недеља, јун 17, 2018

Тагови Вести таговане са "Црна Гора"

Црна Гора

Од самог осамостаљења Црне Горе и распада Државне заједнице Србија и Црна Гора, може се рећи да се континуирано спроводи антисрпски пројекат којим руководи Мило Ђукановић и врх власти у његовом блиском окружењу. Црногорска власт кроз промовисање црногорске нације изван српског националног корпуса у Црној Гори успешно и злокобно сеје семе нетрпељивости и сукоба. То се додатно поспешује кроз фаворизовање и тихо помагање настанка тзв. црногорске цркве и кроз насилно промовисање „црногорског језика“. Цео тај пројекат марионетска власт у Црној Гори спроводи у сарадњи са појединим водећим чланицама НАТО и са Хрватском у региону. Србија то немо посматра и не чини ништа да се спречи насиље и унитаризација српског народа и његово превођење у нову нацију и веру. Милов режим цео тај насилан процес приказује као демократизацију и „повратак државности“ Црне Горе, у домену свих функција државе и као „одбрану“ од тзв. великосрпског агресивног деловања.

Водеће државе НАТО учиниле су све да тај процес антисрпског деловања има пуну политичку, економску и медијску подршку. Србији је чак скренута пажња да не сме да се „меша“ нити да стане у одбрану елементарних права српског народа у Црној Гори. Албанци су остали и даље национално самосвесни, као и Хрвати у Боки, а Муслимани се у значајној мери изјашњавају као Бошњаци. Једино су Срби располућени у Црногорце и Србе, при чему власт Србима не да ни елементарна национална права, чак ни на нивоу националне мањине иако се одлично зна да по последњем попису у Црној Гори живи око 32 одсто Срба. Проценат би био далеко већи да власт не застрашује и отпушта са посла све оне који раде у државној управи а изјашњавају се као Срби. То је већ устаљена пракса да су Срби непожељни у дравним институцијама, поготово ако су чланови политичких странака, које у програмским опредељењима имају ишта српско. Није јасно зашто режим у Србији последњих 5 година на овакво антисрпско деловање, упорно ћути и спречава да се у медијима ишта говори о тим тешким проблемима, који из дана у дан постају све већи.

Режим у Црној Гори спреман је да спроводи многе измишљене сценарије само да би опстао на власти, те да му такви сценарији служе као изговор за обрачун са опозицијом и са оним појединцима који се најупорније боре за истинску демократију. Тако се измислио и покушај „државног удара“ у Црној Гори, баш за време избора, како би се и на тај начин осујетила могућа победа или значајнији успех опозиције. Државни апарат у Црној Гори, пре свега преко специјалног тужиоца за организовани криминал Миливоја Катнића наводно је у јуну 2017. године “утврдио“ да су докази о покушају организовања државног удара у Црној Гори од 16. октобра 2016. године „необориви“ и да у томе посебан значај имају докази које је доставила српска БИА. За покушај државног удара и атентат на премијера Мила Ђукановића оптужена су и два руска грађанина, како би цела ствар била орјентисана на „руску опасност“ по безбедност Црне Горе. Те лажи су обилато коришћене а и данас се користе у медијској пропаганди Запада.

Црна Гора је по хитном поступку увела санкције Русији, како би се додворила западним моћницима и ушла у НАТО. Срамна изјава црногорских званичнка о рату са НАТО трупама против Срба на Косову и Метохији јесте само почетак поданичког понашања режима Мила Ђукановића и његових сатрапа у власти. Ово обични људи у Србији не могу да разумеју а власт у Србији би требало коначно да схвато да не треба да ћути нити да подржава антисрпску власт Црне Горе, која се није само зауставила на признавању лажне државе Косово. Црна Гора је сада спремна да са НАТО снагама брани ту лажну творевину и терористичку власт шиптарских сецесиониста на Косову и Метохији. То није крај безумља режима Мила Ђукановића, који свим опресивним средствима и методама гуши националне слободе и право српског народа у Црној Гори, као и основна демократска права грађана Црне Горе. Ради се о опакој тиранији која је спремна све да учини зарад опстанка на власти и очувања стечених привилегија и капитала, углавном криминалом и корупцијом. Уцењен од стране неких центара моћи са Запада, Мило Ђукановић ће учинити све да опстане на власти и неће је предати мирним путем јер мора да положи рачуне за дела која су учињена супротно националним интересима народа у Црној Гори. Зато је режим развио механизме уцене дела бирачког тела и поступке разбијања и уцене опозиције, како би одржао власт и у блиској будућности.

Да би опстао дуже на власти режим Мила Ђукановића је учинио све да што пре уђе у НАТО, како би се додворио водећим силама Запада и био аболиран за све оно што чини на гушењу слобода у Црној Гори против опозиције и представника српског народа. У том смислу опредељени су да учине шта год треба како би се угушио српски карактер Црне Горе и присуство Српске православне цркве, а потом учинио потпун отклон и од Русије. Бројне су изјаве црногорских званичника који своје антисрпско деловање правдају верношћу и доследним извршавањем обавеза у оквиру НАТО.

Један од њих је свакако црногорски министар одбране Предраг Бошковић, који је истицао да је спреман да упути јединицу на Косово и било где друго ако то затреба: „У договору са нашим савезницима бисмо свакако, у било којој варијанти, учествовали у било којој акцији коју НАТО дефинише као заједнички договор свих 29 чланица. Било да је то Косово, било да је то неки други део на земаљској кугли, без обзира на наше унутрашње политичке прилике”. Поводом изјаве потпредседника Владе Русије, Дмитрија Рогозина, да је улазак Црне Горе у НАТО уперен директно против Србије, а не против Русије, Бошковић је рекао да су те речи у ствари биле „више порука Србији, него Црној Гори”. Чак тврди да је улазак Црне Горе у НАТО и у интересу Русије. Министар војни тврди да су руски обавештајци покушали прошле године да изазову крвопролиће и како је рекао, да убију бившег премијера Мила Ђукановића.

Бошковић, такође сматра да је интерес Србије да буде део Северноатланског савеза, и да је „пут ка Европској унији значајно олакшан претходним учлањењем у еверноатлански савез”. „Сведоци смо да у Србији не постоје недоумице око тога да ли су европске интеграције приоритет земље. Дакле, и од власти и од великог дела опозиције видимо да су опредељени ка европским интеграцијама, али смо исто тако сведоци да европске интеграције тешко могу доћи без претходних евроатланских интеграција. То свакако нећете чути са било које адресе, а ја бих волео да ме демантују и да то буде један модел који ће негде за касније бити могућ”, каже Бошковић и додаје: „Лекције из прошлости су нас научиле да неутралност није баш опција”. Тако Милов режим има све више улогу „НАТО саветника“ према Србији и учи је шта треба чинити у будућности. Народ Србије никада се није на демократски начин изјаснио да ли жели у ЕУ, него прошле а и актуелна власт „говоре у име народа јер знају шта народ жели“ и да је то „једини пут“ који нема алтернативе. Испитивања јавног мњења говоре супротно, да народ све мање жели да се Србија интегрише у ЕУ, док идеја о интеграцији у НАТО нема подршку ни 15 одсто бирачког тела. Зато „провиђење“ и препорука министра Бошковића нису добро дошли у Србију.

Због негативног расположења народа у Црној Гори према НАТО-у није ни расписиван референдум иако је то некада у НАТО-у била обавеза, када је НАТО имао већи углед у Европи. На питање да ли је ипак требало спровести референдумско изјашњавање о уласку Црне Горе у НАТО и колико најаве опозиције да ће, уколико дође на власт, поништити одлуку о чланству у Алијанси, Бошковић истиче да је „…одлука о уласку у NATO била легална и легитимна“. Додаје да би значајна већина грађана, и да су изашли на референдум, била за чланство у НАТО. „А зашто нисмо то урадили, постоје практични разлози. Један је што су много мањи догађаји изазивали турбуленције у црногорском друштву“.1У овакво образложење не верује сигурно ни министар Бошковић.

Ђукановићев обрачун са опозицијом око стратешких питања Црне Горе, чланства у НАТО-у, српском језику и положају Српске православне Цркве, скоро да се спровео уз помоћ или „немешање пријатеља“ из Србије. Петог јуна 2017. године Црна Гора је постала чланица НАТО. Јавност у Србији и поред медијске пропаганде у Црној Гори и антисрпских потеза њених званичника осећа тамошњи народ као своју браћу и сматра да ће проћи време режима Мила Ђукановића и да ће доћи на власт нове снаге које се неће стидети свог српског порекла и већинског православног карактера.

Оно што посебно брине црногорску власт данас јесте све већи успон и углед опозиције у народу, па предузимју различите манифетлуке да умање и каналишу вољу народа до наредних председничких избора, када ће се вероватно поново кандидовати испред власти Мило Ђукановић. Страх власти посебно је појачан пошто је опозиција на последњим локалним изборима освојила власт у Будви, Котору и Херцег Новом. Такође, успешно је спроведен бојкот избора у Ђукановићевом родном Никшићу, јер је на изборе изашло само око трећине гласача.

Криминалализованом Ђукановићевом окружењу, “појачаном“ Бебом Поповићем и Пинк телевизијом из Србије, очигледно је да се опозиција мора дезорганизовати и разбијати на све начине. Први на удару је био Демократски фронт (ДФ) као највећа опозициона групација. Михаило Чађеновић, возач посланика и вође Нове српске демократије Андрије Мандића, ухапшен је 7. фебруара 2017. године по налогу Специјалног државног тужилаштва због сумњи да је припадник „терористичке проруске организације“, која је наводно требало да изврши државни удар. Неколико дана касније, на захтев главног специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића, Административни одбор Скупштине Црне Горе предложио је Скупштини ЦГ да укине имунитет посланицима Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу. Катнић је без икакавог правног доказа осумњичио посланике за стварање “терористичке организације“.

Катнић је након уласка у Црне Горе у НАТО изнео и нове оптужбе против опозиције.2 У том контексту, посланици владајуће коалиције у Скупштини Црне Горе су почетком јула 2017, на захтев специјалног државног тужиоца укинули имунитет посланику Демократског фронта Небојши Медојевићу. Оптужен је за “прање новца“. На основу оваквих оптужби, хапшење посланика опозиције у новој држави чланици НАТО је требало да уследи у јулу 2017. Међутим, посланици ДФ су се окупили у Народној скупштини спремни да пруже отпор. Да би ситуација била још незгоднија за власт, у згради Народне скупштине се појавио и немачки амбасадор, подршку су дали Дорис Пак и немачка СДП, испред здања се појавио и митрополит Црногорско-приморски Амфилохије. Коначно, ДФ је био најавио и долазак својих присталица испред Народне скупштине и велике демонстрације у случају хапшења.

У истом периоду, власт подстиче и потхрањује сукобе у мањим опозицоним партијама попут Демоса и СНП. У Демосу “побуну конструктивних снага“ предводи Горан Даниловић, а у СНП Александар Дамјановић.

Амбасада Србије у Црној Гори на челу са Зораном Бингулцем континуирано даје потпуну подршку властима у Подгорици уместо да штити држављане Србије, који су похапшени за тзв. „државни удар“. Слично се понашала и конзул Србије у Црној Гори, Драгана Вапа, која је вршила притисак на притворенике поводом „државног удара“.3

Зоран Бингулац скоро никада није реаговао поводом кршења права и угрожености Срба и Српске православне Цркве у Црној Гори. Он је у потпуној колаборацији са режимом Мила Ђукановића и добро би било да га тај режим и плаћа. То је човек који за ово време није убележио ни један резултат на заштити српских националних интереса у Црној Гори.

Много више од наводних аргумената у отвореном писму увређеног Бингулца о његовом раду говоре ставови српских партија, српских културних и друштвених радника, представника медија и свих оних који су у Црној Гори данас угрожени само због своје националности, а које би Бингулац требао да брани, уместо што их продаје. Човек који има част би, у таквој ситуацији, отишао сам или би морао бити отеран. Верујемо да ће Србија што пре увидети потребу за таквим кораком, јер је то избор између националних потреба и потреба Бингулца. Једна од те две категорије обилато је намирена у претходне четири године.4

Када се овако понаша амбасадор Србије у Црној Гори, онда не сме да нас чуди самовоља црногорског министра одбране. Министар одбране Предраг Бошковић нашао се на удару јавности у Црној Гори јер спроводи неразумне и дискриминаторске потезе према припадницима српске националности. Без јасних критеријума, отпустио је или пензионише 22 официра и подофицира. Такав поступак је осудио чак и вишедеценијски саветник и пропагатор сепаратизма у Црној Гори и НАТО лобиста, генерал у пензији Благоје Граховц. Он оцењује чак да министар Бошковић спроводи националну, али и партијску дискриминацију у Војсци Црне Горе: „Војне јединице су претворили у партијске ћелије ДПС-а, а увидом у националну структуру отпуштених војника може се видјети какву етничку дискриминацију министар спроводи. Министру су законом дали надлежност да отпушта војнике под тобоже повољним условима, а да они нису уређени другим законима који регулишу права из пензијске и социјалне области. Сигуран сам да ћемо ускоро бити свједоци отпуста војника по овом основу и то оних за које ДПС процјењује да или нису њихови гласачи или да су српске националности“.

Према виђењу потпуковника Војске Црне Горе, Ненада Чобељића, главни проблем није само тај што је отпуштањем војника „министар прекршио закон и направио кривично дјело“, већ је у овом случају много већи проблем што државни органи игноришу министрову намјеру да се обрачуна са синдикатом који има критички став. Истакао је још и следеће: „Јасно је да људима као што је министар одбране такве ствари сметају и због тога је овакав његов потез био и очекиван, с обзиром да се ради о таквом типу личности. То указује на неко могуће даље незаконито поступање министра одбране, тако да теме о којима треба разговарати јесу шта је позадина свега овога, који су то нови потези и размишљања министра одбране и шта када постигне циљеве које је себи поставио у смислу прилагођавања војне структуре својим личним потребама. Ја сам, подсјећам, неколико пута упозоравао да народ Црне Горе тога треба да се плаши“.5

Контроверзе по том питању изазвале су и недавне изјаве министра Бошковића да је одлука о отпуштањима војника донесена у кооперацији са Војно-обавјештајним одјељењем Војске Црне Горе, након чега је Директорат за људске ресурсе саопштио да отпуштени војници „не заслужују да буду дио одбрамбеног система Црне Горе“. Још само што нису додали да су Срби и да за њих места нема. Ни на овакву дискриминацију Србија не реагује и упорно ћути.

Потпуковник Ненад Чобељић, председник синдиката Војске Црне Горе истиче: „Моје лично увјерење је да је у питању више облика дискриминације. Врло је могуће да су у питању и национална и политичка дискриминација, а можда и још нека. Ја то не могу да потврдим без државних органа који то треба да утврде, и због тога ми организујемо протесте и организоваћемо их још. Дискриминација је сигурно у питању, ја вјерујем и више њих, и увијек је важно да се то испита“, истакао је потпуковник Ненад Чобељић. Бројна отпуштања и насилно пензионисање припадника Војске Црне Горе само показују да „министар одбране хоће да се ријеши свих оних који критикују рад Министарства“ и који безусловно не спроводе слуганску политику Подгорице па и непријатељство према српском народу.6

Поред тога што се режим у Црној Гори непријатељски понашао према Србији и српском народу у целини, за време признавања лажне државе Косово и демаркације граничне линије, те у време гласања за пријем тзв. државе Косово у УНЕСКО и друге међународне организације, данас чини све да се у оквиру НАТО-а промовише кроз уступање инсфраструктуре широм Црне Горе па и кроз употребу јединица Војске Црне Горе, ако то затреба према „непослушним“ Србима на Косову и Метохији, а убрзо и кроз учешће у борбеним групама НАТО које се концентришу према Руској Федерацији. Такав издајнички однос није до сада забележен у историји српско-црногорских и руско-црногорских односа. По томе се актуелна црногорска власт и политика све мање разликује од проусташке власти у Хрватској и са њима све отвореније и сарађује у свим областим. То је та, у суштини проусташка Црна Гора или „Црвена Хрватска“, коју Штедимлија описује на један непримерен начин фалсификовања историјских чињеница. Нажалост таква историја и политика актуелне власти Црне Горе постала је основ за развијање антисрпских осећања и потискивања свега што је српско.

Постоји све више индиција да ће режим Мила Ђукановића почети да хапси челнике српских опозиционих странака, којима је већ прилепљена етикета „непријатеља Црне Горе“, који раде за интересе Русије. То у суштини није ништа ново. Тако су радили и комунисти у Црној Гори за време Другог светског рата и у поратном периоду, убијајући своје идеолошке противнике на најзверскији начин или шаљући их на Голи оток, као познато Титово мучилиште.

„У коначном сукобу двију супротности, Исток—Запад, у Црној Гори, а у недостатку оних политичких разлога који су наводили Његоша да се оријентира према истоку, у овој земљи данас односи тријумфалну побједу дух западне културе и цивилизације, дух одбране традиција чуваних вјековима од предака данашњих Црногораца. Вођена тим духом она полази у будућност путевима, којим се крећу велики западни народи, а да ли ће њено кретање бити за њима или са њима, зависиће од брзине, којом ће Црна Гора стрести са површине лица свога наслагане слојеве мртве историјске прашине, коју су за собом оставили мучни догађаји из њене дуге прошлости.“7 Оваква филозовија деловања јесте у корену режима Мила Ђукановића и сатрапа који га подржавају.

Следећи проблем који се поставља све више као брана између Србије и Црне Горе јесте у томе што режим у Подгорици сервилно и беспоговорно извршава све налоге НАТО пакта. И ако је НАТО за време пропаганде око пријема Црне Горе изјављивао да неће градити базе на простору те државе, ево већ се увелико разговара да ће се то десити у блиској будућности. Ти планови око изградње нових база ће бити реализовани током наредне две године, до 2019. године. „Са великом вероватноћом, једна база ће се појавити на обали, а друга у планинама.8 НАТО жели са тим да дефинитивно загосподари Црном Гором и да изградњом нових база и са већ постојћим на Косову и Метохији има јак ослонац за базирање снага на Балкану у другом оперативном ешелону.

Све се радило у великој тајности од народа Црне Горе, али је ипак опозиција успела да дође до докумената који несумњиво говоре у прилог тези да се ради о погодним локацијама за базирање и распоред радара и извиђачких система. Тако је и Милан Кнежевић обелоданио те намере режима у Подгорици: „Овом приликом желим да црногорској јавности доставим урбанистички пројекат урађен у Министарству одбране, а односи се на планину Сињајевину. Према овом плану, пројекат би требало да третира читав превој Сињајевине, од почетне тачке у Вучју у општини Колашин до завршне тачке Корман код Жабљака, док би централна тачка пројекта била планина Ружица. Овај простор представља идеалну геостратешку позицију за инсталирање радара и војне базе, преко које би НАТО остварио потпуну обавјештајну контролу над Западним Балканом“.9

Убрзо се огласио НАТО да побије изнете информације опозиције у Црној Гори. „У Црној Гори неће бити активности НАТО-а без консензуса црногорске владе. НАТО је само тамо где му та земља пружи добродошлицу. Нема планова за базу док нас не позову“, истакао је Јенс Столтенберг, одговарајући новинарима у Бриселу на молбу да прокоментарише наводе опозиционог Демократског фронта да Алијанса планира да инсталира базе у Црној Гори.“10

Сваком је јасно да је информација НАТО упућена јавности а да то у реалном животу није тако. Црна Гора се неће питати о евентуалном подизању НАТО база, јер уласком у ту војну машинерију држава је изгубила ту врсту суверенитета над својом територијом, морем и ваздушним простором. О плановима Алијансе коначну реч даће неколико њених најмоћнијих чланица које ће превасходно штитити своје националне интересе и неће ни о чему питати Подгорицу.

Из наведених догађаја и понашања црногорског режима, са пуно аргумената могу се извести поражавајући закључци о карактеру и суштини положаја српског народа у Црној Гори. Данас је тешко бити Србин у Црној Гори а још теже политички деловати у оквиру такозваног вишепартијског система. Тешко је схватљив парадокс у држави чије се становништво све до настанка бивше СФРЈ изјашњавало као Срби, да то данас не могу да чине без последица. Читаво време до распадаа бивше СФРЈ комунисти су промовисали настанак црногорске нације и њено насилно удаљавање од суштине српског националног бића, коме припадају. С намером да унапреди статус и положај Срба, у Црној Гори организоване су политичке партије, које су од режима Мила Ђукановића означене скоро као непријатељске и проруске организације.

Без промене устава и гарантовања колективних права српском народу у Црној Гори није могуће афирмисати елементарна права и слободе за Србе, као и друге народе који живе у Црној Гори. Тако је Нова српска демократија иницирала промену Устава Црне Горе.

Самим изјашњавањем као Србин у Црној Гори, аутоматски је човек дискриминисан јер су му знатно умањене шансе за запослење у државним институцијама, јавној управи, болницама, школама, војсци, полицији, безбедносним службама и сл. Док се по попису највише грађана изјаснило да говори српски језик, актуелна власт је учинила насиље кроз промоцију тзв. црногорског језика.

Потребно је учинити све да се у складу са међународним и европским правом обезбеде колективна и индивидуална права Срба у Црној Гори, јер на то упућују и резултати последњег пописа. Још при доношењу Устава Црне Горе 2006. године српски представници тражили су да Устав уважи реалност у Црној Гори зато што је она вишенационална држава, у којој не постоји већински народ па је био предлог да два најбројнија народа у Црној Гори, а то су Црногорци и Срби, буду конститутивни народи, а и да сви други народи којих има преко пет одсто у становништву Црне Горе, стекну статус конститутивности. Да није било комунистичког проглашења и конституисања црногорске нације, не би се данас говорило о угроженом положају српског народа у Црној Гори. Српска православна Црква и српски језек, остали су на бранику српства у Црној Гори, па су од режима препознати као највећи проблем за даље национално и верско унијаћење српског народа.

Под плаштом Црне Горе као грађанске државе Ђукановићев режим у свакодневном животу кроз дискриминацију присиљава Србе, а посебно младе генерације да се одричу вере прађедовске, Његоша и свог националног порекла.

„Дискриминација Срба утемељена је у Уставу Црне Горе. Дакле, Срби су, што се оно каже ни на небу ни на земљи. Немају никакав статус и не постоје у правном поретку Црне Горе, већ су једноставно предмет бруталне политичке, националне, економске и културне дискриминације, сеграгације и обесправљивања“, подвлачи Алексић у интервјуу датом за Спутњик.11

Једино се променом Устава Црне Горе и проглашењем аутономије у општинама где чини већину, могу отклонити аномалије и самовоља црногорског режима да дискриминише Србе, као народ који чини трећину становништва земље. Успостављањем уставне равноправности српског народа могуће је афирмисати национална и грађанска права.

Потребно је да се уставно изједначи српски језик са такозваним црногорским језиком. Данас у Црној Гори може да се користи бошњачки, хрватски и албански језик али српски језик не.

Заштита српског језика и ћириличног писма у Црној Гори јесте стратешки интерес целог српског народа, али тако власт у Србији не делује нити тражи од званичне власти Црне Горе да се то и деси. Тако би српски језик постао званичан и службени у свим општинама у Црној Гори, које су по попису већински насељене Србима. На основу конститутивности, као народ, Срби треба да имају своје представнике у свим институцијама законодавне и извршне власти и да користе српску заставу и остале симболе и нацонална обележја.

Без остварења колективних права српског народа у Црној Гори, у складу са европским законодавством, илузорно је причати о интеграцијама Црне Горе у ЕУ. Сигурно је да ће НАТО и његове водеће силе, пре свега САД и Немачка, чинити све да се не афирмишу права српског народа у Црној Гори, те да се континуирано развија антисрпско деловање, посебно у ситуацији ако Србија остане доследна у спровођењу војне неутралности и не пристане на губитак Косова и Метохије.

 

 

 

 

 

1 Танјуг, Факти, 30.06.2017.

2 http://www.vijesti.me/vijesti/njemacki-sdp-brine-nas-najava-hapsenja-medojevica-945235

3 Амбасада Србије вршила притисак и на Бранку Милић“, ИН4С 21. јун 2017.www.in4s.net/branku-milic-pokusavala-da-slomi-ambasada-srbije/

4 https://govorisrbija.rs/snp-1389-optuzuje-ambasadora-srbije-u-cg/

5 http://srbin.info/2017/11/01/nova-istraga-poturica-cistka-srba-iz-crnogorske-vojske/

6 http://srbin.info/2017/11/01/nova-istraga-poturica-cistka-srba-iz-crnogorske-vojske/

7 Савић Марковић Штедимлија, Црвена Хрватска, Лаус, Сплит, 1991. (претисак издања из 1937.), стр. 26-38.

8 http://informer.rs/vesti/balkan/159308/NATO-GRADI-DVE-BAZE-CRNOJ-GORI-Lider-Milan-Knezevic-razgovoru-Izvestja-OTKRIO-TAJNI-PLAN-ALIJANSE

9 http://srbin.info/2017/11/07/evo-gde-ce-biti-nato-baze-u-crnoj-gori-radi-se-jednoj-poznatoj-planini/

10 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2931206/stoltenberg-bez-nato-baza-u-crnoj-gori.html

11 https://rs.sputniknews.com/analize/201708181112330773-srbija-crna-gora-veze/

-
ОЦЕНИО ДА СЕ РАДИ О ПОЛИТИЧКОЈ НАРУЏБИ УСМЕРЕНОЈ ПРОТИВ ДФ И РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

 

  • Званична Москва сумња у „адекватност и транспарентност спроведене истраге од стране власти у Црној Гори“

         ДЕМОКРАТСКИ фронт представио је црногорској јавности писмо шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, упућено депутату руске Думе и председнику партије Родина Алексеју Журављову, у којем се наводи да категорички одбацује могућност умешаности руске стране у било какве покушаје организовања незаконитих деловања у Црној Гори.

         У писму, које је објавио ДФ, наводи се да судски процес поводом догађаја од 16. октобра 2016. у Црној Гори, за чије се учеснике сматрају лидери црногорске опозиције Анадрија Мандић и Милан Кнежевић, као и руски грађани Е. Шишмаков и В. Попов, има „јасан карактер политичке наруџбе, са циљем дискредитације опозиционе енергије у земљи, као и да се подрије поверење Црногораца према Русији“, преноси РТЦГ.

         „Руска страна категорички одбацује могућност званичне умешаности у било какве покушаје организовања незаконитих деловања у Црној Гори и у вези с тим неутемељене и тенденциозне тврдње Подгорице и њених страних ментора“, напомиње се у писму.

         Како се наводи у писму, резултати рада црногорских истражитеља предочени током претходних судских рочишта показују „апсурдност и неконзистентност најављених оптужби, а уплитања на тему о “руском трагу“ изазивају сумње у адекватност и транспарентност спроведене истраге од стране власти у Црној Гори“.

         Како се наводи, према постојећим информацијама, грађани Русије Е. Шишмаков и В. Попов у Црној Гори или било којим другим земљама нису се задржавали.

         У писму се наводи и да је Министарство спољних послова Русије спремно да оствари сву неопходну сарадњу у заштити законитих права и интереса руских грађана.

         РТ ЦГ објавио је цело писмо на руском језику, за које наводи да је ДФ доставио медијима, а на којем се види да је датирано 3. новембра 2017. године.

         (Танјуг)

fakti.org/rossiya/mid/lavrov-kategoricki-odbacio-umesanost-ruske-strane-u-bilo-sta-nezakonito-u-crnoj-gori

-
Руски држављани Едуард Шишмаков и Владимир Попов, који су у Црној Гори осумњичени за покушај државног преврата и тероризма, имаће сву неопходну помоћ и заштиту Министарства спољних послова Русије, наводи се у писму шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова.

 

 

Лавров је тиме одговорио на писмо лидера руске парламентарне партије Родина Алексеја Журављова о томе какве се мере предузимају за заштиту Шишмакова и Попова, као и захтева да се „по могућности предузму мере за њихов повратак у земљу“, упућено средином октобра.

„По подацима које поседујемо, држављани Русије Едуард Шишмаков и Владимир Попов у Црној Гори или у другим државама нису били привођени. У случају да се Шишмаков и Попов, или њихови званични представници, обрате МСП Русије, оно је спремно да пружи сву неопходну помоћ у заштити законских права и интереса руских држављана“, наводи се у писменом одговору Лаврова који је проследио опозициони црногорски Демократски фронт.

У том писму Лавров каже да је судски процес „у вези са такозваним ‘покушајем државног преврата’ 16. октобра 2016. у Црној Гори“, чији су актери лидери црногорске опозиције Андрија Мандић и Милан Кнежевић, као и Шишмаков и Попов, „има очигледно изражени карактер ‘политичке наруџбине’ чији је циљ дискредитовање опозционих снага земље и поткопавање поверења Црногораца у Русију“.

„Резултати рада црногорских истражних органа представљени на претходним судским рочиштима демонстрирају апсурдност и неоснованост изнешених оптужби. Тезе о ‘руском трагу’ изазивају сумње у адекватност и транспарентност истраге коју су спровеле власти у Црној Гори“, наводи се у том писму.

У поруци се наводи да Русија „категорично одбацује могућност званичне умешаности у било који покушај организације противправних акција у Црној Гори и одбацује, са тим у вези, површне и тенденциозне тврдње Подгорице и њених иностраних ментора“.

Лидери ДФ су током судског процеса изнели сумњу у постојање Шишмакова и Попова.

Подсетимо, држављанин Црне Горе Ананије Никић који је у земљи оптужен за покушај државног удара и тероризам 16. октобра прошле године, добио је политички азил у Русији.

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/sergej-lavrov-eduard-sismakov-i-vladimir-popov-optuzeni-za-drzavni-udar-u-crnoj-gori-imace-svu-neophodnu-pomoc-i-zastitu-msp-rusije.html

-

Тврди да то није било чак ни упозорење већ савет САД како да Србија иде брже ка Европској унији. Ето, у чему је амерички смисао постојања ЕУ. Да све буде кристално јасно: похвалио је Црну Гору за увођење санкција Русији, нагласивши – и да се то од ње „није технички тражило“ и да у Вашингтону то сматрају узором који Србија треба да следи. Срби могу само да кажу: Боже, сачувај нас оваквих „пријатеља“ и оваквих „савета“


ПОРУКА Србији да не седи на две столице је била савет, а не ултиматум, рекао је заменик помоћника америчког државног секретара Брајан Хојт Ји на скупу о Балкану у Центру за међународне односе у Вашингтону, преноси данас Глас Америке.

Он је прецизирао да је то рекао у контексту напретка Србије ка Европској унији.

„На конференцији у Београду пре недељу дана сам, можда несмотрено, употребио српску изреку да се не може седети на две столице – али то је било у контексту савета Србији, како да брже иде ка ЕУ. То није био ултиматум, нити упозорење. Тема дискусије је била како да Србија напредује брже ка ЕУ и ја сам дао неколико савета, укључујући и тај да би Србија, као и друге земље које иду ка ЕУ, требало да буде у потпуности посвећена томе. Другим речима, да својим партнерима у ЕУ то стави до знања”, рекао је Ји на питање новинарке Гласа Америке.

Он је поменуо Црну Гору, која је, по његовим речима, пример како се брзо иде ка ЕУ.

„Чланице ЕУ имају на уму да је Црна Гора увела санкције Русији – е, то је само један пример, али када земља као Црна Гора од које се то није технички захтевало, као ни од Србије, уведе санкције Русији, то је јасан сигнал да је земља посвећена и то је био мој савет Србији, да покаже да је у потпуности посвећена” рекао је Ји.

Глас Америке наводи да је Ји ипак истакао да Русија, с једне стране, и САД и ЕУ с друге, имају потпуно супротне визије региона.

Званичник Стејт департмента је, говорећи о Косову, подсетио на иницијативу председника Србије Александра Вучића за унутрашњи дијалог о Косову и рекао да, осим унутрашњег, треба водити дијалог и између Србије и Косова, и то много брже него што се сада чини.

Истакао је и да је то савет, а не ултиматум, и да ће коначну одлуку донети владе у Београду и Приштини.

(Бета)

 

fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/sad-ji-preporucuje-srbiji-da-vodi-antirusku-politiku-poput-montenegrinske-podgorice

-

Владимир Фролов

Благоје Граховац, пензионисани генерал ВЈ, одавно познат по заслуженом надимку „Благоје натовац“ закукао је над Србима који су као активни официри и подофицири у монтенегринској војсци служили.

Благоје се згражава над одлуком министра одбране Предрага Бошковића, и потом над саопштењем Директората за људске ресурсе, да отпуштени војници „не заслужују да буду дио одбрамбеног система Црне Горе“!

Добро обавештени кажу, да се Благоје надао да ће бити први министар војске натоовске Монтенегрије, те изгледа – „Не лаје куја села ради, већ себе ради“- како гласи пословица!

Али, није именован, нашло се и послушнијих, међутим Благоје не одустаје, те сада „штити угрожена права“ Срба, јер су сви отпуштени сасвим случајно Срби из Црне Горе!

Кад је требало бранити и заједничку државу и угрожени српски народ, Благоје се баш исказао у оној народној – „бјеште пете, по*ра вас гузица“, а потом и писањем књига у којима износи своју „истину о великосрпским намерама“, ал узалуд беше!

-
Русија је одбила Црној Гори да изручи црногорског држављанина Ананија Никића осумњиченог за умешаност у планирање наводног покушаја тероризма на дан парламентарних избора октобра прошле године, објавили су подгорички медији.
„Дописом Генералног тужилаштва Руске Федерације од 9. октобра обавештени смо да је Ананије Никић, чије је изручење затражено молбом од 6. априла 2017. године, добио статус избеглице, због чега није могуће удовољити молби за изручење“, саопштено је дневном листу Побједа у Министарству правде Црне Горе.

 

 

Никић је службени преводилац опозиционог Демократског фронта (ДФ), чији су челници такође оптужени за умешаност у неуспелу заверу, наводно организовану од стране одређених структура из Русије, а с циљем да се спречи улазак Црне Горе у НАТО.

Црногорске власти су средином октобра упутиле захтев властима у Русији да их обавесте у којој је фази поступак за изручење Никића који је 2. априла ухапшен у регији Ростов, након чега му је одређен екстрадициони притвор.

Након неколико месеци проведених у притвору званични преводилац ДФ-а се нашао на слободи, уз обавезу да не сме да напусти територију Русије и да редовно треба да се јавља њиховим властима, наводи лист.

Поступак против Никића одвојен је од судског поступка против 14 руских, црногорских и српских држављана којима се пред Вишим судом у Подгорици суди за покушај тероризма.

(Бета)

 

www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-pravde-crne-gore-rusija-odbila-da-izruci-ananija-nikica-osumnjicenog-za-pokusaja-terorizma-na-dan-parlamentarnih-izbora.html

„Јенки, иди кући!“ је надалеко познати поклич који се протеклих деценија често могао чути на свим меридијанима где је љубитељима слободе додијало грубо америчко мешање у унутрашње ствари њихових – и не само њихових – земаља. И горе од грубог мешања – гола агресија. Умотана у шарени папир „добрих намера“, „хуманости“, „демократи(заци)је“, и сл. Попут нпр. бесомучног бомбардовања вијетнамског градића Бен Тре у фебруару 1968. којег је, по речима једног америчког мајора, „било неопходно уништити да би се спасао“ (од Вијетконга).

Благом иронијом судбине, један Американац највероватније кинеског порекла ових дана и месеци инспирише на тај исти поклич на нашим просторима. Хојт Брајан Ји је, после успешно спроведеног „меког пуча“ у Македонији, добио прилику да се додатно посвети Србији. Да нас подучава о томе на колико столица треба да седимо, с ким да се дружимо, како да боље живимо… Црче човек од бриге за нас и нашу будућност. Из чистог алтруизма, ништа слабијег од Сорошевог. Са понудама које се не одбијају, ако је судити по реакцијама из већег дела власти.

Или се, можда, ипак могу одбити?

„’Република Српска је јака и не може јој ништа Хојт Ји, нити ме занимају његове намјере’, изјавио је предсједник Републике Српске Милорад Додик за ‘Ало’“, гласи вест Радио телевизије Републике Српске од 10.8.2017. „Додик је нагласио да Република Српска не зависи од Јиа, нити од било кога другог. ‘Она зависи од нас који живимо овдје и наше опредјељење је веома јасно. Нека се Хојт Брајан Ји позабави собом, а он није тај који се треба бавити нама’, поручио је Додик.“

Ево једноставног питања: да се овако све време причало са Јием и сличнима, да ли би сада Србија била у ситуацији да јој један другоразредни чиновник Стејт департмента дрско соли памет о томе да ли треба дати дипломатски статус особљу (истински) Хуманитарног центра у Нишу, којег је Русија о свом (поприличном) трошку успоставила како би се, између осталог, санирале последице дивљачког бомбардовања Србије у режији управо Јиове (лажно) хуманитарне земље?

Ево и бар делимичног одговора:

  1. На првом месту, имунитет руском особљу у Нишу је требало дати чим је обећан, односно чим је споразум потписан, у априлу 2012, дакле кад је председник био Борис Тадић. С обзиром да није – што је донекле и разумљиво, с обзиром да је Влада тада била у техничком мандату – према речима амбасадора Чепурина, Русија очекује да„Србија испуни обавезе које је преузела насебе“, односно да то уради данашња напредњачко-социјалистичка власт. Иста власт која је ко зна колико пута до сад ламентирала о томе како је „морала“ да преузме обавезе које су јој у аманет оставили претходници. Само – како то да су Вучић и Дачић „морали“ да испуне само оне обавезе који су ишли у корист Запада или на штету Србије, а не и ону која је преузета према Русији и која би, у исто време, донела само корист Србији? У сваком случају, толико Вучићево и Дачићево мрцварење, кукавичлук и неискреност (очигледно утемељени на претходно датим обећањима западним покровитељима) су само охрабрили противнике било каквог руског присуства у Србији да од давања имунитета руским спасиоцима направе проблем епских размера. Намирисали су крв и послали ловачког пса да заврши посао.
  2. Амерички притисци би се сигурно наставили, али је велико питање да ли би америчко понашање било исто, односно у тој мери дрско. Штавише, са јединственим, тврдим (све)српским ставом са обе стране Дрине, Американци би били суочени са много већим изазовом, и питање је да ли би они били у стању да тако ефикасно угуше Македонију, или толико лагано утерају Црну Гору у НАТО, да нису могли да рачунају на пацификовани Београд. Вучићева и Дачићева снисходљивост нам, сада је више него очигледно, није донела ништа, осим „привилегије“ да наставимо са постепеним одрицањем од оно мало суверенитета, оно мало позиција на КиМ и оно мало маневарског простора у окружењу што нам је остало, уз „шлаг на торти“ у облику јавних понижавања од стране западних, првенствено америчких дипломата.
  3. Да се у Београду разговарало са странцима као што се то последњих година чини у Бања Луци – и да се, наравно, поступало у складу са речима – национални дух би нам био на много вишем нивоу, и јавно мњење патриотски много хомогеније. Последично, војна, економска и културна сарадња са савезницима, поготово са Русијом, би била сигурно развијенија, што би оставило мање простора за уцене са Запада. Опет, то би свакако битно утицало на однос Запада према нама. Или би морали да омекшају, или би, ако би кренули ђоном, само дали повод нашим пријатељима да нам још више помогну, односно отворила би нам се нека друга, иначе много перспективнија врата.

Е, сад, ових дана су се могли чути и први оштрији тонови из бар једног дела власти, посредством министра одбране Вулина, који је, неочекивано директно, прво реаговао на придике Кајла Скота о његовим похвалама на рачун легендарног генерала Лазаревића, а затим и на Јиеве примедбе да Србија „не може седети на две столице“.

То би могао да буде добар почетак – под условом да буде праћен и делима. На првом месту – давањем заслуженог, обећаног и дуго очекиваног имунитета особљу Хуманитарног центра у Нишу. С обзиром на најновије, врло снажно упозорење из Москве – да се Америка „не меша у сарадњу Србије и Русије“ – јасно је да руска подршка у случају непримерене и/или непријатељске америчке реакције не би изостала. Дакле, изговора нема.

А ако Ји буде имао неких примедби, треба му поручити, као што је то већ урадио Додик, и како би му засигурно поручио и Стив Бенон, Трампов „адут у сенци“, који је у говору у познатом Хадсон институту нешто слично управо (поново) поручио и вашингтонском естаблишменту („Начин да остваримо Pax Americana је да прво сами постанемо робусно и снажно друштво, које не покушава да намеће свој начин живота и своја веровања другим људима“), да се „позабави собом“.

Или, у преводу: Ј(енк)и – иди кући! И поведи Скота са собом.

-

Владимир Фролов

У склопу бруталне кампање убеђивања Срба о „неминовности“ приступања западном војном савезу, Vесли Кларк, некадашњи командант NATO за Европу, који је наредио злочиначко бомбардовање Србије у операцији „Милосрдни анђео“, а садашњи пљачкаш угља у српској јужној покрајини, радо је дао интервју за подгоричке „Dnevne novine“, притом изјављујући да је Црна Гора (читај Монтенегрија), најчистији пример вредности, нарочито истичући – „usvajanje zapadne civilizacije i podizanje standarda života, za život po demokratskim standardima“!

„Nadam se da će se Srbija ugledati na Crnu Goru, videti vaš primer i slediti vas u tome“! Подгоричке „Dnevne novine“ наглашавају, да је драги Vесли у свом интервјуу истакао – „da su silu 1999. godine pre svega koristili kao poslednje sredstvo“!

За такве жеље некоме,Срби из Црне горе имају старински одговор –„Нека куме,нека, далеко ти лијепа кућа“!

-

Вала, да има иоле образа још би се та Бранка Милић захваљивала теби, стрика Мило, уместо што „аветна“ штрајкује глађу у притвору, ја да ти кажем!

Еј, годину дана (мимо одлуке Уставног суда, додуше) ти њу трпиш, храниш, тетошиш…излежава се у затвору док ти онолико гладних, обесправљених, унижених и бескућних бауља Црном Гором, жељна да их притвориш па да се ко људи наједу, одморе, окупају, почину у чистој постељи…

Њој си, ето, дао прст а они би, незахвалница мучена, целу шаку, ко да их имаш вишка па не знаш куд би пре с њима без да их пружаш сваком „пашчету“ које храниш, а оно те уједе?!

Зна се, вала, за шта су стрика Милу потребне шаке: да пригрли, приграби, захвати, омеђи колко може (а може, машала), док прст не жали- радо га пружа сваком ко иште и не иште…онај понајвећи, средњи, за који се лако ухвати…

Е, тај и такав несој од те Бранке се сад излежава тобож штрајкујући глађу, а гарантовано се мало подгојила за годину дана Миловог „ол- инклузива“, па би чисто да дотера линију, ал ваља дијету представити као вид политичке борбе, да је не зезају другарице кад изађе!

Кад изађе, јесте, мада не бих ја то брзо на слободу, стрико, јер ако је већпритворена под тако тешком оптужбом за припремање оног државног удара, не би се та мени скоро неба нагледала!

Но, ти ниси ја и у томе јесте твоја највећа слабост коју, видиш, користе и злоупотребљавају!

Душеван си и правичан човек, нико код тебе не робија тек зато што је рекао нешто против тебе, ил што ти је опозиција, рецимо, већ зато што није учинио ништа, али и то ништа је довољно за најмање годину дана притвора, јер да ваља чему и да је какав човек та жена- учинила би нешто!

Мислим, јесте она „учинила“! Припремала је државни удар, мада постоје докази само за то да је припремала ручак, али зна се добро ко у Црној Гори има данас за ручак- страни плаћеници, домаћи издајници, Срби и непослушни Црногорци, углавном!

Монтенегрини немају, али се не жале и не припремају државне ударе, јер цене и тај прст што им дајеш, куну се у њега, целивају га ко мошти, свију се око њега кад потера глад, па им лакше…

А, ова бесрамница је, докази непобитно веле, ем Српкиња, ем је ухваћена са шналом за косу од 15 сантиметара, а сви добро знамо да тол’ке шнале у рукама професионалца нису тек за фризуру, већ оружје!

Кад већ није нађено никакво ваља и шнала као доказ, а коме је до спрдње са њом тај се на шналу убо није и не зна шта су ране јуначке!

Хвала Богу не знаш и ти, добри мој и помало поштени стрика Мило, фала му што те је сачувао од те пошасти, јер замисли шта би био да је државни удар заиста успео?!

Замисли да су непостојећи терористи без икаквог оружја успели у намери да ти преотму Монтенегро (Црну Гору не поседујеш); да те, далеко било, свргну с власти иако си је унуцима обећао за пунолетство; да, куку мени, више не господариш државом ко добри Самарићанин (пуни ти самари, вала, машала и за то) како иначе чиниш већ, ево, чини се читав век а не тек 30 година?!

Срећа, Богу хвала, па државни удар не може проћ’ тамо где нема државе већ Ђукановић- нахије у којој на срећу не владају закони већ обичајно право да немаш обичај сјахат’ с власти ни када кљуне ко кљусе!

Само оседлаш следећег и ђиха, каубоју мој усамљени у сутон свега што мсили својом а не твојом главом!

Срећа па си на време прозрео ту фалангу која је голорука а наоружана до зуба (ништа ниси учинио ако им их ниси избио до сада, ујешће то опет) кренула у смирај оног дана да удари на нешто за шта су наивно мислили да је држава а не приватни посед, а зна се како пролази свако ко загази на туђе..?

Па, ниси ти Монтенегро деценијама сређивао по свом укусу и мери да би сад свака „фукара“ могла да бане на праг и каже: „Мило- доста је било!“

Чега доста, аман?!

Власти Мила Ђукановића?!

Па, човек не влада већ поседује! Не руководи већ располаже! Није политичар већ газда и домаћин човек, а на домаћиново се не улази без најаве ил позива!

Наравно, није стрика Мило аблек па да позива тамо неке елементе да му изводе државне ударе, кад је с државом давно раскрстио!

Па, знате ли, аматери, колико је година пре вас он ударио државу посред чела, ено јој још звони у глави…

Касните, боранијо, касните! Ударајте негде где је шта остало од државе, у етно-село „Мило и чобанија“- не дирајте!

Срећа и то па ни Србија није насела на провокацију, па чини све да не учини ништа за своје држављане, иако је Уставни суд Милоленда пресудио да је притвор Бранки Милић неуставан, ал шта је суд до зграда само, док је једина званична судска институција- Мило Ђукановић!

Само ти хапси и не пуштај то на сунце, стрико, покушаће они и на њега да ударе, а зна се ко је једино сунце нашег неба!

Стрика Мило, разуме се, сијао нам довека, и малени му сателит Алек- види их како се весело окрећу око своје осе, ко помахнитали карусел…

(Два у један)

91.222.7.144/hronika/mihailo-medenica-hapsi-i-ne-pustaj-milo-nazdravlje-ti-bilo.html

-

У Црној Гори је закључно са 30. септембром 16.060 компанија имало блокиране рачуне, што је за 253 више него у претходном месецу, подаци су Централне банке.више од 16.000 компанија Crna Gora: Blokirani računi više od 16.000 kompanija

Од укупног броја блокираних предузећа, 3.480 их је на евиденцији Централне банке Црне Горе, али нису у евиденције Централног регистра привредних субјеката Пореске управе.

У складу са Законом о платном промету, обавеза је Централне банке да објављује податке у вези са поступком принудне наплате односно назив компаније, износ због које је рачун блокиран, те број дана непрекидног трајања блокаде.

Податке Централна банка Црне Горе објављује једном месечно.
Извор: ГдеИнвестирати/Срна