субота, новембар 18, 2017

Тагови Вести таговане са "Црна Гора"

Црна Гора

-
ОЦЕНИО ДА СЕ РАДИ О ПОЛИТИЧКОЈ НАРУЏБИ УСМЕРЕНОЈ ПРОТИВ ДФ И РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

 

  • Званична Москва сумња у „адекватност и транспарентност спроведене истраге од стране власти у Црној Гори“

         ДЕМОКРАТСКИ фронт представио је црногорској јавности писмо шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, упућено депутату руске Думе и председнику партије Родина Алексеју Журављову, у којем се наводи да категорички одбацује могућност умешаности руске стране у било какве покушаје организовања незаконитих деловања у Црној Гори.

         У писму, које је објавио ДФ, наводи се да судски процес поводом догађаја од 16. октобра 2016. у Црној Гори, за чије се учеснике сматрају лидери црногорске опозиције Анадрија Мандић и Милан Кнежевић, као и руски грађани Е. Шишмаков и В. Попов, има „јасан карактер политичке наруџбе, са циљем дискредитације опозиционе енергије у земљи, као и да се подрије поверење Црногораца према Русији“, преноси РТЦГ.

         „Руска страна категорички одбацује могућност званичне умешаности у било какве покушаје организовања незаконитих деловања у Црној Гори и у вези с тим неутемељене и тенденциозне тврдње Подгорице и њених страних ментора“, напомиње се у писму.

         Како се наводи у писму, резултати рада црногорских истражитеља предочени током претходних судских рочишта показују „апсурдност и неконзистентност најављених оптужби, а уплитања на тему о “руском трагу“ изазивају сумње у адекватност и транспарентност спроведене истраге од стране власти у Црној Гори“.

         Како се наводи, према постојећим информацијама, грађани Русије Е. Шишмаков и В. Попов у Црној Гори или било којим другим земљама нису се задржавали.

         У писму се наводи и да је Министарство спољних послова Русије спремно да оствари сву неопходну сарадњу у заштити законитих права и интереса руских грађана.

         РТ ЦГ објавио је цело писмо на руском језику, за које наводи да је ДФ доставио медијима, а на којем се види да је датирано 3. новембра 2017. године.

         (Танјуг)

fakti.org/rossiya/mid/lavrov-kategoricki-odbacio-umesanost-ruske-strane-u-bilo-sta-nezakonito-u-crnoj-gori

-
Руски држављани Едуард Шишмаков и Владимир Попов, који су у Црној Гори осумњичени за покушај државног преврата и тероризма, имаће сву неопходну помоћ и заштиту Министарства спољних послова Русије, наводи се у писму шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова.

 

 

Лавров је тиме одговорио на писмо лидера руске парламентарне партије Родина Алексеја Журављова о томе какве се мере предузимају за заштиту Шишмакова и Попова, као и захтева да се „по могућности предузму мере за њихов повратак у земљу“, упућено средином октобра.

„По подацима које поседујемо, држављани Русије Едуард Шишмаков и Владимир Попов у Црној Гори или у другим државама нису били привођени. У случају да се Шишмаков и Попов, или њихови званични представници, обрате МСП Русије, оно је спремно да пружи сву неопходну помоћ у заштити законских права и интереса руских држављана“, наводи се у писменом одговору Лаврова који је проследио опозициони црногорски Демократски фронт.

У том писму Лавров каже да је судски процес „у вези са такозваним ‘покушајем државног преврата’ 16. октобра 2016. у Црној Гори“, чији су актери лидери црногорске опозиције Андрија Мандић и Милан Кнежевић, као и Шишмаков и Попов, „има очигледно изражени карактер ‘политичке наруџбине’ чији је циљ дискредитовање опозционих снага земље и поткопавање поверења Црногораца у Русију“.

„Резултати рада црногорских истражних органа представљени на претходним судским рочиштима демонстрирају апсурдност и неоснованост изнешених оптужби. Тезе о ‘руском трагу’ изазивају сумње у адекватност и транспарентност истраге коју су спровеле власти у Црној Гори“, наводи се у том писму.

У поруци се наводи да Русија „категорично одбацује могућност званичне умешаности у било који покушај организације противправних акција у Црној Гори и одбацује, са тим у вези, површне и тенденциозне тврдње Подгорице и њених иностраних ментора“.

Лидери ДФ су током судског процеса изнели сумњу у постојање Шишмакова и Попова.

Подсетимо, држављанин Црне Горе Ананије Никић који је у земљи оптужен за покушај државног удара и тероризам 16. октобра прошле године, добио је политички азил у Русији.

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/sergej-lavrov-eduard-sismakov-i-vladimir-popov-optuzeni-za-drzavni-udar-u-crnoj-gori-imace-svu-neophodnu-pomoc-i-zastitu-msp-rusije.html

-

Тврди да то није било чак ни упозорење већ савет САД како да Србија иде брже ка Европској унији. Ето, у чему је амерички смисао постојања ЕУ. Да све буде кристално јасно: похвалио је Црну Гору за увођење санкција Русији, нагласивши – и да се то од ње „није технички тражило“ и да у Вашингтону то сматрају узором који Србија треба да следи. Срби могу само да кажу: Боже, сачувај нас оваквих „пријатеља“ и оваквих „савета“


ПОРУКА Србији да не седи на две столице је била савет, а не ултиматум, рекао је заменик помоћника америчког државног секретара Брајан Хојт Ји на скупу о Балкану у Центру за међународне односе у Вашингтону, преноси данас Глас Америке.

Он је прецизирао да је то рекао у контексту напретка Србије ка Европској унији.

„На конференцији у Београду пре недељу дана сам, можда несмотрено, употребио српску изреку да се не може седети на две столице – али то је било у контексту савета Србији, како да брже иде ка ЕУ. То није био ултиматум, нити упозорење. Тема дискусије је била како да Србија напредује брже ка ЕУ и ја сам дао неколико савета, укључујући и тај да би Србија, као и друге земље које иду ка ЕУ, требало да буде у потпуности посвећена томе. Другим речима, да својим партнерима у ЕУ то стави до знања”, рекао је Ји на питање новинарке Гласа Америке.

Он је поменуо Црну Гору, која је, по његовим речима, пример како се брзо иде ка ЕУ.

„Чланице ЕУ имају на уму да је Црна Гора увела санкције Русији – е, то је само један пример, али када земља као Црна Гора од које се то није технички захтевало, као ни од Србије, уведе санкције Русији, то је јасан сигнал да је земља посвећена и то је био мој савет Србији, да покаже да је у потпуности посвећена” рекао је Ји.

Глас Америке наводи да је Ји ипак истакао да Русија, с једне стране, и САД и ЕУ с друге, имају потпуно супротне визије региона.

Званичник Стејт департмента је, говорећи о Косову, подсетио на иницијативу председника Србије Александра Вучића за унутрашњи дијалог о Косову и рекао да, осим унутрашњег, треба водити дијалог и између Србије и Косова, и то много брже него што се сада чини.

Истакао је и да је то савет, а не ултиматум, и да ће коначну одлуку донети владе у Београду и Приштини.

(Бета)

 

fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/sad-ji-preporucuje-srbiji-da-vodi-antirusku-politiku-poput-montenegrinske-podgorice

-

Владимир Фролов

Благоје Граховац, пензионисани генерал ВЈ, одавно познат по заслуженом надимку „Благоје натовац“ закукао је над Србима који су као активни официри и подофицири у монтенегринској војсци служили.

Благоје се згражава над одлуком министра одбране Предрага Бошковића, и потом над саопштењем Директората за људске ресурсе, да отпуштени војници „не заслужују да буду дио одбрамбеног система Црне Горе“!

Добро обавештени кажу, да се Благоје надао да ће бити први министар војске натоовске Монтенегрије, те изгледа – „Не лаје куја села ради, већ себе ради“- како гласи пословица!

Али, није именован, нашло се и послушнијих, међутим Благоје не одустаје, те сада „штити угрожена права“ Срба, јер су сви отпуштени сасвим случајно Срби из Црне Горе!

Кад је требало бранити и заједничку државу и угрожени српски народ, Благоје се баш исказао у оној народној – „бјеште пете, по*ра вас гузица“, а потом и писањем књига у којима износи своју „истину о великосрпским намерама“, ал узалуд беше!

-
Русија је одбила Црној Гори да изручи црногорског држављанина Ананија Никића осумњиченог за умешаност у планирање наводног покушаја тероризма на дан парламентарних избора октобра прошле године, објавили су подгорички медији.
„Дописом Генералног тужилаштва Руске Федерације од 9. октобра обавештени смо да је Ананије Никић, чије је изручење затражено молбом од 6. априла 2017. године, добио статус избеглице, због чега није могуће удовољити молби за изручење“, саопштено је дневном листу Побједа у Министарству правде Црне Горе.

 

 

Никић је службени преводилац опозиционог Демократског фронта (ДФ), чији су челници такође оптужени за умешаност у неуспелу заверу, наводно организовану од стране одређених структура из Русије, а с циљем да се спречи улазак Црне Горе у НАТО.

Црногорске власти су средином октобра упутиле захтев властима у Русији да их обавесте у којој је фази поступак за изручење Никића који је 2. априла ухапшен у регији Ростов, након чега му је одређен екстрадициони притвор.

Након неколико месеци проведених у притвору званични преводилац ДФ-а се нашао на слободи, уз обавезу да не сме да напусти територију Русије и да редовно треба да се јавља њиховим властима, наводи лист.

Поступак против Никића одвојен је од судског поступка против 14 руских, црногорских и српских држављана којима се пред Вишим судом у Подгорици суди за покушај тероризма.

(Бета)

 

www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-pravde-crne-gore-rusija-odbila-da-izruci-ananija-nikica-osumnjicenog-za-pokusaja-terorizma-na-dan-parlamentarnih-izbora.html

„Јенки, иди кући!“ је надалеко познати поклич који се протеклих деценија често могао чути на свим меридијанима где је љубитељима слободе додијало грубо америчко мешање у унутрашње ствари њихових – и не само њихових – земаља. И горе од грубог мешања – гола агресија. Умотана у шарени папир „добрих намера“, „хуманости“, „демократи(заци)је“, и сл. Попут нпр. бесомучног бомбардовања вијетнамског градића Бен Тре у фебруару 1968. којег је, по речима једног америчког мајора, „било неопходно уништити да би се спасао“ (од Вијетконга).

Благом иронијом судбине, један Американац највероватније кинеског порекла ових дана и месеци инспирише на тај исти поклич на нашим просторима. Хојт Брајан Ји је, после успешно спроведеног „меког пуча“ у Македонији, добио прилику да се додатно посвети Србији. Да нас подучава о томе на колико столица треба да седимо, с ким да се дружимо, како да боље живимо… Црче човек од бриге за нас и нашу будућност. Из чистог алтруизма, ништа слабијег од Сорошевог. Са понудама које се не одбијају, ако је судити по реакцијама из већег дела власти.

Или се, можда, ипак могу одбити?

„’Република Српска је јака и не може јој ништа Хојт Ји, нити ме занимају његове намјере’, изјавио је предсједник Републике Српске Милорад Додик за ‘Ало’“, гласи вест Радио телевизије Републике Српске од 10.8.2017. „Додик је нагласио да Република Српска не зависи од Јиа, нити од било кога другог. ‘Она зависи од нас који живимо овдје и наше опредјељење је веома јасно. Нека се Хојт Брајан Ји позабави собом, а он није тај који се треба бавити нама’, поручио је Додик.“

Ево једноставног питања: да се овако све време причало са Јием и сличнима, да ли би сада Србија била у ситуацији да јој један другоразредни чиновник Стејт департмента дрско соли памет о томе да ли треба дати дипломатски статус особљу (истински) Хуманитарног центра у Нишу, којег је Русија о свом (поприличном) трошку успоставила како би се, између осталог, санирале последице дивљачког бомбардовања Србије у режији управо Јиове (лажно) хуманитарне земље?

Ево и бар делимичног одговора:

  1. На првом месту, имунитет руском особљу у Нишу је требало дати чим је обећан, односно чим је споразум потписан, у априлу 2012, дакле кад је председник био Борис Тадић. С обзиром да није – што је донекле и разумљиво, с обзиром да је Влада тада била у техничком мандату – према речима амбасадора Чепурина, Русија очекује да„Србија испуни обавезе које је преузела насебе“, односно да то уради данашња напредњачко-социјалистичка власт. Иста власт која је ко зна колико пута до сад ламентирала о томе како је „морала“ да преузме обавезе које су јој у аманет оставили претходници. Само – како то да су Вучић и Дачић „морали“ да испуне само оне обавезе који су ишли у корист Запада или на штету Србије, а не и ону која је преузета према Русији и која би, у исто време, донела само корист Србији? У сваком случају, толико Вучићево и Дачићево мрцварење, кукавичлук и неискреност (очигледно утемељени на претходно датим обећањима западним покровитељима) су само охрабрили противнике било каквог руског присуства у Србији да од давања имунитета руским спасиоцима направе проблем епских размера. Намирисали су крв и послали ловачког пса да заврши посао.
  2. Амерички притисци би се сигурно наставили, али је велико питање да ли би америчко понашање било исто, односно у тој мери дрско. Штавише, са јединственим, тврдим (све)српским ставом са обе стране Дрине, Американци би били суочени са много већим изазовом, и питање је да ли би они били у стању да тако ефикасно угуше Македонију, или толико лагано утерају Црну Гору у НАТО, да нису могли да рачунају на пацификовани Београд. Вучићева и Дачићева снисходљивост нам, сада је више него очигледно, није донела ништа, осим „привилегије“ да наставимо са постепеним одрицањем од оно мало суверенитета, оно мало позиција на КиМ и оно мало маневарског простора у окружењу што нам је остало, уз „шлаг на торти“ у облику јавних понижавања од стране западних, првенствено америчких дипломата.
  3. Да се у Београду разговарало са странцима као што се то последњих година чини у Бања Луци – и да се, наравно, поступало у складу са речима – национални дух би нам био на много вишем нивоу, и јавно мњење патриотски много хомогеније. Последично, војна, економска и културна сарадња са савезницима, поготово са Русијом, би била сигурно развијенија, што би оставило мање простора за уцене са Запада. Опет, то би свакако битно утицало на однос Запада према нама. Или би морали да омекшају, или би, ако би кренули ђоном, само дали повод нашим пријатељима да нам још више помогну, односно отворила би нам се нека друга, иначе много перспективнија врата.

Е, сад, ових дана су се могли чути и први оштрији тонови из бар једног дела власти, посредством министра одбране Вулина, који је, неочекивано директно, прво реаговао на придике Кајла Скота о његовим похвалама на рачун легендарног генерала Лазаревића, а затим и на Јиеве примедбе да Србија „не може седети на две столице“.

То би могао да буде добар почетак – под условом да буде праћен и делима. На првом месту – давањем заслуженог, обећаног и дуго очекиваног имунитета особљу Хуманитарног центра у Нишу. С обзиром на најновије, врло снажно упозорење из Москве – да се Америка „не меша у сарадњу Србије и Русије“ – јасно је да руска подршка у случају непримерене и/или непријатељске америчке реакције не би изостала. Дакле, изговора нема.

А ако Ји буде имао неких примедби, треба му поручити, као што је то већ урадио Додик, и како би му засигурно поручио и Стив Бенон, Трампов „адут у сенци“, који је у говору у познатом Хадсон институту нешто слично управо (поново) поручио и вашингтонском естаблишменту („Начин да остваримо Pax Americana је да прво сами постанемо робусно и снажно друштво, које не покушава да намеће свој начин живота и своја веровања другим људима“), да се „позабави собом“.

Или, у преводу: Ј(енк)и – иди кући! И поведи Скота са собом.

-

Владимир Фролов

У склопу бруталне кампање убеђивања Срба о „неминовности“ приступања западном војном савезу, Vесли Кларк, некадашњи командант NATO за Европу, који је наредио злочиначко бомбардовање Србије у операцији „Милосрдни анђео“, а садашњи пљачкаш угља у српској јужној покрајини, радо је дао интервју за подгоричке „Dnevne novine“, притом изјављујући да је Црна Гора (читај Монтенегрија), најчистији пример вредности, нарочито истичући – „usvajanje zapadne civilizacije i podizanje standarda života, za život po demokratskim standardima“!

„Nadam se da će se Srbija ugledati na Crnu Goru, videti vaš primer i slediti vas u tome“! Подгоричке „Dnevne novine“ наглашавају, да је драги Vесли у свом интервјуу истакао – „da su silu 1999. godine pre svega koristili kao poslednje sredstvo“!

За такве жеље некоме,Срби из Црне горе имају старински одговор –„Нека куме,нека, далеко ти лијепа кућа“!

-

Вала, да има иоле образа још би се та Бранка Милић захваљивала теби, стрика Мило, уместо што „аветна“ штрајкује глађу у притвору, ја да ти кажем!

Еј, годину дана (мимо одлуке Уставног суда, додуше) ти њу трпиш, храниш, тетошиш…излежава се у затвору док ти онолико гладних, обесправљених, унижених и бескућних бауља Црном Гором, жељна да их притвориш па да се ко људи наједу, одморе, окупају, почину у чистој постељи…

Њој си, ето, дао прст а они би, незахвалница мучена, целу шаку, ко да их имаш вишка па не знаш куд би пре с њима без да их пружаш сваком „пашчету“ које храниш, а оно те уједе?!

Зна се, вала, за шта су стрика Милу потребне шаке: да пригрли, приграби, захвати, омеђи колко може (а може, машала), док прст не жали- радо га пружа сваком ко иште и не иште…онај понајвећи, средњи, за који се лако ухвати…

Е, тај и такав несој од те Бранке се сад излежава тобож штрајкујући глађу, а гарантовано се мало подгојила за годину дана Миловог „ол- инклузива“, па би чисто да дотера линију, ал ваља дијету представити као вид политичке борбе, да је не зезају другарице кад изађе!

Кад изађе, јесте, мада не бих ја то брзо на слободу, стрико, јер ако је већпритворена под тако тешком оптужбом за припремање оног државног удара, не би се та мени скоро неба нагледала!

Но, ти ниси ја и у томе јесте твоја највећа слабост коју, видиш, користе и злоупотребљавају!

Душеван си и правичан човек, нико код тебе не робија тек зато што је рекао нешто против тебе, ил што ти је опозиција, рецимо, већ зато што није учинио ништа, али и то ништа је довољно за најмање годину дана притвора, јер да ваља чему и да је какав човек та жена- учинила би нешто!

Мислим, јесте она „учинила“! Припремала је државни удар, мада постоје докази само за то да је припремала ручак, али зна се добро ко у Црној Гори има данас за ручак- страни плаћеници, домаћи издајници, Срби и непослушни Црногорци, углавном!

Монтенегрини немају, али се не жале и не припремају државне ударе, јер цене и тај прст што им дајеш, куну се у њега, целивају га ко мошти, свију се око њега кад потера глад, па им лакше…

А, ова бесрамница је, докази непобитно веле, ем Српкиња, ем је ухваћена са шналом за косу од 15 сантиметара, а сви добро знамо да тол’ке шнале у рукама професионалца нису тек за фризуру, већ оружје!

Кад већ није нађено никакво ваља и шнала као доказ, а коме је до спрдње са њом тај се на шналу убо није и не зна шта су ране јуначке!

Хвала Богу не знаш и ти, добри мој и помало поштени стрика Мило, фала му што те је сачувао од те пошасти, јер замисли шта би био да је државни удар заиста успео?!

Замисли да су непостојећи терористи без икаквог оружја успели у намери да ти преотму Монтенегро (Црну Гору не поседујеш); да те, далеко било, свргну с власти иако си је унуцима обећао за пунолетство; да, куку мени, више не господариш државом ко добри Самарићанин (пуни ти самари, вала, машала и за то) како иначе чиниш већ, ево, чини се читав век а не тек 30 година?!

Срећа, Богу хвала, па државни удар не може проћ’ тамо где нема државе већ Ђукановић- нахије у којој на срећу не владају закони већ обичајно право да немаш обичај сјахат’ с власти ни када кљуне ко кљусе!

Само оседлаш следећег и ђиха, каубоју мој усамљени у сутон свега што мсили својом а не твојом главом!

Срећа па си на време прозрео ту фалангу која је голорука а наоружана до зуба (ништа ниси учинио ако им их ниси избио до сада, ујешће то опет) кренула у смирај оног дана да удари на нешто за шта су наивно мислили да је држава а не приватни посед, а зна се како пролази свако ко загази на туђе..?

Па, ниси ти Монтенегро деценијама сређивао по свом укусу и мери да би сад свака „фукара“ могла да бане на праг и каже: „Мило- доста је било!“

Чега доста, аман?!

Власти Мила Ђукановића?!

Па, човек не влада већ поседује! Не руководи већ располаже! Није политичар већ газда и домаћин човек, а на домаћиново се не улази без најаве ил позива!

Наравно, није стрика Мило аблек па да позива тамо неке елементе да му изводе државне ударе, кад је с државом давно раскрстио!

Па, знате ли, аматери, колико је година пре вас он ударио државу посред чела, ено јој још звони у глави…

Касните, боранијо, касните! Ударајте негде где је шта остало од државе, у етно-село „Мило и чобанија“- не дирајте!

Срећа и то па ни Србија није насела на провокацију, па чини све да не учини ништа за своје држављане, иако је Уставни суд Милоленда пресудио да је притвор Бранки Милић неуставан, ал шта је суд до зграда само, док је једина званична судска институција- Мило Ђукановић!

Само ти хапси и не пуштај то на сунце, стрико, покушаће они и на њега да ударе, а зна се ко је једино сунце нашег неба!

Стрика Мило, разуме се, сијао нам довека, и малени му сателит Алек- види их како се весело окрећу око своје осе, ко помахнитали карусел…

(Два у један)

91.222.7.144/hronika/mihailo-medenica-hapsi-i-ne-pustaj-milo-nazdravlje-ti-bilo.html

-

У Црној Гори је закључно са 30. септембром 16.060 компанија имало блокиране рачуне, што је за 253 више него у претходном месецу, подаци су Централне банке.више од 16.000 компанија Crna Gora: Blokirani računi više od 16.000 kompanija

Од укупног броја блокираних предузећа, 3.480 их је на евиденцији Централне банке Црне Горе, али нису у евиденције Централног регистра привредних субјеката Пореске управе.

У складу са Законом о платном промету, обавеза је Централне банке да објављује податке у вези са поступком принудне наплате односно назив компаније, износ због које је рачун блокиран, те број дана непрекидног трајања блокаде.

Податке Централна банка Црне Горе објављује једном месечно.
Извор: ГдеИнвестирати/Срна

-

Владимир Фролов

Данашњи београдски политичари као пионири, клели су се изразом – „ако те преварим, друга Тita неволим“ –!

Потом су почетком новог миленијума, почели да се куну у ЕU као образац поштења, тврдећи да њени челници знају тежину дате изјаве.

Председник ЕК, драги Žan-Klod Junker, изјавио је да Србија неће пре 2019.године ући у „заједницу срећних народа“, те се одмах потом распричаше београђани да је то сасвим у складу са датим обећањима, али оћес јес, таман они завршише објашњења необавештеном народу, кад портал „Juropien Vestern Balkans“ (управо бриселско чедо!) објави да је Јunker у писму председавајућем савета ЕU навео, да ЕК тек планира до краја идуће године да сачини Стратегију за приступање Србије и Црне Горе „срећној заједници“, и то са перспективом приступа тек 2025.године!

Видљиво је да Јunker никада није био пионир, те ни као мали није научио да држи обећања, али октобарски EU давитељи који стижу за поглавље 31., због тога нимало не брину!