понедељак, мај 21, 2018

Тагови Вести таговане са "еврозона"

еврозона

-

ЗАТРАЖИО НОВУ ДЕФИНИЦИЈУ НАЦИОНАЛНОГ СУВЕРЕНИТЕТА И ОСНИВАЊЕ ПАРЛАМЕНТА ЕВРОЗОНЕ

  • „Морамо зауставити грађански рат у Европи и наћи оно што људе који припадају европској цивилизацији обједињује вековима. Морамо смоћи снаге да рестартујемо Европу. Људима је Европа потребна и ми морамо имати снаге да је обновимо. Ако и даље будемо слепи, бићемо генерација на којој ће лежати одговорност за смрт Европе”
  • „Ми смо Европљани, грађани Вавилона са многим јзицима и различитим културама. Демократија, суверенитет и култура – то је оно што морамо предложити младим људима. Не бојмо се промена, њих се нису бојали ни оснивачи ЕУ. Француска је за моћнију Европу”

ПРЕДСЕДНИК Француске Емануел Макрон предложио је реформу Европске уније.

Проценио је да ЕУ-Еврпљани моћи да се о тој реформи изјасне већ наредне године, а једна од његових централних идеја је формирање парламента еврозоне у који би се улазило по „јединственом европском списку”

За лансирање свог виђења реформисане ЕУ одабрао је Атину. Своју иницијативу је изложио на Пниксу – на месту где су се окупљали стари Атињани да решавају све градске и државне проблеме.

Макрон је говор почео на грчком на којем је изговорио: „Овде су Грци пре 2500 година измислили демократију. То је велика част”.

После овога је француски лидер прешао на свој језик и нагласио:

„Предлажем возни ред за будућност Европе. Предлажем да се о новој Европи не разговара само иза затворених врата. Морамо нове циљеве поставити током 2018. у свим земљама, да се сви народи изјасне какву Европу желе. За то ће сви имати пола године, а потом и прилику да учествују у формирању заједнчких спискова за изборе у ЕУ и за парламент еврозоне”.

Макрон је указао да ЕУ мора да се ослободи страха од одржавања референдума (попут британског), а и страха од „да” и „не” на популистичким референдумима:

„Морамо зауставити грађански рат у Европи и наћи оно што људе који припадају европској цивилизацији обједињује вековима. Морамо смоћи снаге да рестартујемо Европу. Људима је Европа потребна и ми морамо имати снаге да је обновимо. Ако и даље будемо слепи, бићемо генерација на којој ће лежати одговорност за смрт Европе”.

У наставку рекао да они који сада воде земље ЕУ  морају почети од „јаке самокритике”.

Додао је да ће „нова Европа” бити у стању да се бори против тероризма, а и да пдоржава европски суверенитет. Ради тога ће бити неопходно, нагласио је, да се „одреди конценпција националног суверенитета”:

„Ми смо Европљани, грађани Вавилона са многим јзицима и различитим културама. Демократија, суверенитет и култура – то је оно што морамо предложити младим људима. Не бојмо се промена, њих се нису бојали ни оснивачи ЕУ. Француска је за моћнију Европу”.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orb/makron-u-atini-izlozio-vidjenje-francuske-kako-treba-reformisati-eu

-
БРИСEЛ – Инфлациjа у еврозони jе у децембру порасла на 1,1 одсто, што jе наjвиши ниво за више од три године, подстакнута растућим ценама нафте, показали су данас обjављени подаци европске службе за статистику Eвростата.
Наjновиjи подаци су готово дупло већи у односу на стопу инфлациjе од 0,6 одсто из новембра, и представљаjу добар корак ка циљаноj инфлациjи Eвропске централне банке од нешто испод 2,0 одсто, преноси агенциjа франс прес.
фото Танјуг видео, илустрациjа

-

БРИСEЛ – Индустриjска производња у еврозони jе у jулу пала за чак 1,1 одсто, што би могло да озбиљно угрози привредни раст тог региона у трећем тромесечjу, оцењуjе агенциjа AП.

Наjновиjим подацима jе неутралисан благи раст индустриjске производње од 0,8 одсто из jуна, наводи AП, додаjући да jе jулски пад производње, коjи jе данас приjавила европска служба за статистику Eвростат, у складу са очекивањима тржишта, тако да jе ова лоша вест имала малог утицаjа на тржишта.

Немачка, наjвећа европска економиjа, главни jе кривац пада производње, будући да jе индустриjска производња у тоj земљи пала за 1,9 одсто у jулу.

Према речима економисте „Kепитал економикса“ Стивена Брауна, jулски подаци нису добра вест за привредни раст еврозоне у трећем тромесечjу и вероватно ће извршити додатни притисак на законодавце Eвропске централне банке да лансираjу нове подстицаjе у наредним месецима.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=270214

-
БАНКЕ ИТАЛИЈЕ СУ ЗАДУЖЕНЕ ЗА 360 МИЛИЈАРДИ ЕВРА ШТО ЈЕ ЧЕТВРТИНА БДП ЗЕМЉЕ

  • Влада Матеа Ренција почела да говори о помоћи финансијском сектору тек после референдума у Великој Британији, крајем јуна. Brexit је изазвао пад акција италијанских банака. Два дана након плебисцита вредност водећих италијанских банака – Intesa Sanpaolo, Banka MPS, Mediobana и UniCredit – опала је за трећину
  • У овом тренутку дуг више европских земаља, као што су Грчка, Италија и Шпанија, превазилази БДП за више од 100 одсто. У таквим условима је привлачење приватног капитала практично немогуће
  • Председник Европске централне банке Марио Драги упозорио да монетарно-кредитна политика ЕЦБ није у стању да отклони све проблеме националних влада и да је садашња ситуација таква да може нанети суштинску штету еврозони

        ФИНАНСИЈСКИ систем Италије могао би да доведе до пуне дестабилизације еврозоне.

        Према недавном истраживању ММФ, италијанске банке су се суочиле са озбиљним изазовима везаним за ниску рентабилност и кредите који не могу да се врате. Према стању за 2015. годину, укупна задуженост банака износи више од 360 милијарди евра, што је једнако отприлике четвртини БДП те земље.

        У том светлу, рејтинг премијера Матеа Реција се значајно смањио, он ризикује да изгуби своју функцију уколико не увери ММФ и Евроску централну банку да су неопходна значајна финансијска улагања у банкарске структуре Италије.

        Како је московском дневном листу „Известија“ рекао посланик Покрета пет звезда у Европском парламенту, члан његовог спољнополитичког одбора Фабио Масимо Касталдо, одговорност у потпуности сноси Матео Ренци.

        – Криза се није догодила одједном. Највише је страдала банка Monte dei Paschi di Siena, која има блиске везе са Демократском странком (владајућа партија у Италији чији је лидер премијер државе). Неоправдани политички притисак у комбинацији с неуспешним реформама, које су довеле до поделе комерцијалне и инвестиционе банке, узроковали су некажњено кршење прописа од стране појединих лица на штету инвеститора. Наставак спасавања банака средствима депонената и пореских обвезника без гаранција да ће бити враћена није само погрешна одлука која повећава неповерење Италијана у европске и националне институције него угрожава и стабилност еврозоне – нагласио је европски посланик.

        По његовим речима, Ренци, иако се позиционира као лидер левице, заправо ништа није предузео да би елиминисао неједнакост, смањио ниво сиромаштва и генерално побољшао економске показатеље.

        Због тога је рејтинг Демократске стране значајно опао. Сада највећу подршку у земљи има Покрет пет звезда, чија је једна од тачака у програму напуштање еврозоне.

        На јунским општинским изборима представници Пет звезда победили су у 19 од 20 изборних округа. По први пут градоначелнице су постале представнице те партије – у Риму и Торину.

Вирџинија Рађи, градоначелница „вечног града”

        – Наши недавни и најважнији избори сведоче да нас људи подржавају. Ми смо се одрекли 47 милиона евра колико нам је следовало после избора, смањили смо примања чланова парламента и европских посланика укупно за 16 милиона евра. Та средства смо усмерили на помоћ малим и средњим предузетницима. Захваљујући том новцу је у земљи отворено 2.247 нових предузећа. Све те мере су усмерене на то да се Италија промени, ми желимо да подржимо грађане који из неког разлога више нису потребни, да им дамо могућност да се преквалификују, да се врате на тржиште рада – казао је исти посланик.

        Влада Италије је почела да говори о помоћи финансијском сектору после референдума у Великој Британији крајем јуна. Brexit је изазвао пад акција италијанских банака, два дана након плебисцита вредност водећих италијанских банака – Intesa Sanpaolo, Banka MPS, Mediobana иUniCredit – опала је за трећину. Власти су одмах почеле да разматрају могућност рекапитализовања тих структура.

        – Brexit је открио неочекивани парадокс – уместо да се анализирају узроци таквог резултата, да се схвати због чега су Британци незадовољни европским пројектом, владајуће класе су наставиле да исмевају нове политичке снаге, које се не слажу с актуелном политиком и оптужују их да се то догодило њиховом кривицом. Несумњиво је да смо незадовољни политиком Брисела, очигледно је да се одвија процес германизације читаве Европе. Такође се не слажемо са курсом спољне политике: у таквим условима ресетовање односа с Русијом мора бити приоритет. Наша странка се залаже за хитно укидање апсурдних санкција, политички бескорисних, које уз то наносе непоправљиву штету Италији, нарочито у прехрамбеној индустрији, текстилној и аутомобилској. Да смо сада на власти, то питање би било решено као прво. Али, и сада настављамо да се боримо за укидање рестриктивних мера против Русије – нагласио је Касталдо.

        Уосталом, прво је потребно донети мере за оздрављење банкарског система Италије. Међутим, извор „Известија“ близак финансијским структурама Италије изјавио је да ће бити веома тешко спровести рекапитализацију италијанских банака, пошто је показатељ рентабилности веома низак.

        – Проблем са нефункционалним кредитима присутан је у Италији одавно. Банке праве огромне резерве за неповољне кредите, смањујући на тај начин свој капитал. Италија је пропустила тренутак да оздрави свој финансијски систем, и сада је потребна рекапитализација. Поред тога, привлачење нових средстава неће ићи лако, пошто је показатељ рентабилности сопственог капитала ROE, или повраћаја, на целом европском простору веома низак – казао је саговорник „Известија“. – У овом тренутку дуг многих европских земаља, као што су Грчка, Италија, Шпанија, превазилази БДП за више од 100 одсто. У таквим условима је привлачење приватног капитала практично немогуће.

        Он је додао да на расположење инвеститора утиче недавни излазак Велике Британије из ЕУ.

        – То је натерало многе да повуку средства и уложе их у безбедније пројекте. Једини излаз је помоћ ММФ И ЕЦБ – истакао је Касталдо.

        Председник ЕЦБ Марио Драги је нагласио да монетарно-кредитна политика централне банке није способна да отклони све проблеме националних влада и да је садашња ситуација способна да нанесе суштинску штету еврозони.

извор: fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/evrozonu-mogu-zaljuljati-veliki-problemi-velikih-italijanskih-banaka

-
БРИСEЛ – Индустриjска производња у еврозони jе у маjу, на месечном нивоу, пала за 1,2 одсто, после ревидираног раста од 1,4 одсто из априла, према данас обjављеним подацима европске службе за статистику Eвростата.

Oбразлажући пад производње, Eвростат jе указао на смањење производње енергената од 4,3 одсто, капиталне робе од 2,3 одсто и траjне потрошне робе од 1,4 одсто, преноси агенциjа франс прес.

На годишњем нивоу, индустриjска производња у еврозони jе у маjу порасла за 0,5 одсто, а у целокупноj Eвропскоj униjи за 1,1 одсто.

У EУ, индустриjска производња jе у маjу, на месечном нивоу, пала за 1,1 одсто, после раста од 1,5 одсто из априла.

Наjвећи пад унутар еврозоне jе у маjу регистровала холандска индустриjска производња (од 7,8 одсто), за њом следи Португалиjа (4,4 одсто) и Грчка (4,3 одсто), док су балтичке земље, попут Литваниjе и Летониjе, евидентирале раст производње од 3,9 одсто, односно 2,4 одсто.

„Пад индустриjске производње на месечном нивоу ће вероватно умањити раст БДП-а еврозоне у другом кварталу. Генерална слабост коjа се може уочити у данашњем извештаjу jасно показуjе да индустриjа еврозоне има потешкоће у хватању замаjца“, наводи се у извештаjу истраживачке компаниjе Kепитал економикс.

извор: http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=257727

-

Пише: Бранко Павловић

Резултати избора у Грчкој су показали да је Ципрас тачно проценио да после одржаног референдума и немачког ултиматума, који је уследио као одговор на референдум, у Грчкој нема револуционарног набоја неопходног за улазак у битку. Битку која је извесно као предуслов имала излазак из еврозоне. Не желе Грци, у 2015. години, излазак из еврозоне.

Да револуционарног набоја није било, види се по следећим чињеницама:

а) Сириза је заједно са отцепљеним крилом Народно јединство освојила за проценат више гласова него на претходним изборима, дакле, бирачко тело се није прелило конкурентима;

б) отцепљено крило је освојило мало мање од 3% гласова, према томе, нису ни постојали разочарани Ципрасом, како је то изгледало медијски:

в) апстиненција је била око 8% , а у том проценту гласачи Сиризе су чак мање апстинирали. Другим речима, један број грађана је, равномерно у односу на све листе, остао код куће, што је разумљиво с обзиром на учесталост изјашњавања, али нема пада излазности гласача Сиризе, што би се догодило да је било револуционарног набоја који је Ципрасовом политиком изневерен, а на политичкој сцени нема друге опције за коју би гласали,

г) све групације лево од Сиризе су освојиле укупно око 10% гласова, што такође показује да нема код грађана воље за темељним отклоном који подразумева излазак из еврозоне. У тој групацији је најјача Комунистичка партија, али је и она испод 6%.

д) Златна зора је на другом крају политичког спектра такође остварила слаб резултат са мање од 7% гласова (занимљиво је да у Грчкој ипак има знатно више изворних комуниста него фашиста), што такође потврђује да није ни било набоја.

Ципрас је правилно поступио што није прихватио борбу онда када му је противник намеће. Он је стабилизовао позицију Сиризе и сада мирно чека ферментацију у истом правцу друштава у Шпанији (за два месеца), Француској, Немачкој и Италији (2017) и Британији (2019). И бира своје време да све поново стави под знак питања.

Иначе, фронт против финансијске олигархије се толико шири да су лабуристи огромном већином схватили да је повратак на власт могућ само политиком сличној оној коју води Сириза. Исти процес се сада одвија у Демокртској партији САД.

Сви ови процеси битно доприносе да се удаљавамо од могућности трећег светског рата. Наравно, од одлучујућег значаја су војни капацитети и могућности Русије и Кине, али и све већа неспремност грађана запада да се воде ратови, управо због свести да је све то у интересу (а и то краткорочном) само финансијске олигархије и никога више.

Хитлер је имао убедљиво најјачу војску на свету пред Други светски рат. САД уопште немају најјачу војску на свету. Крупан капитал је 1938. успео да убеди десетине милиона грађана широм Европе да је рат нужан и да ће донети добробит. И људи су гинули у милионима за њихове интересе. Садашњу финансијску олигархију не подржава нико у западним друштвима. А сила која им стоји на располагању је спремна да убија и то само оне који не могу да узврате, али не и да гине.

Код нас постоји у једном делу јавног мњења нерасположење према Ципрасу, које иначе мисли о ММФ и неолибералном концепту све најгоре (с пуним правом) и истовремено претеривање у погледу опасности да се данас налазимо у веома сличној позицији као тридесетих година прошлог века.

Обе тезе су погрешне. Не може се тврдити да је Ципрас погрешио, али се може тврдити да све то неће изаћи на добро за Грчку, као што се може тврдити да се приближавамо трећем светском рату, али не зато што је стање слично, него упркос битним разликама између 1938. и 2015.године. Другим речима, може се тврдити да ће се светски токови одвијати ирационално, како се нису раније одвијали, али нам онда било каква анализа не помаже.

Моје мишљење је да ствари иду у добром правцу. Неће бити светског рата, сукоб са финансијском олиграхијом водићемо са неколико влада садашњих држава чланица ЕУ које им се супротстављају и све јачим БРИКС-ом, а сви капацитети садашњих владалаца, негде умишљених, а негде стварних – као у Србији, биће у осетном опадању у наредних пет-шест година.

Лакоћа са којом износим своје тврдње једним делом се заснива на томе што неће бити прилике да ме исмевате, ако се испостави да нисам био у праву.

www.nspm.rs/komentar-dana/cipras-je-bio-u-pravu-revolucionarnog-naboja-nije-bilo.html

-

АТИНА – Бивши премијер Грчке Алексис Ципрас, позвао је у недељу гласаче на превременим изборима заказаним за 20. септембар, да његовој левичарској партији Сириза дају „снажан мандат“ за вођење кризом погођење нације.

„Желимо снажан мандат, апсолутну већину за владу Сиризе за наредне четири године“, поручио је Ципрас у интервјуу за „Рилњуз“.

Ципрас је рекао и да је дошло време да се напусти модел две партије, по којем се Грчка, последње четири деценије, налазила наизменично између конзервативне опозиционе Нове демократије и Пасока.

„Кључно је не начинити корак уназад, већ унапред“, додао је Ципрас.

Упитан зашто се није извинио грчком народу јер је променио став о мерама штедње, бивши премијер је одговорио: „А зашто би требало да тражим да ми опросте?“, наводи АФП.

„Свим срцем сам се борио да останем веран мандату који ми је дао грчки народ“, који жели да остане у еврозони, додао је Ципрас.

Ципрас је рекао и да не верује у коначни договор који је склопио с кредиторима, али да је схватио да је то једини начин да задржи земљу у еврозони.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:565079-Ципрас-позива-Грке-да-Сиризи-дају-већински-мандат

-

Историјски споразум са Ираном у протеклих неколико дана померио је вести из Европске уније са ударних места у дневним новинама. У нешто другачијим околностима текућа сага о еврозони и најновијем споразуму кредитора са Грчком наишла би и на већу пажњу него њена претходна поглавља.

Вести из Беча су биле драматичне, али оно што се дешава у Европи у наредних неколико година ће имати озбиљније реперкусије него крајњи исход нуклеарних преговора са Ираном, значајне исто колико и то велико  међународнополитичко постигнуће.

Упамтимо: Иран је држава са осамдесетак милиона становника, а Европска унија супранационална заједница са популацијом која броји више од пола милијарде. Као економска јединица, ЕУ има бруто национални производ већи него Сједињене Државе, завидно богатство, напредну индустрију, значајан војни потенцијал. САД су и формално у савезу са већином њених демократских чланица, и дуго времена профитирају из сарадње са њима. Стога је курс којим ће се Европа у будућности кретати од великог интереса за САД.

Имао сам привилегију да пре неколико дана излажем пред Пододбором за Европу, Евроазију и наступајуће претње Одбора за спољне послове Представничког дома нашег конгреса на тему: „Будућност Европске уније“. Оно што следи је ажурирани и редиговани текст мога излагања.

Европска унија је изванредно политичко достигнуће у више области. Економска и политичка интеграција је поспешила економски раст, обезбедила Европи јачи глас у међународним економским односима и смањила ризик од избијања новог рата. Уз то, чланство у ЕУ је помогло настајању посткомунистичких демократија, које је уследило након распада совјетске империје.

Нажалост, тешко је бити оптимиста у погледу данашњих изгледа ЕУ, посебно када је реч о њеном прокламованом циљу „још чвршће уније“. Упркос својим прошлим достигнућима, ЕУ данас пати од нарастајућих тензија и мноштва невоља које је сама себи приредила. Као таква, вероватно ће пролазити кроз узастопне кризе и унутрашње поделе, те се не може искључити могућност постепеног, али сигурног и иреверзибилног опадања њене кохезије и утицаја. Будући да је просперитетна и мирна Европа у америчком интересу, ово нису добре вести за САД.

Данашња Европа се суочава са пет фундаменталних изазова и ниједан од њих неће бити лако савладати.

Проблем бр. 1: Неконтролисано ширење

Данашња Европа је жртва свог прошлог успеха. Оно што је започело као ограничени аранжман за координацију производње угља и челика између шест држава, постало је разрађена супранационална организација од 28 чланица којом управља збуњујуће мноштво институција и помоћних агенција и коју паралише потреба за постизањем консензуса пре доношења сваке важне одлуке. У исто време, њене чланице су и даље независне националне државе са сопственим владама и сопственим компликованим унутрашњим политичким аранжманима. У поређењу са свим тим, сложени амерички федерални систем је „школски“ пример једноставности.

Поврх тога, како се ЕУ ширила, њено чланство је постајало све хетерогеније. Тако је, рецимо, бруто домаћи производ Немачке по становнику (реr capita) 300 пута већи него онај у Малти[1], а годишњи бруто национални доходак Луксембурга по становнику готово седам пута већи него у Литванији[2] и пет пута већи него у Грчкој.

Просторна величина, број становника и економски ресурси држава чланица су сасвим различити, а њихове појединачне културе и националне историје су ширењем Уније постајале све мање сличне. Нимало изненађујуће, ЕУ је ширењем постајала све гломазнија, све више подељена и све мање популарна. Године 2014. више од 70 процената анкетираних грађана Уније је изјавило да се њихов глас не уважава приликом доношења одлука[3], а близу две трећине је изјавило да ЕУ нема разумевања за потребе својих становника[4].

Проблем бр. 2: Распад Совјетског Савеза

Иако је нестанак Совјетског Савеза са геополитичке мапе света представљао позитиван развој догађаја, он је укинуо један од главних мотива за европско уједињење. На ЕУ се често гледа као на чисто економски и политички пројекат, а кључни део разлога за њено оснивање од самих почетака је, заправо, био безбедносне природе[5]. Са јачањем НАТО ти разлози су бледели, и укидањем Варшавског пакта сасвим нестали. Изостанак спољне опасности охрабрио је европске лидере да се више усредсреде на себичне националне бриге и да Унију виде као средство за лимитирање и обуздавање немачке доминације. (Овај потоњи циљ, готово да је непотребно рећи, остварен је у мери много мањој од жељене.)

Од раних деведесетих, чланице Уније све учесталије пледирају за развијање „заједничке спољне и безбедносне политике“[6], али никада не успевају да реализују та настојања. Данас, некохерентни европски одговор на догађаје у Украјини добро маркира изостанак тог консензуса о базичним безбедносним питањима.

Проблем бр. 3: Криза евра

Трећи проблем са којим се ЕУ данас суочава је, разуме се, криза евра.

Сада је јасно да је одлука да се установи евро као валута била колосална грешка, на шта су скептици од самог почетка упозоравали[7]. Учињено је то из политичких пре него економских разлога: како би се нагласио моменат јединства; како би се уједињена Немачка чвршће везала за европске институције, и како би Европа ухватила уједначенији економски корак са Сједињеним Државама.

Али, како су критичари већ уочили, Унији су недостајали политички и институционални механизми неопходни да би монетарна унија функционисала. Уместо тога, поборници евра су напросто претпоставили[8]да чланице еврозоне неће никада запасти у финансијске потешкоће, а ако се то и деси (као што се, наравно, и десило) биће, претпостављали су надаље они, лако креирати институције које ће са тиме изаћи на крај, а које су Унији у том тренутку недостајале.

Финансијска криза из 2008. оголила је њихове заблуде. Седам година је прошло од избијања кризе, а Унији још увек недостају политичке институције неопходне за одржање изворне монетарне уније. Ако је Грчка напусти, њен излазак ће показати да евро није незаменљив, а то ће произвести нове сумње у његове дугорочне изгледе. Ако, пак, Грчка остане у монетарној унији, а не буде могла да спроведе херкуловске реформе које сада од ње захтевају кредитори, нова криза је неизбежна.

Економска цена кризе је била енормна, али је и њена политичка цена била супстанцијална. Сваки сат који су европски лидери потрошили на то да се извуку из овог хаоса је сат који нису могли посветити изналажењу одговора на успон Кине, преокрете на Средњем истоку, дебакл Украјине, или неки од бројних и ургентних домаћих проблема.

Па и горе од тога, криза је посејала семе подела дуж целог континента, са дужницима и кредиторима који демонстрирају такав ниво ресентимана и непријатељства какав није виђен много година уназад. Уместо да искажу снажну приврженост европском јединству, чланице Уније сада покушавају да издејствују оно што желе претњама које могу урушити цео пројекат. Грчка прети „грегзитом“ не би ли искамчила концесије од својих кредитора, док Француска на сличан начин прети Немачкој како би је подстакла да макар мало ублажи своје захтеве.

Оно што следи је претња референдумом о чланству Уједињеног краљевства у Унији, којој ће прибећи британски премијер Дејвид Камерон како би испословао неке посебне уступке осталих чланица. Када више држава посеже за претњом изласком из Уније како би тиме уцениле своје претпостављене партнере, тешко да притом потврђују „сви за једног, један за све“ дух који је, сматра се, инспирисао и оправдавао пројекат ширег европског заједништва. Сувишно је рећи да је оваква ситуација последње што су креатори евра имали на уму када су предузимали тај судбоносни корак.

Проблем бр. 4: Погоршање у регионалном окружењу

Европска унија се данас суочава са озбиљним метежом на својој периферији који производи крупне последице по њу саму. Пропаст државе у Либији, Сирији, Јемену и супсахарској Африци прозвела је реке избеглица које су кренуле ка Европи, док појава Ал-Каиде, Исламске државе, и других екстремистичких покрета има забрињавајуће ефекте на муслиманску популацију у Европи. Опасност од домаћих и терориста усамљеника је често предимензионирана, али свакако није занемарљива.

Неки Европљани би данас радо опозвали свој пристанак на отворене унутрашње границе, што је било кључно постигнуће Јединственог европског акта из 1986. године. С друге стране, конфликт у Украјини потхрањује бриге за сигурност источних граница Европе. Унија до сада није била способна да се сагласи о мерама којима би одговорила на ове изазове, чиме је још једном демонстрирала своју дисфункционалност у процесу доношења одлука.

Проблем бр. 5: Истрајност национализма

Последњи изазов са којим се ЕУ суочава је трајни утицај који на популацију држава чланица врши национализам. Елите које су покренуле изворни европски пројекат надале су се да ће он трансцендирати постојеће националне лојалности, али је национализам претрајао и данас успешно крстари целим континентом. Тако би Британија следеће године могла да гласа за излазак из ЕУ (премда мислим да то није много вероватно), шкотски национализам би Шкотску могао извести из Уједињеног краљевства, а националистички сентименти настављају да се крчкају у Каталонији и другде.

Економска стагнација, висока стопа незапослености омладине и бриге око имиграције подстакли су поновни успон евроскептичних националистичких партија које одбацују базичне принципе на којима је ЕУ настала. Додајте свему томе и неповољну европску демографску слику – број становника опада, а удео средовечних међу њима се рапидно повећава – и имате рецепт за спори економски раст и нарастајуће незадовољство mainstream партијама и постојећим политичким институцијама. Ако ови трендови омогуће политичким групацијама каква је, рецимо, Национални фронт у Француској, да се домогну стварне моћи, подршка „још чвршћој унији“ ће и даље опадати.

* * *

Гледајући напред, могу се замислити три могућа лика будућности ЕУ. Према првом, европски лидери би могли изнаћи креативне начине за савладавање изазова о којима је у овом излагању било речи. Теoретски узев, храбро и одлучно вођство би могло изградити институције за подршку евру, ефективнију асимилацију имигрантске популације, и усвајање реформи које би довеле до снажнијег економског раста.

Нажалост, овај оптимистички сценарио јачања ЕУ није вероватан. Нема данас европских лидера са визијом и угледом једног Аденауера, де Гола, или Тачерове, а реформе које би омогућиле да се њихове визије пробију кроз сложену, на консензусу засновану управљачку машинерију ЕУ, потрајале би годинама.

Уместо као „још чвршћа унија“, Европа је стога вероватнија као заједница нереда и неизвесности. Прибећи ће oна палијативним решењима како би обуздала кризу евра и надати се да ће трговинским пословима са САД и Кином подупрти своју економију. По овом сценарију, који сматрам највероватнијим, EУ ће остати у игри, али ће њен значајнији економски успон изостати, подршка Унији ће опадати, а глобални утицај Европе ће наставити да слаби.

Постоји и трећа могућност. Екперимент звани Европска унија би могао кренути ка свом окончању. Излазак Грчке из еврозоне би могао успоставити опасан преседан, национални ресентимани би се могли продубити, на власт би могли доћи лидери са ауторитарнијим склоностима (што се већ десило у Мађарској), и Грчка би могла нестати у великим социјалним немирима, или нечему још горем, што би уследило. Неке европске земље би могле упрти поглед ка Москви очекујући од ње помоћ, иако са те стране вероватно не би много добиле. Ако дезинтеграција отпочне, једино питање ће бити: колико далеко ће досегнути и којом брзином ће се одвијати?

Да не буде забуне, друге две могућности –„неред и неизвесност“ или постепена демонтажа пројекта – биле би веома лоша вест за САД. Спори економски успон Европе значи спорије економско напредовање Америке, а слабија Европа би била и мање корисна САД у њиховим настојањима да се носе са надирућом Кином и турбулентним Средњим истоком. Уз то, невоље у Европи би  удаљиле америчке лидере од осталих региона и проблема у свету који, такође, захтевају пажњу и посвећеност.

Да сумирам: Од окончања Другог светског рата наовамо, стабилност и просперитет Европе су били од енормне користи за Сједињене Државе. Европска унија је била кључни елеменат светског поретка који је за Америку имао мноштво повољности. Ако су најбољи дани Уније дефинитивно иза ње, Американци ће морати да се припреме за свет који је мање стабилан, мање сигуран и мање просперитетан од онога на који су били навикли. Надајмо се да тако неће бити, иако је управо то највероватнији исход стања у којем се Европа данас налази.

Стивен Волт, један од најугледнијих савремених стручњака за међународну политику и међународне односе, професор је на Факултету за јавну управу „Џон. Ф. Кенеди“ при Универзитету Харвард.

Изворник текста: foreignpolicy.com/2015/07/16/does-

europe-have-a-future-stephen-walt-testimony-house-foreign-affairs-committee/

Приредила и са енглеског превела: Мирјана Радојичић


[1]Cf. data.worldbank.org/indicator/

NY.GNP.MKTP.PP.CD/countries

[2]Cf. en.wikipedia.org/wiki/List_of_

countries_by_GDP_(nominal)_per_capita

[3]Cf.www.pewresearch.org/fact-tank/

2014/05/12/5-key-takeaways-from-the-european-union-survey/

[4]Cf. www.pewresearch.org/fact-tank/

2014/05/12/5-key-takeaways-from-the-european-union-survey/

[5]Cf. www.amazon.com/Europe-

United-Politics-European-Community-ebook/dp/B004UBWFRQ

[8]Cf. www.nybooks.com/

articles/archives/1997/dec/04/the-euro-the-engine-that-couldnt/

Стивен Волт

НСПМ

www.vaseljenska.com/misljenja/ima-li-evropa-buducnost/

-

ГРЧКА владајућа партија Сириза суочава се са расколом, судећи по данашњим оштрим препиркама између њених водећих чланова уочи одлучивања парламента о трећем програму међународне помоћи.

Шефица парламента Зое Константопулу је критиковала министра финансија Еуклида Цакалатоса, млади Сиризе износе мишљење да би Грчка требало у потпуности да напусти еврозону, док је највећи евроскептик ове партије, Панајотис Лафазанис, позвао на национални покрет против мера штедње, због чега га је влада критиковала, преноси АФП.

У незваничној ноти грчке владе се наводи да Лафазанис најављује модел нове политичке групе, с намером да у земљу врати драхму, односно да је „изабрао другачији пут од владе и Сиризе“.

Уколико у петак рано ујутру мање од 120 Сиризиних посланика у грчкој скупштини одобри програм помоћи, премијер Ципрас би могао да објави нове изборе.

У два претходна гласања о реформама којима се условљава међународна помоћ, више од 30 од укупно 149 посланика Сиризе је одбило да одобри ново повећање пореза, смањење пензија и тржишне реформе.

„Уколико будемо имали мање од 120 посланика, логично је да влада не може да се одржи“, рекао је државни министар Алекос Фламбурарис за Скај ТВ.

Коалициону владу подржава и мала националистичка партија Независни Грци, која има 13 од укупно 300 посланика у грчкој скупштини.

Грчка влада се нада да би хитним усвајањем плана помоћи вредног 85 милијарди евра, договореног са ЕУ, Европском централном банком (ЕЦБ) и Међународним монетарним фондом (ММФ), могла да добије прву траншу помоћи пре рока, 20. августа, за исплату 3,4 милијарди доспелог дуга ЕЦБ-у.

„Тврда струја“ Сиризе, међутим, сматра да предложени споразум није у складу са предизборним обећањима Ципраса, који је на крилима противљења мерама штедње у јануару ове године дошао на власт, наводи Франс прес.

Шта ће бити, разјасниће се наредних дана. Лафазанис је одлучио да формира сопствену политичку партију. О томе је потписао заједнички проглас са још 13 Сиризиних посланика из њене такозване Леве платфомре.

Лафазанис, који се већ сматра водећим опонентом премијера Алексиса Ципраса, открио је да се упушта у формирање „широког свегрчког покрета који ће имати комитете за борбу против споразума са повериоцима, мера оштре штедње и стране контроле над земљом“.

Лафазанис је своју намеру образложио овако: „Споразум са повериоцима потписала је влада која је била изабрана да укине претходна два. То је катастрофа за грчки народ и нашу демократију.

Нов споразм ће донети још оштрију штедњу, још веће сужавање грађанских права и овековечивање стране контроле над Грчком“.

Он не крије да жели повратак Грчке националној валути – драхми.

fakti.org/globotpor/ellada/raskol-u-sirizi-lafazanis-objavio-da-formira-novu-partiju-i-da-zeli-povratak-drahme

-

АТИНА – Атина и њени међународни кредитори постигли су јутрос, након маратонских преговора, договор о трећем пакету финансијске помоћи вредном до 86 милијарди евра, који ће Грчкој омогућити да избегне банкрот и остане у еврозони.

„Споразум је постигнут. Тренутно се преговара о неким ситним детаљима“, изјавио је неименовни званичник грчког Министарства финансија после преговора у Атини који су трајали 23 сата, пренео је Ројтерс.

Грчки министар финансија Еуклид Цакалотос рекао је новинарима у Атини након састанка да су остала два или три мања детаља о којима је потребно још разговарати, али да је највећи део питања решен.

Званичници Грчке наводе да очекују да ће парламент ратификовати споразум данас или сутра, а да ће га министри финансија еврозоне одобрити у петак, што би омогућило да прва транша помоћи буде исплаћена до 20. августа, када Грчка треба да врати дуг од 3,2 милијарде евра Европској централној банци.

Атина и повериоци договорили су фискалне циљеве који ће бити услов за исплату помоћи, укључујући примарни буџетски суфицит од 0,25 одсто бруто домаћег производа у 2015, 0,5 одсто у 2016, 1,75 одсто у 2017. и 3,5 одсто у 2018.

Једна од спорних тачака у преговорима било је смањење планине ненаплативих зајмова.

Атина је желела да креира такозвану лошу банку, док су кредитори инсистирали да ти зајмови буду груписани и продати инвестиционим фондовима који улажу у хартије од вредности.

Још није јасно како је то питање решено, наводи неименовани званичник.

Тема дебате било је и оснивање инвестиционог фонда који би имао за циљ да прикупи 50 милијарди евра од приватизације, од чега би три четвртине биле употребљене за докапитализацију банака и смањење јавног дуга.

Обе стране сложиле су се да је потребно дерегулисати грчко тржиште природног гаса, наводи извор из Министарства финансија у Атини.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:561914-Грчка-постигла-споразум-са-кредиторима