четвртак, април 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Драгомир Антонић"

Драгомир Антонић

-
Узбунила се међународна заједница на челу са демократском Аустријом. Не може се дозволити да бирачи на изборима одлуче кога ће за начелника. Како бирачи уопште мисле да они бирају, кад је Бакир за Ћамила

Узбуна у васколиком човечанству. Срби победили на изборима у Републици Српској. Како је то могуће? Како се то смело дозволити. Не само што су победили у Републици већ су победили у Сребреници, која јесте у Српској, али није ред да Ћамил више не буде начелник општине.

Узбунила се међународна заједница на челу са демократском Аустријом. Не може се дозволити да бирачи на изборима одлуче кога ће за начелника. Како бирачи уопште мисле да они бирају, кад је Бакир за Ћамила, а познато је да Бакир има подршку високог представника Валентина Инцка, који опет тврди да зна неке људе у Бриселу. Што би рекли наши стари, њачу ко магарци, јер су се уплашили шта ће с њима бити. Ако остану без положаја и огромне плате могу само да њиште ко ждребе над празним јаслима. Како немају никаквог употребљивог знања неће више такве положаје моћи наћи.

Надају се они да није све изгубљено. Ту су гласови бирача који су „у одсуству“?! плус поштански гласови. То је терен на коме аустријски држављанин Инцко има огромно искуство из своје државе. На прошлим изборима за председника државе, који иначе трају као гладна година, стално се понављају, а кад ће се завршити не зна се, онај ко је победио на бирачким местима изгубио је на поштанским гласовима.

Зато ће Инцко да позове у помоћ свог министра Себастијана Курца, да му пошаље један џак гласова гласача „у одсуству“ поштом. Има Курц у томе искуства. На прошлим изборима у градићу Вајдховену, који је можда мало већи од Сребренице излазност бирача била и 150 одсто. У Вајдховену право гласа је имало 9.026 бирача. Захваљујући пошти и гласовима бирача „у одсуству“ гласало је 13.262. Изборна комисија рече да је у питању вероватно нека грешка која неће утицати на коначни резултат?! Све демократски у интересу грађана. До ових избора у Сребреници мислио сам да је то могуће само у Аустрији. Кад оно Сребрница ме демантова. Кад може у Бечу што не би могло и код Бакира и Ћамила. Магарац у Беч, магарац из Беча. Мора евроунијатска заједница да се слуша, јер она је неприкосновена. Аферим.

Драгомир Антонић, етнолог

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:628719-%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B-%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8-%D1%83-%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83

-

На све четири стране света изводе се избори. Што парламентарни, што председнички. Има избора и у еснафским организацијама.

На све четири стране света изводе се избори. Што парламентарни, што председнички. Има избора и у еснафским организацијама:

ФИФА, УЕФА, „Евросонг“, Уједињене нације. Нема државе или удружења на земаљској кугли где народ нешто не бира. Народ се пита! Врхунац демократије и слободарских уверења. Народ се пита и одлучује о сопственој судбини! Има ли шта лепше. Није све изгубљено за људски род. Она по новинским написима и глобалним електронским медијима није тако идеална, као што на први поглед изгледа. У Шпанији су избори одавно завршени, али се влада никако не може саставити. Мора поново да се гласа. Народна воља. У Аустрији, а зна се да је Беч увек предњачио у слободи, председника изабраше захваљујући поштанским гласовима. Онај који је победио на гласачким местима, изгубио је преко поште. Додуше, кад су се сви резултати сабрали, показало се да је у неким варошицама излазност бирача била и 150 одсто. У Вајдховену, маленој варошици величине Варварина, право гласа је имало 9.026 бирача. Гласало их је 13.262. Изборна комисија рече да је у питању вероватно нека грешка која неће утицати на коначни резултат?! Све демократски, у интересу грађана, што је, мора се признати, незабележено, бар до сада, било где у свету.

Кампања за избор председничких кандидата у САД гледа се без речи. Слике су довољне: полицајци на коњима, митинзи и контрамитинзи, мотке као аргументи, водени шмркови, крађе и фалсификовање бирачких спискова. У Француској, влада је одлучила да донесе Закон о раду без расправе у парламенту. Што да се губи време? Одлука је изазвала огромно „одушевљење“ народа у свим деловима Француске, тако да се од радости сви млате с полицијом. Помислих да је ово врхунац демократије, кад у Бразилу, ЦИА одлучи да је изабрани председник Дилма Русеф склона миту и корупцији. Кад ЦИА каже избори нису ни потребни. Смени Дилму.

Све је лепо у демократском свету, за разлику од југоисточног Балкана, где се налази БЈР Македонија. У Македоније нема уопште демократије, нити има услова за изборе, јер Заев, замислите, не може да победи. Избора бити неће. Шарена револуција на таласу народног усхићења довешће га на власт. Народ се пита, рекоше врховни жреци, и одоше према Русији утабаном демократском стазом.

извор: www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:607285-Драгомир-Антонић-Кад-се-народ-пита

Многи ће рећи – касно је! Требало је почети раније. У праву су. Борба за Косово и Метохију морала се водити раније. Тачније: одувек!

Живот јесте борба непрестана, певао је владика Петар Петровић Његош. Да ли због тога што се закаснило ваља одустати? Никако. Почети данас је боље, него почети сутра. Кад год се почне борба водити, даће резултат. Мора се бити упоран, трпељив и од борбе за државу Србију, за Косово и Метохију створити државни задатак. О Косову и Метохији, о православљу, духовности, историји, традицији, наслеђу мора се у школама учити, говорити, борити свуда и на сваком месту. Наслеђе се не заборавља.
Ми обични шаљемо писма пријатељима у иностранству и потписујемо петиције које кажу НЕ Косово у Унеско. Председник државе је послао писма свим председницима држава које су чланови Унеска. Тако би морали поступити сви председници: од пливачког савеза, олимпијског комитета, фудбалског савеза, новинарских удружења до струковних удружења љубитеља паса, невладиних организација и голубара.

Драгомир Антонић

Заштитник грађана би требало да позове или упути писмо свом колеги, заштитнику грађана у Америци, Енглеској, Немачкој и замоли их да утичу на своје владе да не гласају за пријем Косовова у Унеско.

Зашто се председници тих организација обрате јавности само кад им се смањи буџет или нешто њима треба? Могу ли и они помоћи сопственој држави кад јој је помоћ потребна? Морају, то је њихова обавеза.

Власт је могла више да учини у заштиту државних интереса. Могла је да закупи билборде у Београду и другим градовима Србије и да на њима приказује филм о уништавању српске баштине. Могла је да закупи билборде у европским и светским престоницама и да на њима приказује исти филм. Кад се хоће увек се нешто може учинити. Питање је: да ли ми стварно желимо нешто да учинимо или само правимо представу којом ћемо засенити простоту.


Извор: Новости

www.kmnovine.com/2015/11/Dragomir-Antonic-Nema-predaje.html