Тагови Вести таговане са "Данијел Сервер"

Данијел Сервер

-

Владимир Фролов

Настављајући ментално насиље над Србима, наводни „стручњак за Балкан“, Danijel Server професор на универзитету „Džon Hopkins“, дао је изјаву за „објективну“ подгоричку „Pobjedu“.

Надмени „стручњак“ упорно кукуриче – „Ruski marifetluci su jeftini i ponekad vrlo efikasni. Moskva je dala Podgorici i mnogim drugim glavnim gradovima regiona dobre razloge da budu privrženiji NATO-u a ne Rusiji, koja je uostalom regionalna sila kojoj opada moć. Rusija regionu može da ponudi samo destabilizaciju“!

Dani ипак наглашава, да није сигуран да ће све земље региона ући у НАТО,те децидирано каже – „Možda se sve nadaju da će se to desiti, ali do sada su se samo Makedonija i Kosovo obavezale da im je cilj ulazak u Alijansu, kada ispune neophodne uslove“!

Већ четврт века, тај „стручњак“ упорно износи жеље врхушке НАТО, али се планови ипак не остварују, док се видљиво остварује јачање улоге ОУН која више није квочка САД, као што је вајни стручњак и даље кукурикавац!

 

-
 Москва, без обзира на све, никада неће одустати од Црне Горе, тврди професор на америчком Универзитету „Џон Хопкинс“ и експерт за Балкан Данијел Сервер.

„Руски марифетлуци су јефтини и понекад врло ефикасни. Москва је дала Подгорици и многим другим главним градовима региона добре разлоге да буду приврженији НАТО-у а не Русији, која је уосталом регионална сила којој опада моћ. Русија региону може да понуди само дестабилизацију“, навео је Сервер у изјави за подгоричку Побједу.

Амерички потпредседник Мајк Пенс је током недавне посете Подгорици, позвао опозицију да се врати у парламент, а Сервер каже да је то очекивано.

“Американци ће се увек супротставити бојкоту парламента, јер је контрапродуктиван”, навео је.

Опозиција је важна у демократији, али је потребно да се изрази унутар институција, а не ван њих, каже Сервер.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/danijel-server-ruski-marifetluci-su-jeftini-i-ponekad-vrlo-efikasni-moskva-nikada-nece-odustati-od-crne-gore.html

 

-

Владимир Фролов

Danijel Server, наводни експерт за Балкан, коментарисао је писање бриселског портала „Politiko“ коме се напрасно уснило, да је Николај Патрушев нови специјални изасланик Русије за Балкан.

Kао „пророчица Вава“, Dani забринуто саопштава, шта то наводно именовање значи Балкану – „Јасно је да оно доноси агресивна залагања за блокирање новог ширења NАТО, успоравање прикључивања ЕU, и чак дестабилизацију земаља које се не буду држале московске линије! – Да умири видно забринуте еуроунијате, уделио је „експерт“ Server своје виђење развоја догађаја, те тврди — „Русија је сила која слаби и очајнички напада у покушају да поново стекне улогу суперсиле коју је имала у време Совјетског Савеза. Ови покушаји ће пропасти јер је руска војна, економска и политичка моћ недовољна да одговори том задатку, али може да направи доста штете на том путу“!

Dani очито не чита вести из Сирије, или још увек искључиво прати непристрани и објективни CNN, који и даље дела по свом некадашњем југословенском сценарију за препарирање јавног мнења, упорно игноришући чињеницу да постоје квалитетне и објективне емисије RT, и то на енглеском језику, да се „експерти“ као Dani не забуне у преводу!

Откако је америчка „дубока држава“ најавила повратак САД на Балкан, откочен је и окончан процес пријема Црне Горе у НАТО, који је Трамп био одложио. Македонија је капитулирала пред Заевим и Ахметијем. Тачи и Харадинај су добили прецизне инструкције Вашингтона како да легализују „косовску“ армију. A Вучић сваки час добија упозорења да Србија – и без уласка у НАТО и без санкција према Русији – мора да поштује доминцију суперсиле у региону. Иако је Хојт Брајан Ји у својој блиц инспекцији балканских пријестоница (Тирана, Подгорица, Скопље, Приштина, Београд) заобишао Сарајево, било је ипак довољно да овај Американац у једној изјави именује Додика као реметилачког сецесионисту, па да Изетбеговић устане из мртвих и испрси се. Подсјетио је Бакир на јунака из анегдоте о слону и мишу, који заједно прелазе преко дрвеног моста. Мост се тресе, а миш вели слону: „Ала дрмамо!“

Прије тога, а пошто је промашио са обновом тужбе „БиХ“ против Србије за агресију и пристао на хрватску изборну јединицу, изазвао је толики гњев сународника да је рејтинг СДА спустио на ниво са кога је у прошлости губио изборе, а нови се спремају већ догодине. То је по неким процјенама могло да га кошта функције предсједника странке већ на некој од наредних сједница Главног одбора. Али, „замјеник помоћника“ у Стејт департменту, азијатског презимена, поријекла и лика, дао му је кисеоник у задњи час.

На обиљежавању 27. годишњице оснивања СДА Бакир је најприје подсјетио чланство и руководство да је водећу муслиманску странку створио његов отац Алија.

А порука је да му је странка бабовина, коју, по породичном праву о насљеђивању, нико нема право да узме. Али, чак више него партијској задужбини Изетбеговића, Бакир се посветио Додику, кога у Сарајеву мрзе више него Караџића и Младића – заједно.

-„Додик већ деценију зауставља и слаби БиХ, а СДА зауставља и слаби Додика“ – соколио је Бакир своје партијске другове, а да није ни свјестан да је тиме потврдио да Босна већ десет година слаби, док се он и странка опсесивно баве само Додиком.

– „Додик тврди да може подијелити БиХ или барем вратити стање на оно што он зове изворним Дејтоном, дакле поништити реформе које смо постигли у времену 1996 – 2006.“ – Истина је, међутим да Додик никада није рекао да може да подијели Босну него да се она спонтано распада по шавовима РС и Х-Б. Оно пак што „Додик зове изворним Дејтоном“ јесте споразум који је потписао и Бакиров отац Алија у Паризу децембра 1995. А што се тиче постдејтонских и антидејтонских реформи, наметнули су их инострани протектори, а данас и они кажу да је стање у БиХ горе него што је било 1995, прије тих реформи.

-„Додик је одстрањен са државног нивоа и из дипломатских представништава и стављен је на црну листу Стејт департмана јер је дрско вријеђао представнике међународне заједнице, против њега је покренут поступак у Суду БиХ.“ – Јесте, у заједничке органе су изабрани представници РС из СЗП-а, али уз подршку СДА, па је опозиција због своје политике доживјела дебакл на локалним изборима. Додик заиста „дрско вријеђа странце“, али само када им узвраћа што исто чине Српској и њеном предсједнику. Најзад, Суд БиХ се не помиње у Дејтонском споразуму и зато Додик тражи да се Српској врати отета правосудна надлежност. Истина је и да он не може да путује у САД, али ни амерички званичници, попут амабасадорке Морин Кормак, нису поздрављени у РС.

-„Кулминација такве Додикове политике су неуставни референдуми, одликовање пресуђених ратних злочинаца и планирање референдума о отцјепљењу РС из БиХ“. Референдум у демократији не може да буде неуставан, и зато се Дан РС и даље слави 9. јануара. Ратним лидерима РС који су још Хагу нису изречене превоснажне пресуде па за њих важи презумпција невиности, а они који су већ одлежали казну сада су пуноправни грађани, па тако предсједник РС може да их одликује. Додик никада и нигдје није изнио никакав план о отцјепљењу, него о осамостаљењу, а да`то није исто, Бакир би могао да се сјети како је то његов тата радио у односу на СФРЈ. 

Али, све и да је тако како је исконструисао на рођенданском слављу странке, да ли лидер СДА, њено бројно чланство и масовне присталице заиста мисле да би одласком Додика Срби у РС окренули ћурак и засукали рукаве да граде Босну по бошњачкој мјери? Заборављају да је и Додик почео као бивши реформиста, вођа лојалне опозиције у ратном парламенту РС, прагматични предузетник и мирнодопски премијер кога је подржавала „међународна заједница“, а Бошњаци га прижељкивали на челу читаве БиХ. Али, није му дуго требало да препозна лицемјерје нападних иностраних и комшијских симпатија, односно да је цијена подршке уништење Српске, односно стварање унитарне Босне. Од тада је и за једне и за друге постао више од деценију нерјешив узрок свих проблема и предмет нечувене стигматизације. Нису им помогле ни методе обојене револуције, организација уличних протеста, провокације социјалних немира, подршка опозиционим медијима, уставне реформе.

У чему је тајна његових неколико премијерских и предсједничких мандата заредом? У томе што ужива већинско повјерење бирача. Уз све старе и нове теорије о манама изборне демократије није још пронађен бољи начин провјере народне воље, а пораженима не остаје друго него да закључе да би требало промијенити народ или свијест народа. А како то није лако ни на дужу стазу, Бакиру и бошњачкој елити би било корисније да размисле није ли проблем у њима самима, њиховом виђењу БиХ и РС у њој, као и, посебно, у њиховом разумијевању „међународног“ контекста.

Сам стари Изетбеговић се у својим Сјећањима вајкао како се слабо сналазио у међународним преговорима, а то се у његово вријеме ’90-их најприје односило на САД. Није рекао конкретније у чему и због чега, али је то објаснио Адил Зулфикарпашић: „На Западу је причао да хоће грађанску БиХ, а на Блиском истоку како хоће исламску државу“. Као да они нису знали да му је задњица увијек била на Балкану, а срце у Саудијској Арабији. По свјетским метрополама наступао је као башчаршијски шибицар који хоће да превари превејане свјетске полицајце. И, наравно, сам испао преварен.

Американци су га навукли у рат са два јача противника у коме су муслимани највише настрадали и, умјесто цјеловите и јединствене БиХ под њиховом хегемонијом, у Дејтону је потписао подијељену земљу у којој Бошњаци контролишу пет кантона на мање од 25 одсто територије. У међувремену су им Американци кришом послали испомоћ муџахедина који су постали квасац трансформације „најсекуларнијих муслимана у свијету“ у тврде и искључиве исламисте. Ипак, они и даље вјерују да су евро-амерички протестанти, католици и јевреји склонији босанским муслиманима него босанским хришћанима. Да на својој четвртини БиХ имају нафту, не велим, али без тога они могу да буду само људски ресурс за ширење вехабизма о трошку Саудије и регрутацију за исламски тероризам у служби САД.

Стари Алија је, међутим, био реалнији у другим процјенама – да „нема Босне ако је неће ни Срби ни Хрвати“ и да „Муслимани треба да узму онолико Босне колико могу просперитетно да контролишу“. На трагу тих спознаја, које су не само Алији него и сваком трезвеном ко живи у Босни одавно јасне, недавно се огласио Данијел Сервер. „САД и ЕУ би могле закључити да изградња држава на Балкану у оквиру постојећих граница није могућа и уместо тога предузети напоре да се испреговара етно-територијална подјела Босне, Косова и Македоније, уз право новонасталих држава да се прикључе сусједним земљама. Ово би захтијевало тежак дипломатски ангажман САД, а вероватно и распоређивање хиљада америчких и европских трупа како би се смањила вероватноћа избијања насиља. Из тог разлога би тамо вјероватно морале да остану још неколико година, ако не и деценија.“

Сервер је један од најутицајнијих експерата за БиХ још из времена Клинтонове администрације и освједочени промотор бошњачке политике. По први пут је у једном тексту поменуо опцију која не би била централизована и унитарна Босна. И то је учинио у опширном свједочењу на саслушању о Балкану (“Пријетње миру и стабилности“) пред Одбором за међународне односе Поткомитета за Европу и Азију америчког Конгреса, одржаном 17. маја 2017. А ако неко помисли да су његове посљедње реченице озбиљна резерва према изложеној опцији, вара се. САД још од пада Берлинског зида најављују да ће се повући са Балкана, а све чине да покажу да Европљани не могу без њих. Уосталом, нису ли они у Босни присутни већ 25 година, а ту је и команда у Бондстилу. На новим етничким границама на Балкану ионако не би дежурали амерички војници, него, рецимо, Бугари, Турци, Словаци, Црногорци и др. под униформама НАТО или УН.

Бакир Изетбеговић мора да је занијемио пред једном од опција коју је изложио Данијел Сервер. А прећутао је (превидио или потиснуо) да је замјеник помоћника Хојт Ји у на почетку поменутој изјави рекао и то да је „БиХ пред распадом, односно да је постала неуспјела или пропала држава.“ Без потребе, јер ако би се Српска и Херцег-Босна прикључиле матицама, једино би Бошњаци остали у БиХ, са више него довољном већином за бошњачку односно исламску државу. А што је најважније, у њој не би било Додика да им срећу квари.

слика http://www.magacinportal.org/2016/02/22/jovan-mitrovic-islamski-kalifat-i-balkanske-drzave/

-
ТРЕБИЊЕ – Предсједник Републике Српске Милорад Додик одбацио је као несувисле идеје бошњачког лобисте Данијела Сервера о БиХ и поручио да он није дужан да испуњава заблуде странаца о БиХ – земљи која не може да функционише.

Додик је рекао новинарима у Требињу да је Сервер, који је професор америчког универзитета „Џон Хопкинс“, плаћеник и од почетка био лобиста Алије Изетбеговића и да није важан за Републику Српску.

„Он годинама живи од донација муслимана у Америци, увијек нешто лаже и петља. Нисам ја овдје дужан да испуњавам њихове заблуде о БиХ која не може да функционише“, рекао је Додик коментаришући Серверов приједлог да Америка, у случају референдума о самосталности Републике Српске, потпуно финансијски изолује Српску, као и државе које је буду подржавале.

Додик каже да је Сервер све вријеме примао новац од бошњачког конгреса и радио против предсједника САД Доналда Трампа током изборне кампање, залажући се да побиједи линија Хилари Клинтон.

Он је истакао да је Сервер човјек који је ћутао од када је Трамп побиједио и да се сада поново вратио да прича о БиХ и да предлаже своје несувисле идеје.

„Ми смо овдје мислећи људи и размишљамо о својим ситуацијама. Ако високи државник САД сада говори о томе да БиХ пријети да буде пропала држава, да ли ми треба да се помиримо с тим да живимо у пропалој држави?“, упитао је Додик.

 Он је навео да вјерује у нову америчку администрацију која говори о томе да ће одустати од мијешања у унутрашња питања других земаља.

„Када они престану да се мијешају у БиХ, она је пропала држава“, рекао је Додик.

(Срна)

www.nspm.rs/hronika/milorad-dodik-danijel-server-nije-vazan-za-rs-on-zivi-od-donacija-muslimana-u-sad-i-od-pocetka-je-bio-lobista-alije-izetbegovica.html

-

Предсједник Републике Српске Милорад Додик одбацио је као несувисле идеје бошњачког лобисте Данијела Сервера о БиХ и поручио да он није дужан да испуњава заблуде странаца о БиХ – земљи која не може да функционише.

Додик је рекао новинарима у Требињу да је Сервер, који је професор америчког универзитета „Џон Хопкинс“, плаћеник и од почетка био лобиста Алије Изетбеговића и да није важан за Републику Српску.

„Он годинама живи од донација муслимана у Америци, увијек нешто лаже и петља. Нисам ја овдје дужан да испуњавам њихове заблуде о БиХ која не може да функционише“, рекао је Додик коментаришући Серверов приједлог да Америка, у случају референдума о самосталности Републике Српске, потпуно финансијски изолује Српску, као и државе које је буду подржавале.

Додик каже да је Сервер све вријеме примао новац од бошњачког конгреса и радио против предсједника САД Доналда Трампа током изборне кампање, залажући се да побиједи линија Хилари Клинтон.

Он је истакао да је Сервер човјек који је ћутао од када је Трамп побиједио и да се сада поново вратио да прича о БиХ и да предлаже своје несувисле идеје.

„Ми смо овдје мислећи људи и размишљамо о својим ситуацијама. Ако високи државник САД сада говори о томе да БиХ пријети да буде пропала држава, да ли ми треба да се помиримо с тим да живимо у пропалој држави?“, упитао је Додик.

Он је навео да вјерује у нову америчку администрацију која говори о томе да ће одустати од мијешања у унутрашња питања других земаља.

„Када они престану да се мијешају у БиХ, она је пропала држава“, рекао је Додик.

(Срна)

www.nspm.rs/hronika/milorad-dodik-danijel-server-nije-vazan-za-rs-on-zivi-od-donacija-muslimana-u-sad-i-od-pocetka-je-bio-lobista-alije-izetbegovica.html

-

Брегзит је веома лоша вијест за Британију, за ЕУ, за САД, за Балкан… Добра је за Путина. Моји пријатељи и ја нећемо славити, овако је амерички политички аналитичар Данијел Сервер описао исход британског референдума.

Данијел Сервер, америчко њушкало

„Свјетска економија ће склизнути у рецесију. Шкотска ће тражити отцепљење. Нисам толико сигуран за Сјеверну Ирску“ – рекао је Сервер.

Он је нагласио да је очекивао да ће „рационални економски и политички разлози надвладати анимозитет према имигрантима“.

Што се Балкана тиче, каже, он ће осјетити и тренутне и дуготрајне последице Брегзита.

„Тај регион веома зависи од европске трговине и инвестиција, али још је важнији политички утицај. Брегзит ће отворити врата повећаном руском утицају. Путин ће сигурно појачати своје притиске у Србији, Републици Српској и Македонији да их одврати од ЕУ и НАТО“ – додаје овај амерички мешетар.

На питање како ће се САД поставити према Великој Британији, каже да ће се оне „трудити да се претварају као да се ништа није догодило“.

„Трамп ће сигурно извући неку користи из тога, а Клинтонова ће изгубити“ – каже Сервер.

извор: www.princip.me/server-hoce-da-iskoci-iz-koze-bregzit-je-katastrofa-sada-ce-putin-da-pritisne-balkan/26/06/2016/

-

 – Србија мора сама да изабере ко ће чинити нову владу, без савета из Москве или из Вашингтона, изјавио је амерички политички аналитичар Данијел Сервер.

У изјави за „Блиц“ он је, међутим, поручио да ће Србија на крају морати да одабере страну, да ли ће се окренути Русији или наставити европске интеграције.

– Русија је регионална сила која је у опадању и која има врло мало (осим проблема) да понуди Србији или било којој другој земљи на Балкану. Што се састава нове владе тиче, Србија би требало сама да одлучи ко ће се наћи у њој без савета из Москве, па и без Вашингтона – изјавио је Сервер.

Према оцени Сервера, Србија ће на крају Европској унији морати да потврди своју политику према Украјини и у вези са другим руским питањима уколико жели да постане чланица, а таквим ставовима и стекне утицај на Западу.

Он наводи да је пут у Вашингтон, који је српски премијер Александар Вучић отказао заједно са посетом Бриселу, свакако дошао прерано.

– Мислим да би такав пут свакако дошао прерано након претходне посете. Сигурно је да на релацији Вашингтон-Београд постоје нека размимоилажења и да ће Вашингтон наставити да инсистира на појединим питањима као што су случај браће Битићи, као и наредно поглавље преговора са Приштином. Тек након тога би било реално заказати нову посету – каже Сервер.

Угледни професор није желео да коментарише ни потенцијалне несугласице између Мајкла Давенпорта, Кајла Скота и Александра Вучића.

(Блиц)

извор: 91.222.7.144/hronika/danijel-server-rusija-je-regionalna-sila-koja-je-u-opadanju-i-osim-problema-nema-sta-da-ponudi-srbiji.html

-

Амерички аналитичар Данијел Сервер оцјењује да независну Републику Српску (РС) нико неће признати и „да би било какав покушај њеног отцјепљења довео до сукоба какви су обиљежили деведесете године прошлог вијека“, преносе београдски медији.

Данијел Сервер, амерички хохштаплер

Сервер је, коментаришући став предсједника Републике Српске Милорада Додика да РС има право на независност, рекао да она никада не смије самовољно да посегне за референдумом о отцјепљењу нити ће постати независна држава, јер за то, како каже, никада не може добити подршку остатка Босне и Херцеговине.

Додик је у суботу на митингу владајуће коалиције у Бањалуци поручио да је Република Српска – држава.

„Наша држава је РС, не интересују нас белосвјетски хохштаплери, међу којима је и Данијел Сервер. Неће он одлучивати о томе хоће ли РС бити независна, него њен народ“, рекао је тада Додик.

Сервер, аналитичар за Балкан и професор Универзитета „Џон Хопкинс“, који је иначе оштар критичар власти РС и њеног предсједника, одмах је реаговао на ову Додикову тврдњу рекавши:

„Наравно да нећу одлучивати да ли ће РС постати независна.“

То је, додао је Сервер, већ једном одлучено и одлука неће бити поништена.

„Додик користи идеју независне РС да би направио своју политичку каријеру. Чак и ако он то објави, нико неће признати ту независност. Поготово не Србија, јер би тада била у незгодном положају. Тиме би оштетила везе с Бриселом и Вашингтоном“ – оцјењује амерички аналитичар.

Говорећи о европском путу БиХ, Сервер је рекао да је највећи проблем то што БиХ нема централну владу у Сарајеву која ће спроводити све бриселске услове и захтјеве.

извор: www.princip.me/americki-hohstapler-republika-srpska-nikada-nece-biti-nezavisna/17/05/2016/

Догодила се невоља са универзитетом Џона Хопкинса. Та уважена установа је сто четердесет година без прекида помагала научницима да покрећу науку напред. Само списак добитника Нобелове награде је прилично дугачак. А све због тога што је као његов основни задатак била проглашена “Подршка истраживањима… Помоћ одређеним научницима који промовишу различите научне правце и помажу друштву у коме они живе”. Управо то је приликом отварања универзитета изјавио његов први председник Данијел Гилман. Још једна девиза тог универзитета постао је позив “Знање – свету”.

Наравно, свака нација која указује пажњу професорима универзитета Џона Хопкинса, требало би да изражава одушевљење и апсолутну сагласност са истинама које им доносе курири универзитета из града Балтимора, где се налази та установа.

Но, понављамо, универзитет је задесила невоља. Он је престао да кује знање и почео је да се бави разматрањем интереса тих најутицајнијих персона које су на дуго време окупирале Конгрес САД. Јер, колико се сећамо, не уме баш сваки амерички конгресмен да сабира и рачуна без дигитрона, а поготово да налази земље света на политичкој карти. Научна помоћ таквим конгресменима је неопходна, па је универзитет преузео на себе хуманитарну функцију. Поготово што тај посао није био ситница. Јер, ако на пример саопштите тој господи како уистину стоје ствари у свету, то ће изазвати њихово неразумевање и раздражљивост.  На пример, постојећа истраживања о тенденцијама распада ЕУ, а за њима и НАТО пакта, могу утицати трауматично на њихове нежне душе. А информација о расту ауторитета Русије у свету, може их довести до обамрлости. Јер су они чврсто уверени у то да је ЕУ погранична територија са САД, а недалеко од Москве се налази вулкан који избацује потоке светског зла. Услед тога, научницима са универзитета Џона Хопкинса нешто је лакше образлагати те идеје него се борити за истину. Јер финансирање тече и шефови су задовољни. Таква научна њива је веома плодотворна, на њој ради на стотину подвижника ителектуалног прогреса и један од њих је професор Данијел Сервер.

У вези с тим што је данас Конгрес забринут ширењем територија око граница САД, професор је свратио у Србију коју очекује срећан удео претварања у део англо-саксонског пространства. Пошто Срби очигледно нису дорасли до интелектуалног нивоа англосаксонаца, професор је одржао мастер-клас са српским премијером Александром Вучићем. У опрезној, но и промућурној форми, он је уверио Вучића да га Москва не воли. Потом је професор своје тезе учврстио у интервјуу новинама “Данас” и појаснио да “Вучић не балансира између Русије и ЕУ него да шаље јасне сигнале у корист евро-интеграција па је због тога у очима руских званичника он непожељан лидер”.

  • Будућност Србије је у Европи. Москва покушава да се супротстави ширењу Европе на њену сферу утицаја, укључујући и територију Балкана, попут Србије. Међутим, уверен сам да руководство у Београду веома добро схвата да јој Русија, за разлику од Брисела, неће донети добробит и слободу” – изјавио је тај подвижник науке.

После тога професор је донео закључак да “руска сила опада”, иако сада у влади Србије могу да се појаве проруске партије.

Треба рећи да у круговима независних експерата одавно постоји сумња да негде у САД постоје тајне лабораторије у којима се спроводи лоботомија изабраних научника, полтичара и генерала, који ће у будућности представљати напредну авангарду параоника у заштити интереса главних људи у тој држави. Зато што без мешања хируршког скалпела није могуће у мозгове унети ту бесмислицу коју носи професор Сервер. Осим ако се човеку посрећило и он представља идиота од рођења.

Коментарисати будалаштине професора Сервера може само човек који је погрешно разумео да је та будалаштина плод погрешних политичких истраживања. Дешава се да научници залутају и треба их поправити. Но, такав покушај ће бити осуђен на пропаст. Та витешка авангарда америчке спољне политике која покушава да мозгове светске јавности направи исто таквим квадратним као што је њихов сопствени, не може се ничим излечити. Није узалуд амерички генерал Скапароти, нови главнокомандујући НАТО војскама у Европи, изјавио да “Русију треба заплашити”. А у вези с тим што руске Војно-космичке снаге у Сирији нису показале нимало страха пред америчким “фантомима”, њему преостаје једино да се попне на Капитолски брег, спусти панталоне и плаши Русију преко океана филејним делом свог генералског тела. Сигурно ће имати користи од тога. Не да заплаши, него да му преплане тен.

А што се тиче Александра Вучића, њега очекује нимало лак задатак општења са жртвама лоботомије из Вашингтона. Њих ће убудуће бити све више и више.