петак, новембар 24, 2017

Тагови Вести таговане са "Драган Човић"

Драган Човић

-
Предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић боравиће од данас до 21. септембра у посјети САД у оквиру које ће у Њујорку учествовати на засједању Генералне скупштине УН, најављено је из Предсједништва БиХ.
Драган Човић (Фото:predsjednistvobih.ba) -

Драган Човић (Фото:predsjednistvobih.ba)

Човић ће прва два дана посјете САД боравити у Чикагу, гдје ће се састати са кардиналом Блејзом Чупићем, те са представницима локалних хрватских удружења и организација.

У понедјељак, 18. септембра, Човић ће учествовати на састанку на високом нивоу о реформи УН, којим ће предсједавати предсједник САД Доналд Трамп, а наредног дана ће присуствовати отварању генералне дебате на засједању Генералне скупштине УН.

Човић ће у уторак, 19. септембра, у послијеподневним часовима присуствовати пријему ЕУ, чији су домаћини предсједник Европског савјета Доналд Таск, потпредсједник Европске комисије Франс Тимерманс и високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност Федерика Могерини.

Он ће у вечерњим часовима присуствовати пријему који Трамп организује поводом засједања Генералне скупштине УН.

У сриједу, 20. септембра, Човић ће се обратити на генералној дебати засједања Генералне скупштине УН, након чега ће у вечерњим часовима присуствовати вечери лидера западног Балкана, коју приређује Могеринијева.

Посљедњег дана посјете Човић ће, на маргинама засједања Генералне скупштине УН, имати низ билатералних сусрета, међу којим и са генералним секретаром УН Антонијом Гутересом.

Делегацију БиХ на отварању генералне дебате засједања Генералне скупштине УН, осим Човића, чине министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак, стални представник БиХ при УН Милош Вукашиновић, шеф кабинета бошњачког члана Предсједништва БиХ Елвир Чамџић, савјетник у кабинету члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Диана Чекић и шеф кабинета предсједавајућег Предсједништва БиХ Тонка Крешић Гагро.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=269691

-
Хрватски члан Предсједништва БиХ Драган Човић биће данас у аудијенцији код папе Фрање у Ватикану.
Човић у Ватикану (архива) - Фото: dnevni avaz

Човић у Ватикану (архива) Фото: dnevni avaz

Након аудијенције, планиран је сусрет са државним секретаром Ватикана кардиналом Пјетром Паролином, као и посјета Хрватском папинском заводу Светог Јеронима, те ватиканском тајном архиву, саопштено је из Предсједништва БиХ.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=255431

„…Наша ужа домовина, Босна и Херцеговина, видјела је више зла од фашистичких окупатора и њихових слугу него ма која покрајина Југославије. Подли освајач вјешто је искористио тешко насљеђе прошлости, оно неповјерење и отуђеност међу народима Босне и Херцеговине, које су подржавали сви противнародни режими у Југославији, да распири шовинистичку мржњу, да закрви народе, како би њима лакше владао. Преко својих усташких плаћеника он је у Босни и Херцеговини починио такве злочине пред којим блиједи све оно што је Босна и Херцеговина у својој тешкој историји видјела. За свега неколико мјесеци убијене су у Босни и Херцеговини на звјерски начин десетине хиљада Срба, попаљени су њихови домови, рушене богомоље, уништавано све што је било српско. Ти злочини — физичко истребљење Срба — чињени су у име »хрватске Босне«. С друге стране, четници су, у служби окупатора, починили безброј злочина над невиним муслиманским и хрватским живљем у име »српске Босне«. Стварно су и једни и други служили и служе туђину, вршећи оно што је фашистички освајач замислио: физичко истребљење наших народа…“

Овако је говорио Родољуб Чолаковић, први извјестилац, на Првом засједању ЗАВНОБиХ-а, 25. новембра 1943. године (како тврди службена, политизована историографија) или, 26. и 27.11.1943. како тврди друга архивска грађа. Очигледно је то било толико битно да никада није чврсто утврђено и дефинисано. Ипак, оно што није спорно је то, да су уз поздравне говоре кључних људи Комунистичке партије Југославије, на Првом засједању ЗАВНОБиХ-а поднесена два реферата и усвојена једна Резолуција.

Први реферат поднијео је, дакле, Родољуб Чолаковић „Роћко“, партизан и народни херој, родом из Бијељине. Наслов реферата је био: „О спољној и унутрашњој политичкој ситуацији“.

Поред овог реферата, на засједању је поднешен и реферат „О значају ЗАВНОБИХ-а“, који је излагао студент, партизан и народни херој из Бања Луке, Осман Карабеговић.

Других реферата није било а једини усвојени докуменат, са шест закључака, предложио је секретар Првог засједања ЗАВНОБиХ-а, партизан и народни херој из Мостара Авдо Хумо у виду „Резолуције“ проистекле из разматрања „…унутарње и вањске политике…“. У Резолуцији (закључцима) се између осталог наводи: „…овогодишње велике побједе Црвене Армије над фашистичким хордама…“ (прва реченица Резолуције – закључак бр. 1); затим, „…народи Босне и Херцеговине не желе више повратак старог стања које је и довело до наше несреће…“ (прва реченица и смисао закључка бр. 2); затим, „…Народи Босне и Херцеговине одричу свако право тзв. Лондонској влади да их представља и говори у њихово име…“ (прва реченица и смисао закључка бр. 3); затим, „…Народи Босне и Херцеговине стварају, у заједници са осталим народима Југославије, нову, демократску, федеративну Југославију слободних и равноправних народа…“ (прва реченица и суштина закључка бр. 4); затим, „…Данас народи Босне и Херцеговине, кроз своје једино политичко представништво, Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења БиХ, хоће да њихова земља, која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска, буде слободна и збратимљена БиХ у којој ће бити осигурана пуна равноправност и једнакост свих Срба, муслимана и Хрвата…“ (прва реченица и суштина закључка бр. 5.); те на крају, „…Срби, муслимани и Хрвати, чврсто збијени око ЗАВНОБиХ-а, упркос свим потешкоћама, наставиће у заједници са осталим народима Југославије, своју праведну и оправдану борбу до потпуног истјеривања окупатора из наше земље и уништења свих његових помагача.“ (интегралан садржај, цитат, Закључка бр. 6. Резолуције ЗАВНОБиХ-а).

И то је било све: ни ријечи о реафирмацији измишљене државности о којој пјевају синови и унуци, усташа, домобрана и ханџар дивизионара у Сарајеву. Само југословенски антифашизам и југословенско заједништво, као гаранција и оног босанског.

Сви резултати антифашистичке борбе и тешког рата су поништени, а са њима је неповратно разорена и пројекција Босне и Херцеговине као заједничког простора (у оквиру Југославије), која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и хрватска и муслиманска. На овај начин, политичка природа и суштина Босне и Херцеговине, као метафоре заједништва три народа, поражена је и изгубљена заувијек.

Политичке и вјерске елите у Сарајеву, невладине организације и средства информисања – националисти, исламисти, муџахедини, вехабије и терористи… сеире над политичким лешом такве државе, глумећи да је „она ту, само је мало у кризи“, док у стварности управо они представљају колективне убице те домовине, у чији обнављање се узалуд заклињу.

И не само држава БиХ, са њом, је заувијек страдао и тихо одлази са културне и историјске позорнице, најмањи и политички, најслабији фактор, некад државотворан народ – Хрвати.

На линији разних, сумњивих међународних аранжмана, геополитичких конструкција западних сила и локалних лидера који су довели до потпуног истребљења и егзодуса Срба из ЕУ Хрватске дешава се и нестанак и егзодус Хрвата у БиХ.

Никада више Хрвати у БиХ неће бити конститутиван и државотворан народ и никада неће побољшати свој положај. Ову тешку историјску битку, која се водила на дуже стазе, Хрвати су изгубили. Готово је; један народ, једна култура и традиција која је аутентичним вјерским приступом и формом католицизма надахњивала банове и краљеве босанске, нестаје и вулгарно се уништава. Наравно, сви познати владари Босне, од Бана Борића до Краља Стјепана Томашевића, били су по народносном одређењу Срби а по вјери католици. Свакако и краљ Твртко Котроманић, са двоглавим орлом Немањића и Анжувинским љиљанима Светог Анте, заштитника обесправљених, као најзначајнији владар једне врло скромне историје државности овог простора. Посебно, Босне и Херцеговине.

Генеза уништења Хрвата у БиХ је била дуга, пуна страдања и отпора који је тај народ пружао. У току рата али и за вријеме Дејтонских преговора, остало је упамћено како се тадашњи предсједник ХДЗ-а БиХ, Крешимир Зубак, отворено супротставио политици Фрање Туђмана и његовим политичким договорима са Слободаном Милошевићем.

Ипак је Дејтон примјењен а у његовој политичкој филозофији било је видљиво жртвовање уставног положаја Хрвата у БиХ на рачун потпуног уништења Срба у Хрватској.

Већ у првим данима мира, постало је видљиво и необавијештеним и то након што су бивши муџахедини и исламисти терористичким акцијама, убиствима и злочинима, паљевином кућа и вјерских објеката, са знањем западних држава, кренули, углавном, против Хрвата.

Почело је терористичким нападом у Мостару а настављено бомбашким нападима у Завидовићима убиствима Бориса Тешановића (власника кафића), Горана Келера (добитника ордена „Златни љиљан“), Јадранка Божиновића (новинара-уредника на локалном радију), Жељка Дејановића.

Услиједила су убиства хрватских повратника у Средњу Босну па убиство замјеника министра унутрашњих послова Ф БиХ, Јозе Леутара, убиство полицајца Анте Ваљана. Евидентиран је и нестанак Мирка Јозића (1997. год. из Новога Травника), подметање експлозива при папином посјету Сарајеву, бацање експлозивне направе на управну зграду Шума Херцег-Босне, убиство четверочлане хрватске породице код Коњица, на Божић.

Настављено је нападом на фабрику Кока-коле у Хаџићима која је у власништву Хрвата из БиХ, убиством Звонка Барбића и рањавањем Јосипа Шарића у трговинском ланцу „ФИС“ Витез који је у власништву Хрвата, те нападом на посланике у Зеници из реда ХДЗ-а Иву Тадића и Перу Мамића.

Прегрмили су Хрвати и напад на „Херцеговачку банку“, која је била темељ националне финансијске стабилности хрватског народа и која је уз помоћ британске обавјештајне заједнице и принудне управитељице, Енглескиње Тоби Робинсон, потпуно уништена. Баш као Срби у Хрватској, и Хрвати у „Херцег Босни“ остављени су на цједилу и препуштени сами себи и већинском, националистичком концепту и агресивном исламизму и радикализму њихових комшија. Стварно насиље преселило се и у устав са знањем и одобрењем хрватског предсједника Стипе Месића и премијера Ивице Рачана, па су малобројни Хрвати у БиХ наметнутом одлуком о недјељивој конститутивности на подручју цјеле БиХ остали незаштићени, надгласани и маргинализовани.

ХДЗ БиХ са Драганом Човићем на челу је умјереном политиком покушавао промијенити то стање, па је овај уставотворни народ покушао да кроз измјену положаја Рома и јевреја изједначи своју судбину са овим малобројним групацијама, на најбољи начин указавши на сраман положај истински угрожене националне заједнице.

Непопустљивост „сарајевске чаршије“, политичких и вјерских елита, медија и невладиног сектора довела је до чињенице да је број припадника хрватског народа у БиХ преполовљен. Сви покушаји да се стекне право гарантовано Уставом и Дејтонским споразумом, да бира своје представнике, у Сарајеву су тумачени као напори за стварање трећег ентитета и план нове територијалне организације – нове федерализације.

Мора се признати да дефетизам који се осјећа у погледу опстанка Хрвата у БиХ и њихове борбе за уставну једнакост и политичку равноправност није само заснован на разумијевању агресивне исламистичке матрице, која од деведесетих година функционише као политичка свијест и политичка пракса. Свакако је наслијеђе Алије Изетбеговића – његова Странка демократске акције, син Бакир Изетбеговић, са „Младим муслиманима“ и концептом агресивне исламизације друштва и власти те многи муџахедини, терористи, ханџар-дивизионари, активна исламска омладина и њихово дјеловање, као и подршка Турске, Саудијске Арабије и Ирана овој политици – представљало највећи терет самим Хрватима у њиховој тежњи за равноправношћу. Али видљива пасивност хрватске државе и одбојан став ХДЗ Хрватске према сестринској странци у БиХ лажно су се правдали обавјештајном конструкцијом створеном у Сарајеву, о корумпираности предсједника ХДЗ БиХ Драгана Човића. Баш тако: Драган Човић је због тога био хапшен да би се сломио отпор његове странке пројекту радикалне и брзе исламизације Федерације БиХ, са намјером настављања тог процеса и на тлу Републике Српске тј. цијеле БиХ.

Након хапшења 2009. године, Човић је изолован, са малобројним сарадницима, изборио властиту слободу и поново, тихо, ненаметљиво и умјерено, наставио заступати ставове и политику нужности враћања уставних права и слободе хрватском народу.

Кад је ријеч о односу Хрватске, он се тек ових дана промијенио: хрватска држава је подржала свој угрожени и малобројни народ у БиХ и искористила положај нових политичких лидера, предсједнице Републике Колинде Грабар Китаровић и предсједника владе и ХДЗ-а Андреја Пленковића, да тај проблем интернационализује. Отворено се о радикализацији босанских муслимана и лажној борби против тероризма проговорило у Европској парламентарној скупштини и коначно је формулисана Резолуција која представља коначну подршку напорима руководства ХДЗ-а и предсједника Драгана Човића. Уз ову подршку, Драган Човић је успоставио јединствено, флексибилно партнерство са лидером Срба у БиХ, предсједником највеће политичке странке српског народа СНСД и предсједником Републике Српске Милорадом Додиком. Наравно да то партнерство јесте амбивалентно и да његов терет морају осјећати оба лидера, због сложених и тешких међунационалних односа Срба и Хрвата ван БиХ, практично националних матица у Србији и Хрватској, који још увијек манифестују висок степен непријатељства и нетолеранције.

Али, све те мјере ХДЗ БиХ и хрватске државе, иако корисне и добродошле за саме Хрвате, не могу бити довољне и разумијевање те чињенице, тачније, такав јасан поглед на проблем положаја хрватског народа свакако представља извор додатних фрустрација.

Хрватска католичка црква не подржава свој народ и не слиједи политичке правце које су зацртали и за које се боре легитимни политички представници хрватског народа.

Истина овдје је ријеч о три моћника који формулишу и битно одређују став католичке цркве и њиховом срамном додворавању сарајевској чаршији и лажном политичком циљу јединствене земље, земље са једном адресом која национална и друга колективна права подређује општој грађанској свијести и политици. Слабљење јединства хрватског народа, формулисано је као отворена тежња за слабљењем утицаја ХДЗ-а, подршка свим новим политичким опцијама, и њихово интегрисање у сарајевски политички миље без амбиција да утичу и мјењају тежак положај Хрвата у БиХ.

Почело је са Новом хрватском иницијативом одметнутог предсједника ХДЗ-а Крешимира Зубака, још у вијеме када Човића и његове екипе није било на врху политичке и страначке пирамиде.

Наставило се са „ХДЗ 1990“ некад са Божом Љубићем на челу, а остала је једнака подршка и када је на чело дошао Мартин Рагуж, па и данас док је води Илија Цвитановић.

Затим подршка Лијановићима, и њиховој странци „Радом за бољитак“ или „Хрватској странци права“ бившег предсједника Федерације, генерала Живка Будимира, чија лојалност сарајевској чаршији и исламистичким круговима није помогла њему, као што није помогла Лијановићима да спријечи њихово хапшење и понижавање. Уосталом, од Анте Јелавића, Јадранка Прлића, Драгана Човића и осталих хрватских политичара сви су, уз подршку и прећутно одобравање врха католичке цркве у БиХ, пролазили медијске и физичке тортуре у Сарајеву. Нису мета били они него хрватски народ – на сцени је био план истребљења овог народа у БиХ а о тој „сарајевској голготи“ Хрвата, католичка црква никада није проговорила.

У суштини, кад се говори о политици католичке цркве, не говори се о часним вјерницима нити службеницима – понајмање о цјелој цркви: овдје је ријеч о политици коју су константно наметала три утицајна човјека из самог врха: кардинал Винко Пуљић, генерални тајник бискупске конференције Иво Томашевић и бањалучки бискуп Фрањо Комарица. Они су се увијек трудили да у духу властите политике заступају познате ставове и интересе формулисане у Сарајеву те да, и данас, након консолидације и уједињења хрватских политичких структура око ХДЗ-а и Хрватског народног сабора, нервозно, привидно, људски узнемирено, искажу забринутост због тенденције да се створи трећи ентитет. Иако се ових дана преговара са Бакиром Изетбеговићем и СДА само о посебној изборној јединици за избор члана предсједништва БиХ из реда хрватског народа, као гласноговорник става католичке цркве у БиХ, Иво Томашевић је јасно ставио до знања да „…црква не подржава трећи ентитет и да се залаже за стварање четири мултиетничке регије, као једину гаранцију опстанка Хрвата у Босни и Херцеговини“.

„…Садашња подјела БиХ на два ентитета је неправедна и кроз њу је легализирано етничко чишћење. Успоставом трећег ентитета од Федерације БиХ, јер споменута линија хрватске политике у БиХ и не говори о Републици Српској па је нормално да РС подржава стварање таквог ентитета, неправда не би била исправљена него додатно легализирана. Штовише, била би додатно легализирана неправда у било којем од таква три ентитета, не само према друга два народа који би били мањински него и према дијелу властитог народа изван појединог ентитета…“

Био је то један од ставова католичке цркве у БиХ који су бискупи Бискупске конференције БиХ формулисали 29. 10. 2005. и у писаном Приједлогу за друштвено-правно уређење БиХ под насловом: „Босна и Херцеговина – извор нестабилности и пријетња миру или будућа чланица Еуропске Уније“, послали свим дипломатско-конзуларним представницима и свим представницима власти у Сарајеву.

Католичка црква у БиХ очигледно жели промијену Дејтонског споразума и наметање уставног уређења које заступа политичко и исламистичко Сарајево, противно израженим ставовима српског и хрватског народа. Колико је тај предлог уопште реалан и проводив, јасно је свим, више и мање релевантним политичким факторима у БиХ!

Хроничари политичких прилика, пак, памте вријеме када се у парламентарној процедури нашао амерички приједлог уставне реформе познат као „Априлски пакет“, у коме је управо католичка црква, стимулишући подјеле ХДЗ-а на двије странке, преко мањег дјела новог ХДЗ-а 1990. у савезу са Харисом Силајџићем и Бакиром Изетбеговићем (иза леђа тадашњем, умјереном предсједнику СДА Сулејману Тихићу), онемогућила усвајање ове реформе, која је суштински представљала потпуну промијену Дејтонског споразума у корист Хрвата и Бошњака.

За квалификовану двотрећинску већину, потребну за усвајање ових промијена, недостајао је само један глас – глас бившег шефа муслиманске полиције, посланика СДА који је окренуо леђа руководству своје странке. Или, глас, једног посланика из реда хрватског народа, који је у Парламентарној скупштини БиХ проводио политику „светог политичког тројства“ (Пуљић-Томашевић-Комарица) направљеног под кровом католичке цркве и кринком часне католичке вјере.

Умјесто дужне подршке легитимним представницима хрватског народа у БиХ, католичка црква ја наставила са ламентирањем над судбином 200.000 Хрвата у Републици Српској, стално истичући како их се само 60.000 вратило, притом не помињући 650.000 Хрвата, колико их је било у муслиманској Федерацији БиХ прије рата а од којих није остало ни половина, око 320.000. Националну матицу концентрисану у Западној Херцеговини и дјеловима Средње Босне многим политичким мјерама ХДЗ БиХ се трудио да сачува.

То национално језгро, по мишљењу водећих људи хрватске политике у БиХ, могло би гарантовати опстанак хрватског народа и његов уставни положај и треба га сачувати.

Таква настојања су Комарица и Томашевић из Бањалуке рушили, заборављајући да је највише страдала Врхбосанска надбискупија у којој је највише убијених и протјераних католика, углавном Хрвата, шаљући тешке поруке на рачун заједничког живота у Републици Српској, називајући је „лакрдијом од државе“. Свједочили смо да је предсједник Републике Српске Додик, иако огорчен, врло умјерено одговорио овој хушкачкој политици сарајевских адвоката у католичкој цркви.

У ствари, чињеница да се у Републику Српску вратило 60.000 Хрвата само зато што нигдје на другом мјесту нису могли опстати ни живјети, па ни у европској Хрватској и са њеним путовницама и домовницама, представља оптужницу хрватској националној политици у Загребу и говори о „њиховој скрби за своје малобројне сународњаке у БиХ“.

Наиме, од 2003. до 2014. БиХ је напустило 44.527 католика. Но, чини се како је тренд исељавања настављен и у прошлој години, о чему свједоче подаци објављени за четири бискупије, а који се односе на прошлу годину и који су састављени након задњег „посвећења домова и кућа“, које је трајало до половине јануара ове године.

Према тим подацима, из четири бискупије – Врхбосанске, Бањолучке, Мостарске и Требињско-мрканске – у 2016. иселила су се 15.494 Хрвата католика.

У поређењу са 2015. годином, када је у четири бискупије било 405.735 Хрвата католика, у 2016. остало је 390.241 вјерника.

Објављени подаци према бискупијама откривају како је у Врхбосанској бискупији на крају 2016. године било мање 12.477 католика. Наиме, у 2015. години Врхбосанска надбискупија имала је 175.188 вјерника, а на крају 2016. године, 162.711.

Бањалучка бискупија, која је у 2015. години имала 32.908 вјерника, на крају 2016. год. имала је 31.501, што је мање за 1407 католика.

Мостарска бискупија имала је у 2015. години 177.821 вјерника, док је на крају прошле године тај број износио 176.619 и мањи је за 1202.

И Требињско-мрканска бискупија такођер биљежи мање вјерника на крају прошле године за 408. Ова бискупија је у 2015. години имала 19.818 вјерника, а на крају 2016. године тај број је износио 19.940.

Практично се из Мостарске бискупије, коју Хрвати-католици контролишу у потпуности, иселило исто католика колико из Републике Српске док се из Врхбосанске, сарајевске, иселило десет пута више.

Ружно и нељудско приговарање предсједнику Републике Српске Милораду Додику у вези страдања Хрвата у протеклом рату, са којима Додик као ни СНСД нису имали ништа, или помињање убиства свећеника у 2004. које није било на вјерској нити националној основи и када је Додик био опозиција – то кукавичко и јадно пропуштање да се Бакировим сарајевским партнерима и полтронима из СДС-а и ПДП адресира оно што њима припада, имало је увијек само један циљ: срушити партнерство и политичку сарадњу ХДЗ-а са политичким структурама у Бањалуци, које, узгред, нису нимало одговорне за страдање Хрвата. Нити су подржавале ратне злочине, нити су учествовали у њима.

Умјесто да нагласе чињеницу да у Републици Српској, откако је СНСД на власти, никада није нападнута ниједна повратничка породица, кућа, нити црква, док су по Средњој Босни дивљали исламски фанатици и терорисали локално становништво, чинећи повратак немогућим, три водеће личности католичке цркве у БиХ су се исцрпљивалe, у намјери да посвађају Србе и Хрвате, СНСД и ХДЗ – Додика и Човића. Тиме би Хрвати поново били незаштићени, политички немоћни и под канџама Бакира Изетбеговића и његове фундаменталистичка странке. Што очигледно и јесте циљ ове и овакве политике.

Баш због тога немогуће је повјеровати у успјех хрватске политике, упркос створеном, општем политичком јединству свих фактора у земљи, окружењу и свијету, да Хрвати могу коначно заузети положај који припада уставотворном народу, те да је најмање што мора имати, записано у уставу – политичко право и гаранцију да, као и други народи, може бирати своје представнике у највише органе власти и позвати их на одговорност када оцијени да је то потребно. Јасно, kатоличка црква је врло моћна институција. Као чувар духовности и морала, кроз вјекове je стекла огроман углед и статус код својих вјерника и цијелог хрватског народа; без њене подршке, ова битка мора бити изгубљена.

Свакако да то није битка само за опстанак једног народа, него и битка за могућност опстанка заједничке државе Босне и Херцеговине.

Ако се наставе ове тенденције, ни од заједничке државе неће остати ништа.

Или, да се сви скупа правимо имбецилнима и призивамо прошло вријеме – вријеме комунистичке идеологије и ЗАВНОБиХ-а те да се коначно обрачунамо са синовима фашистичких помагача и ратних злочинаца, као симбола братоубилачког рата.

Али, тада би подршка страдалим усташама и домобранима на Блајбургу, под егидом „Крижног пута“, коју Бањалучки бискуп Фрањо Комарица свакодневно истиче, била срамотна подршка убицама оних за које се он наводно залаже и о којима свједочи.

Зар је могуће да у реторици и концепту који се брани у Сарајеву, први људи католичке цркве не виде управо остатке оног најгорег што је комунизам оставио у овој земљи?

Идеолошки клише лишен антифашизма, по коме комунистичке флоскуле о заједничкој држави БиХ заступају најгори исламисти и чаршијски шовинисти, који свакодневно, проблемима Палестине, Сирије, Ирака, Египта итд, убијају јужнословенску душу и свијест властитог народа.

Дужност је уочити како подршка тим чаршијским концепцијама представља подршку бескрупулозним идеологијама лажи и убијања, у име „босанске илузије“, која је само пука пропаганда о могућности постојања давно убијене и сахрањене државе.

Данас, свако мора бити свијестан гдје је народ коме припада и како ће га у овом вртлогу пронаћи и препознати, да би се идентификовао са његовом судбином и заједно са њим учествовао у борби за слободу, правду и историјску позицију којој стреми.

„Ево, ја сам спреман да први повучем потез добре воље …“ – рекао је Бакир Изетбеговић пошто је његово обнављања тужбе против Србије за агресију и геноцид, иако безизгледно, уздрмало ионако фрагилан мир и стабилности у региону. Тужба је била поднијета против Срба у Србији и без сагласности Срба у БиХ, па је било логично да ће се најављени добронамјеран гест, као компензација, односити на Србе.

И док су у Српској то са невјерицом ишчекивали, испоставило се, међутим, да је Изетбеговић мислио на уступак Хрватима. На недавном економском скупу регионалних лидера у Мостару он је изненадио спремношћу да се у Федерацији коначно уведе и „друга изборна јединица“. До сада је јединствена ентитетска изборна јединица омогућавала знатно бројнијим Бошњацим да Хрватима изаберу представника у заједничким органима БиХ. Тако је Жељко Комшић (Хрват из СДП), у два мандата биран за хрватског члана Предсједништва БиХ иако су бирачи у кантонима са хрватском већином („Херцег-Босна“) листом гласали за кандидата из ХДЗ-а. Након бурног реаговања Херцегбосанаца, „случај Комшић“ се није понављао и у Сарајеву је засјео Драган Човић, али грешка у изборном систему није отклоњена. А састоји се у томе што у закону пише да „у тројном Предсједништву БиХ мора да буде Хрват“, умјесто да је прецизирано да „треба да буде и изабран од хрватског народа“.

До ономад у Мостару Изетбеговић није хтио ни да разговара о промјенама у изборном систему који је, иако са објективно уграђеном грешком, дефинисан још прије 27 година и међународно гарантован. Откуд одједном његов гест добре воље? Бошњачки лидер је у ствари попустио послије дужег лобирања загребачког Горњег града и Каптола по кулоарима Бриселског сједишта ЕУ, у Берлину и Ватикану. Да је акција успјешно приведена крају, могло се препознати по изјави Колинде у Дубровнику, гдје се отворено заложила за равноправност Хрвата у БиХ, као и по томе што су посланици Хрватске у Европском парламенту успјели прогурати одговарајућу „декларацију о федерализацији БиХ“.

Да је рјешења постигнуто „међународним“ притиском одозго, а не домаћом добротом одоздо, свједоче осорне рекације Груда и Загреба на Изетбеговићев „великодушан гест добре воље“. Најављујући другу изборну јединицу, Бакир је, да би спасао образ пред нарогушеном бошњачком публиком, поставио и услов да „послије тога више не смије бити прича о трећем ентитету и о разлазу БиХ“. На лицу мјеста Човић је одбрусио да се „једнакоправност народа не може ничим условљавати“, а Пленковић дометнуо да је „друга изборна јединица само минимум хрватских захјева у БиХ“.

Из реаговања члана Предсједништва БиХ и премијера Хрватске недвосмислено слиједи да ће Хрвати од друге изборне јединице ићи даље ка трећем ентитету. А да су и Бошњаци схватили куда вјетар дува, показују негодовања у Сарајеву на рачун „издајничког и неспособног лидера који крчми бошњачку Босну“. Али, постоје и конструктивније идеје о благовременој припреми властитог националног ентитета, која никад није замрла у бошњачком народу и којом би они добили исто што и комшије желе за себе. Противници је поспрдно називају „филџан државом“ и „палестинизацијом Бошњака“, што је погрешна аналогија јер проблем Палестинаца и јесте у томе што им окружење оспорава право на националну државу. А заговорници управо подсјећају на наводни дијалог Изетбеговића и Арафата у коме се Алија пожалио на своју дилему: комшије му нуде мало територије, а Американци обећавају цијелу Босну. Јасер му је одговорио: „Размисли добро јер и мени тако Американци 60 година обећавају више, а ево још увијек немам ништа “.

Трагови те идеје и потичу од старог Изетбеговића, који је још уочи рата на „зборовима бирача“ говорио да ће „Муслимани узети само онолико Босне колико могу просперитетно контролисати“ и, касније, да „нема ништа од БиХ ако је неће Срби и Хрвати“, преко сарајевских ратних графита „Потпиши Алија, нека је наша па макар к’о авлија“, до Првог бошњачког сабора на коме се појавила као легитимна варијанта о којој се гласало. Више гласова је, истина, добила алтернатива по којој је, наводно, „јединствена и цјеловита БиХ услов опстанка муслиманског народа“, и тако постала службена политика бошњачке политичке елита“. Али ни тада ни касније нико није објаснио зашто би било тако када у свијету постоје и много мање и узорно функционалне државе. Као што ни тада ни касније концепција унитарне БиХ није била реална.

Из расположивих извора није могуће одгонетнути да ли је хегемонистичка концепција бошњачке БиХ, која је понијела муслимански народ, плод локалних мегаломанских политичких фантазија, или је то из Брисела наметнута мултинационална и мултиконфесионална мјешавина у којој муслимани не би остали сами и постали мостобран за продор исламског тероризма у ЕУ, или је, најзад, вашингтонски пројекат перманентних тензија између централиста и сепаратиста којим је лако споља манипулисати. У сваком случају, хрватска офанзива против неравноправности у већем ентитету освијестила је неке политичке кругове у Сарајеву да би у догледној будућности послије друге изборне јединице могли фасовати и трећи ентитет. На мапи БиХ би тако, поред Републике Српске, добили и Херцег-Босну те остатак територије за заједничке институције БиХ које би више симболички представљале јединствену државу.

Бошњаци су још од рата на Федерацију гледали као на практично свој атар. Логичан префикс Бошњачко-хрватска федерација претворили су у бесмислени анекс Федерација БиХ. Све федералне институције су лоцирали у муслиманско Сарајево. Знатно малобројније Хрвате, који и данас цуре, збили су у западну Херцеговину. Бирали им представника у Предсједништву БиХ, ускраћивали право на национални тв канал. Сматрали су да је за остварење екслузивно бошњачке ФБиХ довољно да одржавају статус кво и да је довољан проток времена. Зато су се већ двије и по деценије окомили искључиво на Српску као једину препреку реализацији унитарне БиХ. Сада су их Херцег-Босанци, њихова матица и спољна подршка, изненадили. Од оружаних сукоба ХВО и АБиХ у јесен ’93. ово је први пут да се главна линија конфронтације у БиХ са ентитетске релације Бошњаци-Срби помјера на кантоналну Бошњаци-Хрвати.

Занимљиво је да је и неке српске политичаре забринула друга изборна јединица у Федерацији као антидејтонски захват који би легализовао и друге интрервенције у Дејтонски споразум. Међутим, већи ентитет је конструисан претходним Вашинтонским споразумом 1993. између Херцег-Босне и територија под муслиманском контролом, уз могућност да им се накнадно придружи Република Српска, што је касније и урађено 1995. у Паризу. Другим ријечима, све промјене у хрватско-бошњачким односима у Федерацији су њихова интерна ствар и немају везе са Дејтонским споразумом. Елем, за Републику Српску не производе никаква уставна ни права ни обавезе.

Једино може да се постави питање да ли Српска треба да остане по страни спрам свађа у комшилуку, или да заузме једну од страна. Иако их ниједан од комшија није задужио добрим, стратешки гледајући друга изборна јединица, и поготово трећи ентитет, довели би сктруктуру БиХ на реалну мјеру – конфедерацију три националне републике. А Српска би најзад била растерећена од четвртвјековних притисака Бошњака и њихових пријатеља са Блиског истока и далеког Запада.

-

У јеку жестоких политичких сукоба између различитих нивоа власти, БиХ је јуче предала апликацију за чланство у Европској унији. Урадио је то на свечаности у згради Савета ЕУ у Бриселу председавајући Председништва БиХ Драган Човић.

Срна
Церемонија у Бриселу: Драган Човић са званичницима ЕУ

Он је апликацију предао холандском министру спољних послова Берту Коендерсу јер ова земља председава Европском унијом.

– Многи нису веровали, тражили су елементе завере, али ја сам сигуран. Повратка више нема и БиХ мора стићи источне суседе на европском путу – рекао је Човић на конференцији за медије након што је предао апликацију.

Гледишта на овај догађај у БиХ су различита и крећу се у распону од тога да је у питану историјски дан за земљу до приче да је апликација обична шарена лажа. Стручњаци, пак, тврде да апликација сама по себи не значи ништа, и да је у питању обичан папир са неколико реченица. Пут до кандидатског статуса, додају, биће дуг, а прогнозама када би БиХ могла да постане пуноправни члан, нико не жели да се изјашњава. Према неким ранијим проценама, за то ће требати између седам и десет година.

Европска прича, међутим, повод је за нове жестоке сукобе унутар земље, највише између два завађена српска политичка блока. Савез за промене који је у власти на заједничком нивоу инсистира на европској причи, и уверава да у томе нема ништа лоше по интересе РС. Истовремено, власт из Бањалуке жестоко их оптужује да су појединим потезима наштетили интересима РС.

– Осим министра спољних послова Аустрије Себастијана Курца, који је дошао у посету БиХ и рекао да ће Аустрија подржати тај корак, никога другог из Европске комисије, односно чланица ЕУ нисмо чули да ће подржати и да ће узети у разматрање ту апликацију – каже Милица Марковић из СНСД-а.

Једна од важнијих ставки на европском путу је усвајање такозваног механизма координације. Реч је о причи која је прилично нејасна широј јавности, а тиче се односа различитих нивоа власти током преговора са ЕУ, односно одређује за шта је који ниво задужен у разговорима са Бриселом.

Испоставило се да је тај механизам у Сарајеву усвојен без знања јавности, што је био повод за нове оптужбе из Бањалуке на рачун српских министара, а председник Српске Милорад Додик оценио је чак да је реч о „велеиздаји“.

Нежељена апликација

Члан Главног одбора СНСД-а Рајко Васић рекао је јуче да механизам координације, заједно са „нежељеном апликацијом за чланство БиХ у ЕУ“, може лако доживети судбину свих других великих бриселских пројеката, као што су били реформа полиције, уставне промене и „Сејдић-Финци“.
– Механизам координације није усвојен на тајној седници без исто таквог тајног менторства странаца у Сарајеву. Јасно је да је то урађено како би се добио још један генератор сукоба са Републиком Српском – рекао је Васић.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/552796/Evropska-prica-iza-ledja-Srpske

-

БиХ је историјски неуспех. Кршењем Дејтонског споразума високи представници су проводили бошњачку политику ради слабљења уставне позиције Српске и стварања унитарне државе. Ако се не поштује слово мировног споразума и ако се не уважава став РС – земља иде ка распаду!

Ово је данас у Бањалуци, током конференције „Двадесет година Дејтонског споразума – погледи“, у организацији „Независних новина“ и града Бањалуке, која је окупила 100 званичника, политичара и дипломата, поручио председник Српске Милорад Додик.

– Сав проблем БиХ је неуважавање реалности – три конститутивна народа и два ентитета – истакао је Додик.

Конференција је окупила бројне домаће и међународне званичнике, међу којима су председник Црне Горе Филип Вујановић, специјани изасланик председнице Хрватске Мате Гранић, директор Канцеларије за Косово и Метохију у Влади Србије Марко Ђурић, председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић, председници РС и ФБиХ…

Додик је нагласио да су у укупним односима у БиХ у суштини најзначајнији ентитети.

– Сви фаворизују Савет министара и институције БиХ, али суштински, ентитети имају највећи значај – рекао је Додик.

БиХ је данас, каже Додик, место наметнутих политичких љубави и вежбалиште међународне заједнице.

Додик је напоменуо да у Уставу БиХ пише да Савет министара БиХ има три министра, а да их сада има 10.

– Од Савета министара БиХ неко покушава да направи владу. Верујемо да је Дејтонски споразум направио политички систем који се мора поштовати, међутим имамо реалност која потпуно одудара од Устава – закључио је он.

Председавајући Председништва БиХ Драган Човић сматра да је надоградњама Дејтонског споразума, у последњих 20 година, видно нарушена основна идеја тог споразума.

ПОЛЕМИКА
Конференцију је обележила полемика на релацији Додик – Изетбеговић. Председник РС је казао да су високи представници проводили бошњачку политику, због чега је настао хаос у земљи. Изетбеговић му је одговорио да „већински хришћанска међународна заједница подржава Бошњаке зато што су коректни и спремни на срадању“. Додик је поручио да не постоји никаква влада БиХ, већ Савет министара у чијем раду учествују и представници РС.

www.novosti.rs/вести/насловна/република_српска.652.html:568106-Бањалука-Дејтон-чува-Босну

-

Међународно признање Награда за мир ‘Mostar Peace Connection’ бит ће уручена члановима Предсједништва БИХ, те постхумно бившем предсједнику Републике Турске Сулејману Демирелу и бившем премијеру Републике Хрватске Ивици Рачану.

Наиме, Центар за мир и мултиетничку сурадњу из Мостара у четвртак, 23. српња, на годишњицу обнове Старог моста, додијелит ће Предсједништву ову награду, која се додјељује сваке године у поводу обиљежавања годишњице обнове Старог моста.

Како је приопћено, награда се додјељује људима ”који су својим дјеловањем допринијели обнови и изградњи Старог моста”.

Награду су претходних година, међу осталим, добили и Нелсон Мандела, Вацлав Хавел, Алојз Мок, Мохамед ЕлБарадеи, Ирина Бокова.

Свечаност додјеле награде бит ће уприличена у четвртак у Мостару, на тераси ресторана Лабиринт.

Чланови Предсједништва БиХ претходно ће у 20 сати бити на Старом мосту, гдје ће бити уприличен пригодан програм и скок скакача у част Предсједништва БиХ као генералног покровитеља 449. традиционалних скокова са Старог моста. Након тога бит ће интонирана и складба Емина коју ће на труби извести члан Симфонијског оркестра Мостар Иван Беванда.

(Поскок.инфо)

www.nspm.rs/hronika/clanovi-predsednistva-bih-dobijaju-medjunarodnu-nagradu-za-mir.html

-

Вест да су чланови Председништва БиХ са српским премијером Вучићем у Београду отворили нову страницу заједничке будућности објавили су сви медији у БиХ.

Готово сви медији у Федерацији БиХ и Републици Српској су овај догађај пратили из минута у минут, а акценат стављају на изјаву премијера Вучића да су Београд и Србија кућа и чланова Председништва БиХ.

Сарајевски Дневни аваз истиче да је у разговору договорена сарадња у области наменске индустрије, енергетике и туризма.

Лист наводи да су бошњачки и хрватски члан Председништва, Бакир Изетбеговић и Драган Човић, рекли да им је драго што су у Београду. Истакнута је и изјава Изетбеговића да је тражио да сусрет буде у Београду, а не у Карађорђеву, како би могао да прошета Кнез Михаиловом улицом.

Бањалучке Независне новине издвојиле су изјаву председавајућег Председништва БиХ Човића који је рекао да политичари треба да се баве будућношћу, а да прошлост треба оставити историчарима.

Истиче се да је Човић оценио да је посета, 11 дана након догађаја у Сребреници када је нападнут Вучић, изузетно добар потез, те захвалио српском премијеру на позиву.

Сарајевски портал Клиx.ба истиче изјаву Изетбеговића који је рекао:

„Небитно да ли су се десили злочини у Сребреници или негде друго. Било да је реч о 8.327 пута или осам пута, злочин је злочин. И Сарајево је претрпело ужас у рату, сваки трећи Сарајлија је погођен, а сваки десети је погинуо. Ипак, Сарајево је имало снаге да усред рата заустави злочине над Србима…”

Портал наводи и речи српског члана Председништва БиХ Младена Иванића, који је упитан да прокоментрише изјаве председника Српске Милорада Додика, рекао да Београд никада неће користити за њихова међусобна препуцавања.

Политички аналитичар Асим Мујкић је за Аваз рекао да данашњи састанак чланова Председништва БиХ и премијера Вучића у Београду може бити корак према стабилизацији односа две државе, али да је тешко говорити о конкретним резултатима.

Његов колега Есад Бајтал је мишљења да је тешко говорити о нормалном састанку државника између којих не постоје никакве нормалне релације.

– Надам се да ће ти људи сести нормално да разговарају, да ће покушати примирити све ове страсти које су узбуркане већ неколико месеци. На сцени је неко политикантство којем се не види ни почетак ни крај – рекао је он истакавши да се напад на Вучића у Поточарима није требало догодити, те да он “није здрав за односе две државе”.

Професор са Филозофског факултета у Сарајеву Енвер Казаз је подсетио да до састанка у Београду долази након инцидента у Поточарима, где је Бакир Изетбеговић показао сав свој аматеризам и огромну неспособност, препуштајући Вучићу да добије, како је рекао, тактичку, па и моралну предност.

– Изетбеговић је толико необразован да не зна шта је процес денацификације и толико сујетан да жели присвојити бошњачке жртве за себе и своју политичку партију. Према томе, састанак у Београду само је лицемјерје политичара, никакав озбиљан политички посао – рекао је Казаз.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/507446/Bosanski-mediji-o-susretu-Vucica-i-Predsednistva

-

Вучић и Изетбеговић – пиће у Кнезу и шах на Калишу

Премијер Србије Александар Вучић и чланови Председништва БиХ прошетали су центром Београда, сели у башту једног ресторана, а затим отишли на Калемегдан.

„Наш пријатељ Александар (Вучић) се показао као изванредан домаћин“, рекао је Изетбеговић.

Вучић је одговорио да су Срби одлични домаћини, а Бошњаци и Хрвати једнако добри.

Након освежења у централној градској улици гости из Сарајева, премијер Александар Вучић и градоначелник Синиша Мали отишли су на Калемегдан где је фолклорни ансамбл у српским народним ношњама извео кратак програм.

Потом су Вучић и Изетбеговић одиграли и пратију шаха на Калемегдану.

Изетбеговић: Након стотину година белаја, време за стотине година мира

Дуго нисам могао да прошетам Кнез Михаиловом као некад, кад сам био младић – тим речима је члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић поделио с новинарима лични доживљај данашње званичне посете Београду.

„Након стотину година ратова и белаја, време је да имамо стотине година мира“, рекао је Изетбеговић новинарима током шетње Београдом.

Он је додао да нема живота у региону без сигурности, стабилности и поверења, као ни без лидера спремних да прузе руке једни другима.

Изетбеговић, који са хрватским и српским члановима Председништва БиХ Драганом Човићем и Младеном Иванићем борави у посети Београду на позив Александра Вучића, каже да је данас послата права порука – да нема живота у региону без поверења.

Изетбеговић је нагласио да дуго није био у шетњи Београдом, Кнез Михаиловом улицом, међу грађанима.

„Утисци су јако добри, људи спонтано и лепо реагују“, рекао је Изетбеговић.

Чланови Председништва БиХ разгледали макету Београда на води и прошетали Кнез Михаиловом улицом

Чланови Председништва БиХ Драган Човић, Бакир Изетбеговић и Младен Иванић данас су након ручка почели шетњу Београдом обиласком зграде Геозавода и разгледањем макете Београда на води у пратњи премијера Александра Вучића и градоначелника Синише Малог.

Потом су прошетали Кнез Михаиловом улицом и на позив градоначелника освежили се у једном локалу.

Изетбеговићу су музичари одсвирали песму „Сарајево љубави моја“.

Грађани знатижељно застају и повремено поздрављају госте.

У околини су већ приметне јаке мере обезбеђења.

Човић, Иванић и Изетбеговић су раније данас разговарали са премијером Вучићем у Палати Србија, након чега су се обратили медијима на заједничкој конференцији за новинаре.

Званичан ручак организован је у Вили Мир, а планирано је да током дана прошетају и Кнез Михаиловом улицом и Калемегданом.

Александар Вучић: Отворили смо нову страну наше заједничке будућности

Премијер Србије Александар Вучић оценио је након разговора са члановима Председништва Босне и Херцеговине да је отворена нова страница заједничке будућности.

Он је, на конференцији за новинаре истакао да је разговарано отворено и искрено, те да су такви разговори најбољи.

„Верујем да смо отворили нову страницу наше заједничке будућности“, истакао је Вучић.

Разговарало се о конкретним пројектима, економским темама, а, како је навео, постигнут је договор да се одржи заједничка седница две владе у септембру.

„Као Србија желимо најбоље могуће односе са БиХ“, нагласио је Вучић.

Заборавио сам на инцидент

Вучић је казао да је данас било речи и о инциденту у Поточарима јер се то никад никоме није десило осим председнику Буркине Фасо којег су гађали гранатом земља-земља.

Рекао је да је заборавио тај напад и да „у пријатељском тону“ гледа на будућност“.

„Али ја сам на то заборавио и спреман сам да у пријатељском тону гледам на нашу будућност. То што се мени десило је готово ништа у односу на оно што се догодило многим Бошњацим, Србима и Хрватима који су изгубили своје најближе. Ако су ти људи спремни да погледају у будућност, смешно је и тупаво да мој поглед не буде уперен у будућност“, рекао је Вучић.

Вучић је истакао да код њега нема непријатељства према бошњачком члану Председништва Бакиру Изетбеговићу.

„Не сматрам га ни лошим човеком ни непријатељем. Рука Србије је пружена и биће испружена увек“, нагласио је Вучић.

Он је рекао да је Србији изузетно важна стабилност и сигурност у Босни и Херцеговини, као и у другим суседним земљама, те да ће учинити све са своје стране да томе допринесе.

Одговарајући на питање новинара да ли страхује за стабилност због инцидента у Сребреници, Вучић је истакао да из Србије никад ништа није могло да се чује против БиХ.

„Ми ћемо дати све од себе да, ако можемо, својом политиком помогнемо, не мешајући се у унутрашње ствари БиХ И РС. Али ако можемо да допринесемо стабилизацији, то ћемо увек да радимо“, поручио је Вучић на конференцији за медије после састанка са Председништвом БиХ.

У септембру ће бити одржана заједничка седница владе Србије и Савета министара БиХ, рекао је председник Владе Србије Александар Вучић на конференцији за новинаре након састанка с члановима Председништва БиХ.

Навео је још да је разговарано о томе да у рану јесен председник Србије Томислав Николић посети Сарајево и истакао да Србија жели најбоље могуће односе са БиХ што је дугорочна политика Београда, од које ни по коју цену неће одустајати.

Крхка ситуација у региону, нема другог пута до добросуседства

Вучић је на конференцији за медије после састанка рекао да би, када је реч о наменској индустрији, Србија и Босна и Херцеговина могле заједно да наступе на трећим тржиштима, што би значило више посла за грађане две земље и више новца за компаније.

„Мислим да смо успели да договоримо да радне групе наредних дана у Сарајеву и Београду раде на томе“, рекао је Вучић, додајући да би већ постојећа сарадња могла да се подигне на значајно виши ниво.

Када је реч о сарадњи у области енергетике, Вучић је рекао да је било речи о електро-мрежи између Бајине Баште, Вишеграда и Пљеваља у Црној Гори и додао да две земље могу да постигну добар напредак и када је реч о туризму.

„Мислим да можемо да привучемо туристе и направимо сличан визни, односно безвизни режим за туристе из различитих делова света, да их привлачимо понудама, да промовишемо екскурзије за одлазак ученика у БиХ и Србију, да обезбедимо заједничке подстицаје… Али то је сада на радним групама и ресорима да наставе да раде на томе“, рекао је Вучић.

Одговарајући на питања новинара премијер је рекао да је ситуација у региону веома крхка и да је потребно много енергије како би се сачувала стабилност, али је нагласио да осим стварања већег поверења између Срба, Бошњака и Хрвата нема бољег одговора.

„Има много тога што треба да урадимо. Оно о чему смо разговарали су важне ствари. Причали смо о милијардама и стотинама милиона евра, о радним местима, о суштинском, истинском и искреном, лаганом стварању већег поверења између Срба, Бошњака и Хрвата“, рекао је Вучић.

Он је упитао шта друго преостаје, да ли би Србија требало да нападне Босну или Босна Србију и Републику Српску.

„Шта је смисао у томе? Шта ће то добро да донесе? Кад и једни и други схвате да не постоји друга политика осим најближих и најбољих могућих односа, онда ћемо бити на добром путу. Ако брутално рационално поставите ствари, онда нема бољег питања од тога, нити другачијег одговора од онога који ми данас овде дајемо“, закључио је Вучић.

Бакир Изетбеговић: Иако је Сарајево трпело ужасе у рату имали смо снаге да зауставимо злочине над Србима

Бошњачки члан Председништва  Бакир Изетбеговић истакао је данас у Београду да сваки ратни злочин, без обзира над ким је почињем, остаје ратни злочин.

Говорећи о злочину о Сребреници Изетбеговић је нагласио да је небитно да ли се десио злочин у Сребреници више од 8.000 пута или осам пута на неком другом месту, и да ће сваком починиоцу бити суђено.

Подсетивши да је Сарајево претрпело ужас у рату, те да је сваки трећи Сарајлија погођен и рањен, а сваки десети погинуо, он је навео да је Сарајево ипак имало снаге да заустави злочин над Србима.

„То што је у Сарајеву заустављено што су радили неки побуњени команданти над Србима доказ је да нисмо страна која је систематски охрабривала злочин“, подвукао је Изетбеговић.

Прошетаћу Кнез Михаиловом

Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је да је инсистирао да се састанак са српским премијером одржи у Београду, а не у Карађорђеву.

Изетбеговић је казао да су сва тројица чланова Председништва БиХ дошли у Београд на позив премијера Србије Александра Вучића јер желе да „цео регион крене у снажан економски развој, за шта је неопходна политичка стабилност и сигурност које нема без интезивираног процеса помирења“.

„Зато сам затражио да се не видимо у Карађорђеву, већ у Београду и да прошетам Кнез Михаиловом, да сазнам каква је реакција грађана“, нагласио је Изетбеговић.

Премијер Србије је на то из позадине и уз осмех констатовао да је Изетбеговић открио маршуту шетње упркос упозорењима безбедносних службе.

На питање новинара Б92 зашто су осумњичени за напад на премијера Вучића у Поточарима ухапшени и недуго затим пуштени на слободу, Изетбеговић није одговорио, али је рекао да је некадашњи командант муслиманске војске у Сребреници Насер Орић приведен када је дошао у Сарајево и да ће процес бити настављен.

Драган Човић: Прошлост оставити историчарима

Председавјући Председништва БиХ Драган Човић поручио је да прошлост између Србије и БиХ треба оставити историчарима, а да представници власти треба да гледају напред и да сарадњу подигну на највиши могући ниво.

„Једанаест дана после Сребренице ми данас овде причамо о сасвим другим темама. Данашња посета је изузетно добар потез и хвала на позиву. Верујем да ћемо већ сутра у Председништву БиХ расправити данашњу посету и позвати председника Томислава Николића да у октобру подсети БиХ“, рекао је Човић на заједничкој конференцији за новинаре.

Према његовим речима, не треба поклањати пажњу заговорницима лоших односа већ оној „великој маси која жели другачију будућност“.

Истичући да има пуно тога што људе у обе земље тера на размишљање о прошлости, коју свако тумачи на другачији начин, ипак има више онога што нас мотивише да гледамо напред.

Човић је посебно истакао значај Конференције о Западном Балкану 27. августа у Бечу, када, како је рекао, очекује снажан искорак.

После тога биће одржана заједничка седница Владе Србије и Савета министара, рекао је Човић.

„То је пут, другог нема“, додао је он.

Човић је такође рекао да ће снажно подржати заједничке пројекте које је најавио премијер Вучић.

Младен Иванић: Србима у интересу стабилна БиХ

Српски члан Председништва Босне и Херцеговине Младен Иванић рекао је да је у интересу босанских Срба да у стабилним условима условима заједно са друга два народа иду путем ка ЕУ.

На питање како коментарише оцену Милорада Додика који га је отворено назвао издајником, Младен Иванић је одбио да директно одговори.

„Знате Додика…Он има осебујан стил политичке комуникације. Ми смо у српској престоници и ово није место где Срби из РС треба да воде политичку битку. Та изјава више говорио њему него о мени. Ја ћу чувати интересе српског народа, али то не значи да сваки дан будемо у сукобу, већ да стабилно заједно с друга два народа идемо ка ЕУ“, рекао је Младен Иванић.

„У интересу је Срба да у стабилним смиреним условима заједно с друга два народа идемо ка ЕУ. Ми смо суштинске ствари у БиХ мање више дефинисали. Стабилна БиХ, у којој је РС саставни део, у интересу је српског народа и томе ћу посветити свој мандат“, нагласио је он.

Премијер Вучић је с тим у вези казао да свако ко говори, и кад говори добро или лоше, говори о себи и за себе.

„Веома поштујем Милорада Додика, Младена Иванића и Драгана Човића. Нећете ме чути да нешто лоше данас кажем о Додику, као што нисам ништа лоше рекао тада ни о Иванићу“, објаснио је он.

Као председник убедљиво најјаче политичке странке у Србији ниједног тренутка се нисмо мешали у изборе у РС, истакао је Вучић и додао да ће Србија увек поштовати вољу народа како у БиХ, тако и другим земљама.

„То је озбиљна и одговорна политика Србије, са којом ћемо и у будућности наставити“, оценио је Вучић.

Поклони за госте

Вучић је члановима Председништва БиХ Драгану Човићу, Младену Иванићу и Бакиру Изетбеговићу, након заједничког обраћања медијима, уручио поклон-корпе са српским производима.

За чланове Председништва БиХ припремљени су домаћи производи – кафа, ракија, теглице са ајваром, џемом, вином.

У једној од корпи није било алкохола, већ ртањски чај.

Предвиђено је да чланови Председништва прошетају заједно са Вучићем Кнез Михаиловом до Калемегдана где ће бити послужење и фолклор, а највероватније ће прошетати и до Београдског победника.

Дочек у Вили “Мир” – Погача и со за чланове Председништва БиХ

Чланови Председништва БиХ су дочекани у Вили „Мир“ погачом и сољу – традиционалним знаком добродошлице.

Чланови Председништва – Драган Човић, Бакир Изетбеговић и Младен Иванић су након свечаног дочека у Палати Србија, званичног састанка с премијером Александром Вучићем и конференције за новинаре која је уследила дочекани на званичном ручку у Вили „Мир“.

Иначе, Вила „Мир“ („Маршалова интимна резиденција“), саграђена је 1979. године са намером да се у њу усели Јосип Броз Тито, што се никада није десило јер је дошло до наглог погоршања његовог здравственог стања.

У Вилу се 20 година касније са породицом уселио Слободан Милошевић. Управо из ње је Милошевић одведен на суђење у Хаг.

Александар Вучић дочекао чланове Председништва БиХ

Премијер Србије Александар Вучић састао се данас у Београду са члановима Председништва Босне и Херцеговине током разговора изјавио да је отворена нова страница заједничке будућности.

Раније је било планирано да се тај састанак одржи у Карађорђеву, јер је сусрет заказан недуго након што је српски премијер нападнут и гађан каменицама и другим предметима током комеморације у Меморијалном центру Поточаре.

Вучић данас са члановима Председништва БиХ у Београду

Председник Владе Србије Александар Вучић састаје се данас у Београду са председавајућим и члановима Председништва БиХ Драганом Човићем, Младеном Иванићем и Бакиром Изетбеговићем. Чланови Председништва су стигли пред Палату Србија. За праћење догађаја акредитовано је око 200 новинара, нешто мање него за посету немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Чланови Председништва свечано су дочекани испред Палате Србије. У делегацији која је дочекала госте из БиХ су били чланови Владе Зорана Михајловић, Расим Љајић, Александар Антић, Небојша Стефановић…

Учесници састанка ће се после разговора, у 13.15, обратити медијима. У поподневним сатима, након званичних сусрета, чланови Председништва прошетаће заједно са Вучићем Кнез Михаиловом до Калемегдана где ће бити послужење и фолклор, а највероватније ће обићи и споменик Београдски победник.

До састанка долази десетак дана након што је премијер Србије нападнут током комеморације у Сребреници, а кривица за то приписана неким сарадницима Изетбеговића. Изетбеговић је то категорички негирао.

Сам Вучић је у обраћању медијима истог дана када је и нападнут поручио да рука помирења остаје пружена.

Истрага о догађајима у Сребреници је у току, Србија је упутила и демарш, а Вучић је позвао чланове Председништва у Србију.

О темама састанка Вучић је у понедељак разговарао телефоном са Изетбеговићем, што је био и њихов први контакт од 11. јула.

Премијер жели да разговара о будућности

Премијер је Изетбеговићу напоменуо да жели да прича само о будућности, односно заједничким инфраструктурним пројектима са којима ће наступити на предстојећем самиту Западног Балкана у Бечу 27. августа, иницијативе коју је прошле године покренула немачка канцеларка Ангела Меркел.

Позивајући Председништво у Србију Вучић је рекао да полази од уверења да су две земље чврсто и трајно опредељене да јачају међ‘усобне билатералне односе и да сва отворена питања решавају у непосредном дијалогу и духу добросуседства.

Како је рекао, чланови Председништва биће дочекани на најбољи могући начин.

Изетбеговић, који је и лидер СДА, рекао је раније да је у Вучићу видео наду да се поправе односи на Балкану, односи измедју БиХ, Србије, Бошњака и Срба.

– Још имам ту наду. Никада не бих што кажу „пуцао сам себи у ногу“ и не дај Боже да бих нешто тако урадио. Изузетно сам заинтересован за нормализацију, сарадњу, а Вучић може одиграти изузетно важну улогу. Тако нешто не бих урадио никоме, поготову не њему – рекао је Изетбеговић.

Председавајући Председништва БиХ Драган Човић каже да посета представља покушај да се односи две земље доведу на ниво пријатељских.

– „Профит из прошлости никоме није био профит тако да на њему градити будућност нема смисла – рекао је он.

Сусрет је у жижи интересовања домаћих и регионалних медија, али и страних званичника.

У Бриселу то што до сусрета долази тумаче као знак да су лидери региона научили лекцију прошлости.

То је у понедељак у Бриселу поручио комесар за проширење Јоханес Хан, који је додао да ако се узму у обзир умерене реакције Председништва БиХ и премијера Србије Александра Вучића после инцидента у Сребреници, видљив напредак у опходјењу земаља у региону.

Вучић је о сусрету разговарао и са известиоцем ЕП за Србију Дејвидом Мекалистером.

Мекалистер је, истакавши значај наставка дијалога са Приштином, нагласио да је стабилност региона важна, како за економски напредак региона тако и за процес европских интеграција будућих чланица ЕУ.

Једна од тема разговора у Београду могао би да буде и најављени референдум у Републици Српској.

Медији су протеклих дана спекулисали да ће бити уведене јаке мере безбедности током боравка чланова Председништва БиХ у Србији.

Александар Вучић: Заборавио сам на инцидент у Поточарима

Вучић је казао да је данас било речи и о инциденту у Поточарима јер се то никад никоме није десило осим председнику Буркине Фасо којег су гађали гранатом земља-земља.

– Али ја сам на то заборавио и спреман сам да у пријатељском тону гледам на нашу будућност.

То што се мени десило је готово ништа у односу на оно што се догодило многим Бошњацим, Србима и Хрватима – рекао је Вучић.

Он је казао да Бакира Изетбеговића не сматра ни лошим човеком ни непријатељем и поновио да је реука Србије пруижена и биће увек пружена.

(Блиц-Танјуг-Бета)

www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-docekao-clanove-predsednistva-bih.html