четвртак, април 19, 2018

Тагови Вести таговане са "дефицит"

дефицит

-

Влада Србије донела је одлуке према којима ће Србија ради финансирања буџетског дефицита и рефинансирања доспелих обавеза по основу јавног дуга до краја године на тржишту емитовати обвезнице у вредности од 200 милиона евра.

У четири одлуке о емисијама по 50 милиона евра, које су објављене у Службеном гласнику, стоји да ће хартије бити емитоване 20. и 21. новембра, као и 5. и 21. децембра.

Трогодишње обвезнице које ће бити емитоване 20. новембра, као и 21. децембра биће понуђене уз годишњу номиналну каматну стопу од 1,5 одсто.

Дан касније биће емитоване петогодишње обвезнице уз купонску стопу од 2,25 одсто годишње.

Влада је одлучила да 5. децембра понуди емисију државних записа.

Осим девизних хартија, Влада је донела одлуку и о емисији двогодишњих динарских обвезница укупне вредности 25 милијарди динара, уз камату од 3,5 одсто годишње.

www.srbijadanas.net

-
ВAШИНГTOН – Буџетски дефицит СAД ће бити смањен у фискалноj 2017. години, али ће пред краj ове децениjе порасти, према данас обjављеним проценама Управе за буџет америчког Kонгреса (ЦБO).
Дефицит буџета СAД ће бити благо смањен у фискалноj 2017. години на 559 милиjарди долара у односу на 587 милиjарди долара из претходне године, да би у 2018. години додатно пао на 487 милиjарди долара, преноси агенциjа Роjтерс.

-

Британиjа jе у маjу извезла робу у вредности од 23,7 милиjарди фунти (28 милиjарди евра), што jе за 2,1 милиjарду фунти мање него у априлу, саопштила jе данас британска Kанцелариjа за статистику, а преноси агенциjа франс прес.

Будући да jе увоз такође пао, иако по нешто нижоj стопи, укупан дефицит у трговини робом jе порастао на 9,9 милиjарди фунти са 9,4 милиjарде фунти из априла.

„Британиjа би, међутим, могла да добиjе подстицаj од 10-процентног слабљења фунте коjе jе наступило пошто се Британиjа 23. jуна определила за излазак из Униjе“, изjавио jе Пол Холингсворт из истраживачке компаниjе Kепитал економикс.

извор: www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=256947

-
ЗАПРАВО: КЛАСИЧНИ КАПИТАЛИЗАМ ЈЕ ПРЕСТАО ДА ПОСТОЈИ ЈОШ ПРЕ ДЕСЕТАК ГОДИНА
  • У октобру 2015. обим издатих кредита у САД достигао је 60 билиона долара и пет пута је премашио новчану масу М2. Уз то, нулта стопа гарантовано убија амерички пензиони и здравствени систем, то је сигурно као пуцањ у главу
  • Са данашњим каматама, опслуживање чувања стерилизованог новца на рачунима Федералних резерви њих кошта око 12 милијарди долара годишње. Од 90 милијарди надуваног новца, што је америчка економија још увек у стању да поднесе сваке године, 78 милијарди долара остаје на располагању државне благајне САД и одлази на финансирање буџетских потреба, наравно, са све већим дефицитом, али избегавање банкротства за сада успева. Али, у таквом режиму социјални, и пре свега пензиони систем, неће издржати више од 2-3 године
  • То је колапс економије и социјална експлозија једнака ерупцији Јелоустона
  • Ради спасавања пензионог и здравственог фонда, Американци ће морати да повећају дисконтну стопу најмање до 3%, али ће онда цена опслуживања „стерилизованог“ новца порасти до 72 милијарде долара и практично неће имати шта да се издвоји за државну касу
  • Дефицит државног буџета већ за неку годину достићи ће критичан ниво неминовног банкротства. А то је крах читаве доларске економије и вероватно крах самих САД као државе у њиховом садашњем облику и границама. Како год – крај је исти

Пише: Александар ЗАПОЉСКИС

        ЕВО како се то дешава: бивши министар финансија Алексеј Кудрин свим силама предлаже Русији да се уграђује у западни економски модел, а у исто то време Запад је замро у веома неудобној пози у покушају да предвиди следећи корак америчких Федералних резерви.

        Од тога какву ће стратегију одабрати њихов шеф, Џенет Јелен, зависи датум почетка Друге Велике депресије. Не у САД, него у читавом свету. Америку ће, највероватније, потпуно збрисати.

        Пут у безизлазност постао је коначно без алтернативе одмах након што су Федералне резерве – од страха пред неизбежним – укључиле машину за штампање новца ради спасавања америчке економије од последица хипотекарне кризе, чиме су коначно сломиле читав социјално-економски модел капитализма.

        Не треба сматрати да је тај систем био рај. Тешко се живело и морало је много да се ради, али је, ипак, благостање људи стабилно расло. На пример, од 1860. до 1905. број фарми у САД троструко је повећан, са 2 на 6 милиона, а број фармера повећао се са 10 милиона 1860. до 31 милион људи 1905., при том је укупан број становника САД тада износио 80 милиона људи. Односно, 38,7% америчког становништва били су фармери. Према упоредним ценама, укупна вредност фармерских газдинстава била је 3,75 пута већа 1906. од истог тог показатеља за 1860. и износила је 30 милијарди долара.

        Све је тако функционисало отприлике до почетка ХХ века, док банкари, након што су скупили снагу и похлепу, нису схватили да се код фармера накупило „веома много новца“ и одлучили да их опљачкају. Пре свега, као што то бива, путем „укрупњавања фондова“, које је извођено потпуно истим методама као што се то чини у наше време, односно, путем вештачког банкрота.

        Други инструмент постала је понуда, а често и наметање „нових банкарских производа“: „Господине, на вашем рачуну у нашој банци прикупила се солидна сума новца. Зашто да она лежи беспослена? Ви можете да купите акције, а ваш новац почеће одмах да вам доноси приход! Ово је одлична понуда, господине!“

        На крају се класична шема капитализма сломила.

        Појављивање огромне количине неочекивано слободног новца у оптицају није имало, а није могло ни да има адекватне варијанте улагања у пројекте реалног сектора. Настао је вишак капитала који је одмах постао веома хранљива средина за шпекуланте на берзама.

        Капитализација берзанских акција у САД од 1925. до 1929. повећана је са 27 на 89 милијарди долара или 3, 3 пута за око 4 године! Иначе, значење ових цифара постаће очигледније ако кажемо да је 1925. удео берзи износио 29,8% БДП САД од 90,5 милијарди долара, а четири године касније берзанске шпекулације формирале су 85,9% БДП од 103,6 милијарди. Почели су да праве новац директно од новца.

        Каква роба и услуге! Купуј акције јефтино, продаји скупо и обогатићеш се! У читавој Америци 1914. било је свега 4.500 милионера, 1926. њихов број премашио је 11.000.

        Када је код потрошача новац почео да нестаје банке су понудиле узимање кредита. Године 1927. на кредит је продато 85% намештаја, 80% фонографа (да, – и у то време такође су постојали своји ајфони), 75% машина за веш, 2/3 усисивача, 62% пианина, 81% машина за шивење и фрижидера.

        Такође, постало је обично купити аутомобил као и векну хлеба, мноштво банака спремно је да са радошћу додели кредит. Замајац – узимај сад, платићеш касније – постајао је све бржи.

        Обим продаје на рате 1928. достигао је 8 милијарди долара, што је 12 пута премашило исто такав показатељ из 1918. На кредит су се продавале чак и акције, будућем власнику био је довољан први износ од 10% њихове вредности. Иако се следећа, 1929. година свуда назива „златном годином“ економског раста, 80% становништва САД више није имало никаквих средстава, а 60% породица није зарађивало чак ни 2.000 долара годишње, што је био ниво за најнеопходније животне потребе тог времена.

        Зато се од јануара 1928. до септембра 1929. индекс DowJones повећао са 190 до 382, а политичари су једногласно говорили о невиђено високом темпу економског раста Америке.

        Истина, Федералне резерве, које су већ тада постојале, осећале су неку неправилност онога што се дешава. Тамо нису биле будале, будале не би могле да створе такав систем. Видећи да економија посустаје, Федералне резерве су покушале да је убрзају. А знате ли како? Повећањем обима новчане и кредите емисије!

        У августу 1927. Федералне резерве су снизиле дисконтну стопу до 3,5% и новац је кренуо у економију, само не у реалну, него – шпекулантима. У САД се 1929. берзанским шпекулацијама већ бавило од 15-25. милиона људи.

        Свуда су стварани мехури и прављене пирамиде. Купљене акције улагане су у банке ради добијања нових кредита за које су опет куповане акције да би се користиле као кауција за нове шпекулације.

        А онда је дошао 24. октобар 1929., „Црни четвртак“, када је та помахнитала машина с буком експлодирала.

        Један за другим су пуцали мехури и рушиле се пирамиде.

        Првог октобра акције које се котирају на Вол-стриту вреде 87 милијарди долара, само месец дана касније, 1. новембра, за њих дају само 55 милијарди, а до марта 1933. од њих остаје само 19 милијарди. Испод рушевина берзи нашли су се сви остали сектори економије у којима се „изненада појављује“ хиперпродукција. У индустрији, у пољопривреди, у области услуга, у банкарском пословању. Свуда. Само током једне, 1932. године, без крова над главом, у дословном смислу те речи, остало је 273.000 породица.

        Током прве три године банкротирале су две од пет банака и трећина свих комерцијалних предузећа. Производња челика смањена је 8 пута, производња аутомобила – 5 пута. Од 1929. до 1933. „испарило“ је 85% укупног капитала САД. Више од 17 милиона људи изгубило је посао. Узимајући у обзир да су у то време у већини породица радили само мушкарци, а просечна породица, рачунајући децу, бројила је 5-6 чланова, може се са сигурношћу рећи даје без средстава за егзистенцију остало више од 70 милиона људи.

        Када је почетком 30-их совјетски „Армторг“ објавио информацију о слободним радним местима за стручњаке за рад у СССР-у, чак и за веома ниске плате, за један месец више од 100.000 пријава поднели су Американци који су желели да оду било где само да имају посао, зато што је у многим регионима САД владала права глад.

        Да би се спасила и сачувала Америку као државу, њена елита морала је да отпочне Други светски рат.

        Након што су се потпуно опоравиле од последица Велике депресије, САД су отприлике четврт века опет следиле класични модел капитализма. Треба истаћи да, док су то чинили, да их је и успех пратио. Америчка економија није само брзо расла, него се и развијала, пре свега на рачун реалног сектора. Наравно, појављивали су се одређени проблеми, али у суштини, они су представљали исте природне периодичне потресе који омогућавају да се одбаце опиљци и са новом енергијом настави развој. Та концепција вечног развоја њих је и упропастила.

        Ниво економске моћи САД током осамдесетих лепо је изгледао на рекламним постерима, али је већ почео да не досеже до све већих потреба светског хегемона којем је требало плаћати сувише много рачуна. И опорављена Европа са својим пројектом Заједнице Угља и Челика улазила је у директну конфронтацију са САД.

        Америци су били хитно потребни нови покретачи раста, а берзански бум обећао је, чак не раст, него ракетно полетање према звездама. Једном речи, испоставило се да је сир сувише укусан да би се размишљало о мишоловки.

        А када је 2007. мехур загрмео, погодио је америчку елиту у живац. Али, она је такође реаговала изричито на амерички начин. Политичаре је пре свега интересовао само тренутни резултат, а аналитичари Федералних резерви схватили су какав ће цунами прекрити економију и колико су илузорне шансе да се у САД то поднесе. Највише је плашила неспремност државног система да олакша последице социјално-економске катаклизме таквих размера. Почетком прошлог века било је много једноставније.

        Наравно, изгубити 3 милиона умрлих од глади било је страшна, али не и сувише катастрофална плата тада, а данас је апсолутно немогућ корак.

        Американци су веома навикли да живе добро и безбедно. Тренутни раст незапослености до 50% становништва, општа глад, сваки трећи грађанин – бескућник – такве потресе Америка већ није могла да поднесе. Ужаснуте, Федералне резерве су покренуле машину за штампање и почеле да доливају у мотор капитализма по-амерички, по 90 милијарди долара годишње.

        На шта то подсећа? – 1927. година, анфас и профил. Само, овога пута су Федералне резерве саме себе убедиле да су оне способне да убеде чак и ђавола. Враг га однео, и класични капитализам, главно је – не пустити „надувани“ новац у реални сектор. И смислили су – како.

        Једном руком Федералне резерве преко програма QE богато су раздале стотине милијарди, откупљујући „лош новац“ од инвеститора, а другом их приморава да тај новац одмах улажу у федералне дужничке хартије од вредности, називајући тај процес „стерилизацијом“. Само, није случајно што народна мудрост убедљиво опомиње да се са ђаволом не смеју тикве садити.

        Да би заинтересовале инвеститоре за „стерилизацију“ Федералне резерве су биле принуђене да им понуде нешто вредније од „слободе предузетништва“. На пример, највеће каматне маказе. Тржишна стопа на државне облигације доноси 0,28% годишње, а хартије Федералних резерви дају 0,5%. Главно је што у том случају Федералне резерве откупљују још и лоше, одавно нерентабилне активе. Право златно дно. Инвеститори у пристали, а у Федералним резервама су весело отворили шампањац и процес је кренуо…

        Све би било добро да није математике и већ познатог искуства из тридесетих. Могуће је штампати нових долара, чак и билионе, ништа не смета да се смањи стопа чак до нуле, али пре него што се доспе до „стерилизације“ – јефтин новац успева да се бар једном окрене на берзи – још више повећавајући финансијски мехур. Ствар се компликује тиме што повећање мехура доводи до убрзања исисавања новца из реалног сектора.

        У октобру 2015. обим издатих кредита достигао је 60 билиона долара и пет пута је премашио новчану масу М2. Иначе, требало је још 2008. размишљати о томе како се кумулативни обим државних облигација и берзанских акција САД може проценити на 38 билиона долара, ако новчана маса М2 једва достиже 12 билиона. Уз то, нулта стопа гарантовано убија амерички пензиони и здравствени систем, то је сигурно као пуцањ у главу.

        Са данашњим ставкама, опслуживање чувања стерилизованог новца на рачунима Федералних резерви њих кошта око 12 милијарди долара годишње. Од оних 90 милијарди надуваног новца, што је америчка економија још увек у стању да поднесе сваке године, 78 милијарди долара остаје на располагању државне благајне САД и одлази на финансирање буџетских потреба, наравно, са све већим дефицитом, али избегавање банкротства за сада успева. Ипак, у таквом режиму социјални, и пре свега пензиони систем, неће издржати више од 2-3 године.

        То је колапс економије и социјална експлозија једнака ерупцији Јелоустона. Ради спасавања пензионог и здравственог фонда неопходно је повећање дисконтне стопе најмање до 3%, али ће онда цена опслуживања „стерилизованог“ новца порасти до 72 милијарде долара и практично неће имати шта да се издвоји за државну касу. Дефицит државног буџета већ за неку годину достићи ће критичан ниво неминовног банкротства. А то је крах читаве доларске економије и вероватно крах самих САД као државе у њиховом садашњем облику и границама. Како год- крај је исти.

        А све то је због тога што су Федералне резерве својеручно уништиле капиталистички модел економије. Због похлепе. Због охолости. Због ограничености мишљења. Због популизма. Сад је сасвим свеједно колико тих „због“ има на списку узрока. Важан је – резултат.

        Онај капитализам који је изложен у радовима класичара и по инерцији се предаје у економским школама престао је да постоји још пре десетак година. Њега су убиле банке, из обичних новчаника за чување новца, након што су уобразиле да су главни механизам за управљање економијом, избрисале робу из главне формуле и одузеле новцу његову основну – кумулативну функцију. Дакле, скините капе – на сахрани смо америчког система капитализма.

        Превела Ксенија Трајковић

извор: fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/skinite-kape-na-sahrani-smo-americkog-sistema-kapitalizma

-

БЕОГРАД – Трговински дефицит Србије за 2015. порастао је на 4,36 милијарди евра, а извоз је био за 10 одсто мањи него 2014. Разлог за раст дефицита је оргомно смањење извоза.

Изражено у доларима, лањска робна размена Србије са светом је износила 31,58 милијарди долара, или 10,9 одсто мање у односу на исти период претходне године, а овај пад је последица јачања долара како у односу на динар, тако и у односу на евро.

Извоз робе, изражен у еврима, прошле године је вредео 12,02 милијарде, и за 7,8 одсто је већи него 2014, док је увоз износио 16,39 милијарди евра, што представља повећање од 5,8 процената у односу годину дана раније.

Прерачунато у доларима, извезено је робе за 13,36 милијарди (пад од 10 одсто у односу на претходну годину), а увезено за 18,21 милијарду долара (за 11,6 одсто мање).

Дефицит је износио 4,36 милијарди евра, што је повећање од 0,6 одсто у поређењу са 2014. годином, док је у доларској вредности дефицит у робној размени пао за 15,8 одсто на 4,85 милијарди.

Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,1одсто), следе Шумадија и Западна Србија (28,9), Београдски регион (22,8), и Јужна и Источна Србија (16,1 одсто). Када је реч о увозу, предњачи Београдски регион са уделом од 43,7 одсто, затим Војводина (28,1), Шумадија и Западна Србија (17,2) и Јужна и Источна Србија (10,2 одсто.)

Највише робе је извезено у Италију (2,16 милијарди долара), Немачку (1,67 милијарди), Босну и Херцеговина (1,17 милијарди), Румунију (745 милиона) и Руску Федерација (724 милиона долара).

С друге стране, Србија је највише производа увезла из Немачке (2,25 милијарди долара), Италије (1,92 милијарде), Руске Федерације (1,74 милијарде), Кина (1,54 милијарде) и Мађарске (867 милиона долара).

Земље чланице Европске уније чине 63,8 одсто укупне размене, а други по важности партнер су земље ЦЕФТА, у које је извезено робе за 2,48 милијарди долара а увезено за 750,9 милиона долара, при чему је покривеност увоза извозом 331 проценат.

Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, а од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Румунијом, Бугарском.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса), саопштио је РЗС.

(РТВ)

извор:91.222.7.145/hronika/trgovinski-deficit-srbije-prosle-godine-porastao-na-446-milijardi-evra-izvoz-opao-za-10-odsto.html

-

Буџетски дефицит САД за ову годину порашће на 544 милијарди долара, углавном због смањења пореза и повећања потрошње које је Конгрес одобрио у децембру, наводи се у извештај Конгресне канцеларије за буџет

Поред већег дефицита него што је предвиђено летос, привредни раст ће се успорити на 2,7 одсто ове године, док је раније предвиђано три одсто.

Буџетска канцеларија предвиђа да ће у наредних 10 година дефицит бити укупно 9.400 милијарди долара, што је за 1.500 милијарди долара више него што је процењено у августу.

Прошле буџетске године, која је завршила у октобру, дефицит САД је био 439 милијарди долара, што је најмање у мандату председника Барака Обаме.

Повећање дефицита на 544 милијарди долара је последица неколико чинилица, посебно ретроактивног продужења пореских олакшица које су истекле почетком прошле године, као и додатне потрошње одобрене за Пентагон и друге службе, навела је Конгресна канцеларија за буџет.

Пошто је дефицит на 2,9 одсто БДП-а, већина економиста не верује да је то забрињавајуће, али би на дужи рок то питање могло бити кобно, наводи се у извештају Конгресне канцеларије за буџет и додаје да би за 10 година дефицит могао доћи на пет одсто БДП-а.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:586905-%D0%A1%D0%90%D0%94-%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82-544-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-10-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-9-400-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0

-

Статистички подаци показују да се 1500 особа годишње уписује на студије медицине, а само 1300 завршава студије, док тек 900 остаје у Аустрји

БЕЧ – Лекарска комора Аустрије упозорава на дефицит лекара у болницама и прогнозира да ће се ситуација додатно погоршати уколико се нешто не предузме по овом питању.

Харалд Мајер, начелник организације која окупља запослене лекаре је указао на старосну структуру лекара запослених у болницама указујући да ће 25 процената у наредних десет година отићи у пензију, што представља „губитак“ од 6400 медицинара.

Лекарска комора је изнела податке да је тренутно упражњено 300 радних места за лекаре. Показало се такође да млади лекари не желе да проведу свој радни век у болницама већ су у потрази за краћим и флексибилнијим радним временом.

За многе млађе лекаре услови рада нису довољно атрактивни, те недостају флексибилнији модели радног времена јер је веома тешко да се уклопи каријера рада у болници и породица и деца.

Подаци показују да је од 2003. године из Аустрије у иностранство отишло укупно 7000 лекара.

Статистички подаци показују да се 1500 особа годишње уписује на студије медицине, а само 1300 завршава студије, док тек 900 остаје у Аустрји.

Мајер је затражио смањење бирократије у оквиру лекарског посла, будући да лекари у болницама проводе 40 процената свог времена за администрацију и документацију.

Он је такође због претрпаних амбуланти затражио да се прилив пацијената боље регулише, те да се пријем у амбулантама омогући само особама које имају упут и хитним случајевима.

Успостављање максимланог радног времена за лекаре од 48 сати у недељи је поздрављено од стране Лекарске коморе уз оцену да се ради о важном кораку за растерећење медицинара.

извор: Вечерње Новости

-
САД СУ САМЕ СЕБЕ ЛИШИЛЕ МОГУЋНОСТИ ДА ФИНАНСИРАЈУ ВЕЛИКЕ НАЦИОНАЛНЕ ПРОЈЕКТЕ
  • ПАТРИК БЈУКЕНЕН: „Питање је колико дуго ће САД још моћи себи да дозволе да на одбрану и војску троше више него заједно следећих десет земаља света које имају највеће војне расходе. Питање је такође: колико дуго САД могу још штитити мноштво земаља које су од њих удаљене „преко пола света”?

         КО ГОД победи на председничким изборима у САД 2016. године, демографски и економски процеси у земљи ни тада неће давати повода за оптимизам – оценио је амерички писац и новинар Патрик Бјукенен који је руководио сектором за везе са јавношћу у администрацији Роналда Регана.

         У тексту написаном за The American Conservative, Бјукенен је прво указао да се у САД – од 1946. до 1964. – родило 79 милиона људи и да је то била најмногобројнија, најобразованија и најуспешнија генерација у историји Америке. Потом је додао:

         „Ако 75 милиона Американаца, од тих 79 милиона, доживи до 66 година – то значи да ће од 2030. у пензију одлазити безмало по четири милиона људи. Зато власти – да би пензионерима обезбедиле медицинске услуге – морају да смањују социјална давања и повластице и да подижу порезе. То је и разлог што се САД, већ четврти пут узастопно суочавају са дефицитом буџета од безмало четири билиона долара на нивоу већем од билион $”.

         Бјукенен опомиње да амерички буџет не може да буде уравнотежен без смањивања расхода за одбрану и социјалне програме:

         „Питање је колико дуго ће САД још моћи себи да дозволе да на одбрану и војску троше више него заједно следећих десет земаља света које имају највеће војне расходе. Питање је такође: колико дуго САД могу још штитити мноштво земаља које су од њих удаљене „преко пола света”?

         Бјукенен одвојено поставља додатно питање: “Колико још ратова – попут ирачког и авганистанског – САД могу водити трошећи билионе позајмљених долара”.

         Према његовим речима, у САД је завршена епоха великих националних пројеката.

         „Рузвелт је имао свој Нови курс и Други светски рат, Ајзенхауер – градњу путева, Буш два рата и смањење пореза, а Обама – Obamacare (реформу здравственог осигурања). Међутим, у САД више не постоји новац ни на шта слично. Од нас па до хоризонта –само су дугови и дефицити”.

 Веза: fakti.org/globotpor/alter-america/bjukenen-za-amerikance-su-od-nogu-pa-do-horizonta-samo-dugovi-i-deficiti

-

Последњих неколико година многи у Србији схватају да је катастрофалан рад Пореске управе Србије много допринео огромном буџетском дефициту и задужености која достиже 26 млрд. евра или 78% БДП-а. Крајем маја Влада је одлучила да крене у врло озбиљну реформу пореског система и пореске управе због чега је оформљена радна група. Влада није објавила тачне задатке групе, читајући ко је све именован можемо само да претпоставимо крајњи циљ реформиста а то је:

а. ДОКУСУРИТИ МАЛЕ ПРИВРЕДНИКЕ И ПРЕДУЗЕТНИКЕ, наплатити им сваки динар дуга увећан за, врло често погрешно, обрачунате камате, блокирати рачуне ако не могу да плате обавезу.

б. тајкуне и велика правна лица која имају везе са политичарима и странкама не контролисати,

ц. царину не дирати,

д. Кинезе не дирати,

е. произвођаче и трговце акцизном робом не контролисати: цигарете могу бити без акцизних маркица, на пумпама могу постојати дупле фискалне касе, произвођаче и дистрибутере пива и других алкохолних пића и заобилазити у великом луку.

ф. трговце пшеницом и брашном, као и произвођаче сваког другог хлеба продатог на црно заштитити, пекарама контролисати само раднике затечене на радном месту (рад на црно или са пријавом) г. произвођаче грађевинског материјала подржати, као инвеститоре и суинвеститоре, да своје послове обављаљу максимално на црно (производња, продаја) уз обавезу да на градилиштима немају пријављене раднике, строго избегавати обрачун капиталне добити код продаје станова. х. строго подржати рад на црно свуда и на сваком месту под условом да нису мали привредници и предузетници.

Задати задаци, уверени смо, биће врло лаки за стручњаке реформске групе, њихово претходно искуство даје веру да ће бити испуњени.

А ко су РЕФОРМИСТИ? Веровали или не све кадрови Млађана Динкића, можда и највећег уништитеља српских финансија у новијој историји, у 21. веку сигурно највећег. Реформисти су :

1. Ненад Мијаиловић, бивши Динкићев помоћник у Министарству финансија,
2. Љиљана Ковачевић, некада директор ЦОВ, привремени директор Пореске управе Србије после смене највећег пореског стручњака на овим просторима Ивана Симича,
3. Дејан Стојановић, такође бивши директор и заменик ПУ,
4. Саша Дулић, бивши начелник ИТ сектора.
5. Мирослав Ђиновић, мање познат, убачен у реформску групу на захтев нове директорке ПУ Драгане Марковић.

Невероватно је да у тиму није Иван Симич, доказано најгори директор Пореске управе Србије у последњих десет година по резултатима рада. Врло је чудно да у тиму није Милица Бисић, други највећи уништивач српских привредника (после Динкића), сива еминенција Пореске управе Србије више година како је прошле године у ТВ дуелу на Студију Б изговорио тадашњи помоћник директора ове службе Марко Маринковић. Он је М. Бисић тада окривио да је изнела заштићене податке о свим пореским обвезницима, грађанима и привредницима, са својим сарадницима: Николом Ћорсовићем, тадашњим државним секретаром у Министарству финансија и млађаним Посавцем, саветником у истом ресору.

Прва четири реформатора имају врло значајне резултате на урушавању најважније службе у Србији. Ненад Мијаиловић се није пуно експонирао, радио је у сенци. Љиљана Ковачевић је почетком 2014. г. направила (са намером) збрку са уплатним рачунима што је омогућило избацивање из репрограма више десетина хиљада предузетника иако су све своје обавезе стриктно плаћали 15. у месецу, како је било прописано. Она је, као и њен претходник Иван Симич, у потпуности штитила тајкуне и велика правна лица од сваког вида контроле, принудне наплате и блокаде рачуна. Што је најгоре, иако је Динкић прокламовао нулту толеранцију сиве економије, понашали су се потпуно супротно због чега је црно тржиште порасло чак за 10 до 15% у периоду од само две године.

Дејан Стојановић и Саша Дулић, по писању Афере прошле године у августу (неслужбено гласило СНС-а, колумне имају Марјан Ристичевић и Владимир Ђукановић), имали су велики удео у изакулисним радњама са тржиштем игара на срећу у Србији. Стојановић као директор Сектора за игре на срећу и Дулић као начелник ИТ сектора залагали су се да посао израде софтвера за контролу онлајн клађења добије Комтрејд за износ од 2,1 милион евра, исти софтвер је могао Војно технички институт да уради за износ од 200 до 300 хиљада евра. Тада смо по први пут чули да стране фирме желе да преузму српско тржиште игара на срећу које на годишњем нивоу обрће око 500 милиона евра, 80% на црно због чега држава на годишњем нивоу губи скоро 100 милиона евра – уштеде у буџету због смањења плата просветним радницима на годишњем нивоу износе 60 милиона евра.

Алфа и омега најављене реформе пореског система и пореске управе биће Драгана Марковић, новоименовани директор Пореске управе Србије, кадар БИЕ. И њен претходник, Марко Маринковић, био је кадар БИЕ. О овој служби грађани не знају пуно, ретко када се чује по нешто као прошле године када је био ухапшен њихов бивши радник, тадашњи директор Инспектората за рад, због примања мита од 15 хиљада евра (за странку, како је изјавио када је био ухапшен) од власника једне фирме. Тада је била актуелна још једна прича о другом њиховом високо котираном службенику, брзо је заташкана. Што се тиче Марка Маринковића, он је у потпуности оправдао службу из које је дошао, својим постигнутим резултатима за само 7 до 8 месеци, колико је био на челу Пореске управе. За то време по први пут је била права НУЛТА толеранција према свима који нису извршавали своје пореске обавезе, покренуто је сузбијање сиве економије и борба против криминала у играма на срећу, црној трговини дуванским производима, горивом и у многим другим делатностима.

На жалост, боља наплата и високопрофесионалан рад Маринковића очигледно никоме није одговарао у Србији, понајвише страним менторима, на чије инсистирање је смењен (главни разлог) а на његово место постављена Драгана Марковић (која га је у потпуности одстранила из пореске службе). Било је још разлога за смену, највероватније некооперативност, полицијски методи рада, и замерање Милици Бисић (како су пренели неки дневни листови) која ради на више пројеката у Србији у име ММФ-а. Вероватно и за рачун ММФ-а.

Нека реч о Драгани Марковић. Вероватно се није никада раније сретала са проблематиком пореског система, са проблемима кроз које пролазе привредници због нестручног рада и понашања службеника Пореске управе Србије, са проблематиком запослених у самој служби.

Одмах по именовању Драгана Марковић била је учесник НИН ФОКУС-а у Бечићима где су били присутни сви директори пореских служби земаља у региону. На том скупу највише је било речи о сивој економији као највећем злу које уништава привреду сваке земље. У Србији, званичници Владе, економисти, експерти, чланови Фискалног савета, користе податак ФРЕН-а, објављен марта 2013. г., у Новом налазу да је сива економија 31%, познаваоци тржишта убеђени су да је већ достигла 50%, Драгана Марковић на поменутом скупу изјавила је да сива економија не прелази 20%!!!

Крајем 2014. г. председник Владе Александар Вучић крајем прошле године именовао је Кори Удовички за председника Координационог тела за сузбијање сиве економије, она је задатак дала НАЛЕД-у да уради Национални програм за сузбијање сиве економије. Крајем маја НАЛЕД је урадио предлог у коме образлаже како да се неформална економија са 31% спусти на 25% у периоду од 2015 – 2020.г.
Нелогичност се одмах примети: да ли Драгана Марковић, зна нешто што сви други не знају те је проблем сиве економије тренутно решила и смањила на само 20%??? Ако је то тачно, зашто се онда уопште ради реформа пореског система и пореске управе? Са стопом од 20%, како каже Марковић, Србија је боља од свих земаља у региону, чак и од неких чланица Европске уније (у Немачкој је 19%, али са прометом у трговини наркотицима, проституцији и трговини људима). И што је најгоре, нико из Владе, ФРЕН-а, Фискалног савета, није демантовао ову изјаву Драгане Марковић. Морала је одмах бити смењена из два разлога: први јер је задатак обавила, други јер не може да се бори на сузбијању нечега што не постоји. И експерти ФРЕН-а, управо они који су урадили научну анализу како би утврдили ниво сиве економије, ћуте. Ћути и Кори Удовички , непознаница је да ли уопште и даље ради на задатку који јој је поверио председник Владе крајем 2014. г.

Сразмере сиве економије у Србији су: преко десет милијарди евра промета робе и услуга се обави на црно, без регистровања прихода, само ПДВ утаја износи преко једне милијарде евра. 700 хиљада радника ради на црно, буџет губи преко 1,5 милијарди евра доприноса. Туризам и угоститељство утаје 300 милиона евра, колико се губи због продаје дуванских производа и нафтних деривата на црно. Производња и продаја алкохола је 80% на црно при чему буџет губи 150 милиона евра, игре на срећу утајивачима власницима коцкарница и кладионица доносе годисње скоро 100 милиона евра. Естрада утаји 90 милиона евра, гробарска сива економија достиже 90% делатности на црно. Грађевинарство, да ли се ишта ради легално?

ЗАКЉУЧАК ЈЕ САМО ЈЕДАН: реформатори ће све задатке с почетка текста испунити. Сви ви мали привредници ако сте мислили да ћете се провући, варате се, бићете откривени и строго кажњени. Сива економија не постоји због вас, постоји због богатих бизнисмена, заштићених политичара и криминализованих државних службеника (који их штите), да би били још богатији.

*Наставак већ знате, ГРЧКА представа се одавно игра у Србији!

www.vaseljenska.com/ekonomija/reforma-poreske-uprave-srbije/