Тагови Вести таговане са "Доналд Трамп"

Доналд Трамп

-

ЏУЛИЈАНА СМИТ: ЊИХОВ ДРУГИ СУСРЕТ ТРАЈАО ЈЕ ЦЕО САТ, А ТО ЈЕ СИГНАЛ КОЛИКО ТРАМП ЦЕНИ РУСИЈУ

„То је Путину дало прилику да говори и оно што можда не би говорио у присуству својих или Трампових помоћника! Трамп ће вероватно још зажалити што је испустио контролу над тим сусретом“

ДОНАЛД Трамп је непоштовањем протокола за време разговора са Владимиром Путином током вечере у Хамбургу дао колосалну предност руском лидеру – оценила је Џулијана Смит, бивша заменица саветника председника САД за националну безбедност.

У тексту написаном за Financial Times, она је оценила да Трампови хамбуршки разговори са Путином могу имати дуготрајне последице по односе САД са савезницима им противницима.

Она у Financial Times прво подсећа да се лидерима других држава из Беле куће, по правилу, нуде или прави разговори у трајању од сат или знатно краћи – „с ногу“, од 10-15 минута, са разматрањем једног или два питања.

Правило је да се истом партнеру никада не нуде оба разговорна оквира одједном, а Трамп је непоштовањем правила Путину и Русији управо то обезбедио.

Смит зато вапи: „Откуда знамо да у томе није учествовао и његов тим и да није испланирао и разговор ,с ногу’ у време вечере за лидере G20? И да му није обезбедила преводиоца за руски. Сусрет без америчког преводиоца – то је оно што највише узнемирава. Јер, то је руској страни дало колосалну предност“.

Смит додатно појашњава: „То је Путину дало прилику да говори и оно што можда не би говорио у присуству својих или Трампових помоћника! Трамп ће вероватно још зажалити што је испустио контролу над тим сусретом“.

Смит је изнела и претпоставку да је Трамп Путину обећао укидање санкција, капитулацију поводом Украјине или игнорисање кршења људских права у Русији.

Она посебно наглашава: „Тај други сусрет је потрајао цео сат, а то је за савезнике САД јасан сигнал колико Вашингтон цени Русију“.

Сам Трамп је изјавио да је у време вечере у Хамбургу са Путином разговарао само 15-ак минута.

fakti.org/globotpor/financial-times-susretom-sa-putinom-bez-svog-prevodioca-tramp-mu-je-dao-kolosalnu

-

Борис Степанов

Без обзира на успешну посету домаћина Беле куће Паризу, у коме су Трампа дочекали као најбољег пријатеља Француске, у Лондону се још увек води дискусија о пребацивању датума посете америчког лидера Великој Британији. Сада се прича да ће председник САД краљицу Елизабету Другу посетити тек 2018.године.

Премијер Тереза Меј је била међу првима која је још у јануару посетила у Вашингтону Трампа. Тада му је она предала и званичан позив за посету њеној земљи. А то је предвиђало да се госту укажу највише државне почасти и смештај у Бакингемској палати. Такав корак Краљице и премијера је врло узнемирио јавност. Јавности се није допао зато што до тада председници САД никада нису обављали такве посете у самом почетку обављања нове дужности.

Међутим, Тереза Меј и Елизабета Друга су очигледно желеле да се што пре упознају са господином Трампом, као и да од њега добију подршку за своје неспоразуме са ЕУ. У Великој Британији нису баш сви поданици Њеног Величанства са „Ура!“ прихватали одлуке Елизабете Друге. Лидери јавности су одмах написали петицију са позивом да се званична Трампова посета одложи. Потписало ју је скоро 2 милиона људи. Власт се није усудила да се супротстави мишљењу Британаца, те је донета компромисна варијанта – да се посета Британацима одложи на неодређено време. Прво – до јесени, а сада већ – до следеће године.

Али Трамп се због тога није наљутио. Он и тако у Уједињену Краљевину може да допутује кад год пожели. Јер он на територији Шкотске поседује два изузетна одмаралишта уз голф-клубове. Тако да до незваничне Трампове посете може да дође кад год он то пожели. Јер милијардер Трамп одавно инвестира у Уједињену Краљевину. Још увек се сећају његовог прошлогодишњег путовања када је он званично допутовао на свечано отварање поља за голф у једном од најлепших одмаралишта на свету, Тернберију. Вредност тог рајског угла за богате је само 200 милиона долара.

До доласка у Белу кућу он никада није крио да се бави бизнисом и да на уносним пројектима и зарађује. Зашто да улаже у оно што је унапред осуђено на неуспех? Уосталом, Трамп је био у Шкотској 24.јуна прошле године, дан после брекзита. Ни тадашњи премијер Дејвид Камерон, ни шкотски први министар Никола Старџен се нису сусрели са Трампом. Јер, Трамп је тада био само кандидат за председника САД, а Лондон је типовао на Хилари Клинтон. А у јануару 2016.године британски парламент је чак имао дугачку дискусију о томе да се Трампу забрани улазак у Велику Британију.

Очигледно да су Тереза Меј и Елизабета Друга, сећајући се те ситуације, одлучиле да исправе своје грешке. Али, како видимо, дошло је до неочекиване ситуације. Сада није сасвим јасна ни судбина Терезе Меј. Њој се предвиђа брза оставка и није искључено да ће Доналд Трамп доћи у Лондон тек када се британска политичка криза успешно разреши. А за сада је комшија Терезе Меј, француски председник Емануел Макрон, искористио погодан моменат и недавно је америчком председнику приредио тако богат пријем да је то одјекнуло у читавом свету. Два лидера су нашла заједнички језик и сада намеравају да се заједно боре против тероризма. За почетак – на северу Африке. А Лондон је, рекло би се, пропустио своју шансу да се приближи САД-у и њеном новом председнику. Тако да сада мора да се потруди да надокнади оно што је пропустио.

Амерички председник Доналд Трамп је предузео две наизглед противречне акције у вези Ирана. С једне стране је наметнуо нове економске санкције због Техерановог балистичког ракетног програма и наводних „малигних активности“, усмерене против 18 ентитета и појединаца због подршке „незаконитим иранским актерима или транснационалним криминалним активностима“.

С друге стране, Трамп је обавестио амерички Конгрес да Иран још увек поштује одредбе нуклеарног споразума из 2015. који је склопио његов претходник, Барак Обама. Критичари попут сејача лажних вести Лос Анђелес тајмса су одмах напали Трампа због кршења предизборног обећања да ће „поцепати“ нуклеарни споразум са Ираном чим преузме дужност.

Наравно, то није оно што је Трамп рекао током предизборне кампање. Мада је оштро критиковао тај споразум, он је био једини републикански кандидат осим сенатора из Кентакија Ренда Пола који није обећао да ће поништити споразум одмах по ступању на дужност:

„’Имамо ужасан уговор, али то је ипак уговор,’ рекао је г. Трамп на јутарњем програму ‘Morning Joe‘ ТВ мреже MSNBC. ‘Читавог свог живота – обожавам да купујем лоше уговоре где… људи финансијски пропадну а ја их окренем у своју корист. Ово је савршен пример преузимања лошег уговора. Наћи ћу нешто у том уговору, и то ћемо врло, врло пажљиво проучити, а мислим да они то неће бити у стању да ураде, шта год то било’…

‘Знам да бих био врло популаран када бих урадио оно што је пар њих најавило – „поцепаћемо га, поцепаћемо га,“’ рекао је. ‘Иран ће нас апсолутно терорисати, и страшно је што морамо с тим да живимо. Ипак, имамо уговор. Изгубили смо моћ санкција јер сви ови људи, све ове земље које су биле уз нас, сада више нису…’

‘Много бих вам радије… дао одговор да ћу поцепати уговор, да ћу тамо ући… али то не може тако,’ рекао је г. Трамп. ‘Морам да урадим оно што је исправно. Са политичког становишта и свакако са становишта номинације за председничког кандидата, волео бих да вам кажем да ћу поцепати овај уговор, да ћу бити најжешћи момак на свету, и да га једноставно цепам, али знате шта? Тако живот не функционише.’“

Овакав став показује здрав разум једног бизнисмена – што је реткост у Вашингтону. Док је политичар од каријере Барак Обама неискрено изјавио да је „боље немати никакав споразум него склопити лош споразум,“ дотле је Доналд Трамп, који живи у реалном свету, био довољно паметан да зна да је понекад боље имати лош споразум него немати никакав споразум ако ово последње доноси лошији исход.

Управо је то био случај са иранским нуклеарним споразумом. Шта год да су му мане, нико стварно не верује критичарима који тврде да је „алтернатива овом лошем споразуму један много бољи споразум“. Иран је пристао на уступке само зато што је Обамина администрација – што је, по мом мишљењу, представљало њено једино позитивно спољнополитичко достигнуће – успела да обезбеди подршку Русије и Кине, заједно са подршком наших европских сателита.

Без тог јединственог фронта, сигурно је да неки „бољи“ споразум не би био могућ ако би САД сада одустале од садашњег споразума. Једина алтернатива чак и једном мањкавом споразуму био би рат, и то сви знају. Многи од оних који су подстицали Трампа да не цертификује да се Техеран придржава услова споразума већ годинама агитују за рат против Ирана. (Подразумева се да су такође подржавали промене режима у Ираку и Либији.) Према непотврђеним медијским извештајима, сама одлука да се цертификује иранско поштовање споразума је била тесно донета, јер су Трампови саветници били оштро подељени а сам председник је испрва нагињао ка ускраћивању цертификације. Неки коментатори тумаче паралелно наметање нових санкција као сигнал да ће Трамп кад-тад поништити споразум.

Али постоји још једно могуће тумачење. Трамп зна да би рат против Ирана уништио његово председниковање, баш као што је рат у Ираку уништио председниковање Џорџа Буша Млађег. Шта ако је Трамп увео нове санкције као тактички потез који му омогућава да отупи критике због тога што се није одрекао нуклеарног споразума?

Упоредимо Трампове наизглед противречне акције према Ирану са последњим ударним вестима да је он наредио обустављање програма ЦИА за наоружавање „умерених побуњеника“ – односно терориста повезаних са Ал Каидом – у Сирији. А то све после Трамповог договора са руским председником Владимиром Путином о прекиду ватре у југозападној Сирији, што представља чудо у малом, и који се изгледа одржава упркос томе што га је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху одбацио. Имајући у виду опсадно стање у ком се Трамп налази због оптужби за „колаборацију“ са Русима, поставља се питање да ли би му било могуће да предузме ове позитивне кораке да није било оног суштински симболичног напада крстарећим ракетама на сиријску базу у априлу, када је Трамп зарадио похвале својих домаћим непријатеља – иако су га обавештајне службе обавестиле да Дамаск није био одговоран за хемијски напад на Идлиб 4. априла.

Можда су привидне противречности Трамповог приступа Ирану и Сирији само резултат метежа и унутрашњег раздора. Или су можда део једне свесне стратегије?

-

Борис Степанов

Домаћин Беле куће Доналд Трамп је у Паризу проборавио не само толико да поприча са француским председником, већ и како би са њим учествовао у прослави 14.јула – дана пада Бастиље. Наравно и зато што је пре 100 година Америка ушла у Први светски рат на страни Француске. То је коначно променило однос снага у корист Антанте.

Емануел Макрон се потрудио да учини сва како би свом госту показао да је „Француска још увек Француска“ као и пре 100 година. Домаћину Јелисејске палате је било врло важно да и својим суграђанима, и вођама суседних земаља (Немачке и Велике Британије) покаже да он постаје кључни партнер САД и самог Доналда Трампа који за сада још није популаран у Европи. Тим пре што је амерички председник одбио Паријски споразум о климатским променама.

Сви су схватили да је главна тема за Макрона и Трампа била заједничка борба против тероризма. Трампу јако треба добар пријатељ у Европи и Макрон је свом америчком колеги пружио руку. Паризу је важно да ојача свој статус на светској арени. Без Вашингтона и Доналда Трампа најмлађем лидеру у историји Француске још од времена Наполеона ће бити тешко да чврстим кораком иде ка успесима. Пред њим је много реформи које треба Петој Републици да врате њену некадашњу величину. Произилази да су ова два председника један другом неопходни. Заједно им је рапортирано на Јелисејским пољима, Трамп је на параду стигао у војном џипу, окружен коњицом. На небу изнад Париза заједно са групом авиона „Патрол д’Франс“ пролетело је и неколико војних авиона САД-а. Од Тријумфалне капије Јелисејским пољима је прошло преко 3,5 хиљаде француских и скоро 200 америчких војника и коњаници специјалног пука Републичке гарде Француске. Гости су видели 200 јединица војне технике.

Пошто је завршена војна парада (тако је било предвиђено програмом посете) Трамп је отпутовао у своју земљу. А 13.јула, на заједничкој конференцији за штампу, домаћин Беле куће је изјавио: „Пријатељство међу нашим народима – и међу нама, морам да констатујем -неразрушиво је. Наше случајне несугласице нису ништа према бесмртним везама културе, судбине и слободе, које нас вежу… које нас толико чврсто вежу“.

То је отворено Трампово признање које много говори. Он одлично зна да је генијални амерички писац Ернест Хемингвеј као добровољац отишао у Први светски рат, и да је 1929.године о томе написао свој бесмртни роман „Збогом, оружје“. У Првом светском рату САД су изгубиле преко сто седамнаест хиљада људи, а сто хиљада је било рањено. Меу њима је био и Хемингвеј који је, спасавајући италијанског снајперисту, доспео под паљбу митраљеза и бацача, али је чудом остао жив. Двадесетих година ’20.века Хемингеј је дужи период живео у Паризу и о томе је написао књигу са симболичним називом „Покретни празник“. Хемингвеј је заувек прославио француску метрополу. Туристи из читавог света долазе у Париз како би својим очима видели велики град којим се Французи поносе.

Град је постао и главна мета терориста који су у последње две године убили и ранили неколико стотина људи. Како би показали да је Париз био, јесте и да ће и убудуће бити један од главних туристичких престоница света, Трамп и Макрон су заједно са супругама 13.јула вечерали у ресторану „Жил Верн“ на Ајфеловој кули. Затим је Трамп изјавио новинарима да председник Француске има снаге да Паризу, који он сматра за један од најлепших градова на свету, обезбеди стабилан мир. „Макрон ће бити оштар са онима што нарушавају законе и што се баве криминалом. Зато осећам да ћете имати врло миран и леп Париз, у који ћу ја још долазити“ – рекао је Трамп.

-

Борис Степанов

Још пре инаугурације, одржане на Капитолу 20.јануара, Доналд Трамп је је регистровао нови слоган за своју изборну кампању која треба да се одржи 2020.године. Правници су прихватили захтев за регистровање слогана „Сачувајмо величину Америке“. Тада је дозвољено и да се тај слоган може користити на тренеркама, мајицама, дечјој одећи и штампаним производима. Између осталог – и у брошурама са информацијама о Трампу као кандидату. Да актуелни домаћин Беле куће озбиљно размишља и о следећим изборима говори и чињеница да је недавно у вашингтонском хотелу „Trump International“ одржана вечера за сакупљање прилога за следећу кампању. Трамп је сакупио 10 милиона долара. На тој вечери је било 300 гостију. Произилази да је улазница сваког госта коштала око 35.000 долара. Заменик секретара за штампу Беле куће Сара Сандерс је новинарима саопштила да мада је сакупљање новца почело необично рано, скоро 3,5 године пре следећих избора, ипак у томе нема ничег необичног. „Он скупља новац за своју партију, – рекла је госпођа Сандерс – Ја не сматрам да је то нешто неуобичајено за било ког председника“.

Уосталом, сада се нико не сећа да је 2016.године Трамп почео са сакупљањем средстава за своју кампању само пет месеци пре избора. До маја прошле године он је водио кампању из сопствених средстава и тек после тога се обратио за помоћ спонзорима и донорима. У томе је огромна разлика између господина Трампа и Хилари Клинтон. У САД сви знају да је у њену кампању финансијски естаблишмент САД-а уложио стотине милиона долара. Али она је битку за Белу кућу изгубила тако да је то баш одјекнуло. Тако да она ни дан-данас не зна како да се оправда господи која су у њу уложила огромна средства. И не само лична. Јер демократе су користиле све своје медије, административни ресурс Барака Обаме, личне везе Била Клинтона са гувернерима, па чак и са министром правде САД-а. Али то није помогло Хилари Клинтон и њеном тиму. Трамп је 8.новембра 2016. победио! Он је председник Сједињених Држава, а не кандидат клуба милијардера и оних који из сенке управљају Хилари Клинтон. Сада она још не зна чиме да се забави. Да ли да пише мемоаре, да ли да формира нове фондове, да ли да држи предавања. Варијанти има више, али је ипак најважније да хонорар буде како треба. Породица Клинтонових се никада није стидела да обећа што више, под условом да је новчана награда права. У Сједињеним Државам има доста публикација у којима се каже да је тандем Бил и Хилари, пошто би добио аванс, заувек заборављао овај или онај пројект. Тако је било баш дуго – и док је Бил био председник, и док је Хилари била на челу Стејт департмента, а и док је била кандидат за председника САД-а и 2012, и 2016.године.

А Трамп се без неке веће помпе труди да буде повезан и са обичним народом. Он не одбија ни ситан допринос бирача-републиканаца. Тематска производња (мајце, црвени качкети на којима је написано „Сачувајмо величину Америке“) само је у неколико месеци донела 7 милиона долара. Банкарски рачун за следећу Трампову кампању се попуњава свакодневно, ни мало не мари што су износи ситни, јер су стварни и сигурни.

Сама чињеница да су се амерички председник Доналд Трамп и руски председник Владимир Путин уопште сусрели и разговарали о суштинским питањима 7. јула је већ сама по себи невероватна, имајући у виду лудачку атмосферу параноје која влада у САД у вези свега руског. Дакле, састанак је ипак одржан. И како су неки исправно приметили, у погледу важности би се могло рећи да се састанак Г20 десио на маргинама, како се испоставило, самита Трампа и Путина, а не обрнуто.

Јасно је да председник Трамп искрено жели да направи неки шири споразум са Москвом, али је суочен са огромним противљењем овде у Вашингтону, од стране људи који или нису желели да до сусрета уопште дође, или су хтели да се он сведе само на формално руковање и размену пријатности лишених суштине. Међутим, суштине је ипак било, поготово на критичну тему Сирије, најопасније вруће тачке на којој би могло доћи до непосредног америчко-руског војног сучељавања.

Договор о прекиду ватре у југозападној Сирији би могао да буде од критичне важности за коначно привођење крају рата у тој земљи. Избор локације за прекид ватре, на граници са Голанском висоравни, указује на то да су се САД претходно усагласиле са Израелом. Обратно, тешко да би Москва могла да склопи споразум а да претходно не осигура да се Дамаск и Техеран неће противити. (Што се тиче Техерана, један добро информисани израелски сајт јадикује да ће прекид ватре ослободити иранске ресурсе за размештање на другим местима по Сирији. Међутим, то такође значи и повлачење Хезболаха из те области, што је иначе кључна израелска брига, и њихову замену руском војном полицијом предвођеном чеченским сунитима.) Тиме што су успели да у аранжман укључе и своје најпроблематичније и међусобно закрвљене савезнике, Вашингтон и Москва су можда створили и најбољу прилику за окончање сукоба у Сирији.

Ипак, пут до тога је још дугачак. САД нису прецизирале своју улогу у тој зони. То може да буде добро. Реално, што је америчко присуство у Сирији мање, и што Руси и Јорданци више буду водили ствари, то боље. Треба имати на уму да многи припадници америчке Дубоке државе не желе никакву сарадњу са Русијом по било ком питању, поготово не у Сирији. Огроман је потенцијал за саботажу споразума Трамп-Путин. (Постоји разлог зашто састанку није присуствовао ниједан други званичник осим двојице председника и њихових министара спољних послова, уз преводиоце. Проблем није на руској страни, већ у томе што, чак и унутар сопствене администрације, Трамп има мало људи којима може да верује.) Поготово је присутна опасност од још једног хемијског напада под лажном заставом, попут оног у Гути 2013. и Идлибу априла ове године. Последњу ствар која иком треба је гомила Американаца на терену као атрактивне мете за провокацију.

Споразум о прекиду ватре у Сирији је тек први, мали корак, препун тешкоћа. Ипак, као потенцијално средство за смиривање најопаснијег сукоба који би могао да израсте у шири рат, требало је да буде, као позитивна вест, на насловним странама свих америчких публикација.

Али није. Уместо тога, амерички медији су практично закопали вест о напретку који су двојица председника направили, и уместо тога се усредсредили на прошлогодишњи састанак између Доналда Трампа Млађег и руске адвокатице која је наводно повезана са руском владом. Тешко да је тајминг био случајан. (Ако можете да верујете, једина друга „ударна вест“ која је конкурисала овој о Доналду Млађем на свим медијима била је та о оптужби једне полуписмене блуднице и бивше стриптизете да је њен некадашњи дечко из ужасне породице на интернет окачио ласцивне слике ње без њеног одобрења. Ето, пријатељи моји, колико смо ниско пали.)

Од 7. јула па све до објаве овог чланка, прича о Доналду Млађем се опсесивно гура као најважнија. Зашто? Зато што је, када га је један британски публициста контактирао тврдећи да поседује информације из руске владе које би могле да науде Хилари Клинтон, Доналд Млађи одмах изразио спремност да их чује – иако се испоставило да их није ни било. „Колаборација!“ – одмах су вриснули медији и Демократе. Још горе, по бившем демократском кандидату за потпредседника САД, Тиму Кејну из Вирџиније, то може да буде чак и издаја! (Ово упркос чињеници да је издаја врло уско дефинисана у америчком Уставу, сводећи се практично на оружану борбу против САД у време рата.)

Браниоци америчког председника са своје стране правилно истичу да кампања Хилари Клинтон не само да је изразила спремност да прихвати информације које би наудиле Трамповој кампањи, већ је и активно – а ово је кључна реч – колаборирала управо на начин за који се лажно оптужују Трампови људи. Прецизније, особље Демократске партије се састало са украјинским званичницима који су нудили компромитујући материјал делимично сумњиве веродостојности о првом човеку Трампове кампање, Полу Манафорту.

Али, кажу, то није исто. А зашто? „Русија је противник, па чак и непријатељ Сједињених Држава. Украјина није баш савезник, али свакако није противник, а украјински званичници који су сарађивали са кампањом Клинтонове тврде да су то чинили да би упозорили о Русији.“ Аха, то дакле објашњава ствар…

Или, једноставније речено, Украјина је пријатељ, и сарадња с њима је патриотска. А Руси су непријатељи, тако да је све што долази од њих унапред обележено издајничким импликацијама. Кто, кого.

-

Борис Степанов

Још пре инаугурације, одржане на Капитолу 20.јануара, Доналд Трамп је је регистровао нови слоган за своју изборну кампању која треба да се одржи 2020.године. Правници су прихватили захтев за регистровање слогана „Сачувајмо величину Америке“. Тада је дозвољено и да се тај слоган може користити на тренеркама, мајицама, дечјој одећи и штампаним производима. Између осталог – и у брошурама са информацијама о Трампу као кандидату. Да актуелни домаћин Беле куће озбиљно размишља и о следећим изборима говори и чињеница да је недавно у вашингтонском хотелу „Trump International“ одржана вечера за сакупљање прилога за следећу кампању. Трамп је сакупио 10 милиона долара. На тој вечери је било 300 гостију. Произилази да је улазница сваког госта коштала око 35.000 долара. Заменик секретара за штампу Беле куће Сара Сандерс је новинарима саопштила да мада је сакупљање новца почело необично рано, скоро 3,5 године пре следећих избора, ипак у томе нема ничег необичног. „Он скупља новац за своју партију, – рекла је госпођа Сандерс – Ја не сматрам да је то нешто неуобичајено за било ког председника“.

Уосталом, сада се нико не сећа да је 2016.године Трамп почео са сакупљањем средстава за своју кампању само пет месеци пре избора. До маја прошле године он је водио кампању из сопствених средстава и тек после тога се обратио за помоћ спонзорима и донорима. У томе је огромна разлика између господина Трампа и Хилари Клинтон. У САД сви знају да је у њену кампању финансијски естаблишмент САД-а уложио стотине милиона долара. Али она је битку за Белу кућу изгубила тако да је то баш одјекнуло. Тако да она ни дан-данас не зна како да се оправда господи која су у њу уложила огромна средства. И не само лична. Јер демократе су користиле све своје медије, административни ресурс Барака Обаме, личне везе Била Клинтона са гувернерима, па чак и са министром правде САД-а. Али то није помогло Хилари Клинтон и њеном тиму. Трамп је 8.новембра 2016. победио! Он је председник Сједињених Држава, а не кандидат клуба милијардера и оних који из сенке управљају Хилари Клинтон. Сада она још не зна чиме да се забави. Да ли да пише мемоаре, да ли да формира нове фондове, да ли да држи предавања. Варијанти има више, али је ипак најважније да хонорар буде како треба. Породица Клинтонових се никада није стидела да обећа што више, под условом да је новчана награда права. У Сједињеним Државам има доста публикација у којима се каже да је тандем Бил и Хилари, пошто би добио аванс, заувек заборављао овај или онај пројект. Тако је било баш дуго – и док је Бил био председник, и док је Хилари била на челу Стејт департмента, а и док је била кандидат за председника САД-а и 2012, и 2016.године.

А Трамп се без неке веће помпе труди да буде повезан и са обичним народом. Он не одбија ни ситан допринос бирача-републиканаца. Тематска производња (мајце, црвени качкети на којима је написано „Сачувајмо величину Америке“) само је у неколико месеци донела 7 милиона долара. Банкарски рачун за следећу Трампову кампању се попуњава свакодневно, ни мало не мари што су износи ситни, јер су стварни и сигурни.

-

АМЕРИЧКИ ЛИДЕР РЕКАО КИНЕСКОМ: СА СЕВЕРНОМ КОРЕЈОМ НЕШТО МОРА ДА СЕ УРАДИ

  • Си, сасвим конкретно, предложио, „координацију у међународним пословима”, да кинески министар одбране што скорије посети Вашингтон, а кинеска армија узме учешћа у америчким војним маневрима

АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп изјавио је у Хамбургу да је кинеском председнику Си Ђинпингу рекао да „нешто мора да се уради” по питању Северне Кореје.

Трамп и Си састали су се током самита Г20 у Хамбургу, неколико дана пошто је председник САД изразио своје незадовољство наводним нечињењем Кине у случају Северне Кореје, чији је главни савезник. САД очекују од Пекинга да изврши економски притисак на Пјонгјанг, пошто Северна Кореја обавља 90 одсто трговинске размене с Кином.

Трамп је навео да је рекао Сију да цени ствари које је Кина урадила са Северном Корејом, и додао да је с њим разговарао и о билатералним односима, посебно „трговинској неуравнотежености” и циљевима за постизање праведнијег и више реципрочног споразума.

САД су недавно ставиле на црну листу једну кинеску банку оптужену за незаконите послове са Северном Корејом и казнила је кинеску транспортну компанију и два кинеска држављанина, оптужене за олакшавање илегалних активности са Пјонгјангом.

Како је пренела кинеска државна новинска агенција Синхуа, Си је Трампу предложио активирање плана од 100 дана за побољшавање сарадње Вашингтона и Пекинга.

Кинески лидер је америчког позвао на предузимање заједничких напора з одржавање кинеско-америчких односа на „потребном нивоу” и на „координацију у међународним пословима”.
Сасвим конкретно, предложио је, поред осталог, да кинески министар одбране што скорије посети Вашингтон, а кинеска армија узме учешћа у америчким војним маневрима РИМПАЦ (Рим оф тхе Пацифиц Еxерцисе).

Си је оценио да се у односима две земље – након његовог разговора са председником САД на Флориди – „уочава прогрес упркос постојању осетљивих питања”.
Нагласио је да су у кинеско-америчким односима потребни међусобно уважавање и сарадња која је у интересу обе стране”. То је – како је истакао – неопходно ради „очувања здравог карактера кинеско-америчких односа” чије постојање благотворно делује на стабилност у свету.

fakti.org/globotpor/kina/si-djinping-predlozio-donaldu-plan-poboljsavanja-odnosa-dve-zemlje-u-narednih-100-dana

-

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и председник Пољске Анџеј Дуда приређују данас у Варшави самит неформалне иницијативе Три мора о привредном и политичком повезивању 12 земаља средње и источне Европе на коме је почасни гост председник САД Доналд Трамп.

Председници земаља Вишеградске четворке, балтичких република, Аустрије, Хрватске, Румуније и Бугарске у Варшаву долазеда, како је најавио пољски председник, ојачају јединство региона унутар Европске уније и заједно уклоне пре свега привредне и инфраструктурне баријере, док Пољска и Хрватска, као неформални лидери иницијативе,рачунају и на политичко повезивање у својеврсни блок у Европској унији.

„Иницијатива Три мора је шанса за превазилажење баријера у инфраструктури и прилика да земље увиде узајмну атрактивност својих тржишта. До сада се Европа развијала пре свега на оси Запад-Исток, зато је сада кључни стуб повезивање региона од Балтика преко Јадрана до Црног мора“, саопштила је пред самит канцеларија председника Пољске.

Хрватски експерти припремили су списак 157 пројеката којима ће се повезати инфраструктура региона у области енергетике, саобраћаја и телекомуникација а на самиту у Варшави једна пленарна расправа посвећена је трансатлантским односима, пошто улагања која су региону потребна превазилазе могућности фондова за кохезију Европске уније и изузетно добродошла би била и америчка улагања.

„Очигледно је да Трамп, који има то животно искуство да је бизнисмен, види потенцијалне користи у том сусрету и за САД. Инвестиције у Средњој Европи значе огромне паре за развој инфраструктуре, изградњу путева, железница, енергетских мрежа, гасовода“, казао је уочи самита председник Дуда у интервјуу агенцији ПАП.

Једна од таквих узајамних користи могао би да буде извоз америчког течног гаса, на који рачунају Пољска и Хрватска, а тај енергент би помогао да се регион ослободи енергетске зависности од Русије.

Због Трампа је самит у последњем тренутку премештен из Вроцлава у Варшаву која је лакша за америчко обезбеђење.

Док Колинда Грабар Китаровић инцијативу Три мора назива најважнијом спољнополитичком иницијативом Хрватске а Анџеј Дуда истиче да је то сада приоритет његове спољне политике, не деле све земље и владе земаља региона пођеднак ентузијазам.

Председник Чешке Милош Земан чак ни због самита и Трампа не прекида годишњи одмор и, уместо Балтика, Јадрана и Црног мора, одабрао је да се брчка у локалном рибњаку поред своје викендице и весла у чувеном гуменом жутом чамцу а на интернет је поставио и прве слике крај свог локалног „мора“.

Бојазни, пре свега у Чешкој и Словачкој, изазива претња да иницијатива Три мора у политичком делу може представљати ново уношење подела у ЕУ и због амбиције Пољске да се прикаже као неспорни лидер нове посткомунистичке Европе у тренутку када конзервативне пољске власти нижу један за другим сукобе са Европском комисијом око темељних вредности Европе, као што је правна држава, слобода медија и солидарност у прерасподели терета избеглица у Унији.

Чешку тако на самиту не представљају ни председник ни премијер а Аустрија, као једина западна земља у инцијативи, послала је на самит само свог амбасадора у Варшави.

На учешће Трампа на самиту Три мора с подозрењем гледа и Брисел, пошто су још у живом сећању поделе на стару опрезну и нову, проамеричку Европу које је изазвао један од његових претходника Џорџ Буш када је од земаља из садашњег региона Три мора добио безрезервну подршку за инвазију на Ирак.

 

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/u-varsavi-samit-inicijative-tri-mora-sa-donaldom-trampom-kao-pocasnim-gostom.html

-
СПАЈСЕР: ПРЕДСЕДНИК СМАТРА ДА СУ СЕ У ИЗБОРЕ МОГЛЕ МЕШАТИ КАКО РУСИЈА ТАКО И ДРУГЕ ЗЕМЉЕ


Слушање у Сенату САД о „руском мешању”

  • „Ни након четири месеца проучавања понашања Русије под лупом – они немају ниједан „снимак” који би сведочио о завери Т (Трампових) људи. Није било никакве завере нити сметњи. Морају ми се извинити!”

         ПРЕДСЕДНИК Сједињених Држава Доналд Трамп сматра да су се Русија и друге земље „могле потенцијално мешати у преседничке изборе у САД” – изјавио је Шон Спајсер.

         Портпарол Беле куће саопштио је ово на редовном брифингу за америчке и стране новинаре.

         Спајсер је посебно указао на тврдњу Барака Обаме да је пре прошлогодишњих преседничких избора у САД имао упозорење државних служби да се Русија меша у изборни процес и оценио да је то најбољи доказ да није било никакве завере између Доналда Трампа и Русије.

         Додатно је указао да та Обамина изјава говори само о једном: да су се у изборни процес у САД могле мешати како Русија тако и било која друга земља.

         Нешто раније је сам Трамп преко Твитера затражио да му се извине сви који га оптужују за дил са Москвом:

         „Проблем је у томе што председник Обама није учинио ништа након што су му у августу (2016-те) указали на руско мешање (у председничке изборе). Ни након четири месеца проучавања понашања Русије под лупом – они немају ниједан `снимак` који би сведочио о завери Т (Трампових) људи. Није било никакве завере нити сметњи. Морају ми се извинити!”

         Многи у САД оптужују Русија да је била повезана са упадом у базу података Демократске партије САД и прослеђивање тих података сајту WikiLeaks.

         Из Демократске партије упорно понављају да је то јеан од важнијих разлога што Хилари Клинтон није постала председник САД.

         Иако истрага, чак и у Конгресу САД, траје већ месецима – нико у САД још није изашао са било каквим реалним доказима да се Русија заиста мешала у америчке председничке изборе и да је помагала Трампу.

fakti.org/globotpor/tramp-ocekuje-da-mu-se-izvine-svi-koji-mu-pripisuju-da-je-bio-u-zaveri-sa-rusijom