четвртак, април 19, 2018

Тагови Вести таговане са "EBRD"

EBRD

-
Тирана — ЕБРД разматра могућност финансирања развоја Трансјадранског гасовода (ТАП) којим је планиран транспорт гаса преко балканских земаља до Италије, јавља АП.

Foto: Thinkstock

Председник ЕБРД-а Сума Чакрабарти је током састанка са албанским премијером Едијем Рамом у Тирани рекао да је овај гасовод од великог значаја, пошто ће помоћи повећању енергетске безбедности региона, и јер се сматра еколошким одрживим.

ЕБРД је потврдио да је почео преговоре о обезбеђивању 500 милиона евра директних финансија за овај пројекат, најављујући такође привлачење до милијарду евра синдицираног зајма комерцијалних банака.

Такозвани ТАП, у дужини од 878 километара, требало би да иде од грчко-турске границе до јужне Италије, уз подводни крак испод Јадранског мора у дужини од 105 км, а прве испоруке гаса Европи би требало да крену 2020. године, наводи америчка агенција.

Европска комисија је у марту ове године дала зелено светло за улазак новог гасовода у Европу, за који је оценила да је за разлику од Јужног тога, у складу са правилима о државној помоћи ЕУ.

Из стручних кругова се, међутим, годинама упозорава да за тај гасовод нема довољно гаса из Азербејџана.

извор: www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2016&mm=07&dd=27&nav_id=1159441

ПРИШTИНA – Председник Eвропске банке за обнову и развоj (EБРД) Сума Чакрабарти састао се са косовским председником Хашимом Tачиjем у Приштини, и том приликом jе потврдио EБРД-ову посвећеност процесу регионалне интеграциjе земаља западног Балкана.

На почетку регионалне турнеjе, Чакрабарти jе потписао два уговора са локалним банкама с циљем пружања помоћи предузећима из приватног сектора.

Jедан уговор jе потписан са НЛБ банком Приштина, чланицом словеначке групе НЛБ, коjоj jе одобрен заjам од пет милиона евра за помоћ малим и средњим предузећима (MСП) у прекограничноj трговини, док jе друга кредитна линиjа од милион евра одобрена банци БПБ, у коjоj jе EБРД мањински акционар.

Чакрабарти jе рекао да jе задовољан сарадњом EБРД-а са властима у Приштини, и изразио jе пуну подршку деловању EБРД-а на том подручjу, наводи се у саопштењу лондонске банке достављеном Танјугу.

На састанку jе било речи и о будућоj стратегиjи EБРД-а за Kосово за период до 2020. године, коjа би требало да буде усвоjена у новембру ове године и коjа ће се фокусирати на конкурентност приватног сектора, енергетску безбедност и одрживост, али и повезаност и регионалну интеграциjу.

„Покренули смо инвестициони и политички диjалог између лидера овог региона пре две године на EБРД-овом самиту о западном Балкану, и поносан сам што jе процес регионалне сарадње, у овом новом формату, добио на замаjцу, под руководоством Eвропске униjе. EБРД поздравља активно учешће косовских власти у регионалноj сарадњи“, изjавио jе Чакрабарти.

Са новим управо потписаним уговорима за банкама у Пришстини, EБРД jе уложио 204 милиона евра у 50 проjеката на Kосову, наводи се у саопштењу.

извор: www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=259947

-
Представници Одбора директора Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) допутоваће данас у посету Србији, током које ће се састати са мандатаром за састав нове Владе Србије Александром Вучићем.

Директори ЕБРД ће, такође, имати састанак са министром финансија и Србије Душаном Вујовићем и министром економије Жељком Сертићем, наводи се у саопштењу лондонске банке достављеном Танјугу.

ebrd_660x330

Поред тога, делегација ЕБРД ће се састати са представницима српске пословне заједнице, организацијама цивилног друштва и представницима међународне заједнице у Београду.

После посете Србији, делегација ЕБРД ће отпутовати у Црну Гору.

ЕБРД је водећи инвеститор у Србији, у коју је, током година, уложила око 4,2 милијарде евра у више од 200 пројеката, а само у 2015. уложила је 478 милиона евра кроз 25 пројеката.

ФБР коментар:

Реч „инвеститор“ којом се медијски у србији назива ебрд у реалности у ствари лаж – јер, све новце које су дали (или само обећали) србији на тему било чега су веома неповољни кредити!!!

Значи, свака такозвана инвестиција ебрд-а у србији је кредит којим се још више задужује народ србије. а сада долазе да им њихови запослени, тренутно министри у техничкој влади србије, дају извештај колико и како су све нас задужили!!!

извор:ФБР

Eвропска банка за обнову и развоj (EБРД) ће инвестирати 10 милиона евра у унапредење градског превоза у Приштини, наводи се у саопштењу банке достављеном Танјугу.

финансирање EБРД-а ће бити додељено предузећу Tрафику Урбан, jавном градском превозном предузећу у власништву општине Приштина, за куповину 51 нових дизел аутобуса у складу са стандардом емисиjе EУРO-ВИ, а коjи ће, како jе саопштено, у значаjноj мери смањити нивое загадења ваздуха и буке и побољшати услугу у граду.

Проjекту ће допринети и донациjа Чешке Републике, коjа ће помоћи у припреми и спровођењу проjекта, као и у развоjу одрживог плана урбане мобилности за Приштину.

Циљ прве инвестициjе EБРД у општински сектор на Kосову jе, како се додаjе у саопштењу, да се подржи модернизациjа и куповина нове флоте аутобуса, што ће довести до бољег стандарда животне средине и оперативне ефикасности у граду, коjи се тренутно ослања на застарелу и често неефикасну флоту аутобуса, коjа проузрокуjе високе нивое загађења и утиче на општи квалитет ваздуха.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=253631

-

„БУЛДОГ“ НЕ ПУШТА: САД ЈЕ У ИГРИ „ПРОНАЛАЖЕЊЕ СТРАТЕШКОГ ПАРТНЕРА ЗА ТЕЛЕКОМ“

Састанак са потпредседником EBRD

  • Разматрано и више пројеката града Београда, међу којима су и изградња нове аутобуске станице, постављање јавне расвете и решавање проблема уклањања отпада
  • ФАКТИ: Ево, ова власт више није у стању да без странаца и задуживања у свету решава ни проблем „постављања јавне расвете“. Ништа напредније нас није могло задесити!

        ПОТПРЕДСЕДНИК Европске банке за обнову и развој (EBRD) Фил Бенет данас је у разговору са премијером Србије Александром Вучићем оценио да је Србија на правом путу економских реформи.

        Како је саопштено из Владе Србије, Бенет је истакао посвећеност EBRD развој сарадње са Србијом у више различитих сектора.

        Премијер Србије је казао да та банка има важну улогу у текућем процесу реформи и развоју привреде Србије.

        Вучић је рекао да је једна од најважнијих стратешких пројеката Србије реструктуирање и ревитализација РТБ Бор и затражио подршку EBRD у том процесу. Тема разговора била је и сарадња Србије са EBRD у проналажењу стратешког партнера за Телеком, реструктуирање дугова Србијагаса и пружање помоћи у завршетку процеса реструктуирања Железница Србије и Електропривреде Србије.

        Потврђено је да је EBRD заинтересован за инвестирање у сектор обновљивих извора енергије, као што су ветропаркови.

        Вучић и Бенет су разговарали и о заједничком програму Владе Србије и EBRD за подршку малим и средњим предузећима и развоју предузетништва кроз изузетно повољне кредитне линије, које би биле пласиране преко банка у Србији.

        Разматрано је и више пројеката града Београда, међу којима је и изградња нове аутобуске станице, постављање јавне расвете и решавање проблема уклањања отпада.

        Бенет је, како је саопштено, похвалио рад градске управе и њену посвећеност важним пројектима.

        Бета

fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/vucic-sa-vrhom-evropske-banke-za-obnovu-i-razvoj-o-novim-projektima-i-novom-zaduzivanju

Поводом доношења новог Закона о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава

„Тројка“ омамљује власт Србије похвалама, не би ли докрајчила државна и друштвена предузећа пре него се  паралише банкарски систем. Као лисица која је хвалила гаврана како лепо пева не би ли отворио кљун и испустио парче сира. За то време озбиљни аналитичари увиђају да је Балкан пред банкротом а Србија у опасности. Ко ће платити цех?  

 

„Зашто спасавати  приватне банке од лоповлука сопственог менаџмента?“ — Не брините. То питање из наднаслова је постављено у Црној Гори од стране посланика Небојше Медојевића приликом расправе о сличном закону. Што се тиче Србије оно је само хипотетичко. Али пробајмо дати одговор.

Страних приватних банака има много и доминантне су јер њихов капитал чини 90 % банкарског капитала Србије. Осим привреде и грађана, и сама држава Србија је презадужена изнад законског максимума. Мораће и даље да се задужује. Сви смо дакле подложни уценама банкстера. Банке су споља дебело заштићене од стране Светске банке, ММФ-а и ЕБРД (такозвана Тројка). Банкарски систем је сложан картел и у случају да држава проба да иоле заштити своје интересе спреман је и да припрети.  Као што се то тренутно дешава у Хрватској а у вези са кредитима „у швајцарцима“ .

Време се убрзава. Под надзором Тројке, Влада Србије доноси Стратегију за решавање проблематичних кредита. Од Стратегије два путића воде на две стране… Један води  до новог Закона о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава (СФР). Други, до стварања тржишта дугова.

Поправни за банкаре

Неспорно је да поступак споразумног финансијског реструктуирања има низ предности у односу на  друге облике финансијске консолидације и оздрављења друштава. Најјефтинији је, најбржи и најефикаснији али под условом да је правовремен. Србија је још 2011. године донела Закон о СФР (2). Тиме је пружила шансу да се поново уреде дужничко-поверилачки односи између привредних друштава у финансијским тешкоћама као дужника, и поверилаца, пре свега банака.

 Уочени проблема у примени Закона  су: недовољна информисаност учесника у поступку; недостатак поверења међу учесницима и неспремност банака на суштинско реструктуирање дугова. Та неспремност се огледа у томе што банке неће да одобре нове кредите без којих нема оживљавања делатности предузећа у финансијском реструктурирању. Своје учешће ограничавају на репрограм обавеза и евентуално мировање исплате обавеза (грејс период). Уз то користе прилику да траже додатна средства обезбеђења повраћаја већ датих кредита.  

Протекло време је ипак искоришћено. Домаћи и страни стручњаци, под будним оком ЕБРД, открили су узроке неуспеха претходног закона и сачинили Предлог новог Закона о споразумном финансијском реструктурирању са Образложењем и Изјавом о усклађености. Жели се промовисати брже решавање проблематичних кредита. За привлачност промоције предвиђени су и порески подстицаји за учеснике у поступку. У Изјави о усклађености пише много тога али се нигде не помиње Закон о облигационим односима као кровни закон за све односе између привредних субјеката у Србији. Нема осврта ни на Директиву 2011/7ЕУ  (посебно тачку 32) која се бави присилном наплатом доспелих потраживања.

Да би се избегла недовољна информисаност, написан је и Водич кроз споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава септембра 2014. године од стране Привредне коморе Србије, ЕБРД и других партнера. Занимљиво је да је Водич направљен годину дана пре Предлога закона о СФР. Урађен је темељно, са бројним објашњењима тока поступка, прилозима правилника, упутствима, описом подстицаја. Агенција за лиценцирање стечајних управника се постарала да одржи семинар на тему „Споразумно финансијско реструктуирање“ и јавности учини доступним  презентације са семинара. После солидне информационе припреме, Влада је засела 10. септембра ове године и усвојила Предлог закона о СФР. Затим га је послала Скупштини  на усвајање.

Нужда закон мења

Занимљиве су реакције штампе на овај догађај. Дневна штампа углавном  истиче очекивања да ће нови закон битно помоћи привреди Србије тако што ће се дугови некако разблажити и растегнути и тако омогућити да проради кредитни крвоток банака на општу корист свију.  Избегава се узнемиравање јавности. Не говори се много о паралелним мерама Владе за много бржу и лакшу  присилну наплату дуга.

Потреба доношења новог Закона се аргументује свежијим подацима о неликвидности привреде. На крају јуна ове године у блокади су били рачуни 30.323 правна лица и 25.787 предузетника. Мада је априла 2013, законом прописани рок за плаћање испоручене робе и услуга за приватнике 60, а за државу 45 дана — привредници тврде да је просечан рок наплате дужи од 120 дана. Две године након примене Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама број блокираних рачуна је увећан за 75% док је укупна сума блокаде више него удвостручена. На крају јуна 2015. износила је 292,4 милијарде динара, што је око 8,33 милијарде евра.

У истом периоду број одобрених кредита предузетницима (микропредузећима која чине преко 90% привреде Србије) је смањен за 25 % јер су финансијски већ исцрпљени. Код становништва расту само кредити за отплату раније узетих кредита. Грађани су их узели 42% више него пре годину и по дана. На овај начин се још увек  вештачки  одржава релативно мали број проблематичних стамбених кредита. Свега 6.557 од 110.562 кредита за куповину некретнина. У вези са овим, активирана је 821 хипотека. Углавном се ради о кредитима „у швајцарцима“ (61,4%). Много је кандидата за лични банкрот и присилну наплату дуга коју најављује Стратегија. Грађани зазиру од продаје њиховог дуга небанкарским организацијама као и од извршитеља присилне наплате. Зато што бар половина није спремна да извршитеља распали гвозденом штанглом  као недавно један сремски сељак када су дошли да му покупе прасце из обора.

Сви ови показатељи су у суштини наличје пословне политике банака у Србији. Поменути Закон о роковима је био наредбодаван а произвео је супротне ефекте од жељених и очекиваних. Влада је показала да није способна да спроведе закон који одржава финансијску дисциплину и ред у држави.

Због тога је нови Закон о СФР „факултативан“, то јест,  закон који не обавезује и нема казнених одредби. Може ли такав закон разбити постојећу громаду неликвидности српске привреде? Према изјави Бошка Живковића, професора Економског факултета БУ датој у НИН –у од 17. септембра 2015.  и  даље постоје две озбиљне дилеме. „Могу ли се таквим приступом решити ризични пласмани за које се још увек не зна ни колико их је тачно, ни каква им је структура? И још важније, могу ли се решити ненаплативи кредити највећих (приватних) привредних система, најкрупнијих дужника?“ (Зачарани дугови)

Живковићев колега Ђорђе Ђукић сматра: „Најбоље је да се за све проблематичне кредите стара банка која их је одобрила. И да има новца, Влада не би требало да се меша.“ Власници приватног капитала, вођени профитом, „најбоље знају када треба ући на тржиште и изаћи са њега“ – оправдано сматра Ђукић. (исти НИН; Злочин и казна)

Спушки модел

Док чекамо реакције српских посланика на пристигли им Закон о СФР на усвајање није згорег да видимо како су крајем марта реаговали црногорски посланици у сличној ситуацији. Небојша Медојевић (Демократски фронт) је рекао  да је евидентан организовани криминал у врху менаџмента банака. Независни посланик Младен Бојанић, саопштио је да предложени закон не иде у правцу спречавања узрока кризе у банкарству, него се бави последицама. „Овај закон доживљавам као чај од нане. Нити има корист, нити штете. Закон је ту да би се креирао привид да само што нисмо решили неке проблеме“. (Жугић: Банке губе алиби за високе каматне стопе; MINA – business, 24. мaрт 2015.) Бојанић је отворено питао да ли је предложени закон свесно урађен за неколико дужника, којима ће помоћи, или да се створи привид да се нешто ради.

Медојевић је касније развио став о организованом криминалу. Највећи део ненаплативих кредита у Црној Гори у ствари је производ корупције и криминалних уговора између менаџмента банака и режимских тајкуна. „Ти кредити су и одобравани тајкунима да се не би вратили, јер су банке узимале слаба обезбеђења …“

По речима Медојевића, проблем ненаплативих кредита је кривичноправна материја, преноси Дан од 17. августа у чланку „Тајкуни ојадили банке и државу за милијарду евра“. /Свака сличност са стањем у Србији је ненамерна, прим. аут./

Пројектована презадуженост

Уверени смо да су стране банке плански и свесно обавиле поверен им задатак стварања презадужености привреде и грађана уз изостанак економско-друштвеног напретка.

Криза банака није предупређена, како би се створили услови да се странци што јефтиније домогну реалних ресурса.

Стратегија и Закон о  споразумном финансијском реструктурирању купиће време да се развију механизми и алати присилне наплате дуга. Сви грађани Србије ће сносити последице и то на два начина.

Ако Закон успе, буџет ће бити закинут за предвиђене пореске олакшице и мора бити попуњаван додатним опорезивањем.

Ако Закон не успе, неке банке ће пропасти и  Србија се мора задужити како би напунила касу Агенције за осигурање депозита. То ће бити дуг свих нас и будућих генерација. Таоци ће се начекати слободе док не утихне диктатура банкократије.

Повезани чланци:

-

БЕОГРАД – Српски премијер Александар Вучић каже да ће Меморандум о разумевању, који је потписан са ЕБРД, у многоме помоћи у управљању приватним и јавним предузећима, истичући да је сарадња са том институцијом једна од најважнијих ствари за Србију.

Изразивши задовољство што су представници ЕБРД у Београду, премијер је рекао да то важна вест за Србију, приметивши да је та организација веома задовољна сарадњом са Србијом.

„Овим Меморандумом очекујемо помоћ и подршку у управљању  приватним и државним предузећима, како да подигнемо транспарентност и ефикасност у процесу приватизације и како да га спроведемо до краја“, навео је Вучић.

С представницима ЕБРД разговарало се о томе како подстаћи развој малог и средњег бизниса, навео је премијер, уверен да ће договор ускоро бити пoстигнут, те да ће то бити „прави бум за наше људе“.

„Желимо да све више наших људи учествује у бизнису, а за то имамо подршку ЕБРД“, казао је премијер.

Подршка ЕБРД постоји и за решавање најтежих случајева попут РТБ Бора и Галенике, али и за процес приватизације у банкарском сектору, за унапређење поступка јавних набавки, да не будемо, како је рекао, заглављени у тим процесима.

„Од ЕБРД очекујемо и помоћ за развој инфраструктурних пројеката“, додао је Вучић, подсетивши да ЕБРД помаже у великој мери у реструктуирању јавних предузећа.

Објаснио је Влада Србија са ЕБРД разговара о кључним и стручним реформским захватима који су неопходни да бисмо обезбедили раст у годинама пред нама.

Србија је, како је констатовао ЕБРД, доста урадила на инвестиционом амбијенту, а ако они то кажу то значи да смо нешто радили, уверен је Вучић за кога Меморандум представља велику шансу Србије.

Истовремено, међутим, он је поручио да посвећеност владе економском развоју Србије не сме бити одвучена на споредне проблеме, навео да ћемо такве проблеме решвати што је брже могуће како бисмо се посветили економским темама и поновио да је потписивање Меморандума са ЕБРД данас најважнија вест за Србију.

„Боље да пројекте малог бизниса ради ЕБРД него ми, све док не научимо да радимо поштено“

Вучић је навео да је ЕБРД задовољна како тече реструктуирање ЕПС-а, те да ће крајем октобра то предузеће имати могућност да повуче зајам од 200 милиона евра.

„Са задовољством смо констатовали да 28. октобра, ако све буде у реду, ЕПС има могућност да повуче зајам од 200 милиона евра“, рекао је Вучић.

Наводећи да нам ЕБРД помаже у различитим областима на различите начине, Вучић је поменуо и да ћемо заједно радити на приватизацији Комерцијалне банке.

„За нас су најважније саветничке услуге и знање пре свега. Инсистирао сам на томе да нам помогну да развијемо предузетнички дух који нам недостаје“, рекао је премијер додајући да је разговарао још о пројектима малог бизниса, али да сматра да они (ЕБРД) треба да оверавају те пројекте, јер „код нас се често дешава да се тај новац проћерда, да заврши у рођачким и другим везама“…

„Онда је боље да они то раде него ми, све док не научимо да радимо поштено“, поручио је Вучић.

Влада је, рекао је, спремна да на 5.000 таквих пројеката да по 10.000 евра, што би у наредној години било око пет милиона евра, а доприноси које би тих 5.000 компанија доносило Србији, према његовој оцени, били би од великог значаја за буџет државе.

„Треба урадити још много ствари у том суштинском реформском процесу“, рекао је премијер, подсетио на речи шефа ЕБРД да ми радимо на приближавању пуној тржишној економији и закључио да ћемо када те процесе завршимо бити боља и успешнија земља.

Чакрабарти: Србија постаје све значајнији партнер ЕБРД

Председник ЕБРД је изјавио да је Србија међу 35 партнера ЕБРД и да постаје њен све значајнији партнер и најавио да ће та банка подржати реформе и довести још инвеститора из Западне Европе у Србију.

Чакрабарти је подсетио да је ЕБРД прошле године подржала инвестиције у Србији кредитима вредним око 450 милиона евра и изразио уверење да ће та сума у овој години бити већа.

Уз подсећање да је ово његова трећа званична посета Београду од како је на челу ЕБРД, Чакрабарти је рекао да ће Меморандум о разумевању ојачати инвестициону климу у Србији, подржати како домаће тако и стране инвеститоре, ојацати приватни сектор, унапредити управљачки менаџмент и довести до одрживог раста.

Један од циљева Меморандума је да се ојачају капацитети и ефикасност правосуђа који се односе на решавање спорова у привреди, казао је председник ЕБРД-а.

Заједничка иницијатива коју са собом носи Меморандум о разумевању, за крајњи циљ има јачање целокупне привреде Србије, поручио је Чакрабарти.

Меморандумом о разумевању започета је заједничка иницијатива са циљем да се унапреди инвестициона климе, подржи развој приватног сектора и промовише  добро управљање у Србији.

Церемонији су присуствовали министри привреде Жељко Сертић, фиинансија Душан Вујовић, енергетике и рударства Александар Антић, саобраћаја, грађевине и инфраструктуре Зорана Михајловић, гувернер НБС Јоргованка Табаковић, министар правде Никола Селаковић.

 На церемонији поптисивања, у делегацији ЕБРД били су и директор ЕБРД за Западни Балкан Холгер Муент, директор те банке за Србију Даниел Берг, као и главни политички саветник ЕБРД Олег Левитин.

Током дводневне посете Србији председник ЕБРД ће се састати и са председником Србије Томиславом Николићем, министром финансија и српским гувернером ЕБРД Душаном Вујовићем и члановима међународне и пословне заједнице.

Од почетка пословање у Србији, ЕБРД је инвестирала више од 3,9 милијарди евра у више од 188 пројеката и то у финансијски сектор, индустрију, трговину, агробизнис, енергетику и инфраструктуру.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-memoranduma-sa-ebrd-danas-najvaznija-vest-za-srbiju-bolje-da-projekte-malog-biznisa-radi-ebrd-nego-mi-sve-dok-ne-naucimo-da-radimo-posteno.html

-

ЕВРОПСКА банка за обнову и развој (EBRD) снизила је данас процену раста бруто домаћег производа (БДП) Србије у 2015. години са 0,5 на 0,3 одсто, док се у 2016. години очекује убрзање раста на 1,8 одсто.

        Према Извештају EBRD о економским изгледима у региону, економска ситуација у Србији у прошлој години била је изазовна, додатно отежана поплавама, што је гурнуло српску економију назад у рецесију са падом БДП од 1,8 одсто.

        Најважнији привредни сектори, укључујући производњу струје и рударство, били су у великој мери погођени поплавама, што је пресудно допринело паду БДП Србије у 2014. години.

        Почетна мере фискалне штедње, обавезне у оквиру новог програма Србије са Међународним монетарним фондом (ММФ), снизиле су домаћу тражњу и у 2015. години, али ће попуштање монетарне политике и ниска основица из 2014. помоћи оживљавању раста БДП у овој години, оценили су аналитичари EBRD.

        „Очекујемо скромни опоравак у 2015, са растом БДП од 0,3 одсто, а убрзање економског раста на нешто испод два одсто у наредној години захваљујући успешној примени макроекономског програма, даљем попуштању монетарне политике и побољшањима услова пословања“, наводиEBRD.

        Аналитичари EBRD очекују и убрзање реализације главних инфраструктурних пројеката у Србији.

        ММФ је ове седмице поправио пројекцију економског раста Србије са минус 0,5 на нула, док из Владе Србије очекују благи раст БДП у овој години и поред тога што је буџет направљен уз пројекцију пада БДП од 0,5 одсто у 2015.

        Бета

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/evropska-banka-za-obnovu-i-razvoj-snizila-prognozu-rasta-bdp-srbije-u-2015