четвртак, децембар 14, 2017

Тагови Вести таговане са "Црногорци избрисали Немањиће"

Црногорци избрисали Немањиће

-

Из статута народног музеја Црне Горе „нестала“ српска династија која је владала Зетом

 Стефан Немања

ИЗ Статута Народног музеја Црне Горе, из дела који обухвата истраживање, прикупљање, стручну обраду и презентацију музејских предмета који се односе на династије које су владале Црном Гором, избрисани су Немањићи, који су владали Зетом скоро два века, а чији је родоначелник Стефан Немања рођен у данашњој Подгорици! „Новости“ су безуспешно покушавале да од надлежних у Музеју дођу до одговора зашто је то учињено.

Академик ЦАНУ др Зоран Лакић је запањен овом вешћу.

– Просто невероватно! Али могуће! Легенда каже да је своју историју Црна Гора почела као земља богова. Одиста Црна Гора има „бескрајно много прошлости“. На бројним историјским раскршћима „алтернативна историја“ нудила је своја тумачења. Бојим се да и у овом случају „алтернативни историчари“ имају задњу реч. Иза њих стоји актуелна политика, зато Подгорица више није Немањин град – каже за „Новости“ професор Лакић. – Одиста би требало проверити шта пише у новом статуту Музеја Цетиње и шта је писало у ранијем статуту. Како је и зашто дошло до ових измена? У противном, Црна Гора је на путу да постане земља чуда, иако је почињала своју историју као земља богова! Немањићки период је могуће избрисати из статута Народног музеја, али не и из историје Црне Горе.

Професор Веселин Матовић каже да је брисање Немањића само део културоцида који се спроводи над српским народом у Црној Гори.

Академик ЦАНУ др Зоран Лакић

– Избацивањем Светог Саве, Теодосија, Доментијана, Јефимије, Стефана Лазаревића из наставног програма режим поручује да у Црној Гори нема српских писаца ни српског језика, а ни Српске православне цркве. То значи да нема ни српског народа, а неки би очигледно волели да га никад није ни било – каже за наш лист Матовић. – Избачене су чак и епске народне песме „Женидба краља Вукашина“, „Косовка Девојка“, „Марко Краљевић укида свадбарину“, „Деоба Јакшића“, „Ропство Јанковић Стојана“, „Хасанагиница“…