уторак, август 21, 2018

Тагови Вести таговане са "државна имовина"

државна имовина

-

Масовна продаја државне имовине, договорена у оквиру програма међународне финансијске помоћи Грчкој, тећи ће по плану, упркос планираним превременим изборима, рекао је данас одлазећи грчки министар привреде Јоргос Статакис.

– Договор постоји и биће испоштован – рекао је Статакис новинарима у Атини на питање о планираној приватизацији луке Пиреј и других лука, железница и аеродрома, преноси агенција Франс прес.

Премијер Грчке, Алексис Ципрас, поднео је оставку прошле недеље, а превремени избори ће највероватније бити одржани 20. септембра, свега осам месеци након што је Сириза дошла на власт уз обећања да ће прекинути болну буџетску штедњу коју су Грчкој наметнули инострани кредитори у замену за претходне зајмове спаса.

Приватизација би у грчку државну касу требало да улије око 50 милијарди евра до краја 2017, од чега би половина била употребљена за докапитализацију грчких банака.

www.nspm.rs/hronika/grcki-ministar-privrede-dogovor-o-prodaji-drzavne-imovine-bice-ispostovan-uprkos-planiranim-prevremenim-izborima.html

-

Лоцирање фонда у који ће бити пребачена грчка јавна имовина у Атини, уместо у Луксембургу, кључан је уступак кредитора, и то ће омогућити грчким властима да задрже потцењену имовину док се цена не врати на реалан ниво, оцењује бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис.

„Продаја се на овај начин може развући на наредних тридесет година, уместо на само три. То омогућава грчким властима да задрже потцењену имовину док јој се цена не врати на цифре веће од актуелних минималаца који су последица рецесије“, истакао је Варуфакис у ауторском тексту на порталу project-syndicate.org, а који преноси лист Данас.

Бивши министар финансија Грчке подсећа да су лидери еврозоне захтевали од премијера Алексиса Ципраса да се грчка јавна имовина пребаци у фонд налик Тројханду.

То је био, наводи он, механизам за распродају након пада Берлинског зида искоришћен за брзу приватизацију целокупне државне имовине Источне Немачке у нестајању, уз огромне финансијске губитке и уз разарајуће последице по искоришћавање целокупне државне имовине Источне Немачке у нестајању.

„Грчки Тројханд би био стациониран у Луксембургу и водила би га организација под надзором немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, аутора шеме. Тако би распродаја била завршена за три године. Али, требало би имати у виду да је рад изворног Тројханда био праћен масивним инвестицијама Западне Немачке у инфраструктуру и великим социјалним трансферима становништву Источне Немачке, а да народ Грчке не би добио никакву надокнаду“, објашњава Варуфакис.

Додаје да је, међутим, нови министар финансија Еуклид Цакалотос успео да ублажи најгоре аспекте плана за „грчки Тројханд“ и да га стационира у Атини, али тај фонд ипак, према Варуфакису, остаје „промашај и мрља на савести ЕУ“.

„Грчки Тројханд остаје вредан гађења и треба да буде мрља на савести Европе. План је политички токсичан јер ће фондом, иако је стациониран у Грчкој, заправо управљати Тројка (ЕК, ЕЦБ и ММФ)“, наводи он.

Такође, додаје Варуфакис, фонд је финансијски штетан јер ће приходи ићи за исплату онога што чак и ММФ сада признаје да је дуг који се не може вратити.

„И у економском смислу је то промашај, јер се због њега пропушта прилика за стварање домаћих инвестиција да би се помогло да се ублажи рецесиони удар казнене фискалне консолидације која је такође део „услова“ самита од 12. Јула“, наводи Варуфакис и додаје да није морало да буде тако.

Бивши министар подсећа да је 19. јуна немачкој влади и Тројци представио алтернативни предлог да се јавна имовина Грчке, осим оне која се односи на безбедност земље, јавне службе и културно наслеђе, обједини у централни холдинг.

Холдинг би био раздвојен од државне администрације, а њиме би се управљало под покровитељством грчког Парламента. Грчка би била једини акционар, али не би гарантовала за његове обавезе или дугове.

„Холдинг би имао активну улогу у припреми имовине за продају, а на међународним тржиштима капитала емитовао би потпуно обезбеђену обвезницу да би се сакупило 30-40 милијарди евра. Та сума би, узимајући у обзир тренутну вредност имовине, била инвестирана у модернизацију и реструктурирање имовине“, наводи Варуфакис.

Замишљен је и инвестициони програм на три до четири године, што би резултирало, како је навео, додатном потрошњом од пет одсто БДП-а годишње, при чему актуелне макроекономске околности наговештавају позитиван мултипликатор раста изнад 1,5, који треба да подстакне номинални раст БДП-а до нивоа изнад пет одсто у наредних неколико година.

„То би онда изазвало и повећање пореских прихода и допринело фискалној одрживости, омогућавајући грчкој влади да примењује дисциплину у потрошњи без додатног смањења социјалне економије“, наводи он.

По том сценарију, додаје, примарни суфицит, који искључује отплату камата, временом би достигао магнитуду „космичке брзине“, како у апсолутним износима тако и процентуално.

Резултат би био да холдинг за годину или две добије банкарску лиценцу и тако се преобрати у развојну банку која може да прикупља приватне инвестиције за Грчку и да улази у заједничке пројекте са Европском инвестиционом банком, истиче Варуфакис.

„Развојна банка коју смо предложили би омогућила Влади да изабере која ће имовина бити приватизована, а која неће, истовремено гарантујући да ће изабране приватизације имати већи утицај на смањење дуга. Напослетку, вредност имовине треба да се повећа више него што је сума потрошена на модернизацију и реструктурирање, потпомогнута програмом јавно-приватних партнерстава чија ће се вредност повећавати у складу с вероватноћом будуће приватизације“, наводи он.

Варуфакис тврди да је тај предлог наишао на „заглушујућу тишину“, те да су министри финансија еврозоне и Тројка наставили да говоре да грчке власти немају веродостојне иновативне предлоге.

„Чим су они који владају ситуацијом видели да је грчка влада близу да капитулира пред свим захтевима Тројке, наметнули су Грчкој омаловажавајући, неинвентивни и штетан Тројханд модел. У тренутку прекретнице у европској историји, наша иновативна алтернатива је бачена у смеће. Сада је на другима да је поврате“, закључио је Варуфакис.

Танјуг

www.fakti.rs/globotpor/ellada/grcku-ce-dotuci-model-rasprodaje-drzavne-imovine-koji-je-bio-primenjen-za-istocnu

-

Београд – Зграда Владе Србије у регистар државне имовине унета је чак 31 пут. Сваки пут по различитим основама. Једном као неколико канцеларија, други пут као спрат, трећи као гаража… И зграда из комшилука – Министарство финансија, уписана је 11 пута. Кад су овако важни објекти тако немарно евидентирани како ли се онда „књижи” остала државна имовина?

Одговор на ово питање дали су државни ревизори у најновијем Извештају о сврсисходности располагања некретнинама у својини Републике. Он укратко гласи: Влада Србије нема контролу над располагањем имовином због чега пропушта прилику да увећа приходе од издавања некретнина, рекао је јуче Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције.

Републичка дирекција за имовину није успоставила јединствену евиденцију непокретности, а у њену базу података уписано је укупно 551.946 јединица, што не значи да постоји толики број непокретности, пошто су неке зграде уписане и више пута. У тој евиденцији за само 20 одсто непокретности је уписана њихова вредност, док за остале пише нула или ништа не стоји.

„Губици државе који због овога настају, али и могући приходи се за сада не могу тачно проценити, јер није утврђено чињенично стање чиме држава располаже“, оцењује Светлана Тома Анокић, врховни државни ревизор.

Држава је, на пример, 2013. приходовала око шест милијарди динара по основу давања у закуп или коришћења државних непокретности, од чега је 852 милиона динара уплаћено у републички буџет, док је остали новац остао на рачуну корисника непокретности. Управа за трезор, како је објашњено, нема податке о томе ко је све то платио, што делује готово невероватно.

Због свега овога Сретеновић сматра да је неопходно да влада наложи попис непокретности. На тај начин, како је навео, утврдило би се чиме држава располаже. За непостојање централног регистра криви су надлежна Дирекција за имовину и неодговорно понашање корисника имовине.

О неусаглашености података корисника и надлежног органа јасно се види на примеру „Дипоса”. То предузеће, које се бави издавањем државних некретнина, ревизорима је доставило податак да корити 445 некретнина (159 вила, 202 стана, 27 пословних простора, 57 гаража). Међутим, у Дирекцији за имовину се води 75 мање некретнина умањене вредности за 1,2 милијарде динара. Осим тога ревизори су установили да се једна површина исказује у уговору о закупу, а друга се води у евиденцији „Дипоса” и Дирекције за имовину. Тако на пример вила у Бањичких жртава 6 у пословним књигама се води на површину од 656 квадратних метара, а у уговору 942 квадрата, док је у катастру на две непокретности за објекат у Косте Главинића 9 власништво уписано на физичко лице.

„Железнице Србије” су такође пример неусаглашености. Ово предузеће води да има 1.545 зграда, а у Дирекцији за имовину су уписана 1.204 објекта. С тим што им се процене вредности драстично разликују. Корисник их процењује на 12,9 милијарди динара, а предузеће које газдује њима 35,7 милијарди динара. Још драстичнија неслагања се уочавају код станова. „Железнице” у својим књигама воде 2.575, а Дирекција за имовину само 344, али их Дирекција процењује на 8,6 милијарди динара, а „Железнице” на 95,8 милиона динара.

Када се све ово зна, питање је како ће држава продавати непокретности. Занимљиво је да ДРИ није била упозната да је влада сачинила Закон о продаји непокретности у својини Републике и тек су јуче сазнали од посланика у Скупштини када су им представили свој извештај.

Ревизори сматрају да ће тај закон морати да буде измењен у неким деловима. Шта ће бити понуђено на продају није познато. Зна се само да Дирекција за имовину располаже некретнинама вредним око 64 милиона динара, без урачунате процене станова и гаража.

М. Авакумовић / Политика

 

www.vaseljenska.com/ekonomija/drzava-nema-kontrolu-nad-svojom-imovinom/