недеља, јануар 21, 2018

Тагови Вести таговане са "Еди Рама"

Еди Рама

-

Владимир Фролов

Драги и мили београдски пријатељ, албански премијер Rama, све у друштву са европским комесаром за политику (добро!) суседства и проширење Johanesom Hanom, похвали се на конференцији за новинаре у Тирани, да му је саветник бивши хрватски премијер Zoran Milanović!

На питања хрватских новинара, раздрагани Rama је одговорио – „Hrvatska je velika zemlja koja je primer u regionu. Zoran je odličan prijatelj, a njegovi saveti su uvek dobrodošli. Hoću da kažem da je tako dobar prema meni, a njegovi saveti korisni“!

То што је саветник Milanović јавно изјављивао да је поносан на свога деду усташу, нимало не смета ни Rami, ни еуропејцу Hanu, али нажалост изгледа ни београдским путовођама у распадајућу ЕU као једини избор „светле будућности“, која ће изгледа ићи аутопутем преко Тиране и Драча, као најкраћом еурокомуникацијом!

-

Борис Степанов

Апенинско полуострво одавно стење од својих најближих суседа по Средоземном мору. Либија је Италију напунила избеглицама, са којима полиција и влада не знају шта да раде. Издвајају новац, припремају се и да за најновије избеглице из Северне Африке обезбеде станове.

Ипак се проблеми само повећавају. Либијаца је све више и више. Расте криминал, погоршава се демографска ситуација и све што има везе с њом. То је снежна лавина која ће за пар година потпуно прекрити Италију и претворити је у сиромашну земљу која више никоме није потребна.

Тужна перспектива, али потпуно реална.

Други сусед Италије и друга главобоља за Италију је Албанија. Отрантска врата, пролаз из Јонског мора у Средоземно, после рушења социјалистичког система су претворена у главни коридор за испоруку наркотика. За време комуниста такве дрскости није било. Од краја двадесетог века авганистански хероин се у добростојећу Европу без прекида шаље углавном кроз тај пролаз. Брзо, поуздано и врло јефтино. Особе које послују с наркотицима се превозе моторним чамцима. Нарко-барони су се тако надули од новца да данас могу да купе било ког чиновника у Албанији.

Бивши министар унутрашњих послова Саимир Тахири из кабинета Еди Раме је био, како се испоставило недавно, лично повезан са наркотрафиком. Прича се да су се његови људи трудили да не дође до ометања редовне испоруке дроге у Италију. Недавно су италијански карабињери објавили да су у овој години одузели 32 тоне марихуане из Албаније. То је у односу на прошлу годину 10 тона више. Еди Рама одлично схвата да италијанска полиција његовој политичкој репутацији стално наноси нове и нове ударце.

Бивши кошаркаш, Еди Рама се на сваком ћошку куне да је у земљи која је већ постала и чланица НАТО-а и која тежи да доспе и у Европску унију све одлично. А у ствари – екстремисти и наркомафија одавно утичу на ситуацију у Албанији и не намеравају да дају никоме свој стални и врло уносан посао. Криминално друштво „Хабилај“ је одавно своје пипке пружило колико год је могло на све стране. Тирана има одличне нарко-везе и са Приштином. Рука руку мије. У Италији је ухапшен шеф „Хабилаја“ Мојси Хабити, са надимком „Балкански Пабло Ескобар“, признао да албански наркокартел контролише 75% тржишта наркотика Западне Европе.

Новинари су успели да сазнају и да у Албанији постоје два тајна аеродрома преко којих се дрога отпрема на Апенинско полуострво. Конопља се у Авганистану гаји на стотинама хектара, а дрога се производи у велепродајним количинама. Природно је да Еди Рама жели да из воде изађе сув. Он је чврсто одлучио да све стрелице усмери тако да оне воде ка Саимиру Тахирију. Њему је забрањено да напусти земљу и врло брзо може да му буде одузет и посланички статус. Рама је већ изнео своју пресуду која се односи на Тахирија: „Желим да Саимир докаже да нема никакве везе са овом криминалном причом. Али ја желим и да сазнам ону истину коју сада не знам ни ја, ни партија, ни влада, већ може да је објасни правосуђе које ће успети да схвати шта су само речи, а шта су докази“.

Опозиција у Тирани убеђује да се са корупцијом и наркотрговином нико не бори. Лидер Демократске партије Љуљзим Баша сматра да Рама представља народ као разбојнике, док истовремено сам постиже разбојничке рекорде. „Ко може да буде толерантан према министрима који су највећи кријумчари?“ резимира лидер ДПА, господин Баша. Он је изјавио и да осим Европи албанска мафија контролише и 50 процената испоруке хероина Сједињеним Државама, а албански нарко-картел „Камила“ је одавно постао један од највећих у свету.

 

-

Циљ НАТО агресије био је постављање америчке војске на Балкан пошто себе виде као наследнике Рима и желе да усисају цео простор. Албански премијер само отвара уста кроз која говоре званичници Алијансе. Све западно од Санкт Петербурга и Одесе мора бити под америчком чизмом.

Кад даје изјаве које се не тичу најуже албанских ствари Еди Рама никад не говори у своје име, каже за Спутњик аналитичар Александар Павић, реагујући на поруку албанског премијера да Босна и Херцеговина, Србија, Македонија и Косово и даље недостају на НАТО мапи.

Еди Рама

„Рама је курир, поштар, он говори оно што неће да кажу званичници НАТО-а и онда користе неког као што је премијер Албаније да кажу оно што у ствари јесте циљ. Јер све што се у последњих двадесетак година ради на овим просторима и уопште на простору Европе указује на то да НАТО нема намеру да се заустави“, тврди Павић за Спутњик.

Софистицирани милитаризам

Наравно да Рама не говори само у своје име, сагласан је и Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе, и његова изјава је у потпуности у складу са стратешком комуникацијом НАТО-а која се састоји од тога да са једне стране имамо умерене изјаве генералног секретара Јенса Столтенберга, а са друге стране агресивније изјаве које дају разни аналитичари и државници попут Едија Раме.

Председник РФ Владимир Путин

Улога Столтенберга у таквој стратешкој комуникацији НАТО-а, појашњава Митић за Спутњик, јесте да изврши неку врсту анестезије српског јавног мњења и увери га да не постоји озбиљнији притисак на Србију да постане чланица НАТО-а, да ће то бити потпуно демократски избор и да се практично Србија не налази под било каквим морањем да уђе у Алијансу.

Са друге стране, прецизира Митић, разни аналитичари, експерти, западни медији, и политичари попут Раме шаљу поруке које су другачијим тоном пласиране и које говоре управо супротно, а то је да постоји врло озбиљан интерес и врло озбиљан притисак да преостале земље Западног Балкана уђу у НАТО што пре и све то под правдањем безбедносног вакума који може да настане, а који би могле да искористе пре свега Русија и Кина.

„Очигледно је, дакле, да се ради о доста софистицираној стратешкој комуникацији. Међутим, чини се да грађани Србије добро читају између редова ту стратешку комуникацију НАТО-а о чему говоре и испитивања јавног мњења“, напомиње Митић.

Наравно, додаје он, не треба заборавити ни поруку коју је шеф Војног комитета НАТО-а упутио Рами, односно неку врсте похвале коју је Албанија добила за допринос регионалној сарадњи, уместо осуда за великоалбанску политику коју спроводи Тирана.

Колинда Грабар Китаровић

„Јасно је да су и та политика и све оно што се дешавало последњих годину дана, као и иступи Едија Раме и према Македонији и према Косову, били координисани на неком другом нивоу, на неком другом месту и овакве изјаве из НАТО-а управо то и потврђују“, уочава Митић.

Спровођење давнашњег плана

Све оно што је бивши државни секретар Министарства одбране Немачке Вили Вимер 2000. године навео у чувеном писму тадашњем канцелару Герхарду Шредеру, подсећа Александар Павић, говори да су тадашња и садашња политика исте.

„Тад је речено да је јасно да је прекршено међународно право кад је бомбардована Југославија, да је то урађено да би се поставила америчка војска у тај део Европе да се исправи грешка Ајзенхауера, који то није успео да уради 1945. године, и да Американци себе виде као наследнике Рима, што значи да је циљ да се дође до крајњих граница римског лимеса, а то је простор, практично црта, од Санкт Петербурга до Одесе. То се данас оживљава у облику Интермаријума и све источно од тога се сматра непријатељском територијом, а све што је западно од тога, а Србија упада у тај део, мора да буде војно обезбеђено“, категоричан је Павић.

Тако да НАТО апсолутно има претензије да усиса цео простор, резонује Павић, а то што његови званичници то јавно не говоре само указује да не треба да посматрамо речи већ дела која показују да се све догађа управо онако као је Вили Вимер открио.

САД и НАТО
„Дакле, ово што Еди Рама сад говори је само порука. Наравно, ту су и припрема јавности, тестирање, чисто да се одржи тај притисак, али јасно је да је то у ствари дан-данас политика НАТО-а и Србија је дефинитивно на мети. Да ли као чланица НАТО-а или као простор који је потпуно пацификован, једино је питање о којем може да се расправља“, истиче Павић.

У Вимеровом писму, додаје Павић, такође постоји део који говори да би Србија, како би западна војска трајно била на њеном тлу, морала трајно да буде искључена и из европских интеграција и процеса.

„Може да се деси да они за нас имају на уму да будемо црна рупа, полигон и тако даље, али чврсто окружен НАТО државама тако да се то своди на исто, осим што нећемо имати никакве привилегије или квази привилегије које имају НАТО чланице, а практично ћемо имати обавезу, односно бићемо третирани као нека врста окупиране територије“, закључује Павић.

rs.sputniknews.com/komentari/201709181112717375-u-cije-ime-govori-edi-rama-balkan/

-

Драган Милашиновић

У некадашњем главном граду Албаније, Драчу, одржан је 26.08.2017. једнодневни неформални састанак шефова влада земаља Западног Балкана, бар тако је јавност обавестио домаћин скупа, Еди Рама. Будући да су скупу присуствовали и европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан, као и потпредседник Светске банке за Европу и Централну Азију Кирил Милер(1), што је итекако званично, претпостављам да је састанак проглашен за незваничан јер се господин Рама појавио у џинс-фазону са патикама на ногама, баш као и ономад у Бриселу, а нико од присутних није носио кравату. За Раму сам сигуран да укусније обучен излази на неку приватну вечеру, но то је већ његова ствар. Што се мене тиче, ни наша премијерка у својој мушкастој одећи није била много примереније одевена, без обзира што је имала ципеле. Будући да полако гасну моје наде како ћу је икад видети у сукњи, бојим се да је и мени почела да се мења свест… Јер, нада умире последња.

Али, да оставимо моја јалова надања, биће да се ја баш и не разумем у савремене модне трендове, јер се премијеркин стајлинг, судећи према сликама и избаченим клиповима, баш допао Јоханесу Хану, који јој је све време делио осмехе и очијукао с њом. Да није јавно објавила то што је помислио бих свашта, али сва је прилика да се Ханови осмеси могу протумачити улогом српског режима у регионалном ЕУ пројекту “Западни Балкан”. Као кад се добар домаћин смеши прасету за кога је већ ушиљио ражањ. Благо нама.

Све у свему био је ово трећи сусрет западно-балканских лидера у последња два месеца (пре овога Трст и Подгорица), што евидентно показује намере Брисела и Берлина (иницијативу је покренука Немачка) да пројектом “Западни Балкан” замајавају земље региона како би сакриле кризу у којој се налазе и спречиле ширење пре свега руског, па и кинеског, утицаја у региону. Вашем аутору чини се да читава та представа служи да про-европским, намесничким, режимима у региону код грађана обезбеди какав-такав алиби за остајање на броду који евидентно тоне.

Сам скуп започео је сесијом на којој се разговарало о Транспортној заједници Југоисточне Европе, за који је Уговор потписан на Самиту о западном Балкану недавно одржаном у Трсту, што је свакако нижи ниво Вучићеве иницијативе о “бесцаринској унији”. Или њен први корак. Видећемо. У сваком случају премијерка Брнабић поносно је објавила да је Србија званично поднела кандидатуру за седиште Секретаријата Транспортне заједнице ЈИЕ у Београду. Искрено, сумњам да ће имати противкандидата.

Такође, истакавши да као регион имамо пуно потенцијала и капацитета, Брнабић је подсетила да је на самиту у Трсту у јулу формирана Регионална привредна комора (КИФ) и усвојен Акциони план.

И Хан је био задовољан скупом. Изјавио је да су „учесници разговарали о примени 115 тачака договорених у Трсту” и додао „стварање економског подручја је нешто што подржава (њихове) европске аспирације, али и помаже бољој перспективи земаља.(2) Наравно, Хан није пропустио да умири Балканце како овај регионални пројекат није замена за њихово аплицирање у ЕУ, али је свакако “користан елемент”. И ту могу само да кажем – благо нама!

Овај неформални скуп имао је и своје маргине на којима су неформални учесници неформално решавали формална питања, па се онда прсили пред новинарима. Рецимо, Хан је пренео Иси Мустафи „Хитно је формирање нове проевропске, стабилне и реформске владе на Косову”(4), а овај му одговорио „Си, шефе…“! Душко Марковић се похвалио економским растом Црне Горе, а Заев изразио наду да ће спор око имена Македоније бити конално решен…

И Ана Брнабић се није дала. Она је, са маргина, славобитно најавила да ће Македонија бити уздржана приликом пријема Косова у Унеско, што би у контексту оног веселог повлачења-враћања особља српске амбасаде у Скопљу, требало да значи да је Србија истерала зеца на чистину. Али, зецу се баш и није ишло на голу ливаду, па ничим није потврдио њене речи, већ је рекао да гласања о пријему Косова у УНЕСКО сигурно неће бити ове, а вероватно ни следеће године.

„Ове године нема апликације и о том питању се неће дискутовати. Можда је то и добро, пошто се надам, да ћемо имати боље услове и околности када се о томе буде дискутовало”(3), рекао је Заев. Још један шамар евидентној дипломатској неотесаности српских званичника, који никако да науче да се понекад угризу за језик и да се у дипломатији мањак памети не може компензовати вишком речи. И још један доказ да је свако помињање УНЕСКО-а од стране српских званичника обична манипулација.

Било је ту још много занимљивих догађања, заиста превише за један “неформални скуп”. И за ову кратку форму. У сваком случају сви су се разишли задовољни. Али, резултате скупа ипак је најбоље оценио домаћин у патикама, Еди Рама, на свом фејсбук налогу – „добар радни дан за регион и Албанију“.(5)

 

 

_____________________________________

 

  1. www.nspm.rs/hronika/edi-rama-sastanak-premijera-zemalja-zapadnog-balkana-u-dracu-je-bio-dobar-radni-dan-za-region-i-albaniju.html
  2. www.politika.rs/scc/clanak/387646/Brnabic-Makedonija-uzdrzana-po-pitanju-ulaska-Kosova-u-Unesko
  3. Исто.
  4. Исто
  5. www.nspm.rs/hronika/edi-rama-sastanak-premijera-zemalja-zapadnog-balkana-u-dracu-je-bio-dobar-radni-dan-za-region-i-albaniju.html

 

-
Веома поштујем иницијативу Александра Вучића да позове на унутрашњи дијалог о Косову и тако се директно и неконвенционално суочи с прошлошћу – каже у интервјуу за „Блиц” премијер Албаније Еди Рама.

 

Edi Rama

 

 

О Вучићевој иницијативи, каже, информисао се први пут кроз ауторски текст који је председник Србије написао за „Блиц”.

– Пре свега, дозволите ми да кажем да ме је веома дирнуо текст председника Вучића у вашем листу. Читајући те редове, могао сам да осетим истински бол и истовремено импресивну решеност. Био је то веома похвални гест вашег руководства који сам јавно поздравио, а његов текст сам и објавио на својој фејсбук страници. Након тог првог корака, Александар је наставио развијајући веома храбро визију будућности Србије и Косова.

Шта је, по вашем мишљењу, решење за косовски проблем?

– Једноставно: пуно признавање Републике Косово од стране Србије! Али, када се ставим у Александрове ципеле, свестан сам да је много лакше то рећи него урадити. Зато, засада можемо да кажемо да је важно да напорно радимо, сви заједно, до решења. Стрпљиво, директно, и да, неконвенционално. Сви морамо да имамо на уму да је проналажење решења за ово питање у интересу свих, не само Албанаца. Што пре, то боље.

Како коментаришете предлог српског министра спољних послова Ивице Дачића о могућности да се косовски проблем реши поделом?

– Не помаже нам да почнемо одатле иако бих могао да закључим да се ради о неуобичајеном предлогу као што је онај према којем би и Србија требало да се подели, а Прешевска долина уједини са Косовом; или онај други према којем би Косово требало да се уједини са Албанијом, па би Србија једноставно требало да призна такву Албанију, а не Косово. Јасно је, пак, да уколико кренемо од таквих теоретских исхода, то може да буде све само не практично и, штавише, може да дискредитује као безначајне све најбоље намере. Оно што је неопходно у овој фази јесте управо оно што је ваш председник започео као унутрашњи дијалог, који, узгред, не би био безначајан да се догоди на Косову и у Албанији, такође.

 

Изјавили сте да не искључујете могућност уједињења Албанаца у Албанији и на Косову у случају застоја у европским интеграцијама. То је изазвало веома бурне реакције у Србији. Да ли можете да објасните шта сте мислили?

– Знам за те реакције и то ми је и даље смешно. Оно што сам рекао је тривијални закључак, а не план, претња или чак и жеља. Наравно, ако претпоставимо да би хоризонт европских интеграција могао да се затвори за наш регион, онда није никаква наука предвидети да ће духови прошлости васкрснути. Јасно?

Свакако јасније него ваша првобитна изјава. Чини се да су односи између Србије и Албаније бољи него дуго времена уназад. Разлог је сигурно и добра комуникација између вас и председника Србије. Како ви гледате на те односе?

– Ти односи нису бољи него што су били дуго времена уназад, већ бољи него икада пре. И веома сам поносан због тога, иако не би било ни примерено ни тачно када бих све заслуге за то приписао себи и мом пријатељу (Александру Вучићу). Једноставно смо били прави људи у право време на правом месту. Ствар је сазрела, коцкице су се тако сложиле.

Како се економска сарадња између наших земаља може унапредити?

– На добром смо путу, ствари се свакодневно побољшавају, али потребно је још много тога да се уради, а за то треба и времена и стрпљења.

Уметност део мојих жеља, политика део мог бића

Били сте кошаркаш у младости, уметник сте по образовању, бавите се политиком. У којој од ових улога се осећате најкомфорније?

– Никада не бих био толико храбар да себе назовем кошаркашем док причам с новинаром који долази из земље кошарке. Хајде да кажемо да сам кошарку волео као део моје младости. Уметност волим као део мојих жеља. Политику као део мог бића.

Сам сам свој стилиста

Имате оригиналан начин облачења, модеран, али необичан. Често вас видимо у патикама на званичним догађајима. Да ли је то ваш избор или имате стилисту?

– Учинили сте да се грохотом смејем. Рецимо да сам сам свој стилиста.

www.blic.rs/vesti/politika/edi-rama-za-blic-osecam-vucicev-bol-i-odlucnost-da-resi-problem-kosova/r096mtw

 

 

 

 

 Албански премијер Еди Рама позвао је Србију да призна независност Косова, рекавши да ће то допринети стабилизацији балканског региона.

Рама је навео на Фејсбуку да би српско признање Косова било „јасно решење на путу из мрачног тунела ка светлости“.

Рама је, такође, позвао Приштину и Београд да наставе дијалог.

Председник Србије Александар Вучић претходно је за лист Блиц оценио да је унутрашњи дијалог о Косову одлучујући за будућност Србије и српског народа.

„Време је да као народ престанемо као ној да забијамо главу у песак, покушамо да будемо реални, не допусимо да изгубимо или некоме предамо оно што имамо, али и да не чекамо да ће нам у руке доћи и оно што смо одавно изгубили“, навео је Вучић у ауторском тексту.

(Бета)

91.222.7.145/hronika/edi-rama-srbija-da-prizna-nezavisnost-kosova-to-ce-doprineti-stabilizaciji-balkana.html

-

Владајућа Социјалистичка партија Едија Раме убедљиво је победила на парламентарним изборима у Албанији, освојивши апсолутну већину у парламенту.

Изборна комисија саопштила је данас, на основу више од 95 одсто пребројаних гласова, да су Рамини социјалисти освојили око 48 одсто гласова, односно 74 од 140 мандата у парламенту.

Опозициона Демократска партија Љуљзима Баше освојила је 29 одсто гласова и имаће 43 посланика.

На трећем месту са 19 мандата је Социјалистички покрет за интеграцију (ЛСИ), досадашњи коалициони партнер Раминих социјалиста.

Излазност на изборима била је свега 46,6 одсто, седам одсто нижа него на претходним изборима 2013. године.

Одржавање слободних и фер избора био је кључан услов за покретање приступних преговора с Европском унијом.

Земља с 2,9 милиона становника чланица је НАТО-а од 2009. године, а од 2014. године има статус кандидата за чланство у ЕУ.

Међународни посматрачи који су надгледали изборе оценили су да су кампања и избори протекли углавном мирно, али и навели да континуирана политичка борба власти и опозиције има негативан утицај на демократију у Албанији.

Амбасада САД у Тирани саопштила је да инциденти „нису били толико раширени да би утицали на резултате избора“.

Висока представница ЕУ за спољну политику Федерика Могерини и европски комесар за проширење Јоханес Хан апеловали су на нову владу да настави с реформама.

Након што је албанска опозиција више месеци бојкотовала рад државних институција, Рамини социјалисти пристали су у мају да опозициона Демократска партија добије већу улогу у надгледању избора, а две странке су обећале да ће сарађивати у процесу приступања земље Европској унији.

Рама је рекао да ће његова нова влада напорно радити на реформама, односно на искорењивању корупције, борби против трговине дрогом, убрзању економског развоја, повећању плата и смањењу незапослености.

 

www.nspm.rs/hronika/socijalisti-edija-rame-ubedljivo-pobedili-na-izborima-u-albaniji-osvojivsi-apsolutnu-vecinu-u-parlamentu.html

-
Иљир Мета у суботу је дао интервју за грчку телевизију у којем је казао да је Рама „у нестабилним и лошим односима“ са свим суседима.

507654_052702c3_f

Албански премијер Еди Рама у недељу је путем Фејсбука критиковао новоизабраног председника Албаније Иљира Мету, због, како је навео, “шокантног интервјуа” који је Мета у суботу дао за грчку телевизију у којем је казао да је Рама “у нестабилним и лошим односима” са свим суседима.

– Интервју Иљира Мете за грчку телевизију био је шокантан! Како је могуће да један албански председник грди премијера као да је екстремиста из суседства – написао је Рама на овој друштвеној мрежи, преноси АТА.

Албанска агенција наводи да је Мета, упитан у вези са односима које има са Рамом током интервјуа за грчки телевизијску мрежу „Стар“, казао да „пре свега треба имати на уму да је, на жалост, премијер Рама у нестабилним и лошим односима са свима, укључујући Грчку, али не само Грчку, већ и остале суседе“.

Мета би дужност председника Албаније званично требало да преузме 24. јула, а он још врши дужност председавајућег националног парламента.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/655430/Rama-ratuje-sa-albanskim-predsednikom-Intervju-Iljira-Mete-za-grcku-televiziju-je-sokantan

-

Берлин — Антрополог из Тиране Арманда Хиса рекла је да су испади премијера Албаније Едија Раме покушај да прије избора пребаци фокус са неуспеха на „национална питања“.

Она је у интервјуу за Дојче веле  рекла да када год политичке елите помисле да губе легитимитет, јер не чине ништа за опште добро нити на пољу економије, оне почињу да подстичу националистичке сентименте међу становништвом.

У случају Албанаца, каже она, тај вид национализма долази из Тиране, иако је тешко одговорити зашто је то тако, будући да Албанци у Македонији и са Косова немају право гласа у Албанији.

„Постоји једна специфичност са Албанцима. Премијер у Тирани се сматра ‘премијером свих Албанаца’, када код куће постоји притисак на њега, онда људи из Македоније и са Косова могу да га бране у стилу: зашто дирате премијера? Тако Албанци са Косова и из Македоније могу извршити својеврсни притисак на Албанце у Албанији, којима се на неки начин спочитава да не маре много за свог премијера. То је вид стратегије неких који не гласају у Албанији, али имају утицај на догађаје у овој земљи“, рекла је Хиса.

Према њеним ријечима, на Косову дуже од 100 година постоји сан да се буде дио Албаније, али да свако ко размишља логички и рационално зна да од уједињења нема ништа.

„Али ни такви не желе да се супротставе сну и зато гледају Албанију као отаџбину, предсједника и премијера Албаније сматрају важнијим од оних у сопственој држави, заставу и химну Албаније виде као своју праву заставу и химну. То је ментални процес са дугом историјом и не може се промјенити за десет година“, рекла је Хиса.

Говорећи о сусретима српског и албанског премијера Александра Вучића и Едија Раме, она је казала да су они били дио Берлинског процеса, а не резултат потребе Албаније и Србије да имају добре односе.

Према њеним ријечима, сви су свјесни да двијема државама треба економска сарадња, посебно када се ради о транспорту, путевима.

„Србији треба повезаност са морем, Албанији везе са српским бизнисменима. Постоји свијест да границе треба да буду отворене барем када је у питању економска сарадња. На папиру постоје пројекти које једном треба реализовати. Али сусрети нису значили историјско помирење. Никада нисам видјела те састанке као процес грађења повјерења“, рекла је Хиса.

Када се ради о Македонији, она је такозвану Тиранску платформу оцјенила као мијешање Раме у унутрашње прилике у Македонији.

„Састајање албанских партија из Македоније у Тирани као да је Рама њихов премијер, а они дио албанских, а не македонских институција био би јак симболични акт све и да из тога није произашла никаква платформа. Као да су дошли код свог боса. Тај симболични чин био је забијање носа тамо гдје га не треба забијати, у унутрашње ствари друге државе. Али зашто је Рама то радио? Па зато што и у Албанији постоји озбиљна криза“, рекла је Хиса.

Када се ради о Албанији, она истиче проблем са канабисом који никада није био толики и подсјећа да се од рација спроведених 2013. године, када се убијена два полицајца, канабис свуда производи.

Према њеним ријечима, четири петине обрадивих површина и падина на планинама засађено је канабисом, а ту производњу контролишу владини канали.

Осим тога, она истиче и проблем са реформом судства, која је направљена без опозиционе Демократске партије, а која је замишљена тако да иде у корист Едија Раме, како би контролисао судије и елиминисао оне који му нису по вољи.

Како каже, сва та дешавања кулминирала су платформом албанских партија из Македоније.

„Рама од тада настоји да албанској јавности наметне мишљење да лидер његових ривала демократа Љуљзим Баша заправо заједно са Груевским ради на слабљењу Албаније у склопу шире антиалбанске мреже у којој су Вучић, Ердоган и Путин. Рама је све представио као национално питање у стилу: ко је за Раму, тај је и за националну ствар“, оцијенила је Хиса.

Упитана да ли је реално остварење пројекта „Велике Албаније“, будући да је та земља чланица Нато, Хиса одговара да то питање никада није ни отварано, као и да људи који разумију шта је НАТО знају да је то готова прича.

„Обични људи, који то не разумију, можда и даље имају те романтизоване идеје. Али то је немогуће. Политичари покушавају да играју на ту карту незнања, али од тога нема ништа“, рекла је Хиса.

 

www.nspm.rs/hronika/dojce-vele-edi-rama-kao-bos-svih-albanaca.html

-

Неколико хиљада присталица албанске опозиције протестовало је у Тирани захтевајући од техничке владе да обезбеди да парламентарни избори заказани за 18. јун буду слободни и фер.

Колона демонстраната, на челу с лидером водеће опозиционе Демократске партије Љуљзимом Башом, била је дуга 300 метара и протезала се до канцеларије албанског премијера Едија Раме. Стотине полицајаца обезбеђивале су скуп, а многе улице биле су привремено блокиране.

Протести албанске опозиције уочи избора

Протести албанске опозиције уочи избора

Опозиција, која бојкотује парламент од фебруара и која је поставила шатор испред канцеларије премијера, тврди да ће Рамин кабинет манипулисати изборима.

Опозиционе политичке партије нису се пријавиле за учешће на изборима 18. јуна, али су и запретиле да избори неће бити одржани без њих.

Амбасаде САД и других западних земаља саветовале су својим грађанима у Албанији да избегавају данашњи скуп.

Рамина Социјалистичка партија повукла је прошле недеље кандидата за градоначелника на локалним изборима у граду на западу Албаније, због страховања од сукоба са присталицама опозиције који су најавили протест у истом дану у том граду.

Покушаји представника ЕУ и САД да промовишу дијалог међу албанским политичким странкама нису дали резултате, а европски комесар за проширење Јоханес Хан упозорио је у четвртак да се „демократски процес мора наставити, чак и ако неки одлуче да не учествују“.

Организација за европску безбедност и сарадњу позвала је јуче албанску опозицију да се суздржи од насиља у протестима против владе, преноси Танјуг.

У објави ОЕБС-а, на Твитеру наводи се да је „право на слободно и мирно окупљање један од темеља демократије, нема места у Албанији 2017. године за насиље“.

Они бојкотују парламент од фебруара и захтевају да Рама поднесе оставку пре избора, јер се плаше да ће његов кабинет манипулисати изборима.

Албанија очекује да покрене пуне преговоре о чланству у Европској унији уколико одржи фер и слободне парламентарне изборе 18. јуна и започне реформу правосуђа, коју је блокирала опозиција, напомиње АП.

Два сата пре опозиционог протеста, албанске организације за заштиту права хомосексуалаца одржале су годишњу геј параду у Тирани без икаквих инцидената и затражиле од владе да усвоји закон о истополним браковима и признавању статуса трансродних особа.

За разлику од претходне године, западне дипломате нису виђене на паради.

 

www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2733279/hiljade-ljudi-na-ulicama-tirane-pritisak-na-edija-ramu.html