уторак, август 21, 2018

Тагови Вести таговане са "Евроазија"

Евроазија

-

Руски председник Владимир Путин ће на предстојећем Самиту о „Путу свиле“ у Пекингу (14. и 15. маја) изнети конкретне иницијативе за изградњу најкраће и најисплативије саобраћајне руте, саопштио је данас помоћник руског председника Јуриј Ушаков.

 Архив,  RIA Novosti Pool Photo via AP

„Владимир Путин ће представити руску визију перспектива економског развоја Евроазије и предложити низ конкретних иницијатива за изградњу најкраћих, најисплативијих и најефикаснијих саобраћајних рута преко територије Русије и Евроазијске економске уније за превоз робе од Атлантског до Тихог океана“, рекао је Ушаков новинарима, преноси агенција Тас с.

Он је навео да ће руски председник говорити на свечаном отварању форума 14. маја, заједно с кинеским председником Си Ђинпингом и генералним секретаром УН Антониом Гутерешом.

Чињеница да је руски председник позван да говори на свечаном отварању самита, по речима Ушакова, илуструје тесну сарадњу Русије и Кине.

„Чињеница да је наш председник позван да буде говорник на церемонији отварања указује на ниво тесне интеракције између Русије и Кине у контексту иницијативе “Један појас, Један пут“. Кина види Русију као кључног партнера, док је Русија заузврат заинтересована да се кинеска иницијатива искористи за спровођење великих заједничких пројеката, посебно оних усмерених на развој руских региона у Сибиру и на Далеком истоку“, додао је Ушаков.

Путин ће, како је навео, такође учествовати на бројним радним седницама заједно с лидерима других држава, као и на округлом столу на тему „Синергија интеграцијских иницијатива у интересу економског партнерства“, која се одржава другог дана.

Ушаков је саопштио и да је Врховни савет Евроазијске економске уније дао налог за отпочињање преговора с Кином о потписивању споразума о трговини и економској сарадњи.

Такође је истакао да Русија и Кина формирају стратешки савез у енергетском сектору. Обим извоза руске нафте у Кину се повећава, а лани је достигао 2,5 милиона тона.

 

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:664910-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%9F%D1%83%D1%82-%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5-%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%86%D0%B5%D0%BB%D1%83-%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83

-

Да ли је изводљиво да Србија буде домаћин самита земаља-чланица Евроазијског економског савета и какве би користи наша земља могла да има од тога?

Премијер Александар Вучић предложио је у Москви првом човеку Русије Владимиру Путину да у Србији на лето буде одржан самит лидера Евроазијског економског савеза, на којем би требало да се пронађе коначно решење за извоз Фијатових возила из Крагујевца, али и многа друга конкретна економска питања.

Руски политиколог и председник фонда „Радионица евроазијских идеја“ Григориј Трофимчук оцењује Вучиц́ев предлог као занимљив и на први поглед неочекиван.

– Евроазијска унија није усмерена искључиво на сарадњу са Истоком и жели да прошири сарадњу са европским земљама, западније од Белорусије. Самит лидера Евроазијске уније у Београду би био добар подстицај за продубљивање дијалога са Западом и не видим разлог зашто та идеја не би била прихвац́ена од стране шефова држава које чине Евроазијску унију – каже он.

Београд и Москва, према речима аналитичара Драгомира Анђелковића, разматрају могућност да се одржи сусрет лидера посвећен сарадњи Евроазијске уније и Србије. То је српски прворазредни интерес, јер Србија настоји да отвори нова тржишта и да са интеграционим кругом на чијем се челу налази Русија динамизује економске односе.

– Евроазијска унија може да има интерес да са Србијом направи ту врсту аранжмана као пробни балон, као модел како би се Евроазијска унија кроз вишезонску сарадњу повезивала и са земљама које су ван постсовјетског простора. Тако да мислим да то може да буде обострано користан сусрет и једна врста обостраног експерименталног поља за асиметрично ширење Евроазијске уније, не кроз директно чланство земаља које нису са простора бившег СССР-а, већ кроз комплексно партнерство – каже Анђелковић и као пример наводи сарадњу Швајцарске и ЕУ.

Такав модел Евроазијска унија би могла да разради са Србијом и да га понуди као универзални пример сарадње и за друге земље.

– Прича о одржавању евроазијског самита или сусрета, можда је претенциозно рећи самита, нешто је што мени делује крајње реално – објашњава Анђелковић.

Ако самит у Србији буде одржан, то би била веома позитивна порука за све земље које би желеле да сарађују са Евроазијском унијом или да постану њена чланица, додаје Трофимчук.

Остаје, међутим, да се види како ће се Србија позиционирати и како ће балансирати у веома компликованим политичким околностима, између ЕУ и Евроазијске уније, каже он. Стога би Русија и њени савезници требало да што пре одговоре на Вучићев предлог и да конципирају модалитете сарадње Србије и Евроазијске уније како би се избегли евентуални проблеми у односима ЕУ и Србије, закључује Трофимчук.

Према мишљењу Драгомира Анђелковића, ЕУ не би требало да има ишта против сарадње Србије и Евроазијске уније, иако ЕУ на многе ствари, када се ради о сарадњи Србије и Русије, не гледа благонаклоно. То посебно важи за поједине чланице ЕУ.

– Са друге стране, ЕУ је све слабија и као што Србији не треба конфронтација, не треба ни њима. Они не желе да отварају нови фронт. Сада је умеће Београда да затеже конопац, односно да развија максимално добре односе са Русијом, али да избегава превелику конфронтацију са ЕУ, да је не револтира. Док год их пасивно револтирамо, то није толико опасно. Мислим да нико не може да нам пребаци што желимо да сарађујемо са Евроазијском унијом и што желимо самит. И Немци би то радо радили да могу – закључује Анђелковић.

Међутим, бивши дипломата и добар познавалац евроазијских прилика Срећко Ђукић не дели Анђелковићев и Трофимчуков оптимизам.

Састанци на врху економских савеза прецизно и чврсто су утврђени статутима и одржавају се у седишту организација или у земљама-чланицама по азбучном или абецедном редоследу. Ђукић каже да није познато да се самит на врху неког економског савеза одржавао ван земаља-чланица.

Према његовим речима, економски разлози нису довољан аргумент за одржавање једног таквог самита. О економским стварима у оквиру Евроазијске уније одлучује њена економска комисија, каже Ђукић, док самит може да дâ неку препоруку у складу са прописима Евроазијске уније.

-Треба имати у виду да је Евроазијска економска унија, као и ЕУ, организација која има читаво море прописа који се морају поштовати и врло ретко се могу правити изузеци. Самит врло ретко може преузимати, а мислим да уопште и не може преузимати улогу економске комисије Евроазијског економског савеза. Према томе, тај аргумент никако не би могао да буде нешто што мотивише Евроазијску економску унију да одржи самит у Србији – каже Ђукић.

Он сматра да смисао одржавања самита Евроазијске уније ван територије чланица мора бити крупнији, како каже, политички, геополитички или стратешки разлог.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/642924/Samit-Evroazije-u-Beogradu-kapija-a-ne-front-prema-Zapadu

-

Премијер Александар Вучић предложио је у Москви првом човеку Русије Владимиру Путину да у Србији на лето буде одржан самит лидера Евроазијског економског савеза, на којем би требало да се пронађе коначно решење за извоз Фијатових возила из Крагујевца, али и многа друга конкретна економска питања.

Руски политиколог и председник фонда „Радионица евроазијских идеја“ Григориј Трофимчук оцењује Вучићев предлог као занимљив и на први поглед неочекиван.

– Евроазијска унија није усмерена искључиво на сарадњу са Истоком и жели да прошири сарадњу са европским земљама, западније од Белорусије. Самит лидера Евроазијске уније у Београду би био добар подстицај за продубљивање дијалога са Западом и не видим разлог зашто та идеја не би била прихвац́ена од стране шефова држава које чине Евроазијску унију – каже он.

Београд и Москва, према речима аналитичара Драгомира Анђелковиц́а, разматрају могуц́ност да се одржи сусрет лидера посвец́ен сарадњи Евроазијске уније и Србије. То је српски прворазредни интерес, јер Србија настоји да отвори нова тржишта и да са интеграционим кругом на чијем се челу налази Русија динамизује економске односе.

– Евроазијска унија може да има интерес да са Србијом направи ту врсту аранжмана као пробни балон, као модел како би се Евроазијска унија кроз вишезонску сарадњу повезивала и са земљама које су ван постсовјетског простора. Тако да мислим да то може да буде обострано користан сусрет и једна врста обостраног експерименталног поља за асиметрично ширење Евроазијске уније, не кроз директно чланство земаља које нису са простора бившег СССР-а, вец́ кроз комплексно партнерство – каже Анђелковиц́ и као пример наводи сарадњу Швајцарске и ЕУ.

Такав модел Евроазијска унија би могла да разради са Србијом и да га понуди као универзални пример сарадње и за друге земље.

– Прича о одржавању евроазијског самита или сусрета, можда је претенциозно рец́и самита, нешто је што мени делује крајње реално – објашњава Анђелковиц́.

Ако самит у Србији буде одржан, то би била веома позитивна порука за све земље које би желеле да сарађују са Евроазијском унијом или да постану њена чланица, додаје Трофимчук.

Остаје, међутим, да се види како ц́е се Србија позиционирати и како ц́е балансирати у веома компликованим политичким околностима, између ЕУ и Евроазијске уније, каже он. Стога би Русија и њени савезници требало да што пре одговоре на Вучиц́ев предлог и да конципирају модалитете сарадње Србије и Евроазијске уније како би се избегли евентуални проблеми у односима ЕУ и Србије, закључује Трофимчук.

Према мишљењу Драгомира Анђелковиц́а, ЕУ не би требало да има ишта против сарадње Србије и Евроазијске уније, иако ЕУ на многе ствари, када се ради о сарадњи Србије и Русије, не гледа благонаклоно. То посебно важи за поједине чланице ЕУ.

– Са друге стране, ЕУ је све слабија и као што Србији не треба конфронтација, не треба ни њима. Они не желе да отварају нови фронт. Сада је умец́е Београда да затеже конопац, односно да развија максимално добре односе са Русијом, али да избегава превелику конфронтацију са ЕУ, да је не револтира. Док год их пасивно револтирамо, то није толико опасно. Мислим да нико не може да нам пребаци што желимо да сарађујемо са Евроазијском унијом и што желимо самит. И Немци би то радо радили да могу – закључује Анђелковиц́.

Међутим, бивши дипломата и добар познавалац евроазијских прилика Срец́ко Ђукиц́ не дели Анђелковиц́ев и Трофимчуков оптимизам.

Састанци на врху економских савеза прецизно и чврсто су утврђени статутима и одржавају се у седишту организација или у земљама-чланицама по азбучном или абецедном редоследу. Ђукиц́ каже да није познато да се самит на врху неког економског савеза одржавао ван земаља-чланица.

Према његовим речима, економски разлози нису довољан аргумент за одржавање једног таквог самита. О економским стварима у оквиру Евроазијске уније одлучује њена економска комисија, каже Ђукиц́, док самит може да дâ неку препоруку у складу са прописима Евроазијске уније.

-Треба имати у виду да је Евроазијска економска унија, као и ЕУ, организација која има читаво море прописа који се морају поштовати и врло ретко се могу правити изузеци. Самит врло ретко може преузимати, а мислим да уопште и не може преузимати улогу економске комисије Евроазијског економског савеза. Према томе, тај аргумент никако не би могао да буде нешто што мотивише Евроазијску економску унију да одржи самит у Србији – каже Ђукиц́.

Он сматра да смисао одржавања самита Евроазијске уније ван територије чланица мора бити крупнији, како каже, политички, геополитички или стратешки разлог.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/642924/Samit-Evroazije-u-Beogradu-kapija-a-ne-front-prema-Zapadu

-

НАСТУПИВШИ на Међународном економском форуму у Санкт-Петербургу, Владимир Путин је најавио да ће његова земља, заједно са својим партнерима из Евроазијске економске уније, са Кином радити на још ширем економском интеграционом оквиру „Велике Евроазије“.

        Руски лидер је истовремено позвао Европску унију да се на том путу прикључи Русији, Кини и њиховим партнерима и другим заинтересоавним земљама.

        „Ми сматрамо да Евроазијска економска унија може да постане један од центара формирања још ширег интеграционог оквира у којем бисмо могли да решавамо и велике технолошке задатке. Недавно смо у Астани о томе разговарали и предлажемо да се формира велико Евроазијско партнерство са учешћем Евроазијске економске уније и земаља са којима имамо блиске односе: Кине, Индије, Пакистана и Ирана. Наравно, имам у виду и наше партнере из ЗНД и друге заинтересоаване државе и асоцијације.“

        Путин је открио да ће Москва већ крајем јуна са Пекингом започети официјелне преговоре о „свеобухватном трговинско-економском партнерству у Евроазији са учешћем Евроазијске економске уније и Кине. Нагласио је да рачуна да ће то бити корак ка формирању „Великог евроазијског партнерства“.

        У наставку је поновио да је пројекат „Велике Евроазије“ отворен и за Европу. Па указао:

Владимир Путин

        „Европска унија је наш најближи сусед и није нам свеједно шта се код наших суседа догађа. За ЕУ изазов нове технолошке револуције и структурних промена није мање актуелан него за Русију. Добро разумем наше европске партнере кад говоре да за њих нису лаке одлуке о формирању трансатлантског партнерства. Европа има огроман потенцијал и оријентација на само једну регионалну асоцијацију несумњиво сужава њене могућности, а и теже јој је да сачува повољан простор за маневрисање“.

        Путин је – поменувши своје недавне сусрете са представницима француских и немачких пословних кругова – нагласио да европски бизнис жели да сарађује са Русијом и да је зато потребно да политичари пођу у сусрет бизнису, да притом покажу мудрост, далековидост и еластичност.

        Потом је подвукао: „Потребно је да повратимо међусобно поверење и обновимо ниво сарадње. Знамо од чега је све почело. Русија није била иницијатор постојеће збрке, разједињености и проблема, а ни увођења санкција. Сви наши потези били су искључиво парирајући. Али, ми не злопамтимо и спремни смо да пођемо у сусрет својим партнерима. Само, то никако не може да буде игра на један гол“.

        Руски лидер је објави да његова земља има амбицију да наредних година има економски раст од 4 одсто.

        Изнова је упозорио да једнострано деловање Запада доводи до хаоса у свету и да су потребни дијалог и трагање за решењима прихватљивим за све предуслов да се избегне нови хладни рат.

        „Не желим да тако мислим, али као да идемо некаквом хладном рату. А уверен сам – додао је – да то нико не жели. Колико нам год изгледала драматичном, логика развоја међународних односа није логика конфронтације“.

        Председник РФ је у овом контексту навео да се Русија суочава са проблемом ширења NATO и поменуо Црну Гору:

        „Ко угрожава Црну Гору? Зашто се развија противракетна одбрана и након што је потпигнут споразум о иранском атомском програму?“

        Подсетивши да Запад и даље подржава обојене револуције по свету, оценио је да државни преврат у Украјини подржава да би оправдао постојање NATO. У наставку је подвукао:

        „После арапског пролећа су се примакли и нашим границама. Зашто је дата подршка джавном преврату у Украјини? Опозиција, која је сада тамо на власти, вероватно би дошла на власт преко избора и демократским путем. Вероватно зато им је преврат био потребан да би само постојањеNATO имало неко оправдање. Био им је потребан спољни противник, спољни непријатељ. Јер, иначе: за шта је та алијанса потребна?“

        Путин је у Санкт-Петербургу поздравио изјаву Доналда Трампа да је спреман да обнови односе са Русијом:

        „Поздрављам изјаву господина Трампа да је спреман за пуни формат руско-америчких односа. Шта у томе може да буде лоше? Ми ћемо, наравно, имати односе са оним ко буде изабран за председника САД. Једино се надам да ће то бити човек који жели развој руско-америчких односа“.

        Овоме је придодао да се Русија никада није мешала у унутрашње ствари других земаља:

        „А они (Сједињене Државе) све уче како да живе. И демократији уче друге. Зар Американци верују да имају демократске изборе председника? Два пута су САД добиле председника који је имао већину гласова делегата који одлучују, а иза њих је стајало мање бирача. Зар је то демократија?“

        У наставку је навео: „Када о овоме дискутујемо са партнерима из САД, од њих чујемо: „Не мешајте се у наше ствари, ми смо на то навикли“. Ако је тако: онда се ни ви не мешајте у наше, зашто се гурате?“.

        Путин је апеловао на Француску да има једнак однос према свим навијачима.

        Открио је да је захвалан бившем председнику САД Билу Клинтону:

        „Имали смо веома добре односе. Чак могу да кажем да сам му захвалан за неке моменте повезане са мојим уласком у велику политику. Он је неколико пута показао знаке уважавања и према мени и према Русији. Захвалан сам му за то“.

        За Хилари Клинтон је рекао да се са њом никада није сретао. Замољен да прокоментарише своју ранију изјаву о брачном пару Клинтон „Муж и жена – исти ђаво“, руски лидер је шаљиво узвратио:

        „Шта се све не каже у жустрини“.

        Путин није искључио могућност да Клинтонова „може имати свој поглед на развој руско-америчких односа“.

-

„ВЕРОВАТНО ЈЕ ОВАКО НЕКАКО БИЛО У ВРЕМЕ ЗАЛАСКА РИМСКЕ ИМПЕРИЈЕ“

Пише: Захар ПРИЛЕПИН

  • Огроман део интелигенције у Русији потајно верује: да би на територији Евроазије био мир – треба нивелисати Русију, та Русија пуна је изрода, стаљиниста и дегенерика кметске свести. То је њихово религијско веровање: они никада неће променити своје мишљење
  • Они не желе да живе у земљи коју ја схватам – моји јунаци за њих су демони и ниткови. Ја не желим да живим у њиховој земљи због тога што су њихови хероји за мене – изроди и покварењаци
  • За њих је – као и моје јавно ангажовање – „спорна и специфична“ Пушкинова песма „Клеветницима Русије“. „Споран је и специфичан“ дневник Фјодора Достојевског. „Спорна су и специфична“ мишљења Александра Блока о либерализму. „Споран је и специфичан“ Валентин Григорјевич Распутин…

        ВЕРОВАТНО је овако некако било у време заласка Римске империје.

        Постојало је оно што је касније названо интелигенција, постојала је аристократија, постојала је бирократија.

        И исти говори су одзвањали: нису потребни нагли поступци! То може да нас уплаши, престаните! Треба умети договарати се! Треба поштовати мир… Треба размишљати о сваком грађанину…

        Наоколо су били веома пријатни људи који су умели значајно да климају главом, да снисходљиво уздишу, да утеше тапшући по рамену: ах, шта вам је, младићу, чему све то, смирите се… Паметни људи, кажу они, нема шта да деле – сви ми живимо у простору свог језика и своје књижевности!

        Беспомоћно се осврћем око себе и размишљам: откад се Русија распала, већ 25 година, не престају крвави конфликти на њеној територији.

        Али, огроман део интелигенције потајно верује: да би на територији Евроазије био мир – треба нивелисати Русију, та Русија пуна је изрода, стаљиниста и дегенерика кметовске свести.

        То је њихово религијско веровање: они никада неће променити своје мишљење.

        За две године сам написао стотине текстова о ономе шта се са нама и са њима дешава. Десетине пута ухватио сам своје опоненте у отвореној лажи и подметању, а они мене – ниједном.

        Навео сам стотине примера из прошлости: како су се у сличној ситуацији односили према својој Отаџбини и према Западу наши знаменити претходници – руски писци и песници.

        Чинило ми се да сам нашао неке ретке и чудесне речи да убедим оне који су способни да чују бар нешто.

        Одлично схватајући да тоталне и професионалне русофобе нећу успети да убедим у супротно, надао сам се да могу бар понекад да ме чују разумни људи.

        Ти људи ће ми опростити сувише широко гестикулирање, али и приметити нешто много важније.

        Право да кажем: није да ме обесхрабрило, али је на мене некако умирујуће деловао интервју једног филолога којег сам веома поштовао.

        Признајем да сам много тога писао рачунајући да ће тај човек приметити и чути оно што сам рекао.

        И ево, видео сам размишљања тог човека о томе да политичка активност „… иде на штету Прилепину. Зато што многи људи који би могли и требало да вреднују његов књижевни таленат, одмеравају га прилично спорном и специфичном политичком активношћу, а то им смета да увиде опсег његове даровитости“.

        Хм! – Зачудио сам се због те „спорне и специфичне политичке активности“.

        „Спорна је и специфична“ Пушкинова песма „Клеветницима Русије“, сетио сам се у невреме.

         „Споран је и специфичан“ дневник писца Фјодора Достојевског.

        „Спорна су и специфична“ мишљења Александра Блока о либерализму.

        „Споран је и специфичан“ Валентин Григорјевич Распутин.

Људмила Улицка

        Уопште, мало шта у свету није спорно, можда бих ја све то заборавио кад би се радило само о мени, али након неколико пасуса готово са осећањем усхићености прочитао сам размишљања истог тог човека о Људмили Улицкој:

        „… Она је најближе статусу писца-патријарха, зато што она припада категорији људи о којима нико ништа лоше не може да каже. Чак и њени противници, који не деле њена политичка уверења, не могу да је критикују са становишта етике и моралности. Она је веома добар, беспрекорно добар човек, а морална апсолутност даје јој за право да говори у име народа и да је он схвата као носиоца сакралне мудрости“.

        Све ово изгледало ми је импресивно.

        Јер, баш тако, а не обрнуто, – моји погледи – изричито традиционални – изгледају интелигентним посматрачима као „спорни и специфични“, а погледи Улицке, по њиховом мишљењу, никако не могу да јој нашкоде зато што је она -„носилац сакралне мудрости“, укључујући и становиште „етике и моралности“.

        То што је Људмила Улицка прошле године дала мноштво интервјуа који су почињали карактеристичном фразом: „ризикујем да се прочујем као русофоб“ – и на одговарајући начин развијала тај увод, никако не може да утиче на то да се њена уверења сматрају бар мало „спорним“, бар малкице „специфичним“. Напротив, нико други осим ње нема право да говори „у име народа“.

        Дубокомислени закључци Улицке о томе да украјински народ, за разлику од руског, није знао за кметско право, које овде није ни превазиђено – никако не иду њој на штету и никоме не сметају да схвати опсег њене даровитости.

        Одахнуо сам.

        Не зато што сам схватио да је посао који сам у последње време урадио био узалудан.

        Само је озбиљних нада било за једну мање.

        … А кад сам у главним руским новинама прочитао следећу у низу белешки мог разумног пријатеља о томе да треба живети у слози и да, на пример, ја и Људмила Улицка немамо шта да делимо – више се нисам чудио.

        Пријатељ пише да строго понашање према Отаџбини и народу и јесте знак духовне слободе писца.

        Ах, да – ја знам ту слободу, видео сам је као младић 1991. својим очима.

        Од тада ми имамо шта да делимо.

        Ми имамо заједничку земљу – али сваки од нас њену будућност види дијаметрално супротно.

        Они не желе да живе у земљи коју ја схватам – моји јунаци за њих су демони и ниткови.

        Ја не желим да живим у њиховој земљи због тога што су њихови хероји за мене – изроди и покварењаци.

        Мудра Људмила Улицка управо је пружила подршку нишанџији батаљона „Ајдар“, Надежди Савченко.

        У томе, наравно, такође нема ничег „спорног и специфичног“.

        Али, ту се нипошто не „живи у слози“.

        Свако користи своју бескрајну духовну слободу по свом поимању.

        Више неће бити никаквог пријатељства. Ја не видим ниједан разлог да имитирам ту благонаклоност.

        Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/rossiya/prilepin-nema-vise-sloge-sa-onima-koji-smatraju-da-je-rusija-zemlja-staljinista-i-kmetova

-

Москва / Београд – Русија је земља која се веома брзо мења, а за то највише заслуга има руска самобитност и посебан идентитет који није ни источни ни западни, већ је самосвојан

Савремена руска геополитика, која се изграђује од доласка на власт председника Владимира Путина, сасвим је нова у односу на време председника Бориса Јељцина, каже Срђан Перишић, аутор књиге „Нова геополитика Русије“, чија је промоција одржана данас у Дому Војске Србије.

„Јељцинова геополитика била је антигеополитика, јер је подразумевала да Русија прихвати вредности, идеологију и културу Запада, односно учлањење Русије у западни политички блок. Све то време, Запад је посматрао Русију као геополитичког противника. Савремена геополитика је нова у односу на то доба јер се заснива на особености и посебности руске културе и цивилизације“, рекао је Перишић.

У практичном смислу, каже Перишић, то значи да Русија гради нови политички блок на простору Евроазије, а посебност руског идентитета огледа се у томе што Русија у себи садржи спој западних и источних вредности, обојених на посебан начин.

„Посебност руске цивилизације, културе и идентитета није ни западна ни источна, већ самосвојна. Битан елемент посебности руског идентитета је управо то што је Русија своју геополитику и своју државу градила у сусрету са другим народима тако што их није покоравала, већ их је инкорпорирала, прихватала и изједначавала са својим европским делом. Док на Западу то није био случај“, закључује Перишић.

Бивша амбасадорка Србије у Русији Јелица Курјак провела је на дипломатској служби у тој земљи готово деценију. Русија се за то време мењала, како каже, пред њеним очима. Прве промене биле су уочљиве на економском плану.

„Од 2000. године до 2012, када сам одлазила, не могу рећи да је Русија била непрепознатљива, али то је била друга Русија. Москва, Петербург и сви други већи градови изгледали су као сви већи градови Европе. Москва ми је јако личила на Франкфурт, никакве разлике није било. Економски напредак се видео пред очима“, каже Јелица Курјак.

Већ на половини другог мандата Владимира Путина осетило се да се Русија окреће својој самобитности на политичком плану, истиче она.

Тада је процењено да је Русија довољно економски ојачала да би могла да се позабави самом собом, како на унутрашњем тако и на међународном плану. То се испрва, према речима Јелице Курјак, видело у односу према бившим совјетским републикама, да би кулминирало односом према Грузији.

Русија је тада показала да више није спремна да игра према наметнутим правилима, која нису у складу са њеним геостратешким позицијама, већ да је спремна да буде фактор актуелне политике, као и да је спремна да учествује у стварању политике на међународној сцени, закључује Јелица Курјак.

Никола Јоскимовић / Спутњик

Извор: www.vaseljenska.com/svet/rusija-gradi-novi-politicki-blok-u-evroaziji/

-

ПЕПЕ ЕСКОБАР

Ваша велика геополитичка шаховска табла и сан о хегемонији САД су готови

Кина је покренула амбициозан пројекат Нови пут свиле, којим ће спречити одсецање Русије, а која опет предводи целу Евроазијску економску унију. То ће бити дан кад ће се ЕУ пробудити и видети процват трговине на простору од Санкт Петербурга до Шангаја. Увек треба имати на уму да је Владимир Путин нешто слично, чак и свеобухватније, предлагао Немачкој пре неколико година, кад је понудио заједнички простор од Лисабона до Владивостока.

Требаће времена – биће то тешка времена – али је радикална промена Евроазије неумољива. То подразумева и крај сна о америчкој изузетности и САД као евроазијском хегемону. То је још увек изгледало изведиво на прелазу миленијума, а сад се сан топи брзо пред њиховим очима.

Стратешко партнерство Русија-Кина – од енергије и трговине, до одбране и развоја инфраструктуре – само ће учврстити одлуку Русије да се окрене на исток, а Кине на запад. Геополитички, то не значи да је Москва подређена Пекингу, него да је у току изградња симбиозе, која се помно развија у више фаза.

БРИКС – најмржа реч у Вашингтону – већ одавно изазива глобалну привлачност а има и све више утицаја од застареле Г-7. Нова развојна банка БРИКС спремна је да проради до краја ове године, а могла би бити кључна алтернатива механизмима под надзором Г-7 и ММФ.

Шангајска организација за сарадњу (ШОС) спрема се да укључи Индију и Пакистан на предстојећем летњем самиту у Русији, а укључивање Ирана као службеног члана после санкција биће практично готова ствар до 2016. ШОС ће кончано бити кључ развоја, политичке и економске сарадње и безбедности широм Азије.

Путинова „већа Европа“ од Лисабона до Владивостока – што значи споразумни саживот између ЕУ и ЕЕУ – може остати на чекању све док Кина не заврши своје мегапројекте и Нови пут свиле, који подразумева изградњу нових копнених и поморских инфраструктурних праваца.

„ВЕЋА ЕВРОПА“ И НЕМАЧКА СЛАГАЛИЦА
У међувремену, Кремљ ће се усредоточити на паралелну стратегију и користити источноазијски капитал и њихову технологију за развој Сибира и руског Далеког истока. Кинески јуан се спрема да постане резервна валута широм Евроазије у врло блиској будућности, а рубља и јуан ће владати заувек у билатералној трговини.

rusijakinasporazum„Већа Европа“ од Лисабона до Владивостока неминовно зависи и од решења немачке слагалице. Немачки индустријалци јасно виде чуда која Русија може да пружи Немачкој, много више него ЕУ као целини, уз све повлаштене геополитичке и стратешке канале у азијско-пацифичком региону. Међутим, исто не вреди и кад су у питању немачки политичари. Канцелар Ангела Меркел, без обзира на реторику, чврсто држи линију Вашингтона.

Руска „гасна стратегија“ већ је била остварена на северу Европе гасоводом Северни ток и Јужним током, али је бескрајно полукружно окретање Европске уније довело Москву у ситуацију да откаже Јужни ток и лансира Турски ток, који ће на крају само повећати трошкове енергије за ЕУ.

Европска унија је у замену требало да практично добије слободан приступ руским богатим ресурсима и на руско унутрашње тржиште. Украјинска катастрофа је означила крај свих тих разрађених планова.

Немачка је већ и de facto диригент у ЕУ, а за све друге економски брзи воз. Као извозно опредељена земља, једини начин за Немачку није окретање на запад или југ, него на исток. Видели смо спектакл оркестра који је свирао за спасавање индустријалаца кад је Кси Ђинпинг у пролеће 2104. посетио Немачку. Кси је предложио ништа мање него изградњу брзе пруге која ће повезати Нови пут свиле од Шангаја до Дуисбурга и Берлина. Кључна тачка коју Немци не смеју да изгубе је важан огранак мегапројекта Новог пута свиле, а то је изградња нове брзе Транссибирске железнице. Дакле, може се рећи да је Нови пут свиле жута БРИКС цеста од Пекинга и Шангаја до Москве, која би у руској престоници могла да има стратешку станицу.

Стратегија Пекинга Go West је копном прошла без уплитања суперсила, од Транссибирске железнице до путних праваца широм Централне Азије, па све до Ирана и Турске. Штавише, Русија то види као симбиозу и win-win ситуацију за Централну Азију и Евроазијску економску унију.

У међувремену, Пекинг је на осталим фронтовима врло опрезан да не антагонизује САД, владајућу суперсилу, што се видело, на пример, из сасвим искреног, али такође прилично дипломатског интервјуа којег је за The Financial Times дао кинески премијер Ли Кећијанг.

Један кључни аспект стратешког партнерства Русија-Кина је да су заједно идентификовали Вашингтон као извор невиђено неразумне спољне политике и главни извор хаоса. Посебно важно за Кину и Русију је то што је то хаос који се проводи по моделу у „завади па владај“. Пекинг види да Вашингтон покушава да дестабилизује кинеске периферије (Хонг Конг, Тибет), виде активно уплитање САД у спорове у Јужном кинеском мору. Москва сматра да је Вашингтон опседнут бесконачним ширењем НАТО и да је заробљен идејом спречавања руских напора у евроазијским интеграцијама.

САВЕЗ РУСИЈА-КИНА
Дакле, претходна руска геополитичка стратегија је мртве. Нема више покушаја да се укључе у елитни западни клуб као што је Г-8. Нема више стратешког партнерства са НАТО, и ту је у праву специјални помоћник председника Обаме у Савету за националну безбедност Селеста Валандер, која је због тога Русији најавила битку без предаха „барем за следећих десет година“.

Али прави стручњаци увек имају и дугорочне планове. Пекинг такође види како је Вашингтон немилосрдан у демонизовању не само Путина него Русије у целини, а све то представља и пробни балон, што би се у блиској будућности могло применити против Кине.

merkelloseСве опкладе су искључене кад треба донети процену како ће се развијати судбоносни троугао САД-Кина-Русија. Недвосмислено може потрајати следећи образац: Американци ће говорити гласно, али ће добро пазити да се не оклизну, а Руси срамежљиво неће узвраћати, док уствари тихо проводе дугорочну стратегију. Кинези ће следити модификовану доктирну „Мали кормилар“ Денг Ксиаопинга, говориће врло дипломатски, али више не желе да избивају са глобалне позорнице.

Пекинг је сигурно примио на знање поруку Москве: „Вашингтон, у паду или не, никад неће третирати Пекинг као једнаку силу или поштовати кинеске националне интересе“. Али остаје отворено питање хоће ли ће Москва ову озбиљну, троструку претњу кризом – санкције, рат ценама нафте, девалвација рубље – искористити да покрене нову стратегију економског развоја. Путинов недавни интервју, иако препун занимљивих одговора, још увек није дао јасан одговор на то питање.

Још једна непроцењива информација је хоће ли Кси, наоружан soft power-ом, харизмом и са много новца, моћи истовремено да управља економским моделом и стратегијом Go West и угађа лавини партнера потенцијалних партнера у изградњи Новог пута свиле.

Коначно, најважније питање је хоће ли икад Брисел одлучити да пристане на обострано корисну симбиозу са Русијом. То је тешко рећи, обзиром на садашњи антагонизам који надилази геополитичка питања. Чини се да је Немачка Ангеле Меркел изабрала да остане потчињена НАТО, што значи да ће остати и стратешки патуљак.

Шта онда ми имамо од Велике Азије од Шангаја до Санкт Петерсбурга – укључујући и Техеран – кад се природна Евроазија протеже од Лисабона до Владивостока. Све у свему, пројекат уједињене Евроазије може остати недосањан сан, бар за сада, али ће пројекат Велике Азије заживети. Наићи ће на цунами напора уобичајених сумњиваца, али га неће сломити.

Све ће то бити фасцинантно гледати. Хоће ли Москва и Пекинг гледати доле према Западу – политички, комерцијално и идеолошки – без ризика од рата? Како ће се носити с толико притиска? Како ће продати своју стратегију великом делу јужне хемисфере, посебно у њеном азијском дијелу?

Али једна битка је већ добијена, а и победа је близу. Бај, бај Збигниев Бжежински, ваша велика геополитичка шаховска табла и сан о хегемонији су готови.

Приредио Н. БАБИЋ

Аlter Mainstream Info

www.standard.rs/svet/31586-бај,-бај-бжежински,-евроазија-је-отишла-заувек