среда, јануар 17, 2018

Тагови Вести таговане са "Данијел Сервер"

Данијел Сервер

Нама Србима је добро познат господин Данијел Сервер, али не као уважени професор и експерт за Балкан са вашингтонског Johns Hopkins универзитета, него као особа која је добро умрежена у разним америчким обавештајно-политичким и сличним структурама, човек који наступа као врло агресиван антисрпски јуришник НАТО, који себе сматра експертом за Балкан, а посебно експертом за „српско питање“.

Иступ господина Д. Сервера у најновијем издању часописа „Савета за међународне односе“, а који је пренео и „Глас Америке“, представља још једну потврду са колико „самопоуздања“, „умешности“, „знања“, „обавештености“ и „аналитичности“ господин Сервер наступа, овог пута позивајући председника САД, Д. Трампа да „поступи хитно да би се сачували мир и стабилност на Балкану“. Контекст у коме се огласио господин Сервер укључује и његов став и однос према Србији и српским интересима на Балкану, који нам нису нимало наклоњени, у коме он покушава да утиче на одређене аспекте америчке политике на Балкану и да оснажи своју „реалну (гео)политичку тежину“, која и није више нарочита. У најновијем иступу господин Сервер нам „сервира“ неке своје старе ставове и предвиђања, која покушава да актуелизује у контексту наводне забринутости за очување мира и стабилности на Балкану, па у том смислу предочава и опције за решавање „пољуљане политичке и безбедносне ситуације на западном Балкану“, са којима је наводно упознао и Конгрес и Белу кућу.

Господин Сервер понавља већ стару и отрцану фразу НАТО савеза, коју нарочито истичу САД, а то је: „главни узрочник нестабилности на западном Балкану представља мешање Русије“, која, како каже Сервер, „не жели прозападни и продемократски развој тог дела Европе“. Иако Сервер не предвиђа нови велики рат на западном Балкану, он не искључује избијање насиља због «екстремиста» у Албанији, Македонији и Србији, који би могли, по његовом мишљењу довести до новог етничког чишћења, померања граница, даље исламске радикализације итд.

За избијање новог насиља, о коме говори Сервер, као одговорне, поред Русије види „домаће радикалистичке снаге“ различитих етничких група, не помињући „заслуге“ за изазивање нестабилности на западном Балкану водећих западних земаља и кључних партнера из НАТО пакта. Напротив, он се залаже за појачану западну дипломатску и економску интервенцију и при томе нуди више опција, по којим би се уставне реформе у БиХ одвијале по мери САД, решио статус «Косова», које би постало члан ОУН, а Македонија добила име под којим би могла несметано приступити НАТО пакту и ЕУ.

Он се залаже за убрзано спровођење политике европске интеграције западног Балкана, која је запала у ћорсокак због низа тешкоћа у ЕУ, почев од Брегзита, мигрантске кризе, неслагања око опстанка еврозоне и сл. па онда нуди опцију много активнијег америчког ангажовања на западном Балкану. Опцију прекрајања граница на западном Балкану он одбацује, иако се за исту некада залагао, јер је то идеја која је, како то Сервер каже, „супротна америчким интересима и основним демократским вредностима САД“. Претходно прекрајање граница на постјугословенском простору, и претходно насилно прекрајање граница Србије, отимањем КиМ, очито да су били у складу са америчким интересима и демократским вредностима САД.

Зашто је господин Сервер стао на „западно-балканску линију за сервирање“, да се изразимо спортским речником, баш у овом тренутку? Због следећег: униполаризам који је до скоро неупитно владао светом повлачи се пред новим изазовима; западна експанзија на исток и југоисточну Европу слаби, упркос свим, а посебно милитаристичким настојањима његових протагониста; нови биполаризам, који професор М. Степић назива „антагонизмом проамеричког и антиамеричког света“, све више снажи, а за тај нови биполаризам најбољи индикатор је КиМ, као посебна врста „сеизмографа“, како то рече професор М. Степић; рађа се постатлантистички свет и постатлантистички Балкан, који ће довести до повлачења атлантизма са Балкана све до исписивања нових граница на западном Балкану.

Због свега овога господин Сервер снажно хвали напоре потпредседника САД Мајка Пенса, који је преузео водећу улогу у одређивању политике САД према западном Балкану. Главна полуга САД у снажењу свога присуства на западном Балкану јесте „Америчко-јадранска повеља“ (А3), чији је званични назив „Повеља партнерства између Македоније, Албаније, Хрватске и САД“, потписана у мају 2003. године у Тирани. Црна Гора и БиХ Повељи су се придружиле 2008. године (А5), док је Србија добила статус посматрача. Ова врста регионалног повезивања под вођством САД се представља као стратешко партнерство међу државама чланицама које имају заједничке интересе, као што је јачање међусобних билатералних и мултилатералних односа и јачање односа са осталим државама у региону, са циљем да се обезбеде интеграције у европске, политичке, економске, безбедносне и одбрамбене институције. Оваква врста „сарадње“ између набројаних држава чланица Повеље и САД у ствари омогућава снажну полугу САД да чврсто за себе вежу земље западног Балкана и да истискују сваки облик присуства и утицаја Русије у региону.

На западном Балкану се води жестока битка за превласт између САД, које настоје искоренити сваки облик присуства Русије, и Русије која настоји обезбедити своје легитимне интересе и у овом делу света, пре свега остваривањем и развијањем партнерских и пријатељских веза и односа са Србијом, РС, Македонијом, па и са Црном Гором.

Србија још увек одолева притисцима западних земаља (САД, водећих чланица ЕУ, ВБ и др.) и одбија да уведе санкције Русији и да у целости прихвати спољну и безбедносну политику ЕУ, посебно када је реч о односима спрам Русије; остварује снажну војну и војно-техничку сарадњу са Русијом, додуше нешто мањег интензитета када је реч о заједничким војним вежбама него са земљама НАТО савеза; истрајава на војној неутралности; одбија да призна самопроглашену косовску државност, прибегавајући за одређено време „унутар-друштвеном дијалогу“, покушавајући да купи време. Због свега тога, она снажно иритира своје западне «партнере», а у последње време све више САД. Због тога и из ЕУ и САД стижу све отворенији иступи, да од уласка Србије у ЕУ нема ништа док не призна «Косово».

Пошто Србија има снажно упориште у СБ ОУН, односно подршку Русије и Кине као сталних чланица СБ за очување интегритета земље и спречавање пријема Косова у ОУН, „наши западни савезници или партнери“ све више притискају Србију и њену Владу да она сама (Србија) учини први корак на унутрашњем плану у погледу (не)признавања «Косова», како би коришћење права вета од стране Русије и Кине у СБ постало сувишно.

Истовремено, НАТО настоји да се прикаже као искрен партнер и пријатељ Србије, који снажно цени и подржава одлуку Србије о војној неутралности и како је НАТО спреман да сутра Србији помогне у сваком погледу. С друге стране, и државно руководство Србије, ситним корацима, покушава да отупи оштрицу неповерења, па и презира према НАТО, који још увек постоји у нашем друштву, због којих велика већина грађана Србије не жели да се Србија придружи том војно-политичком савезу. Сва досадашња „смекшавања“ до сада чврстог декларативног става српског руководства да неће признати самопроглашено Косово као државу, дала су одређене резултате на практичном плану кроз примену различитих одредби Бриселског споразума у „процесу нормализације односа“ „Приштине и Београда“. У вези са овим, Сервер је рекао „да је Србија признала Косово, јер је Београд већ прихватио у споразуму постигнутом са Приштином, легитимитет уставног и правног поретка Косова на читавој територији. Косова“.

Све ово што смо до сада рекли утиче на процес атлантских и евроинтеграција западног Балкана. Односи између САД и ЕУ нису такви да би се проблеми западног Балкана видели на исти начин или решавали истим методама и средствима. САД настоје задржати свој утицај на ЕУ, користити савезништво са ВБ, која напуста ЕУ, још чвршће везати судбину својих досадашњих верних „савезника“ са западног Балкана (Албанија, Косово, БиХ и Хрватска), и савезника из „Нове Европе“ (Пољска, балтичке земље) и убедити их да једино САД могу испунити њихова очекивања.

Зато имамо све израженија лобирања, у која можемо сврстати и иступе господина Сервера, да се амерички председник што хитније и интензивније укључи у „смиривање и стабилизовање мира на западном Балкану“, како би САД преузеле диригентску палицу од ЕУ. Због свега тога господин Сервер предлаже да САД одреде-именују специјалног изасланика за западни Балкан, који ће решавати наведена питања и давати препоруке за даље америчко ангажовање на западном Балкану и југоисточној Европи. Можда нам се ускоро појави неки нови Холбрук, са свим оним што је овај представљао и радио на штету српских интереса на постјугословенском простору.

Према неким изворима, САД дају Приштини и Београду рок од 18 месеци да заврше преговоре, нормализују односе (читај да Србија омогући «Косову» интеграције у све међународне организације укључујући и ОУН). Зато приштинско руководство захтева од ЕУ да прихвати веће ангажовање САД у преговорима са Београдом у оквиру бриселског дијалога, индиректно шаљући поруку да то могу да окончају само САД, и на тај начин снажно иритирају ЕУ. Истовремено, САД притискају РС да се помири са централистичким тежњама бошњачког политичког Сарајева, и пружа подршку бошњачком руководству у Сарајеву, не осуђујући ратно-хушкачке наступе Бакира Изетбеговића и одлучно захтевају да се „умањи или искорени“ утицај Русије у РС.

Дакле, господин Сервер се брине за очување мира и стабилности на западном Балкану тако што призива да проблеме решавају они који их производе – спољне факторе, оптужујући домаће снаге за изазивање нестабилности па чак и могућих оружаних сукоба. Стање односа на западном Балкану се представља много запаљивијим него што оно јесте, па се због тога подстрекавају домаћи политичари који су склони радикализму и дестабилизацији мира, као што су то неки бошњачки политичари у БиХ и Рашко-полимској области, албански у Албанији, Србији, Македонији и КиМ. Уколико се споља настави подгрејавање нереалних амбиција и тежњи албанских и бошњачких политичара на штету српских националних интереса, као и прећутно одобравање радикалних и националистичких иступа хрватског руководства, те гурање РХ као НАТО чланице и чланице ЕУ да се меша у послове других земаља на западном Балкану, те наставак притиска на Србију и РС да се дистанцирају од Русије и смање ниво сарадње, онда ће мир и стабилност на западном Балкану заиста бити угрожени.

 

-

Драган Милашиновић

Иако су му образи све упалији а уши све веће, што је најбољи доказ да му је већ поодавно време за пензију, Данијел Сервер не одустаје од своје ратнохушкачке реторике по којој га знамо још од деведесетих година прошлог века. Очигледно не схватајући нове политичке реалности, а изгледа ни чињеницу да је Бжежински умро, а Клинтоновима одзвонило у сваком смислу, овај промотер пропале концепције Америке као светског полицајца у најновијем издању часописа Савета за међународне односе позива администрацију америчког председника Доналда Трампа да “поступи хитно како би се сачували мир и стабилност на Балкану”.(1) 

Будући да као главни узрок балканске нестабилности види мешање Русије, за коју наводи да не жели прозападни и продемократски развој тог дела Европе, очигледно је шта Сервер подразумева под “хитним поступањем”, формално се залажући за појачану дипломатску и економску интервенцију. У свом писанију он наводи три модела која би могла спречити избијање “хаоса” на Балкану.

Први је наставак спровођења политике интеграције Западног Балкана у ЕУ за који каже да га је Брисел до недавно успешно спроводио, али сматра да због унутрашњих проблема ЕУ нема снаге да ту ствар истера до краја, па самим тим и није више реална. Сматрам да би било корисно да Вучић ово прочита и схвати како Америка гледа на његова замлаћивања са поглављима и условима.

Другим моделом, за који каже да га предлажу неки “аналитичари, али и политичари”(2), но тобоже не и он, Сервер сматра нове промене граница на Балкану, али истиче да у томе не види трајно решење. То просто чуди јер је био отворени заговорник и разбијања СФРЈ, и разарања СРЈ, и цепања Србије, па лично не верујем да би му ова опција, под условом да је на српску штету, нарочито сметала. У сваком случају алузија на Велику Албанију је очигледна.

Као трећу могућност (модел) он предвиђа нову америчку иницијативу за Балкан “али у области само неколико најважнијих питања, укључујући уставну реформу у Босни и Херцеговини, статус Косова и питање имена Македоније”(3).

При томе веома је занимљиво Серверова процена  да су две најмекше мете руског уплитања на подручју Западног Балкана Република Српска и Македонија.

„Русија ће учинити апсолутно све што може да спречи улазак Македоније у НАТО, као што се борила против уласка Црне Горе у НАТО, док ће у Републици Српској предузети све што буде могла да Милорад Додик никада не прихвати ниједан предлог за уставну консолидацију Босне и Херцеговине”, оцењује Сервер и додаје је да је на Америци да то промени.(4)

Да овде застанемо. Данијел Сервер, “експерт” за Балкан америчке “дубоке државе”, не сматра проблемом статус Косова, који не може бити решен онако како он жели без “сарадње Србије”, нити помиње руско деловање у нашој земљи. Дакле, он је сигуран у Вучића да ће прихватити независност Косова, али и да неће направити проруски заокрет! Више се боји одступања Македоније, у којој су Американци пре само пар месеци инсталирали своју владу. Наравно, јасно је да под “уставном консолидацијом” БиХ подразумева њену унитаризацију, па му смета Додик. Али, ни ту не размишља да би Србија, као гарант Дејтонског споразума, могла да се супротстави “уставној консолидацији”.  Сервер, значи, нигде и у ничему не види Вучића као претњу или сметњу америчким интересима на Балкану. Сетите се тога када видите Вучићева пренемагања како га Америка руши …

Иако Серверово писање у часопису Савета за међународне односе, једном од упоришта америчке “дубоке државе”, у суштини представља притисак на Трампову администрацију, јер “препоруке” су њој намењене, оно коинцидира са Вучићевим активностима на “унутрашњем дијалогу” и најновијом поруком нацији шта ЕУ од нас очекује, као и захтевом шиптарских званичника да се Америка директно укључи у процес решавања статуса.

Нема шта, Сервер сервира на Вучића, сигуран у ас …

 

 

 

 

 

  1. www.politika.rs/scc/clanak/392794/Server-Tramp-da-postupi-hitno-i-sacuva-mir-na-Balkanu
  2. Исто
  3. Исто
  4. Исто

Приштина — Амерички стручњак за Балкан Данијел Сервер каже да би захтев Албанији да изда пасоше градјанима Косова умањио „суверенитет Косова“, пише приштински Зери.

Сервер је у интервјуу за тај лист истакао и да Албанија вероватно неће одобрити тај захтев, јер када би то учинила угрозила би сопствену перспективу за европске интеграције, наводи се у прес клипингу Унмика.

Председник Косова Хашим Тачи затражио је недавно од председника Албаније Иљира Мете, који борави у посети Приштини, да грађанима Косова омогући добијање албанског држављанства како би, како је рекао, избегли изолацију ЕУ, али му је албански званичник одговорио да то није решење.

Сервер се осврнуо и на питање једнострано проглашене независности Косова, наводећи да не сматра да би Србија требало да призна Косово непосредно пре уласка у Унију.

„Мислим да би требало да се догоди много раније. То не би требало да буде узајамно признање, али би уместо тога могло да наступи у облику чланства у УН и размене дипломатских представника на нивоу амбасадора“, рекао је Сервер.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/danijel-server-srbija-bi-trebalo-da-prizna-kosovo-i-pre-ulaska-u-eu.html

-

Владимир Фролов

Настављајући ментално насиље над Србима, наводни „стручњак за Балкан“, Danijel Server професор на универзитету „Džon Hopkins“, дао је изјаву за „објективну“ подгоричку „Pobjedu“.

Надмени „стручњак“ упорно кукуриче – „Ruski marifetluci su jeftini i ponekad vrlo efikasni. Moskva je dala Podgorici i mnogim drugim glavnim gradovima regiona dobre razloge da budu privrženiji NATO-u a ne Rusiji, koja je uostalom regionalna sila kojoj opada moć. Rusija regionu može da ponudi samo destabilizaciju“!

Dani ипак наглашава, да није сигуран да ће све земље региона ући у НАТО,те децидирано каже – „Možda se sve nadaju da će se to desiti, ali do sada su se samo Makedonija i Kosovo obavezale da im je cilj ulazak u Alijansu, kada ispune neophodne uslove“!

Већ четврт века, тај „стручњак“ упорно износи жеље врхушке НАТО, али се планови ипак не остварују, док се видљиво остварује јачање улоге ОУН која више није квочка САД, као што је вајни стручњак и даље кукурикавац!

 

-
 Москва, без обзира на све, никада неће одустати од Црне Горе, тврди професор на америчком Универзитету „Џон Хопкинс“ и експерт за Балкан Данијел Сервер.

„Руски марифетлуци су јефтини и понекад врло ефикасни. Москва је дала Подгорици и многим другим главним градовима региона добре разлоге да буду приврженији НАТО-у а не Русији, која је уосталом регионална сила којој опада моћ. Русија региону може да понуди само дестабилизацију“, навео је Сервер у изјави за подгоричку Побједу.

Амерички потпредседник Мајк Пенс је током недавне посете Подгорици, позвао опозицију да се врати у парламент, а Сервер каже да је то очекивано.

“Американци ће се увек супротставити бојкоту парламента, јер је контрапродуктиван”, навео је.

Опозиција је важна у демократији, али је потребно да се изрази унутар институција, а не ван њих, каже Сервер.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/danijel-server-ruski-marifetluci-su-jeftini-i-ponekad-vrlo-efikasni-moskva-nikada-nece-odustati-od-crne-gore.html

 

-

Владимир Фролов

Danijel Server, наводни експерт за Балкан, коментарисао је писање бриселског портала „Politiko“ коме се напрасно уснило, да је Николај Патрушев нови специјални изасланик Русије за Балкан.

Kао „пророчица Вава“, Dani забринуто саопштава, шта то наводно именовање значи Балкану – „Јасно је да оно доноси агресивна залагања за блокирање новог ширења NАТО, успоравање прикључивања ЕU, и чак дестабилизацију земаља које се не буду држале московске линије! – Да умири видно забринуте еуроунијате, уделио је „експерт“ Server своје виђење развоја догађаја, те тврди — „Русија је сила која слаби и очајнички напада у покушају да поново стекне улогу суперсиле коју је имала у време Совјетског Савеза. Ови покушаји ће пропасти јер је руска војна, економска и политичка моћ недовољна да одговори том задатку, али може да направи доста штете на том путу“!

Dani очито не чита вести из Сирије, или још увек искључиво прати непристрани и објективни CNN, који и даље дела по свом некадашњем југословенском сценарију за препарирање јавног мнења, упорно игноришући чињеницу да постоје квалитетне и објективне емисије RT, и то на енглеском језику, да се „експерти“ као Dani не забуне у преводу!

Откако је америчка „дубока држава“ најавила повратак САД на Балкан, откочен је и окончан процес пријема Црне Горе у НАТО, који је Трамп био одложио. Македонија је капитулирала пред Заевим и Ахметијем. Тачи и Харадинај су добили прецизне инструкције Вашингтона како да легализују „косовску“ армију. A Вучић сваки час добија упозорења да Србија – и без уласка у НАТО и без санкција према Русији – мора да поштује доминцију суперсиле у региону. Иако је Хојт Брајан Ји у својој блиц инспекцији балканских пријестоница (Тирана, Подгорица, Скопље, Приштина, Београд) заобишао Сарајево, било је ипак довољно да овај Американац у једној изјави именује Додика као реметилачког сецесионисту, па да Изетбеговић устане из мртвих и испрси се. Подсјетио је Бакир на јунака из анегдоте о слону и мишу, који заједно прелазе преко дрвеног моста. Мост се тресе, а миш вели слону: „Ала дрмамо!“

Прије тога, а пошто је промашио са обновом тужбе „БиХ“ против Србије за агресију и пристао на хрватску изборну јединицу, изазвао је толики гњев сународника да је рејтинг СДА спустио на ниво са кога је у прошлости губио изборе, а нови се спремају већ догодине. То је по неким процјенама могло да га кошта функције предсједника странке већ на некој од наредних сједница Главног одбора. Али, „замјеник помоћника“ у Стејт департменту, азијатског презимена, поријекла и лика, дао му је кисеоник у задњи час.

На обиљежавању 27. годишњице оснивања СДА Бакир је најприје подсјетио чланство и руководство да је водећу муслиманску странку створио његов отац Алија.

А порука је да му је странка бабовина, коју, по породичном праву о насљеђивању, нико нема право да узме. Али, чак више него партијској задужбини Изетбеговића, Бакир се посветио Додику, кога у Сарајеву мрзе више него Караџића и Младића – заједно.

-„Додик већ деценију зауставља и слаби БиХ, а СДА зауставља и слаби Додика“ – соколио је Бакир своје партијске другове, а да није ни свјестан да је тиме потврдио да Босна већ десет година слаби, док се он и странка опсесивно баве само Додиком.

– „Додик тврди да може подијелити БиХ или барем вратити стање на оно што он зове изворним Дејтоном, дакле поништити реформе које смо постигли у времену 1996 – 2006.“ – Истина је, међутим да Додик никада није рекао да може да подијели Босну него да се она спонтано распада по шавовима РС и Х-Б. Оно пак што „Додик зове изворним Дејтоном“ јесте споразум који је потписао и Бакиров отац Алија у Паризу децембра 1995. А што се тиче постдејтонских и антидејтонских реформи, наметнули су их инострани протектори, а данас и они кажу да је стање у БиХ горе него што је било 1995, прије тих реформи.

-„Додик је одстрањен са државног нивоа и из дипломатских представништава и стављен је на црну листу Стејт департмана јер је дрско вријеђао представнике међународне заједнице, против њега је покренут поступак у Суду БиХ.“ – Јесте, у заједничке органе су изабрани представници РС из СЗП-а, али уз подршку СДА, па је опозиција због своје политике доживјела дебакл на локалним изборима. Додик заиста „дрско вријеђа странце“, али само када им узвраћа што исто чине Српској и њеном предсједнику. Најзад, Суд БиХ се не помиње у Дејтонском споразуму и зато Додик тражи да се Српској врати отета правосудна надлежност. Истина је и да он не може да путује у САД, али ни амерички званичници, попут амабасадорке Морин Кормак, нису поздрављени у РС.

-„Кулминација такве Додикове политике су неуставни референдуми, одликовање пресуђених ратних злочинаца и планирање референдума о отцјепљењу РС из БиХ“. Референдум у демократији не може да буде неуставан, и зато се Дан РС и даље слави 9. јануара. Ратним лидерима РС који су још Хагу нису изречене превоснажне пресуде па за њих важи презумпција невиности, а они који су већ одлежали казну сада су пуноправни грађани, па тако предсједник РС може да их одликује. Додик никада и нигдје није изнио никакав план о отцјепљењу, него о осамостаљењу, а да`то није исто, Бакир би могао да се сјети како је то његов тата радио у односу на СФРЈ. 

Али, све и да је тако како је исконструисао на рођенданском слављу странке, да ли лидер СДА, њено бројно чланство и масовне присталице заиста мисле да би одласком Додика Срби у РС окренули ћурак и засукали рукаве да граде Босну по бошњачкој мјери? Заборављају да је и Додик почео као бивши реформиста, вођа лојалне опозиције у ратном парламенту РС, прагматични предузетник и мирнодопски премијер кога је подржавала „међународна заједница“, а Бошњаци га прижељкивали на челу читаве БиХ. Али, није му дуго требало да препозна лицемјерје нападних иностраних и комшијских симпатија, односно да је цијена подршке уништење Српске, односно стварање унитарне Босне. Од тада је и за једне и за друге постао више од деценију нерјешив узрок свих проблема и предмет нечувене стигматизације. Нису им помогле ни методе обојене револуције, организација уличних протеста, провокације социјалних немира, подршка опозиционим медијима, уставне реформе.

У чему је тајна његових неколико премијерских и предсједничких мандата заредом? У томе што ужива већинско повјерење бирача. Уз све старе и нове теорије о манама изборне демократије није још пронађен бољи начин провјере народне воље, а пораженима не остаје друго него да закључе да би требало промијенити народ или свијест народа. А како то није лако ни на дужу стазу, Бакиру и бошњачкој елити би било корисније да размисле није ли проблем у њима самима, њиховом виђењу БиХ и РС у њој, као и, посебно, у њиховом разумијевању „међународног“ контекста.

Сам стари Изетбеговић се у својим Сјећањима вајкао како се слабо сналазио у међународним преговорима, а то се у његово вријеме ’90-их најприје односило на САД. Није рекао конкретније у чему и због чега, али је то објаснио Адил Зулфикарпашић: „На Западу је причао да хоће грађанску БиХ, а на Блиском истоку како хоће исламску државу“. Као да они нису знали да му је задњица увијек била на Балкану, а срце у Саудијској Арабији. По свјетским метрополама наступао је као башчаршијски шибицар који хоће да превари превејане свјетске полицајце. И, наравно, сам испао преварен.

Американци су га навукли у рат са два јача противника у коме су муслимани највише настрадали и, умјесто цјеловите и јединствене БиХ под њиховом хегемонијом, у Дејтону је потписао подијељену земљу у којој Бошњаци контролишу пет кантона на мање од 25 одсто територије. У међувремену су им Американци кришом послали испомоћ муџахедина који су постали квасац трансформације „најсекуларнијих муслимана у свијету“ у тврде и искључиве исламисте. Ипак, они и даље вјерују да су евро-амерички протестанти, католици и јевреји склонији босанским муслиманима него босанским хришћанима. Да на својој четвртини БиХ имају нафту, не велим, али без тога они могу да буду само људски ресурс за ширење вехабизма о трошку Саудије и регрутацију за исламски тероризам у служби САД.

Стари Алија је, међутим, био реалнији у другим процјенама – да „нема Босне ако је неће ни Срби ни Хрвати“ и да „Муслимани треба да узму онолико Босне колико могу просперитетно да контролишу“. На трагу тих спознаја, које су не само Алији него и сваком трезвеном ко живи у Босни одавно јасне, недавно се огласио Данијел Сервер. „САД и ЕУ би могле закључити да изградња држава на Балкану у оквиру постојећих граница није могућа и уместо тога предузети напоре да се испреговара етно-територијална подјела Босне, Косова и Македоније, уз право новонасталих држава да се прикључе сусједним земљама. Ово би захтијевало тежак дипломатски ангажман САД, а вероватно и распоређивање хиљада америчких и европских трупа како би се смањила вероватноћа избијања насиља. Из тог разлога би тамо вјероватно морале да остану још неколико година, ако не и деценија.“

Сервер је један од најутицајнијих експерата за БиХ још из времена Клинтонове администрације и освједочени промотор бошњачке политике. По први пут је у једном тексту поменуо опцију која не би била централизована и унитарна Босна. И то је учинио у опширном свједочењу на саслушању о Балкану (“Пријетње миру и стабилности“) пред Одбором за међународне односе Поткомитета за Европу и Азију америчког Конгреса, одржаном 17. маја 2017. А ако неко помисли да су његове посљедње реченице озбиљна резерва према изложеној опцији, вара се. САД још од пада Берлинског зида најављују да ће се повући са Балкана, а све чине да покажу да Европљани не могу без њих. Уосталом, нису ли они у Босни присутни већ 25 година, а ту је и команда у Бондстилу. На новим етничким границама на Балкану ионако не би дежурали амерички војници, него, рецимо, Бугари, Турци, Словаци, Црногорци и др. под униформама НАТО или УН.

Бакир Изетбеговић мора да је занијемио пред једном од опција коју је изложио Данијел Сервер. А прећутао је (превидио или потиснуо) да је замјеник помоћника Хојт Ји у на почетку поменутој изјави рекао и то да је „БиХ пред распадом, односно да је постала неуспјела или пропала држава.“ Без потребе, јер ако би се Српска и Херцег-Босна прикључиле матицама, једино би Бошњаци остали у БиХ, са више него довољном већином за бошњачку односно исламску државу. А што је најважније, у њој не би било Додика да им срећу квари.

слика http://www.magacinportal.org/2016/02/22/jovan-mitrovic-islamski-kalifat-i-balkanske-drzave/

-
ТРЕБИЊЕ – Предсједник Републике Српске Милорад Додик одбацио је као несувисле идеје бошњачког лобисте Данијела Сервера о БиХ и поручио да он није дужан да испуњава заблуде странаца о БиХ – земљи која не може да функционише.

Додик је рекао новинарима у Требињу да је Сервер, који је професор америчког универзитета „Џон Хопкинс“, плаћеник и од почетка био лобиста Алије Изетбеговића и да није важан за Републику Српску.

„Он годинама живи од донација муслимана у Америци, увијек нешто лаже и петља. Нисам ја овдје дужан да испуњавам њихове заблуде о БиХ која не може да функционише“, рекао је Додик коментаришући Серверов приједлог да Америка, у случају референдума о самосталности Републике Српске, потпуно финансијски изолује Српску, као и државе које је буду подржавале.

Додик каже да је Сервер све вријеме примао новац од бошњачког конгреса и радио против предсједника САД Доналда Трампа током изборне кампање, залажући се да побиједи линија Хилари Клинтон.

Он је истакао да је Сервер човјек који је ћутао од када је Трамп побиједио и да се сада поново вратио да прича о БиХ и да предлаже своје несувисле идеје.

„Ми смо овдје мислећи људи и размишљамо о својим ситуацијама. Ако високи државник САД сада говори о томе да БиХ пријети да буде пропала држава, да ли ми треба да се помиримо с тим да живимо у пропалој држави?“, упитао је Додик.

 Он је навео да вјерује у нову америчку администрацију која говори о томе да ће одустати од мијешања у унутрашња питања других земаља.

„Када они престану да се мијешају у БиХ, она је пропала држава“, рекао је Додик.

(Срна)

www.nspm.rs/hronika/milorad-dodik-danijel-server-nije-vazan-za-rs-on-zivi-od-donacija-muslimana-u-sad-i-od-pocetka-je-bio-lobista-alije-izetbegovica.html

-

Предсједник Републике Српске Милорад Додик одбацио је као несувисле идеје бошњачког лобисте Данијела Сервера о БиХ и поручио да он није дужан да испуњава заблуде странаца о БиХ – земљи која не може да функционише.

Додик је рекао новинарима у Требињу да је Сервер, који је професор америчког универзитета „Џон Хопкинс“, плаћеник и од почетка био лобиста Алије Изетбеговића и да није важан за Републику Српску.

„Он годинама живи од донација муслимана у Америци, увијек нешто лаже и петља. Нисам ја овдје дужан да испуњавам њихове заблуде о БиХ која не може да функционише“, рекао је Додик коментаришући Серверов приједлог да Америка, у случају референдума о самосталности Републике Српске, потпуно финансијски изолује Српску, као и државе које је буду подржавале.

Додик каже да је Сервер све вријеме примао новац од бошњачког конгреса и радио против предсједника САД Доналда Трампа током изборне кампање, залажући се да побиједи линија Хилари Клинтон.

Он је истакао да је Сервер човјек који је ћутао од када је Трамп побиједио и да се сада поново вратио да прича о БиХ и да предлаже своје несувисле идеје.

„Ми смо овдје мислећи људи и размишљамо о својим ситуацијама. Ако високи државник САД сада говори о томе да БиХ пријети да буде пропала држава, да ли ми треба да се помиримо с тим да живимо у пропалој држави?“, упитао је Додик.

Он је навео да вјерује у нову америчку администрацију која говори о томе да ће одустати од мијешања у унутрашња питања других земаља.

„Када они престану да се мијешају у БиХ, она је пропала држава“, рекао је Додик.

(Срна)

www.nspm.rs/hronika/milorad-dodik-danijel-server-nije-vazan-za-rs-on-zivi-od-donacija-muslimana-u-sad-i-od-pocetka-je-bio-lobista-alije-izetbegovica.html

-

Брегзит је веома лоша вијест за Британију, за ЕУ, за САД, за Балкан… Добра је за Путина. Моји пријатељи и ја нећемо славити, овако је амерички политички аналитичар Данијел Сервер описао исход британског референдума.

Данијел Сервер, америчко њушкало

„Свјетска економија ће склизнути у рецесију. Шкотска ће тражити отцепљење. Нисам толико сигуран за Сјеверну Ирску“ – рекао је Сервер.

Он је нагласио да је очекивао да ће „рационални економски и политички разлози надвладати анимозитет према имигрантима“.

Што се Балкана тиче, каже, он ће осјетити и тренутне и дуготрајне последице Брегзита.

„Тај регион веома зависи од европске трговине и инвестиција, али још је важнији политички утицај. Брегзит ће отворити врата повећаном руском утицају. Путин ће сигурно појачати своје притиске у Србији, Републици Српској и Македонији да их одврати од ЕУ и НАТО“ – додаје овај амерички мешетар.

На питање како ће се САД поставити према Великој Британији, каже да ће се оне „трудити да се претварају као да се ништа није догодило“.

„Трамп ће сигурно извући неку користи из тога, а Клинтонова ће изгубити“ – каже Сервер.

извор: www.princip.me/server-hoce-da-iskoci-iz-koze-bregzit-je-katastrofa-sada-ce-putin-da-pritisne-balkan/26/06/2016/