org/globotpor/urednik-norveskog-lista-optuzio-facebook-za-cenzurisanje-istine-o-ratu-u-vijetnamu

-

Јадна је држава у којој владајућа странка организује изложбу на којој су приказани негативни медијски садржаји објављени о актуелној власти и када, чак, њени активисти детаљно преброје 6.732 таква садржаја у последње две године, а све са наивним уверењем да тиме доказују да у тој држави нема цензуре. Црно се пише народу чији Вођа и његов тим до последњег слова, опсесивно, воде евиденцију о томе ко је о њима негативно говорио…

Ко о чему, Вучић о цензури…

У београдској галерији Прогрес владајућа СНС отворила је изложбу под називом „Нецензурисане лажи“. Није баш најјасније зашто су на отварању били и „независни аналитичар“ Дејан Вук Станковић (иначе човек који “не скида” са ТВ екрана, свуда просипајући хвалоспеве Вучићу), као ни функционер СПС-а Александар Антић, када нема ни назнака да ће Влада ускоро да буде формирана, па ће тако социјалисти можда бити и опозиција организаторима изложбе.

Присуство „техничког“ министра полиције Небојше Стефановића, нажалост, има много више логике, јер пластично објашњава природу власти Александра Вучића и „Клуба обожавалаца његовог лика и дела“ , тј. СНС-а. Систем је већ више пута опробан: онај ко се усуди да се побуни, прво пролази кроз „медијског топлог зеца“, а ако ни то не помогне (као у случају грађанске иницијативе „Не да(вимо) Београд“), онда наступа Стефановић са претњама привођењима и кривичним пријавама.

Шефица Службе СНС за информисање Владанка Маловић однос медија према Вучићу после 2012. године назвала је, не трепнувши, „организованом, детаљно планираном, бруталном кампањом против власти“. Међутим, чланови владајуће странке су по ко зна који пут показали елементарно незнање о стварима о којима причају.

Лупа, лупа… па остане жива

Наиме, они под „негативним садржајем“ сматрају и изјаве Заштитника грађана Саше Јанковића – „Цензура је неуставна“ или „Дужност полиције је да сазна ко су налогодавци“ (мисли се наравно на рушење у Савамали). Није јасно на који начин се изречено може ставити у контекст негативног односа према власти. Наиме, цензура јесте неуставна и полиција јесте дужна да да одговор на питање како то да није реаговала на позиве грађана у помоћ приликом рушења у Херцеговачкој улици.

Такође Вучић и његов тим увређени су и због критика изречених на интернету, односно преко друштвених мрежа, првенствено Фејсбука и Твитера. Тиме мандатар Вучић показује да узоре не види у Европској унији, којој на речима хита, додуше пужевим кораком, већ пре у Ердогановој Турској или Северној Кореји, земљама којима није страно ограничавање доступности интернета.

СНС, наравно, прећуткује каква је ситуација у медијима са високим тиражима, националном фреквенцијом и финансиране буџетским новцем (посредно или непосредно). У њима је Вучић и даље неприкосновени и вољени владар, глобални лидер, послодавац, човек коме увек може да се верује…

С обзиром да практично има све полуге власти у својим рукама, стварно је апсурдно од Александра Вучића да поново изиграва жртву, а не тлачитеља слободе говора. Мада, вероватно је основни циљ овог својеврсног „Вучићевог зида срама“ увијена претња: ја сам ту и бројим сваки наслов и сваку објаву. Следећи пут размисли шта ћеш писати јер знаш да, осим изложбе у центру града, имам и других начина да претим и те претње остварим.

извор:www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/587465/Vucicev-zid-srama

-

Остало је неколико недеља до нових парламентарних избора уз наду, додуше на веома крхким основама, да ће овај пут гласачи бирати боље него претходних 26 година. Одавно је народ засићен истим политичарима, међутим, стиче се утисак да и када се појаве „нове снаге“ идеолошка матрица је иста као и код њихових колега које успјешно прелазе из опозиције у власт, из коалиције у коалицију, из министарства у министарство. И то тако траје већ дуже од четврт вијека. Попут паузираног филма на неком апарату тако је и Србија „замрзнута“.

Медији у свему имају своју велику и значајну улогу те смо на тему њих и српске политичке сцене разговарали са Тешом Тешановићем, филозофом и новинаром, ТВ водитељем који је у своје емисије доводио публицисте, политичаре, бивше идеологе, теоретичаре завјере и осуђиване преступнике. Његове емисије су протеклих мјесеци оствариле завидну гледаност иако су настале у скромним условима, што је још један доказ да квалитет ипак долази до изражаја прије или касније, а да је стално кукумавчење за парама одлика манипуланата и нерадника.

За Принцип разговарао: Стефан Бранисављевић
  • Као неко ко се бави медијима и у чијој ауторској емисији често гостују политички прваци, како гледате на тренутно стање на српској политичкој сцени?

Сматрам ће следећи састав скупштине Србије, дефинитивно бити знатно занимљивији од предходног, насталог после избора 2014, зато што ће се у скупштини наћи и неке странке које представљају идеолошки гледано алтернативу владајућем поретку. Јако је опасно да вас политичари убеде да су суштина тог посла наводна – конкретна решења за постојеће проблеме, борбе против корупције и остале отрцане фразе. И поред свега, данас, више него икада, ствари као што су идеологија јако је битна, и пресудно је да вратимо политичку дебату у идеолошку раван.

  • Колико су Срби способни да самостално доносе одлуке које се директно одражавају на будућност државе, друштва и нације?

Верујем у способност народа да донесе најбоље одлуке, али сам врло скептичан према њиховом избору кадровских решења да спроведу те одлуке. Мислим да се у примеру лоших политичара који воде српски народ, осликавају све мане представничког система парламентарне демократије. Док са друге стране, поприличан ниво здравог разума и исправних политичких закључака које обичан народ има, нас наводи на помисао да можда неки вид директне демократије, путем система референдума, не би био лош да оснажи легитимитет одлука владе.

  • Чини се да су то системски проблеми који постоје већ деценијама, да ли је могуће да српска политичка сцена избаци некомпромитоване политичаре који би личним примјером унаприједили друштво?

Тачно је да се од поновног успостављања парламентаризма у Србији на српској политичкој сцени врте иста имена, а све нове странке, настају само распадом старих већ постојећих странака. Али мислим да овде суштина проблема нису сами политичари, већ сам систем који је осмишљен тако да им то омогућава. Чак и ако нађемо младе, неискварене ентузијасте, спремне да се боре за општу добробит, питање је колико могу опстати на српској политичкој сцени, а да не постану исти као стари.

  • Стиче се утисак да је предизборна кампања од прљавијих, да ли ће бити неких изненађења или је српска политичка сцена одавно издефинисана?

Ова предизборна кампања је много тиша од предходних, једва да има плаката, летака.. Никада не бих рекао да смо усред предизборне кампање. Политичка сцена јесте већ издефинисана, али биће ту неких очекиваних изненађења. Очекујем да ће Српска радикална странка да оствари одличан резултат, пре свега због снажне харизме и личности Војислава Шешеља. А такође, врло је вероватно, да покрет Доста је било, Саше Радуловића, пређе цензус.

  • Не чини ли се да на тзв. политичкој десници има превише „ покрета“ који имају идентичне или веома сличне програме?

Из дана у дан, се умножава количина нових националистичких организација, и то само додатно збуњује већ збуњено и апатично бирачко тело у Србији. Корен проблема је што на челу тих организација често стоје људи који у себи виде некакве нове вождове српског народа. Као народ јаких индивидуа, имамо велики проблем да се организујемо у групе, да учествујемо у тимском раду.

  • Њихова појава је сама по себи неозбиљна, већ виђена и предвидљива, а још је неозбиљнија потреба да говоре о саборности када је њихово јавно дјеловање антисаборно. Да ли Срби могу дјеловати хијерархијски и тимски?

Није за џабе наш национални слоган „Само слога Србина спасава“. Јединство је нешто што нам је кроз историју одувек фалило. Срби су народ пун здравог поноса, претерано су самопоуздани, што уме да изнедри изузетне појединце, који се својом марљивошћу и квалитетима доказују било где у свету. Али за тимско деловање је потребно прогутати свој его, ставити своје амбиције у оквире реалности, узети у обзир потребе и других људи у тиму, што је за народ са снажном индивидуама као српски, јако тешко. То је у ствари јако чудан однос између колектива и индивидуе код српског народа, зато што се по свим истраживањима Срби сматрају за колективистички народ.

  • Као особа која је новинар/водитељ, како гледате на стање у српским медијима?

У српским медијима постоји нажалост висок степен цензура и аутоцензуре, изражена је апатија новинара и неспремност да се баве битним темама. Јавност се намерно деполитизује маргиналним глупостима и форсирањем црне хронике, познатих личности и некаквих прича о хапшењима. Али морам истаћи да садашње тужно стање у српским медијима није у толико мери кривица власти, и притисака која она врши на медије, већ једноставне сурове логике тржишта. Сви медији зависе од реклама, тако да новинари имају тежак задатак да задрже висок ниво праћености медија, а да притом не изгубе ниједну фирму која жели да се рекламира

  • Зар људи из медија, власт те интелектуална елита не креирају јавно мњење? Народ је ту ипак више конзумент него стваралац те атмосфере.

Да би одговорили на то питање, прво морамо да видимо колико се та назови „српска елита“ и пита за ствари у Србији, а колико су само слепи изршиоци шаблона наменутног са Запада. Посматрајући неке много лоше трендове у нашим медијима, као што су деполитизација, естрадизација и фокисираност на такозване „мале теме“, можемо приметити сличност са истим процесима који су се десили и на Западу. Систем заглупљивања српског народа нити је наш изум, нити је први пут примењен код нас.

  • Како коментаришете појаву неформалних медијских облика у виду разних блогера, твитераша и (полу)јавних личности које покушавају да говоре о друштвеним и политичким проблемима?

Данас је доба када су сви експерти за све. Ја још увек не капирам шта то значи реч „утицајан твитераш“ и по чему је њихово мишљење о стварима релеватно за било шта. Поносан сам што се у оквиру селекције гостију наше емисије држимо познатих политичара, истакнутих интелектуалаца и правих стручњака и избегавамо самозване лажне величине.

  • Како с ове временске дистанце гледате на Ваше емисије у којима су гостовали потпуно различити профили јавних личности?

Задовољан сам ониме што смо до сада постигли, мада мислим да има још пуно простора за побољшања квалитета. Врло сам поносан што сам у емисији угостио различите јавне личности, сва свих страна политичког спректра, јер сам чврсто верујем да медији требају да буду отворени за све политичке опције.

  • Какве планове имате за наредни период и какве госте планирате да доведете у Вашу емисију?

У наредном периоду можете очекивати више емисија са по два госта, доста дебата политичара, гостовања што нових гостију, што поновно снимање неких старих гостију. Ми пре свега смо ту ради публике, да испунимо њихове захтеве. Тако да ако имате било какав предлог, слободно нас контактирајте.

Принцип
http://www.princip.me/intervju-u-srbiji-je-cenzura-i-autocenzura-navika/09/04/2016/

-

    АДРИЈА медија група (АМГ) најавила је вечерас да ће поднети кривичну пријаву против министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и других одговорних у том министарству због злоупотребе институција зарад њихових личних политичких интереса.

         Та компанија је најоштрије осудила одлуку МУП-а Србије да Вишем јавном тужилаштву достави кривичну пријаву против власника АМГ Александра Родића и главног уредника дневног листа Курир Милана Лађевића због подстрекивања на лажно пријављивање.

         „То је само продужетак креирања атмосфере која је постојала деведесетих година, када се могло мислити само онако како мисли власт. Оваквим потезом власт је отворено поручила да је у Србији забрањена и кажњива слобода говора”, оценила је компанија у саопштењу.

         Они су додали да то није кривична пријава против челних људи компаније, већ против основних људских и демократских права.

         „То је истовремено и кривична пријава против Устава Србије, који у члану 46 јамчи слободу мишљења, изражавања, говора, писања, као и члана 50, који гарантује да у Србији нема цензуре”, додали су у саопштењу.

         Више јавно тужилаштво саопштило је раније данас да у кривичној пријави Министарства унутрашњих послова Србије против власника листа Курир Александра Родића и главног уредника тог листа Милана Лађевића постоје елементи подстрекивања на лажно пријављивање. То тужилаштво је навело да ће кривична пријава бити достављена Основном тужилаштву на даље поступање.

извор:fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/kurirova-firma-podnosi-krivicnu-prijavu-protiv

-

ЗНАМ ДА СТЕ ОЧЕКИВАЛИ ДА ДЕМАНТУЈЕМ ОНО ШТО ИНФОРМЕР И ПИНК У ПРЉАВОЈ КАМПАЊИ ИЗНОСЕ О МЕНИ

  • Отворено кажем: и сам сам учествовао у пројекту улепшавања стварности, заједно са 80 одсто других власника медија, међу којима су и Жељко Митровић и Драган Вучићевић. Све је почело тиме да смо сви заједно директно учествовали у раду изборног штаба Александра Вучића. Убеђивали се и некад и веровали да је то добро за нашу земљу
  • Свакоме од вас је позната ситуација кад стигне „молба” да се ово или оно не пусти у јавност или да се направи прича о нечему. Тога је било и раније. Жалосно је да се то претворило у аутоцензуру као никад до сада у нашој блиској историји… Сви ми то знамо, гледамо, прихватамо и продајемо „хлеба и игара”, да ли кроз „Фарме” и слично или кроз бесмислене међусобне сукобе медија. Све то служи само ономе ко не жели промену, а штети нама и народу
  • Разумем да Жељко Митровић и друге колеге из медија осећају страх, страх за свој посао, страх за своју породицу и своју будућност. Нека први баци камен онај који не би искористио свој положај да спасе сина из затвора и избрише грижу савести због једне ноћи у хотелу… Али, крајње је нељудски да се на тај начин влада и врши притисак да би се остварили лични циљеви

         Поштоване колеге, власници, уредници, новинари медија и грађани Србије

         Сигуран сам да сте очекивали да се на овим страницама обратим демантујући све оно што су Информер и ТВ Пинк током претходних дана ужасне, прљаве кампање рекли о мени.

         Нећу, него ћу да саопштим оно што вероватно и ви осећате и знате.

         Зашто се све ово дешава.

         Сви ви знате да напади и све објаве које ових дана излазе против мене имају само један циљ: да заћутим и прилагодим се систему.

         Желим да кажем истину пред целокупном јавношћу: медији у Србији нису слободни и изложени су великим притисцима.

         Отворено кажем – и сам сам учествовао у пројекту улепшавања стварности, заједно са 80 одсто других власника медија, међу којима су и Жељко Митровић и Драган Вучићевић.

         Све је почело тиме да смо сви заједно директно учествовали у раду изборног штаба Александра Вучића. Убеђивали се и некад и веровали да је то добро за нашу земљу.

         Признајем да сам током свих ових година осећао да сам под притиском и уцењиван да избацим сваку озбиљнију критику на рачун Владе и премијера.

         Свакоме од вас је позната ситуација кад стигне „молба” да се ово или оно не пусти у јавност или да се направи прича о нечему. Тога је било и раније. Жалосно је да се то претворило у аутоцензуру као никад до сада у нашој блиској историји. Новинари више не нуде самостално критичке теме, не зна се ко је у сопственој редакцији под каквим личним притиском и уценом.

         Боље је ћутати зато што не знамо да ли ћемо сносити последице. Сви ми то знамо, гледамо, прихватамо и продајемо „хлеба и игара”, да ли кроз „Фарме” и слично или кроз бесмислене међусобне сукобе медија. Све то служи само ономе ко не жели промену, а штети нама и народу.

         Народ није глуп, само је резигниран и зато одустаје. Одустаје од ове државе и одустаје од нас. Ипак, ми морамо да будемо глас народа, то је једино што нам је остало, да и ми преузмемо наш део одговорности за судбину ове земље.

         Ти притисци су увек били у форми економског слабљења моје компаније и претњи прогоном због неких радњи за које нема никаквих елемената моје кривичне одговорности.

         Отворено кажем да сам пристао на то, као и на цензуру, из које је, логично, настала аутоцензура. Признајем да у Србији цензура постоји.

         Поштоване колеге из медија, власници, уредници и новинари, и ви знате да цензура и аутоцензура постоје. И ви сте, баш као и ја, пристали на притисак којем смо изложени. Чак и они који су наводно усамљени јахачи правде нису у потпуности слободни.

         На пример, Зоран Кесић. И он зна како изгледа кад врше притисак и цензуришу садржај његове емисије. Направи компромис и стисне песницу у џепу. Скоро сваке недеље. И Оља Бећковић зна како изгледа притисак да се министар Радуловић не појави у њеној емисији. Или кад јој се нареди да Ђилас не сме да буде сам у емисији. На крају је скинута са програма, што је била „услуга” власника медија.

         Сви уредници и новинари у Србији знају истину.

         Данас, кад сам ја под директним ударом и притиском на уређивачку политику, стајем испред целе наше професије и кажем – доста!

         Овог пута нећете ме застрашити вашим претњама и уценама, без обзира на цену коју ћу морати лично да платим због тога.

         Апелујем на све да сачувају образ и народу Србије почну да саопштавају истину.

         И разумем да Жељко Митровић и друге колеге из медија осећају страх, страх за свој посао, страх за своју породицу и своју будућност.

         Нека први баци камен онај који не би искористио свој положај да спасе сина из затвора и избрише грижу савести због једне ноћи у хотелу. Сваки човек има нешто што би желео да заштити, што му је дубоко у срцу и важно у животу, и тешко је и болно то ризиковати. Али крајње је нељудски да се на тај начин влада и врши притисак да би се остварили лични циљеви.

         Историја је показала да кад год се стварао притисак, он се у једном тренутку ослобађао и тај процес није могао да стане. Данас је дошао тај дан, питање је само колико се и шта за то жртвује.

         Тај одговор зависи од свакога од нас који се данас бавимо медијима у Србији.

         Драге колеге из свих медија, позивам вас да се ослободимо страха јер само тако можемо да будемо новинари. Тамо где престаје страх, почиње истина.

         Александар Родић, „Србијо, извини!”

извор:fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/aleksandar-rodic-necu-vise-da-sa-mitrovicem-i-vucicevicem-ucestvujem-u-ulepsavanju-stvarnosti