петак, новембар 24, 2017

Тагови Вести таговане са "Европа"

Европа

-

Они су били и већинска војска у Лаудоновој регименти која је освојила Београд од Турака у последњем рату између два царства

Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела Срба, а томе важан допринос даје и Историјски архив Зрењанин. Поред изузетно успеле изложбе „Торонталска жупанија и њено наслеђе” прошле године, ова установа је недавно промовисала и књигу „Лаудонова регимента”. Аутор изложбе и писац дела је млади историчар Филип Крчмар.

Ернест Гидеон фон Лаудон рођен је 1717. у данашњој Летонији, а као сиромашни племић и странац ступио је у војну службу Аустрије и за рачун Беча војевао у Рату за аустријско наслеђе и Седмогодишњем рату. Ту је изградио завидну репутацију и стекао надимак „војнички отац”. Његова пола века дуга ратничка каријера достигла је врхунац када је 8. октобра 1789, већ као седи старац, освојио Београд од Турака у последњем рату између Хабзбуршке империје и Османског царства. Овај рат, код Срба упамћен као Кочина крајина, био је најава Првог српског устанка: у њему су се, под вођством Коче Анђелковића, борили српски добровољци, такозвани фрајкори, међу којима је био и Карађорђе.

– Лаудонов јуначки подвиг, за који су савременици говорили да је уздрмао темеље Цариграда, силно је одјекнуо у хришћанској Европи и пробудио наде у обнову изгубљене српске државности. Отуда су га у својим делима опевали и славили најумнији Срби оног времена – Јован Рајић, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић и још неки. Лаудон је пред смрт био награђен титулом генералисимуса, врховног команданта целокупне хабзбуршке оружане силе – наглашава Крчмар.

У својој књизи он подсећа да је Лаудон, осим по заузећу Београда, остао упамћен и по 29. царском и краљевском пешадијском пуку аустријске војске, који је носио његово име и учествовао у свим важнијим оружаним сукобима у Европи од почетка 18. века до распада Аустроугарске монархије: борио се у ратовима за шпанско, пољско, аустријско и баварско наслеђе, Седмогодишњем рату, три аустро-турска рата… Тукао је Наполеона у биткама код Асперна и Лајпцига, учествовао у гушењу Револуције 1848/49. године. Од средине 19. века његова база и извор регрута били су у Банату – најпре у Великој Кикинди, а затим у Великом Бечкереку. Окосницу Пука чинили су банатски Срби, међу којима је најзвучније име Милоша Црњанског, једног од највећих српских књижевника. Црњански је Први светски рат провео као војник Лаудонове регименте и оставио занимљива сећања на Велики Бечкерек на самом почетку рата.

На основу тешко доступне литературе и богате грађе сачуване у Историјском архиву Зрењанина, Крчмар је у својој књизи детаљно писао о војевању Банаћана у ратовима за независност и уједињење Италије, као и о њиховом учешћу у аустроугарској окупацији Босне и Херцеговине. Многи од њих за храброст исказану у тим приликама били су награђени високим војним одликовањима. Најславнија победа Пука била је 1866. године у бици код Кустоце, у оквиру Трећег рата за независност и уједињење Италије. У то време Пуком је командовао Србин пореклом из Панчева: Давид Ђурић од Витез-Соколграда.

Истраживање даљих веза Лаудона са данашњим Зрењанином изнело је на светлост дана нове, до сада непознате чињенице из прошлости овог града. У Лаудоновој регименти војни рок су служиле генерације Великобечкеречана, међу којима и најугледнији овдашњи адвокати, новинари, лекари, па чак и неколико потоњих градоначелника.

– Данашња Улица Ђурђа Смедеревца у прошлости је носила Лаудоново име – каже Крчмар, наводећи да је у граду постојала и кафана под именом „Код фелдмаршала Лаудона”. До сада је било уврежено мишљење да је први познати почасни грађанин Великог Бечкерека био мађарски писац Мор Јокаи, али је то нетачно, јер је 30 година пре њега ова почаст указана мајору 29. пука, италијанском племићу који се звао Антонио Ањели-Монти. Присуство војске у граду утицало је и на урбану географију. Војници Лаудонове регименте у почетку су били смештени у данас непостојећу касарну „Колет”. Касарна се налазила на углу Македонске и Улице Николе Тесле, али је била премала, због чега је овдашња болница „Царевић Рудолф” била адаптирана, проширена и претворена у касарну. Она је и данас активна, али под именом „Светозар Марковић Тоза”.

– По сврси је очигледно надживела војску, за чије је потребе подигнута, али свеједно, остаје сведочанство о везама освајача Београда с градом на Бегеју – истиче Крчмар, кога су на промоцији књиге назвали најперспективнијим и најмарљивијим младим историчарем с ових простора.

Ђ. Ђукић

Извор: Политика

 

-
ТРАДИЦИОНАЛНИ МАРШ НА 99. ГОДИШЊИЦУ ОБНАВЉАЊА НЕЗАВИСНОСТИ ПОЉСКЕ

 

  • И гости из Словачке и Италије, позвали из Варшаве Европљане да се удруже против неомарксиста из Европске уније и исламиста наводећи да „Европа мора бити хришћанска и бела или ће пропасти”
  • На улице главног града Пољске – на антифашистички Марш слободе и равноправности – изашле другом трасом, такође центром града, хиљаде људи са транспарентима: „За вашу и нашу слободу” и „Пољска бела само зими” – са заставама Европске уније а њихов Марш уз звуке музике и весело скандирање подсећао је на карневале

        ДЕСЕТИНЕ хиљада радикалних националиста прошле су Варшавом у традиционалном Маршу независности на 99. годишњицу обнављања независности Пољске. Марш се ове године одржава под паролом „Ми хоћемо Бога”, уз транспаренте „Бела Европа братских народа”, „Европа ће бити бела или без људи” уз скандирање „Наш пут је национализам, удри удри у либерализам”, „Бог, част, отаџбина”, „Смрт непријатељима отаџбине”, „Пољска бела католичка”.

        У атмосфери као на фудбалским утакмицама, уз упаљене бакље, петарде и ватромет пред почетак Марша независности, гости истомишљеника пољског екстремистичког Народног радикалног блока који организује марш, који су дошли из Словачке и Италије, позвали су Европљане да се удруже против, како су рекли, неомарксиста из Европске уније и исламиста наводећи да „Европа мора бити хришћанска и бела или ће пропасти”.

 

   „Примитивна култура и вера исламиста не може да се равна са нашом европском хришћанском културом. Ви сте предводница целе Европе, браћо. Сви исламисти нека виде да овде нису добро дошли. Бранићемо наше словенске жене и децу. Бранићемо нашу хришћанску веру. Бог, част и домовина”, казао је маси пред почетак марша Мило Мазурек из неофашистичке Народне странке Наша Словачка, која је доживела пре недељу дана потпуни дебакл на регионалним изборима и сада има само два регионална посланика.

        У Маршу независности, коме су конзервативне пољске власти странке Право и Правда ове године одобриле привилеговани статус тзв. цикличне манифестације за наредне четири године током које су према закону забрањене све контраманифестације на раздаљини од 100 метара, чуле су се пароле против левице и скандирање „На дрвећу уместо лишћа висиће тела комуниста”, против припадника LGBT а ове године први пут и радикалне антиукрајинске пароле.

        На улице су у антифашистички Марш слободе и равноправности, супротно екстремистима, изашле данас другом трасом, такође центром града, хиљаде Варшављана са транспарентима: „За вашу и нашу слободу” или „Пољска бела само зими” са заставама Европске уније а њихов Марш уз звуке музике и весело скандирање подсећао је на карневале.

        Полиција је привела групу од преко 40 антифашистичких активиста из покрета Грађани Републике која је активна на демонстрацијама против пољске владе зато што су се окупили на траси Марша независности да дочекају националисте протестним транспарентима.

        Од екстремистичког родољубља дистанцирала се ове године утицајна Пољска католичка црква, посебно због главне овогодишње пароле „Хоћемо Бога” а пољски великодостојници више пута су у данима пред Дан независности упозоравали да патриотизам не значи национализам.

        Бета

 

fakti.org/globotpor/demnstranti-u-varsavi-mi-hocemo-boga-evropa-ce-biti-bela-ili-bez-ljudi

-
Европи није потребан гасовод „Северни ток 2“ јер ће се у будућности потребе за „плавим горивом“ у ЕУ смањити, наводи се у материјалима Европске комисије.

 

ЕУ, Брисел

 

 

Европска комисија је уверена да ће због смањења унутрашње производње и потреба за горивом увоз гаса у ЕУ до 2030. године бити стабилан. Уз сву постојећу инфраструктуру за увоз гаса и раст конкурентности за испоруке течног гаса чини бесмисленим изградњу система попут „Северног тока 2“, објаснили су у Влади ЕУ.

Осим тога, Брисел и даље подржава транзит руског гаса преко Украјине.

Данас је Европска комисија договорила амандмане на гасне директиве ЕУ. Оне треба да прошире кључне принципе енергетског законодавства ЕУ на гасовод који га повезује са трећим државама.

У пракси, правне измене ће се тицати само гасовода који долазе у ЕУ преко морске границе. Пошто ће „Северни ток 2“ проћи преко мора, на њега се сада проширују сва правила унутрашњег тржишта ЕУ и трећег енергетског пакета. Европска комисија жели да промени ову ситуацију. Њене предлоге треба да прихвате Савет ЕУ и Европски парламент.

rs.sputniknews.com/evropa/201711081113366452-Severni-tok-gas-Rusija/

-

Београд — Украјински амбасадор у Београду Олександр Александрович изјавио је да Русија користи Србију како би створила хаос и изазвала нови рат на Балкану.

Он је навео и да руски председник Владимир Путин „не мари за Србију“, већ да нашу земљу користи као „још један инструмент за уништење Европе“. 

„Русија обучава српске најамнике да убијају Украјинце. Русија је користила српске екстремисте да изведу државни удар у Црној Гори. Русија охрабрује српски сепаратизам у Републици Српској како би дестабилизовала Босну и Херцеговину“, рекао је Александрович у данас објављеном интервјуу за БИРН, у којем је изнео како Кијев види политику Русије, али и примедбе на рачун Србије, њених званичника и грађана.

Набрајајући оно што сматра низом дестабилизујућих акција Русије на Балкану, он тврди да Русија „користи српски фактор да дестабилизује Македонију, има активну улогу у окретању косовских Срба против косовских Албанаца и продаје своје авионе Србији, како би створила тензије са Хрватском“.

Путин „не мари за Србију“, већ Србију само користи као „још један инструмент за уништење Европе“, каже Александрович и пита:

„Да ли је то оно што српски народ заиста жели? Дозвољавате Русији да вас користи како би уништила Европу у којој желите да студирате и радите. То нема никаквог смисла“, изјавио је украјински амбасадор.

Он додаје да западни званичници зато траже од Србије да „не седи на две столице“.

Каже и да је имиџ Србије у Украјини лош, упркос повезаности два православна словенска народа и дугој традицији културних веза и сарадње.

„Када имате српске политиче који путују на Крим и честитају Путину на ‘мудрој и снажној политици’, када имате српске најамнике, када Србија гласа у УН против Украјине – све то наравно ствара негативну слику о Србији у Украјини“, каже украјински амбасадор.

Поновио је да Србија „не чини ништа како би спречила своје држављане да се боре у источној Украјини“, где је тренутно око 300 Срба, мада је донела закон којим забрањује својим држављанима да се боре на страним бојиштима.

„Ти српски најамници дискредитују српску нацију у очима пријатељског украјинског народа, који никада ништа лоше није учинио Србима“, истакао је Александрович.

У том контексту, он напомиње да украјински парламентарци не путују на Косово.

„Ми играмо фудбалске или кошаркашке утакмице против Косова на неутралним теренима, јер не признајемо косовске пасоше. И Украјинци не долазе у Србију да убијају Србе“, истиче Александрович.

 

www.nspm.rs/hronika/ukrajinski-ambasador-u-beogradu-putin-ne-mari-za-srbiju-koristi-je-kao-jos-jedan-instrument-za-unistenje-evrope-i-da-izazove-novi-rat-na-balkanu.html

-

Исповест из самртничке постеље расветлила је, изгледа, идентитет насилне криминалне банде која је терорисала Белгију током ’80-их година.

Независни истраживач Том Секер каже за Спутњик да је група вероватно била повезана са „Операцијом Гладио“ — напорима НАТО-а у организовању тајних група за извршавање „фолс флег“ напада у европским земљама током Хладног рата.

Мистерија убистава која су три деценије дрмала Белгију могла би бити на ивици револуционарног преокрета, након што је бивши полицајац признао на самртничкој постељи да је био један од чланова „Крејзи Брабант килерс“ — насилне криминалне банде која је убила 28 и ранила још 40 особа у низу пљачки које су се десиле током раних осамдесетих

Током трогодишњег постојања групе „Брабант Килерс“ тројица прерушених мушкараца са маскама, који су говорили француски, викали су на жртве током напада и били познати као „Џин“, „Убица“ и „Старац“. Извршили су преко десет напада. Мета су били супермаркети и хостели, пуцали су на купце и особље, па чак и децу, често само у потрази за ситном готовином и јефтином робом. Последњи напад десио се у новембру 1985. године када су пумпарицама запуцали у супермаркету у Алсту. Убијено је осам особа, укључујући и људе који су полегали по поду и деветогодишњу девојчицу која је чекала у паркираном аутомобилу.

Фотографија снимљена 9. новембра 1985. године приказује белгијске полицајце и истражитеље у супермаркету Делез у Алсту у Фландрији, након напада банде Брабант убицеФотографија снимљена 9. новембра 1985. године приказује белгијске полицајце и истражитеље у супермаркету Делез у Алсту у Фландрији, након напада банде Брабант убице
© AP Photo/ Stringer
Увиђај у супермаркету „Делез“ у Алсту у Фландрији, након напада банде „Брабант убице“

Њихове активности су тада мистериозно престале, али се сећање на жестоке нападе до данас задржало у белгијској јавности.
Сада брат пензионисаног полицајца из Алста, који се налази недалеко од Брисела, тврди да је његов брат 2015. године на самрти признао ко је осумњичен да је вођа банде са надимком „Џин“. Осумњичени Кристијан Бонкофски био je члан елитне полицијске јединице „Група Дијана“, а дужности је разрешен током 1981. године.

Операција Гладио

Теорија да је постојала потенцијална веза између „Лудих брабантских убица“ и белгијске државе била је предмет размишљања скоро од првог напада који је група извршила. Једна од њих је и да је толико познавање оружја од стране убица морало да буде последица стручне и добре обуке. Чињеница да је група толико дуго деловала недодирљиво, упркос својој бруталности, изазивала је сумњу да је банда, на неки начин и од некога заштићена.

Неки познаваоци су сугерисали да је група повезана са „Операцијом Гладио“ — тајном операцијом НАТО-а спровођеном током Хладног рата, у којој су десничарске групе у многим европским земљама тајно финансиране, обучаване и наоружаване као мини-војне јединице да би вршиле „фолс флег“, терористичке нападе као део „стратегије напетости“ и дискредитације левице. Током 1990. године Европски парламент је оштро осудио НАТО и САД због манипулације европском политиком уз помоћ оваквих мрежа.

Веза између Брабантске банде и „Гладија“ ипак никада није неоспорно доказана, али за независног истраживача Тома Секера то се догодило „углавном због државне тајне“.

„Питање да ли је мрежа „Гладио“ укључена у масакр у Брабанту покренуто је као део белгијске парламентарне истраге која је у суштини пропала, јер службе безбедности одбијају да објаве имена чланова СДРА8 и СТЦ / Моб, два одељења која су била део армије протекле три деценије. Две фигуре су од посебног значаја — М. Раес, који је био задужен за комуникацијску групу СТЦ / Моб и потпуковник Бернард Легранд, шеф војне тајне службе задужен и за СДРА8, део белгијске групе „Гладио“ одговорне за обавештајне послове, документацију и акцију, то јест шпијунирање и борбу“, рекао је Секер за Спутњик.

Иако је белгијска Влада више пута наредила службама безбедности да сарађују са истрагом, они су то сваки пут одбили, што господин Секер назива „класичним примером“ обавештајних и безбедносних служби „које раде ван контроле демократски изабраних влада“.

„Појавио се још један план — имена је требало да буду објављена на одабраном панелу више од три судије, а сама имена умешаних у нападе Брабанта била би на располагању комисији Сената. Тако би се одржала поверљивост, осим у могућим случајевима у које је била укључена белгијска тајна војска, али је таква могућност одбачена. Постојала је још једна сугестија — да се открију само датуми рођења, али Маес и Легранд су поднели оставке одмах након што је све изврнуто руглу у белгијском листу ’Ле Суар‘. Покушај комисије да ипак сазна имена је пропао, јер је на све стављена забрана по наређењу вишег званичника обавештајне службе, вероватно самог Легранда“, објаснио је он.

Мајстори обмане

Према Секеровом мишљењу „најинтересантнија“ епизода у историји белгијског крила „Гладио“ била је инцидент у Вилсалму који се догодио 1984. године. Према истрази белгијског Сената, група америчких маринаца полетела је са аеродрома у близини Лондона и спустила се падобранима у Белгију, где их је дочекао агент СДРА8.

„Њихова мисија била је напад на касарну жандармерије у Вилсалму под окриљем годишње вежбе НАТО-а са именом Ослинг, која се одржавала у то време. По књизи Данијеле Гансер о операцији ’Гладио‘ (Тајне НАТО формације), маринци су током две недеље боравка у Белгији изазивали велике невоље, укључујући и испаљивање гранате на канцеларију државног тужиоца. Напад на касарну у Вилсалму званично је отказан, али се инцидент ипак десио, јер је убијен један од стражара. Оружје које је украдено из касарне касније се појавило у сигурној кући за белгијске и француске комунистичке банде, којима су спочитавани насиље и злочини“, наставио је он.

Упркос свим поменутим контекстима, у свакодневном медијском извештавању о овом признању на самрти избегава се помињање „Операције Гладио“, па чак и СДРА8, упорно инсистирајући на томе да су у питању „политички мотивисани злочини, представљени као дела лудих насилних банди“.

„И заиста, Гардијан у својој причи на ову тему иде тако далеко, па каже да су ’радикално леви или десни‘ покушавали дестабилизацију белгијске државе, као да је држава та која је овде била жртва, а не прави починилац. То је ремек дело обмане“, закључио је Секер.

rs.sputniknews.com/analize/201710261113206700-NATO-Belgija-ubistva-tajne-sluzbe-gladio-/

-

На самом крају европског континента, у најмлађој држави на свету, Абхазији, налази се један од највећих зидова. У питању је Велики абхазијски зид. О њему се не зна ни ко га је подигао, ни када, ни због чега… Уопште, мало људи и зна да постоји.

Остаци Абхазијског зида
© Sputnik/ Томас Тхајцукl
Остаци Абхазијског зида

У свету постоје три велика зида. Највећи је у Кини, дуг 21.000 километара, други је Горгански у Ирану, са 200 километара, док је трећи Велики абхазијски зид са 160 километара. Научници су одавно открили ко је изградио велике зидове у Кини и Ирану, док је зид у Абхазији још увек мистерија.

Абхазијски зид, који се још назива и Келасурски, полукружног је облика, простирао се (пошто су данас остале само рушевине) од делте реке Келасур, преко планинских клисура, до делте реке Ингур. Зид није био у потпуности повезан. Прекидао се на местима где је природа сама направила непремостиве препреке. Зид је имао око 2.000 кула, висине шест метара, док је сам зид био висок четири метра, а широк између 0,5 и 1,5 метара.

Остаци Великог абхазијског зида које личе на врата
CC BY 3.0 / Mazzoniguide / Great Abkhazian Wall (Cropped photo)
Остаци Великог абхазијског зида које личе на врата

Зид је кроз своју историју дограђиван и мењан више пута, мењали су се народи који су га користили за одбрану својих територија. До данас су најбоље сачуване источне зидине, са око 200 кула, од којих је половина у добром стању, на 60 километара.

Постоји неколико претпоставки о настанку Великог абхазијског зида: античка, византијска, персијска. Према првој — зид су подигли стари Грци, односно грчки колонисти ради одбране од северних народа, према византијској — зид је изградио византијски цар Јустинијан (527-565) за време рата против Персијанаца за превласт над Кавказом, док су према трећој Персијанци били ти који су изградили ово утврђење у VI веку.

Остаци куле Великог абхазијског зида
CC BY 3.0 / Mazzoniguide / Great Abkhazian Wall (Cropped photo)
Остаци куле Великог абхазијског зида

Међутим, постоји још једна теорија која је изазвала прави рат између абхазијских и грузијских научника. Пошто су односи између Абхазије и Грузије веома затегнути већ скоро 10 година, након рата 2008. године и проглашења независности Сухума од Тбилисија, у току је права борба и за културно наслеђе региона. Тако Абхази тврде да су њихови преци подигли зид, док Грузијци инсистирају да су га направили они ради одбране од инвазије са запада и севера у XVII веку.

Остаци куле Великог абхазијског зида
CC BY 3.0 / Mazzoniguide / Great Abkhazian Wall (Cropped photo)
Остаци куле Великог абхазијског зида

Истина, у XVII веку је заиста вођен рат између грузијске кнежевине Мегрелије, на чијем челу се налазио кнез Леван II Дидијани (1640-1657), и абхазијског кнежевства. Према тој причи, зид је подигнут 40-их и 50-их година XVII века, за одбрану од напада бивших вазала — владара Абхазије.

Међутим, све ове варијанте приче о настанку зида су слабо поткрепљене историјским изворима. Свака верзија има своје „за“ и „против“, али се сви научници слажу у једном — зид је слабо проучен. Највероватније је зид изградило Персијско царство у VI веку уз помоћ локалних племена, предака Абхазаца. Леван Дидијани је хиљаду година касније за време абхазијско-грузијског рата одлучио да искористи старе зидине за одбрану и обновио зид.

Остаци Великог абхазијског зида
CC BY 3.0 / Mazzoniguide / Great Abkhazian Wall (Cropped photo)
Остаци Великог абхазијског зида

Велики абхазијски зид буди интересовање научника већ два века. Још је француски путник Франсоа Дубоа де Монпере у XIX веку писао о њему, док је археолог Александар Милер почео са првим ископавањима почетком XX века. Међутим, никад није организована ниједна озбиљна истраживачка експедиција ради проучавања овог можда и најзначајнијег културног споменика у том делу света. Све су то били појединачни случајеви који нису донели неке спектакуларне резултате.

Остаци Великог абхазијског зида
CC BY 3.0 / Mazzoniguide / Great Abkhazian Wall (Cropped photo)
Остаци Великог абхазијског зида

Велики абхазијски зид се тренутно налази у веома лошем стању. Река из године у годину полако носи камење. Изгледа да ће због људске небриге природа збрисати оно што је гигантским напорима човек створио пре више од једног миленијума. Ово утврђење није штитило само један град или насеље већ целу државу. Дивимо се Кинезима и њиховом светском чуду, али, треба признати, то је огроман народ и од њега се тако нешто могло и очекивати. А који је народ створио ово чудо на ободу Европе, можда никад нећемо сазнати.

Карта Великог абхазијског зида из XVIII века
CC0 / Public domain
Карта Великог абхазијског зида из XVIII века

rs.sputniknews.com/svet/201710141113057148-Abhazija-zid-veliki-vizantija-Gruzija-Persija-Evropa-/

-

ЗА ПОСЛЕДЊИХ ШЕСТ ГОДИНА КИНА У ЕУ УЛОЖИЛА 100 МИЛИЈАРДИ ЕВРА ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА

Лондонски аеродром Хитроу

  • Кинески бизнис има инструкцију да купује све што стигне. И то: свуда. Најагресивније „напада“ Велику Британију. Пекинг буквално настоји да „смота“ сву британску инфраструктуру. Примера ради, кинеском сувереном фонду China Investment Corporation припада 10 одсто аеродрома Хитроу
  • Кинески бизнис купује – потпуно или делимично – и европске брендове. Потпуно је „прогутао“ компаније Pizza Express, интернет-пројект Travelfusion, Emerald Automotive и компанију Manganese Bronze
  • Активност кинеских компанија у Немачкој у 2016-ој потукла је све рекорде. По подацима консултантске компаније Ernst & Young, Кинези су прошле године купили 68 немачких компанија. Безмало два пута више него током 2015-те.

Пише: Дмитриј МАЈОРОВ, РИА Новости

ТОКОМ последњих шест година – ос 2000. до 2016. – Кина је у земље Европске уније уложила око 100 милијарди евра директних инвестиција.

Ово је објавио берлински Институт за изучавање (MERICS).

А ово значи да је комунистички Пекинг, којем на Западу замерају недовољну „тржишност“, постао највећи сопственик у Европи – колевци капитализма.

Кинеска економија је 2016. први пут претекла економију САД по темпу раста куповина иностраних актива.

Берзански аналитичар Дмитриј Тартас овим поводом указује: „Пред кинеским компанијама је необјављени задатак – куповати све што је на продају и свуда, односно – учвршћивати позиције на свим могућим тржиштима“.

На велику европску тројку – Велику Британију, Немачку и Француску – отпада 59 одсто кинеских инвестиција.

Експерт за берзе Михаил Бељајев указује да кинеске инвестиције „јуришају“ највеће и најперспективније економије, са амбицијом да се у њима „пусти корен“.

Кинески бизнис најагресивније „напада“ Велику Британију. Пекинг буквално настоји да „смота“ сву британску инфраструктуру.

Примера ради, кинеском суверенном фонду China Investment Corporation припада 10 одсто аеродрома Хитроу.

Друга кинеска компанија, Beijing Construction Engineering Group, добила је право учешћа у градњи првог у Великој Британији „града-аеродрома“ Манчестера.

Кинеска грађевинска компанија China Harbor Engineering Company гради електроцентралу у заливу Свонси која ће користити енергију плиме.

Кинески бизнис купује – потпуно или делимично – и европске брендове. Потпуно је „прогутао“ компаније Pizza Express, интернет-пројект Travelfusion, Emerald Automotive и компанију Manganese Bronze.

Већ држе и контролни пакет акција мреже британских робних кућа House of Frazer, највећег произвођача сувих доручака Weetabix и произвођача луксузних јахти Sunseeker Yachts.

Активност кинеских компанија у Немачкој у 2016-ој потукла је све рекорде. По подацима консултантске компаније Ernst & Young, Кинези су прошле године купили 68 немачких компанија. Безмало два пута више него током 2015-те.

Највећу прашину је подигла куповина произвођача индустријских робота Kuka из Аугсбурга за 4,7 милијарде долара.

То је највећа кинеска куповина у Немачкој. То је и укупно највећа куповина у Немачкој.

А Кинези су купили и произвођача машина KraussMaffei из Минхена. За милијарду долара.

Купили су и произвођача агрегата за спаљивање отпадака EEW из Гепингена.

Бум кинеског капитала на немачком тржишту уопште није случајан. Плод је плана на којем је Кина упорно радила.

Шеф Центра за немачке студије Владислав Белов указује:

„Немачка већ оптужује Кину за куповину њених фирми. Штавише: да купује немачке фирме на које је бацила око, а да истовремено немачким фирмама на својој територији поставља препреке. Зигмар Габријел је ради решавања тог проблема путовао крајем 2016-те у Кину. ЕУ управо пооштрава контролу над стратешким фирмама и инвестицијама у њих. Зато ће Кина већ ове године купити мање него претходне“.

Један скандал се већ догодио. Немачко регулаторно тело је забранило кинеском инвестиционом фонду Fujian Grand Chip Investment Fund LP да купи произвођача микрочипова Aixtron SE.

fakti.org/globotpor/kina/kina-i-njene-kompanije-vec-postale-najveci-sopstvenik-u-evropi

-
Владајућа елита у Азербејџану управљала је тајним фондом од 2,8 милијарди долара за исплате европским политичарима и за луксузне куповине, показује истрага коју је спровело удружење европских дневних листова.
Корупција (илустрација) - Фото: РТРС

                                                                                                                Корупција (илустрација)Фото: РТРС

 

Новац је, наводно, усмјераван преко четири компаније са сједиштем у Великој Британији. Мећу лицима која су примала новац су европски политичари који су заузимали повољан став према властима Азербејџана. У извјештају се сугерише да су особе које су примале новац знале одакле он потиче.

Тајни фонд је био у функцији двије године, до 2014. године. У вријеме када је тајни фонд наводно био оперативан, бивша совјетска република, богата нафтом, била је оптужена за систематску корупцију, изборне малверзације, затварње опозиционих политичара, активиста за заштиту људских права и новинара.

Већи дио новца уплаћен је лобистима, новинарима, политичарима и пословним људима, наводи се у извјештају.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=268092

-
БУKУРEШT – Румунске власти откриле су за недељу дана у своjим водама два брода са мигрантима што jе изазвало забринутост Букурешта да би преко Црног мора могла да се отвори нова мигрантска рута ка Eвропи.
Инцидент се догодио у недељу увече, када jе обалска стража пресрела рибарски брод са 68 миграната, углавном Ирачана и Сириjаца, код луке Kонстанце на Црном мору.

-
Америка не би могла да замени испоруку руског гаса Европи, чак и да га допрема бесплатно, изјавио је стални представник Русије при ЕУ Владимир Чижов.

 

   Гас из Америке не би могао да замени руски

Како је рекао, тренутно САД располажу само једним извозним терминалом за испоруку течног природног гаса, који се налази у Луизијани.

– Америчке власти намеравају да изграде минимум шест нових терминала, али за то је потребно време. Поред тога, Европа нема толико терминала за прераду течног гаса, као ни танкера којима би се тај гас превезао – рекао је Чижов.

Чижов је такође навео да политика приморавања Европе да користи амерички гас није у складу са законима тржишта, будуц́и да тај посао није исплатив ни Америци, ни Европи.

– Тренутна цена гаса америчког течног гаса за 1.000 кубних метара на европском тржишту износи око 250 долара. То се Европи не исплати, будуц́и да је руски гас минимум два пута јефтинији, а није ни Америци, јер исти тај гас Јужној Америци и азијским земљама може да прода за најмање 300 долара – рекао је Чижов.

Говорец́и о изградњи нових гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“, Чижов је навео да ти цевоводи нец́е уједно значити да ц́е се транспорт гаса кроз Украјину у потпуности обуставити, будуц́и да и даље постоје земље које зависе од тог гасовода, као што је рецимо Молдавија.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/662735/Rusija-Amerika-ne-moze-da-obezbedi-Evropu-gasom-cak-i-da-ga-nudi-za-dzabe