понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "ЕП"

ЕП

-

Борис Степанов

Европски политичари не воле да говоре о свом материјалном стању. Али уколико се пажљиво погледају извештаји буџета ЕУ видеће се цифре које могу да шокирају. Буџет ЕУ за 2014. – 2020.годину износи 960 милијарди евра. Од њих се скоро 6% троши на плаћање администрације – 7 органа ЕУ, међу којима је и Европски парламент. Сваке године се за одржавање 55 хиљада европских комесара, европских посланика и чиновника троши око 8,5 милијарди евра. Буџет Латвије која има око 2 милиона становника је само 8,4 милијарди евра. Осетите разлику. Најобичнији посланик месечно прима 8213 евра плус дневнице за службена путовања. Скромно узето – сваки посланик има плату већу од плате Ангеле Меркел, која није баш тако мала: 12803 евра месечно. Али сваки посланик има уз себе и гомилу помоћника – за њих су издвојене 23 392 евра месечно. Посланику у његовој земљи следује и канцеларија (4320 евра/мес.). Узети су у обзир и трошкови транспорта (4000 евра/мес.), годишњи одмор који се исплаћује обавезно после године дана мукотрпног рада (4264 евра). Наравно да је сасвим разумљиво и да сваки посланик размишља да му, када напуни 63 године, следује праведно зарађена пензија. Испоставља се да му све зависи од тога колики му је стаж. Ако је у Европском парламенту радио дуго, посланик може да рачуна на 5749 евра месечно. Мали стаж у парламенту даје право на „скромну“ пензију од 1437 евра. За такву плату, рекло би се, свако би хтео да доспе у Европски парламент. У отаџбини, посебно у земљама Источне Европе, где је стандард обичног света врло скроман, посланик у свом рођеном парламенту ће учинити све – и могуће, и немогуће, како би га послали на рад у Брисел или Стразбург. Тамо он може да обезбеди будућност не само себи, већ и деци, па чак и унуцима. Уосталом, велики део бирача је одавно рашчистио с тим да Европска унија и Европски парламент одавно представљају вечите „јасле“ за многе маргиналне политичаре који се пробијају у политику не како би се борили за заштиту интереса својих бирача, већ како би сами могли да живе лагодно. Сваке године на изборе за посланике у Европски парламент излази све мање људи. На пример, у Словачкој је изашло 13% бирача, у Чешкој – око 20%, а у Словенији – 21,5%. Најзад, осим материјалне користи, постоји и „светска слава“. ТВ, радио, интернет, најчитанији листови труде се да испричају, ако не баш о сваком европском посланику, ипак – о многим од њих. Интервјуи, разговори на радију, телевизији, различита снимања, често од тих посланика праве „европске звезде“. И што су веће „звезде“, то оне брже заборављају ко су оне у ствари.

-
БРИСEЛ/БAЊAЛУKA – Снажно лобирање хрватских посланика око jасног одређивања Eвропског парламента о начелима уређења Босне и Херцеговине, покренуо jе расправу у самом парламенту, пише портал дневник.ба.
Известилац Eвропског парламента за БиХ Дан Преда прихватио jе да у компромисне амандмане у нацрту извештаjа о напретку БиХ укључи већи део амандмана хрватских посланика, између осталога и начела федерализма, децентрализациjе и легитимне заступљености.

-

Борис Степанов

После петогодишњег руковођења Европским парламентом социјал-демократе Мартина Шулца на његово чело је дошао пријатељ Силвија Берлусконија Антонио Тајани, кога одавно сви зову «антиШулц». Шулц, који је 2003.године, припомогнут господином Берлусконијем добио надимак «капо» више од свих се трудио да засмета победи италијанског «народњака». Избори су имали 4 гласачке рунде. Господин Тајани је добио 351 глас, а његов опонент, такође Италијан Ђани Питела, из фракције «Прогресивна алијанса социјалиста и демократа» – 282 гласа.

Шездесеттрогодишњи Тајани је у својој земљи био један од оснивача партије «Напред, Италијо!» и званични представник бившег премијера Берлусконија. Мартину Шулцу који се припрема за високу политику у својој земљи, па чак планира да ујесен постане канцелар Немачке, није остало ништа друго осим да пожели успех свом наследнику. Шулц није успео да сакрије своје негативне емоције. Мада је прошло 14 година откако је Берлускони предложио да он у филму игра улогу надзорника у концентрационом логору, та се епизода могла заувек заборавити, да Мартин Шулц није очигледно јако алергичан на све што је италијанско, тим пре на људе који окружују Берлусконија. А онај, ко је близак господину Берлусконију, за Мартина Шулца, једног од главних русофоба у Европи, одмах постаје антипатичан. Доласком Антонија Тајанија, члана најутицајније Европске народне партије (ЕРР), законодавни орган Старог Света ће се значајно «поправити». Његова позиција по питањима формирања дневног реда у Европском парламенту у корену се разликује од онога што је радио његов претходник. «Председник Европског парламента не треба да натура ова или она питања, – на конфреницији за штампу је новинарима изавио Тајани. – Као председник Европског парламента моја је дужност да чувам неутралност и да служим свим Европљанима. Данас почиње нова ера – бићу председник свих посланика». Тако да је пред Антонијем Тајанијем баш много посла, а његов избор је одлична новост не само за Италију, већ и за већину земаља Старог Континента.

(Бриселско тенденциозно произвођење страха од  руског утицаја)

Актуелне незаустављиве тектонске геополитичке промене у свету стављају на пробу моћ сваког субјекта међународне заједнице. С тим у вези, треба имати на уму најмање две општепознате, иначе врло важне чињенице. Прво, моћ у општем смислу одражава нечију способност да опстане у објективној (природној и друштвеној) средини коју карактерише неизвесност. То подразумева способност субјекта да успостави, показује и одржава своје субјективно хтење (циљеве и интересе) у складу са објективним условима, односно да производи промене (утиче на објективне чиниоце и трпи њихов утицај) које обезбеђују његов опстанак и одрживи развој. Друго, сваки људски колективитет, посебно национални и наднационални, представља сложен организациони систем који је као и сви такви системи подложан ентропији, под чиме се у општем смислу подразумева природна тежња дезорганизацији и деградацији. Појава ентропије смањује количину и ефикасност моћи  одређеног субјекта, односно његову могућност да ваљано идентификује изазове и претње сопственим вредностима, а то има за последицу да их недовољно успешно брани. Највећи (погубан) ефекат ентропије огледа се у случају када политичка елита националног или наднационалног субјекта уместо да региструје сопствене субјективне слабости,  као кључњу претњу својој безбедности  препознаје  неку  маргиналну  спољну опасност.

Преглед скромног узорка одлука менаџмента Европске уније (ЕУ) током прошле и у овој години, посебно изостајање њихове практичне реализације (подсетимо се да су Словачка, Чешка, Мађарска и Пољска одбиле да прихвате заједничке квоте о распоређивању миграната, а толико хваљен Шенгенски систем се озбиљно преиспитује) указује на њена многа ентропијска обележја, која ће се, по свему судећи, испољавати у још драстичнијем облику у блиској будућности. Констатовано потврђују две резолуције (прва је да се замрзну преговори са Турском о придруживању ЕУ, а друга је план како да се ЕУ супротстави пропаганди Русије и тзв. Исламске државе) које је Европски парламент усвојио 23. новембра 2016. године. Поменуте резолуције, нарочито друга, одражава панично ентропијско легитимисање ЕУ. У вези с наведеним резолуцијама, неопходно је указати на једну могућу важну недоумицу. Наиме, назив Европски парламент (ЕП)  може да завара у смислу  да је реч о представничком телу свих европских нација и држава, а он то није, јер све европске државе нису чланице ЕУ. Истина је та да је ЕП једина непосредно бирана, парламентарна институција ЕУ. Парламент се бира на непосредним изборима са универзалним бирачким правом, сваких пет година. Избори за ЕП одржавају се у свакој држави чланици посебно, независно од националних или локалних избора.  Седиште ЕП је у Стразбуру.

Резултат гласања у ЕП у вези са резолуцијом о супротстављању пропаганди Руске Федерације и исламистичких терористичких група, између осталог, одражава прво важно ентропијско обележје ЕУ, будући да резолуција није усвојена једногласно: било је 304 гласа за, 179 против и 209 уздржаних гласача. Независно од тога, став у резолуцији: «Непријатељска пропаганда против ЕУ и њених чланица настоји да искриви истину, изазове сумње и подели ЕУ и њене северноамеричке партнере, паралише процес одлучивања, дискредитује институције ЕУ и подстакне страх и неизвесност међу грађанима ЕУ», дефинитивно легитимише одмаклу фазу ентропије ЕУ.

Поменути став идентификује кључне циљне групе (ЕУ, чланице ЕУ, руководство ЕУ, САД и грађане ЕУ) непријатељске пропаганде у ЕУ на које је остварен «руски утицај» или може да буде остварен утицај у догледно време. Информативне агенције «Раша тудеј» и «Спутњик» су идентификоване као главни носиоци «непријатељске пропаганде» против ЕУ. Очевидно, врховни менаџмент  ЕУ је намеран да овом резолуцијом настави са неуверљивом производњом страха код грађана ЕУ од спољне (руске) пропаганде. У ствари, жели да прикрије своју дволичност у вези са  полуистинама и гомилом лажи које је годинама пласирао о «изузетним» вредностима и међународног положаја ЕУ, и нарочито, да упорно брани неодбрањиво –  срамну улогу и допринос ЕУ у драстичном кршењу међународног права на Балкану, тежишно на  штету српског народа. Стога, уколико је учинак руске пропаганде заиста био пресудан на случајеве које наводимо у вези са изузетношћу ЕУ,  закључак је врло једноставан: политичка елита ЕУ мора да радикално мења своје укупно ангажовање, нарочито у погледу истинитог информисања њених грађана о заједничкој унутрашњој и спољној безбедносној политици ЕУ.

Да појаснимо констатовано. Самопроглашењу лажне државе «Косово» (2008) на територији Републике Србије претходиле су лажи «да су Срби убили 100.000 Алабанаца» након чега је призната од већине држава чланица ЕУ. Ипак,  Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка и Кипар, захваљујући  «руском утицају» то нису учиниле. Најмоћније чланице ЕУ су са северноамеричким партнером (САД) војном агресијом на СР Југославију (1999) помогли терористичку «ОВК» да отме 13 одсто територије Републике Србије, а проглашење «Косова» државом сматрају «јединственим случајем». Такво поступање налазе у сопственој «изузетности». Међутим, случај Крим, чији грађани су се референдумски изјаснили за поништење сулудих комунистичких одлука и присаједињењу матици не третирају као «јединствен случај», већ су увели санкције Руској Федерацији. Несумњиво, руске информативне агенције саопштавањем ових и многих других  истина  јавности, опасно “роваре“ у једноумном информативно-пропагандном простору ЕУ.

Наравно, искрсава и низ других питања о «разорном» утицају руске пропаганде на опстанак и одрживи развој ЕУ. Да пођемо од оцене председника ЕП Мартина Шулца о ЕУ изнетој на конференцији у Бечу (4.11.2016) о будућности Европе, односно, покушајмо установити да ли је резултат утицаја руске пропаганде или нефункционалне творевине ЕУ. Наиме, Шулц је оценио да је рат на прагу Европе последица недостатка храбрости за предузимање значајних одлука, као и губитка поверења у институције ЕУ. Истовремено, ти исти грађани, казао је Шулц, доживљавају свој, најмањи, континент и себе саме као «господаре света», док удео Европе у светској привреди опада. Затим, поменимо домет «руског утицаја» исказаног у поруци/оцени потпредседнице ЕП Урлике Луначек: «У ЕУ је све више партија и политичара који су не само критички расположени према ЕУ, већ желе да је униште. И у ЕП постоје људи који не воле ЕУ, па ни њено проширење»Политика», 13.11.2016, стр. 5). У сличном контексту («под руским утицајем?») су изјаве француског премијера Мануела Валса: «ЕУ прети опасност од распада и неуспеха, понајвише због размимоилажења чланица по питању заједничке политике. Ово треба озбиљно схватити» (17.11. 2016) и бившег председника Европске комисије ЕУ Романа Продија у интервјуу бечком «Стандарду»: «Годинама сви расту више од ЕУ. ЕУ мора да пази да не потоне, пре свега јер се  Европа сама блокира и парализује» (24.11.2016).

Запитајмо се да ли се у некакву везу може довести  руска пропаганда и откриће 2013. године да немачка обавештајна служба (БНД) за рачун америчке НСА шпијунира шефове држава, председнике влада и министре десетак европских влада, међу којима немачку канцеларку, француског председника, Европске комисије, компаније наменске индустрије и још око 40.000 грађана. Зар лидери ЕУ и САД нису упорно негирали Сноуденова открића о томе да НСА масовно надзире  (угрожава) приватност грађана САД и ЕУ. Наравно, није било речи о иностраној «непријатељској пропаганди», већ је у питању  беспоговорна подређеност ЕУ северноамеричком партнеру, коју политичка елита ЕУ мора да објасни грађанима ЕУ. Или, зар неко заиста може сумњати у аутентичност одлуке грађана Велике Британије да правовремено напусте брод који тоне (ЕУ), као и одсуство В. Британије,  Мађарске и Француске (14.11.2016) на састанку министара спољних послова ЕУ на коме је «наглабано» о односу новоизабраног америчког председника према ЕУ. Надаље, верује се да челници ЕУ најбоље знају да ли је председница Естоније, Керсти Каљулаид, самостално или под руским утицајем, недавно именовала Јурија Ратаса, лидера проруске партије за премијера Естоније, затим, да ли је нови председник Бугарске Румен Радев под утицајем руске пропаганде током предизборне капмање позвао на укидање санкција ЕУ Русији, надаље, да ли  су становници Молдавије у другом кругу председничких избора под руским утицајем дали поверење проруском кандидату Игору Додону, коначно, да ли руски утицај пресудно утиче на успон деснице у многим земљама ЕУ итд.

У наведеном контексту, треба имати на уму то да није занемарљив број индикатора који указују на то да ће ЕУ уместо да упре прст у саму себе, наставити да угрожавање сопствене безбедности види у појединим актерима у свом спољном окружењу. С тим у вези, упозоравајућа порука новог америчког председника Доналда Трампа  да  Америка нема од кога да брани Европу, веома је поучна: «Ко хоће да га бранимо  мора да плати, па и балтичке  државе ћемо бранити ако испуне своје обавезе према нама». Претпоставља се, да је Трамп мислио на њихову одбрану од евентуалне војне агресије, свакако не од пропагандне агресије регистроване у Резолуцији ЕП усвојеној 23. новембра. Свакоме је јасно да се најефикаснија одбрана од «непријатељске пропаганде» састоји у истинитом информисању грађана о сопственим и туђим поступцима. Међутим, два најсвежија примера уверљиво демантују могућност да бирократизована политичка елита ЕУ себе транформише у том погледу.

Тако, на пример, изостала је реакција челника ЕУ поводом «корисних савета» хрватског премијера Андреја Пленковића украјинском руководству (у Кијеву, крајем новембра 2016) да Украјина примени хрватски «модел мирне реинтеграције» за Крим и Донбас. Тиме је потврђено да ЕУ истрајава на етничком чишћењу – протеривању 250.000 Срба из Хрватске и препоручује другим државама да примењују дотични «ефикасан модел», губећи из вида могућност  да његова примена није универзална, односно може да узрокује оружани конфликт са тешким последицама и по саму ЕУ.

Такође, крајем новембра 2016. ЕУ је дрско демонстрирала истрајност у погледу прикривања истина о својој срамној улози у насилном разбијању некадашње Југославије. Наиме, на министарском састанку земаља централне и југоисточне Европе у Варшави, известилац ЕП за Косово Урлике Луначек, изјавила је да јој је криво што пет земаља ЕУ није признало тзв. Косово. Несумњиво подстакнут њеном «жалопојком», косовски министар спољних послова Енвер Хоџај је рекао да је Србија крива за геноцид и ратове на простору бивше Југославије. На ове оштре и непримерене речи, односно  лажне тврдње нису реаговали ни домаћини скупа, као ни Фредерика Могерини, задужена за спољну политику и безбедност ЕУ.

Уколико буде усвојена Стратегија ЕУ за супротстављање иностраној «непријатељској пропаганди», чија се израда и усвајање  очекује у догледно време  и  буде јавног карактера, бићемо у прилици да сазнамо размере или руског утицаја или субјективних слабости врховног менаџмента ЕУ у «разваљивању» тог најразвијенег дела Европе. У ствари, сазнаћемо која циљна група у ЕУ је најподложнија “руској пропаганди“ и како ће се ефикасно штитити. Сада остаје да чекамо потезе бирократије из Брисела, уз свеприсутно сазнање о томе да, када се неки међународни субјекат нађе у ситуацији да се брани од спољне пропаганде, то према народној изреци значи да је – «обрао је бостан».

-
Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова изјавила је да је резолуција Европског парламента о супротстављању антиевропској кампањи у руским и исламистичким медијима „информациони злочин“.
– То је злочин, када уз стварну пријетњу у виду тероризма, фундаментализма, и не само тога, него средине која храни национализам, ксенофобију, скрећете поглед међународне заједнице на потпуно другу страну – рекла је Захарова у програму телевизијског канала Русија 1, преноси Спутњик.

Према њеним ријечима, донесећи овакву одлуку западни политичари врше злочин, јер не дају могућност људима да анализирају и да мисле и на основу алтернативних извора информација.

– Само се у расправи рађа истина, само се уз више аргумената може схватити како дјеловати даље. Овај прљави папир, на којем су оклијевали да гласају „за“ или „против“, него се 200 људи једноставно суздржало, очигледно, једноставно нису жељели да буду увучени у овај процес, овај папир је доказ информационог злочина – рекла је Захарова.

Извор: Танјуг

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=231460

-

Шпригин: Један Француз гађа Енглеза флашом и добије три месеца затвора условно и врати се кући, а наши момци, њима се без доказа дају дуге затворске казне.

 Илустрација фото: getty images

Вођа руских навијача Александар Шпригин, који очекује да буде депортован назад у земљу, обећао је преко „Твитера“ да неће оставити своје момке на цедилу, дан пошто су три руска хулигана осуђена на затворске казне због насиља према Енглезима у Марсеју.

– Нећемо оставити наше момке на цедилу. Када се вратимо кући донећемо одлуку, или ћемо се жалити или ћемо тражити изручење у домовину -написао је Шпригин.

Тројица Руса осуђена су у четвртак у прекршајном суду у Марсеју на казне затвора од 12, 18 и 24 месеца, и против њих је одмах издат налог за хапшење.

– Шокирани смо француским судовима – написао је преко Твитера Александар Шпригин из притворског центра код Марсеја где чека са још 19 Руса протеривање назад у Русију.

Осуђени су из групе од 43 навијача приведених пре два дана недалеко од Марсеја у оквиру истраге о нередима за време утакмице Енглеска – Русија. Од тог броја 20 руских навијача, међу којима и Шпригин, биће депортовано у понедељак, према наводима француских власти.

– Један Француз гађа Енглеза флашом и добије три месеца затвора условно и врати се кући, а наши момци, њима се без доказа дају дуге затворске казне. Какав ужас! – још је написао Шпригин.

На истом суђењу јуче у Марсеју један 46-огодишњи француски репер добио је три месеца затвора условно због бацања флаше пива.

Од почетка Европског фудбалског првенства поред тројице Руса прекршајни суд у Марсеју осудио је још девет особа, два Француза, шест Енглеза и једног Аустријанца на затворске казне од месец до годину дана.

Државни тужилац Марсеја Брис Робен рекао је синоћ упитан у вези изручења осуђених Руса да ништа није немогуће и да све зависи од конвенција које је Француска потписала али да то питање још није на дневном реду. Рекао је да то питање може да се постави када истекне рок за жалбу и пресуде постану правоснажне.

извор: www.novosti.rs/вести/спорт.434.html:610739-Вођа-руских-навијача-који-очекује-депортацију-Шокирани-смо-француским-судовима-нећемо-оставити-наше-момке-на-цедилу

-
„ВИДЕЛИ СМО КАКО ЕНГЛЕЗИ ГАЗЕ НАШУ ЗАСТАВУ И ВРЕЂАЈУ НАШЕ РУКОВОДИОЦЕ И СПОРТИСТЕ“

РУСКИ министар иностраних послова Сергеј Лавров рекао је данас да је немогуће игнорисати провокације енглеских навијача на Европском првенству у Француској.

       „Не можемо да затворимо очи на провокације дела навијача из других земља. Сви су видели слике на телевизији када навијачи енглеске газе руску заставу и упућују увредљиве поруке према нашим врховним политичарима и спортистима“, рекао је Лавров у руском парламенту, а преноси агенција РИА.

       Лавров је понашање појединих навијача из Русије оценио као неприхватљиво, али додао да су француске колеге морале да обавесте руске дипломате о инциденту јер тако налаже међународно право.

       Лавров је од француског колеге, Жан-Марка Ара, затражио да се не понављају пропусти који су се догодили када је био задржан аутобус са руским навијачима. У његовој поруци стоји:

       „То је апсолутно недопустив инцидент јер је аутобус са 40 наших навијача био заустављен, уз захтев да сви изађу ради провере докумената. Француске власти су биле дужне да већ у том моменту обавесте нашу амбасаду у Паризу и генерални конзулат у Марсеју, а то није било учињено“.

       Шеф руске дипломатије истовремено је указао:

       „Јасно је да се не треба упуштати у ударања по главама, али се не могу игнорисати ни провокатори који настоје да створе кризну ситуацију. Ни то није допустиво“.

       Француска полиција је у Лилу привела четворицу руских навијача, а у Марсеју је 11 пустила из притвора.

       Министар спорта Русије Виталиј Мутко упозорио је да се нови инциденти, упркос свему, не могу искључити зато што у Француској провоцирају навијаче из Русије.

       Фудбалској репрезентацији Русије прети избацивање са ЕП уколико њени навијачи наставе са нередима у Француској, после туча са Енглезима у Марсеју и Словацима у Лилу.

       Уколико понове инциденте са стадиона Велодром у Марсеју -аутоматски ће бити избачени са шампионата.

                Танјуг – Факти

извор fakti.org/rossiya/mid/lavrov-u-dumi-ne-mozemo-da-zatvorimo-oci-na-provokacije-dela-navijaca-iz-drugih-zemlja

-

Европски парламент организује данас и сутра изложбу и конференцију посвећену хрватском кардиналу из времена НДХ Алојзију Степинцу. Главни организатор је хрватска посланица Маријана Петир, у сарадњи са Канцеларијом за културна добра Загребачке надбискупије и Хрватским свеучилиштем, а под покровитељством Европске народне партије. Изложбу ће отворити потпредседница ЕП Меирен Мекгинис, уз присуство загребачког бискупа Ивана Шашка.

„Организација оваквих скупова је у домену посланичких група“, одговорио је портпарол ЕП Гедиминас Вилкас на питање „Новости“ да прокоментарише како је дошло до тога да буду приређени ова изложба и конференција.

Европски народњаци су све пребацили на хрватску посланицу.

„Немамо ништа с овим догађајем. Посланици су слободни да организују шта желе, по својој слободној вољи, и да притом користе лого наше групе“, каже за „Новости“ шеф службе за комуникације Европске народне партије Педро Лопез де Пабло.

Произилази, тако, да у ЕП може да прође све и свако, без икакве контроле.

„И раније нам се дешавало, не само у нашој, већ и у осталим посланичким групама, да поједини догађаји изазову велику контроверзу, па и проблеме. Ми смо ту немоћни. Као што знате, у ЕП су представници најразличитијих странака и опредељења“, додаје Де Пабло.

У најави је на званичном сајту Петирове између осталог истакнуто да се изложба организује „у ишчкивању канонизације једног од највећих сведока вере нашег времена, изузетног човека и омиљеног хрватског блаженика Алојзија Степинца“ и да ће њоме бити представљени „лик, живот и дело тог истинског бисера Католичке цркве и хрватског народа.“

У склопу изложбе, која се отвара вечерас у 18.30, биће приказани Степинчеве фотографије и цитати, као и три његове скулптуре, гипсана посмртна маска и четири медаље.

Дан после изложбе, у сарадњи с Радном групом Европске народне странке за међукултурни и религијски дијалог биће одржана и конференција „о важности надбискупа Степинца и његовог деловања за разумевање данашње Европе, о Степинчевом спасавању деце и деловању за време Другог светског рата.“

У најави догађаја, на сајту Петирове, уз лого Европске народне партије, пише између осталог да је једна од главних одредница живота Алојзија Степинца „била раскош његове хуманости, која се огледала у подизању гласа против сваке неправде те у конкретној помоћи најслабијима, најрањивијима и најугроженијима – свима који су били потребни његова близина и помоћ, независно од њиховог пола, доби, расе, народности и вере…“

извор: www.nspm.rs/hronika/evropski-parlament-organizuje-izlozbu-posvecenu-ustaskom-kardinalu-alojziju-stepincu.html

-

Тиме што није добила пролаз у Европском парламенту, прошле недеље је „умрла“ иницијатива групе ЕП за прикупљање гласова подршке писменој декларацији која је требало да подстакне руководство Европске уније да спријечи изградњу гасовода „Сјеверни ток 2“, саопштио је извор у ЕП.

Илустрација

„Прикупљање потписа инцирано је 7. марта 2016. године. Процедура траје три мјесеца. До 7. јуна, иницијатива је сакупила 182 гласа, док је за њен епилог требало 50 одсто гласова 751 посланика Европског парламента. Тиме је престала да постоји“, објаснио је саговорник „Интерфакса“.

Он је навео да би на основу декларације, да је сакупила потребан број гласова и прошла, била припремљена специјална резолуција Европског парламента против „Сјеверног тока 2“, која, уосталом, не би имала обавезујући карактер, већ би само изражавала мишљење одређеног броја европских посланика.

На такав начин, иницијатори прилично бучне кампање која се водила последњих мјесеци против овог пројекта, а укључивала је, између осталог, дебате организоване у Европском парламенту, да не говоримо о многобројним изјавама и писмима са позивом да се обустави „Сјеверни ток 2“, успјели су да сакупе за подршку неуспјеле декларације само четвртину посланичких гласова.

извор: www.princip.me/u-evropskom-parlamentu-umrla-inicijativa-protiv-sjevernog-toka-2/13/06/2016/

-

Доскора су резолуције Европског парламента о Србији нашироко представљане нашој јавности. Много, много више него што је била њихова реална тежина. Ем су то документи необавезујућег карактера, ем је легитимитет Европског парламента последњих година добро окрњен, ем често послуже да разни посланици лече своје фрустрације (неће сви читаоци поверовати, али посланици ко посланици, исти су и у нашој Народној скупштини и у Бриселу, има их свакаквих, па и разних веселника).

Али, без обзира на све, код нас су се те одлуке дочекивале по неколико дана унапред, мерила се свака запета, аналитичари су тумачили закључке. Све до ове последње. Истина, и она је громогласно најављивана, али од тренутка када је усвојена – као да је у земљу пропала. Ништа се у Србији о овом документу не говори.

Огласила се једино министарка Јадранка Јоксимовић, ваљда зато што је то њен ресор. А боље да се ни она није оглашавала. Шта је рекла? Да је важно што је резолуција „усвојена великом већином гласова“, да је „препознат напредак који је направила Србија“ и да „када упоредимо критичке и афирмативне аргументе, видимо да је превладала позитивна атмосфера“!

Министарка се сакрила иза фраза и извлачења из контекста појединих ствари. Усвојена резолуција је по Србију катастрофална. Могло би се слободно рећи и да је за српску власт лоша. Овим документом се изражава и „забринутост што није дошло до напретка у погледу слободе изражавања и слободе медија и са забринутошћу примећује сталан политички притисак који поткопава слободу медија, што доводи до растуће аутоцензуре“. Подвлачи се да рад „судија, тужилаца и медија мора бити ослобођен политичког утицаја“ и да треба „појачати напоре у борби против организованог криминала и корупције“.

Лабуриста Ричард Хауит је напоменуо како су током 2015. године у Србији забележена 34 напада на новинаре и како се „независни репортери у таблоидној штампи описују као страни плаћеници“. У сличном тону је говорила и Румунка Моника Маковеј, која није без утицаја у појединим круговима. Нешто слично се, на пример, у овој институцији може још само чути када се расправља о слободи штампе у Ердогановој Турској.

Требало би времена и простора да се анализира пасус по пасус, али да кренемо од реторике и „позитивне атмосфере“. Европарламент изражава наду да „неуспех кандидатуре Косова за чланство у Унеско неће угрозити дијалог“. Зашто је то „неуспех“? Чији је то „неуспех“? Да је било макар мало „позитивне атмосфере“ за Србију писало би „неулазак“ или „недовољан број гласова“. При томе, како је дошло до кандидатуре лажне државе Косово за пријем у Унеско, није ни проговорено.

Углавном, све се врти око Поглавља 35 и „нормализације односа са Приштином“. Још једном се подвлачи да је „пуна нормализација односа важан услов за улазак Србије у Унију“. Још од претходног извештаја Урлике Луначек јасно је шта се под „пуном нормализацијом“ подразумева. То више не може да се произвољно тумачи. Од Србије се очекује да не омета пријем такозване Републике Косово у ОУН. Највећи део мимо „косовског циклуса“ посвећен је Поглављима 31 и 32. Односно спољној политици (Поглавље 31), што значи да треба наставити са даљим притисцима на Србију да направи стратешки отклон од Русије, о чему је говорено и током расправе. И – финансијском надзору, о чему говори Поглавље 32. Иза овога се такође крије једна могућа непријатност, али о томе неки други пут.

Међу говорницима који су дискутовали био је и Андреј Ковачев из Бугарске, који је тражио да се Димитровграду врати име Цариброд („да се град не зове по бугарском диктатору“), као и весела Ружа Томашић, која је причала о „агресији Србије на Хрватску“.

У сваком случају, поруке из Европског парламента нису добре. Ако је за утеху, одредбе нису обавезујуће. Остаје да се види како ће реаговати институције Србије. Да ли ће Народна скупштина на неке ствари одговорити својом резолуцијом? Или ће власт пружити објашњења на прозивке? Или ћемо убудуће једноставно игнорисати одлуке овог тела? Некако мора.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:590710-%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%A8%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D1%83%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0