понедељак, мај 21, 2018

Тагови Вести таговане са "Федерација"

Федерација

-
БиХ би сутра могла да буде под санкцијама Енергетске заједнице, а узрок је Федерација БиХ, која, за разлику од Републике Српске, није прихватила „у танчине“ договорена рјешења закона на нивоу БиХ о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије и гаса, изјавио је директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач.
Санкције Енергетске заједнице - Фото: РТРС

Санкције Енергетске заједницеФото: РТРС

Премијери Српске и Федерације Жељка Цвијановић и Фадил Новалић, поручили су да ће наредних дана активније говорити о овом питању. Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ сматра да је предложени закон ријешио питање надлежности на нивоу државе и ентитета.

Цвијановићева одговара да се морају размотрити све могућности у оквиру постављених захтјева, а да се не дозволи могући пренос надлежности.

Иако се чинило да је све договорено, закон који регулише област електричне енергије и гаса није усаглашен у ентитетима и на нивоу БиХ. Зато ће санкције Енергетске заједнице ступити аутоматски, поручио је директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач, који упозорава да БиХ више нико не узима озбиљно.

– Колико ја знам, а то је незванично је да је Република Српска подржала закон, а Федерација је све одбила и враћа се на позиције из 2015. године, иако смо усмено све усклађивали и ускладили све до задњег детаља – наводи Копач.

Копач сматра да је могуће да под санкцијама БиХ буде онемогућен извоз струје, али не вјерује да ће до тога доћи. У питање се доводе и десетине милиона евра које су намијењене енергетском сектору у БиХ. Премијер Федерације Фадил Новалић каже, ти ресурси ни до сада нису кориштени. Вјерује да ће ускоро наћи рјешење.

– Разматрали смо који је то пут да дођемо до компромиса унутар енергетске стратегије. Проблем је и даље гас, не можемо се наћи на том питању, а везано за електричну енергију све је ријешено – каже Новалић.

Премијерка Српске Жељка Цвијановић сматра да сви актери нису отворено и искрено разговарали о овом питању, али поручује да Влада Српске неће дозволити пренос надлежности и да законско рјешење мора бити у складу са Уставом.

– Постоје рјешења којима можемо испунити захтјеве ЕУ, али исто тако задржати структуру какву имамо и да се зна ко је зашто надлежан. А све остало је манипулација да су одговорне ентитетске Владе – каже Цвијановићева.

Ресорни бх. министар Мирко Шаровић сматра да је неодговорно да постигнути договор на свим странама у 99,9 одсто случаја, како каже, буде олако одбачен. Сматра да предложени закон рјешава суштинско питање надлежности на државном и ентитетском нивоу.

– То је да се методологија, када је у питању гас, за транспортну тарифу се доноси на државном нивоу, а саме тарифе у оквиру ентитета што је суштинска подјела која је задовољавала и једну и другу страну – каже Шаровић.

Цвијановићева подсјећа да не мора сваки приједлог ЕУ да буде усвојен бескомпромисно. Подсјећа да многе чланице ЕУ нису имале само једног регулатора, па опет нису биле под санцијама. Савјету министара поручује да, уколико нису способни коодинисати, овај посао у складу са договором унутар БиХ, питање усвајања закона на нивоу БиХ о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије и гаса може бити ријешено путем механизма координације.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=248114

-
Протест пред зградом Владе Федерације БиХ у Сарајеву због вишемјесечног игнорисања њихових захтјева најавила је за 13. децембар координација свих удуржења војних пензионера такозване Армије БиХ и ХВО-а, међу којима су и удружења генерала, војних осигураника, отпуштених припадника Оружаних снага БиХ.
Влада Федерације БиХ - Фото: архив

Влада Федерације БиХФото: архив

Предсједник Савеза војних пензионера у ФБиХ Шабан Хабибовић изјавио је за „Дневни аваз“ да су два пута због лажних обећања протесте отказали и да сада не одустају, те да очекује да ће пред зграду Владе ФБиХ доћи око 2.700 војних пензионера.

Он је подсјетио да је федерална влада још у мају утврдила измјене закона о пријевременом повољнијем пензионисању ових категорија, те истакао да је захтјев војних пензионера и Координације да те измјене Влада ФБиХ коначно упути у парламентарну процедуру.

– Све што тражимо јесте да се тим законским текстом врате наша раније стечена права, која су нам одузета и умањена законом из 2013. године. Ријеч је о фамозном закону бившег федералног министра за борачка питања Зукана Хелеза према којем су нам смањене пензије за око 70 до 80 одсто – појашњава Хабибовић.

Хабибовић тврди да су војни пензионери доведени на руб социјалне егзистенције.

– Ми не одустајемо од одлуке о протестима. Да нам тај дан донесу пензије, ми ћемо их одржати. Доста су нас варали, од премијера Фадила Новалића до министра Салка Букваревића – истакао је Хабибовић.

Букваревић истиче да је, на основу података Завода ПИО/МИО ФБиХ, за враћање 11.800 лица у раније право потребно 22 милиона КМ на годишњем нивоу.

– Основни проблем је што немамо 22 милиона КМ. Како је ријеч о значајним средствима, Колегијум Владе ФБиХ тражиће мишљење Међународног монетарног фонда – рекао је Букваревић.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=232995

-
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће Српска објавити сопствене податке о спорном попису становништва у БиХ.

Милорад Додик, предсједник Републике Српске

Додик је у интервјуу Политици оцијенио да Бошњаци желе да покажу да чине више од 50 одсто становништва БиХ „како би направили исламску државу“.

„У спровођењу Закона о попису, који је у принципу добар, интервенцијама и подршком чак и иностраних медијатора, нека правила која су касније усвајана, омогућила су додатне шпекулације. И тако смо добили 196.000 људи више на страни Бошњака него што је реално. Ми не тражимо ништа друго него да се примијени закон и стандарди који свуда важе, да је домицилан онај ко је овдје живио непрекидно годину дана, а тих 196.000 није“, казао је Додик.

Говорећи о предстојећем обиљежавању годишњице злочина у Сребреници 11. јула, Додик је најавио да званичне делегације из Републике Српске неће присуствовати комеморацији у Поточарима због прошлогодишњег напада на премијера Србије Александра Вучића.

„Мајке Сребренице је удружење које треба да оплакује жртве и ја то разумијем. Али те мајке су кренуле у политику. Они су политичко удружење које промовише политичко решење. Тако се могло десити да једна добра намјера премијера Вучића да прошле године оде у Поточаре буде протумачена као да им је неко ‘украо’ прошлогодишњу комеморацију“, оцијенио је предсједник Српске.

Додик је рекао да је БиХ сложена заједничка држава, односно „државна заједница двије државе – Федерације и Републике Српске“.

„За мене је Сарајево иностранство, ја тамо нисам отишао више од годину и по дана. Нећу ни отићи. То је забит која у менталном и политичком смислу вуче све назад“, рекао је Додик за Политику.

извор: www.princip.me/predsjednik-sarajevo-je-za-mene-inostranstvo-to-je-jedna-obicna-zabit-u-koju-ne-idem/03/07/2016/

-

НАВОДНО СУ СЕ ИЗЕТБЕГОВИЋ И ЧОВИЋ ВЕЋ НАГОДИЛИ, АЛИ ПРАВНИ СТРУЧЊАЦИ СУМЊАЈУ ДА ЋЕ СВЕ ИЋИ ЛАКО

  • Тврди се да би уштеде биле до 50 посто садашњих трошкова. Јер, уместо садашњих десет влада, парламената и стотинак разних министарстава, агенција, дирекција и завода – добио би се троструко мањи број тих институција

        УНУТРАШЊА реорганизација Федерације БиХ кроз смањење постојећих кантона спроводива је иницијатива уколико СДА и ХДЗ обезбеде политичку сагласност, али пре свега осигурају да нови кантони не буду формирани на етничкој основи.

        Овакав став деле домаћи уставни експерти, од којих су неки, као чланови Експертне независне групе, раније учествовали и у изради нацрта новог устава ФБиХ (који у парламенту БиХ још није усвојен).

        Наиме, Бакир Изетбеговић и Драган Човић, председници СДА и ХДЗ-а и номинални лидери бошњачког и хрватског народа у БиХ, у протеклом периоду постигли су висок степен сагласности када је у питању начин решавања хрватског питања те реорганизација Федерације БиХ, а такав став номинално је изнесен и на конференцији „Европска будућност БиХ – 20 година Дејтона“, одржаној недавно у Бриселу.

        Несумњиво, самим чином овакве реорганизације Федерације, која је и уставна и политичка, у већем делу БиХ био би знатно смањен административни апарат, а уштеде би биле енормне (наводно до 50 посто садашњих трошкова!). Наиме, уместо садашњих десет влада, парламената и стотинак разних министарстава, агенција, дирекција и завода, добио би се троструко мањи број тих институција.

        Но, да цео овај осетљиви процес неће ићи нимало једноставно, сматра и Касим Трнка, еминентни професор уставног права из Сарајева и члан Експертне групе.

        Трнка подсећа да је њихова група већ при изради нацрта новог устава ФБиХ, који такође предвиђа смањење броја кантона, наилазила на велики отпор у срединама с хрватском већином, али и у онима с бошњачком.

        „Ово је врло осетљиво питање и расположење на терену је такво. По мом мишљењу, федерализација јесте решење, али на регионалним, економским и другим критеријима, па тек онда националним. Ако би то било стварање кантона на искључиво етничкој основи, то је неприхватљиво и водило би даљој дестабилизацији БиХ“, уверен је Трнка.

        Његов колега из Експертне групе Вехид Шехић упозорава да се при могућој реорганизацији Федерације морају испоштовати одређени принципи.

        „Ми у нацрту нисмо ни говорили колико кантона, јер то није уставна материја, него предмет посебног закона. Али, према нашим размишљањима, то би могло бити пет кантона, можда и четири“, каже Шехић.

        Он закључује да је иницијатива изводива, али би најпре било нужно усвојити нови устав ФБиХ на основу нацрта који је група припремила.

        Слично размишља и Славо Кукић, универзитетски професор из Мостара и добар познавалац политичких кретања у БиХ. Он закључује како је све изводиво ако постоји политичка воља, но није сигуран да у овом случају и постоји.

        „Нисам сигуран како ће ићи прича о реорганизацији кантона, јер има делова БиХ које је напросто немогуће поделити по етничкој матрици. Али ако се за то има сагласност СДА и ако се прибави сагласност СББ-а, створиће се претпоставке, иако за ову врсту приче треба нешто више од пуке парламентарне већине“, закључује Кукић.

        Берислав Јурић, уредник мостарског портала Бљесак, каже како је питање како ће ствари бити решене у пракси.

        „Тврдња бошњачког члана Председништва БиХ да ће следеће године, и то до лета, бити решено хрватско питање, да ће се ујединити неке жупаније те решити питање ,Сејдић и Финци’, звучи као готова ствар. Но, ако се узме у обзир да је Изетбеговић рекао како се то ,може’ догодити, не значи и да хоће. Барем не тако брзо како је он зацртао“, истиче Јурић.

        Независне новине

извор:fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/u-federaciji-bih-ponovo-aktuelni-reorganizacija-i-megakantoni

-

У чак 155 насеља у Федерацији БиХ, у којима су, према подацима пописа становништва 1991. године, живели готово искључиво Срби, данас нема ниједног становника. Све куће су закључане, напуштене или током рата сравњене са земљом. У овим насељима, пре рата деведесетих, живело је између неколико стотина и неколико десетина становника. Неколико села имало је само једног или два житеља попут Срнетицe у Дрвару, Балбашића у Трнову или Мијачице у Кључу. Економиста Мирослав Здравковић до ових закључака дошао је упоређујући податке прикупљене пописом 1991. године и последњег пописа становништва у БиХ спроведеног 2013. године. На том последњем попису грађани БиХ изјашњавали су се и о националној припадности, али ти подаци, до сада, нису објављени, тако да још није јасна етничка структура. Не заборавимо да су, усред крвавог грађанског рата, и многа муслиманска села испражњена, а да су њихови становници пресељени у друге крајеве.

Здравковић је, зато, анализирао податке који се односе на некадашња претежно српска насеља, која данас немају ниједног становника. Јасно је, међутим, да је то само део Срба који су напустили ову територију од 1991. године наовамо, и то не само због грађанског рата деведесетих, већ и због тешких економских прилика или других разлога. Из планинских села и неразвијених места беже сви, без обзира на националну припадност.

Најновији статистички подаци из БиХ указали су и на то да је у 155 пустих босанских насеља, пре 24 године, живело укупно 12.113 Срба. У чак 87 насеља, почетком деведесетих, живели су искључиво Срби. Није било ниједног становника који се тада изјаснио као Хрват, муслиман па чак ни као Југословен.

Срби су, 1991. године, како каже Здравковић, чинили већину у 698 насеља у БиХ која су бројала 196 хиљада становника (168.000 Срба). Број становника у овим насељима се, указује Здравковић, смањио за више од 100.000, а још се не зна њихова национална припадност. Такође, попис у Хрватској завршен је пре четири године, али још се не објављују подаци о националној структури мањих места и села, што знатно отежава склапање реалне слике о променама у етничком саставу становништва у подручјима где су, пре ратова деведесетих, живели Срби, упозорио је Саво Штрбац, председник информационо-документационог центра „Веритас”. Ипак, ова организација прикупила је податке о 13 некада српских насеља у Хрватској у којима, према подацима пописа из 2011. године, живи знатно мањи број становника.

Када се посматра Босна и Херцеговина, 155 пустих насеља налази се на територији 34 општине. Највише испражњених села налази се у општинама Бугојно (17), Доњи Вакуф (15) и Вареш (15). Потпуно је празно 12 села општине Вареш, 10 насеља око Бихаћа, осам гламочких насеља, као и седам у Горажду. Насеље Бријесница Горња, у општини Лукавац, пре рата имало је чак 571 становника, од чега се 560 изјаснило као Срби. Сада су све куће празне. За 22 године (од 1991. до 2013) Лохово код Бихаћа напустило је 706 становника. Чак 640 било је српске националности. Угашена су сва светла и у насељу Чемановићи на Палама које је пре рата бројало 242 становника од којих је живео 171 Србин. У насељу Бухотина на Илиџи иселио се 131 становник, од којих је 94 српске националности.

Ови подаци не изненађују Душка Беловића, председника Удружења Срба из БиХ.

– Чак 750.000 Срба иселило се из Босне и Херцеговине за време и после грађанског рата. Око 200.000 њих задржало се у Србији, док се остатак расуо по целом свету. Чињеница је да су поједини делови Босне апсолутно бесперспективни и сви беже из њих. Није битно које су националности. Велики проблем настаје због чињенице да не постоји план повратка Срба на територију Федерације БиХ – изјавио је Беловић за наш лист уз напомену да је ситуацију могуће променити само уз ширу акцију подстицану и финансирану од стране европских институција.

Беловић упозорава да је ситуација веома напета у већим градовима. Он је рођен у Мостару у којем је пре рата живело 25.000 Срба, а међу њима је био велики број образованих који су живели у урбаној зони града.

Душко Беловић и Мирослав Здравковић плаше се да, иза евентуалног скривања података о националном саставу становништва БиХ, прикупљених на попису 2013. године, стоји намера да се сакрију праве размере етничког чишћења на одређеним просторима.

– Могуће је да су се у неким насељима у Федерацији, у којима су живели искључиво Срби, доселили нови становници који нису српске националности. Слика ће нам бити јаснија када сазнамо национални састав становништва. Можемо да узмемо као пример општину Гламоч која је пре рата имала око 12.500 становника, а од тога 10.000 Срба. Сада на територији ове општине живи свега 4.000 људи – објашњава Здравковић.

Срби су, како каже наш саговорник, много више живели у селима него Хрвати или муслимани.

– Пред почетак грађанског рата процењено је да су Срби живели на 70 одсто територије Босне и Херцеговине. Поделом БИХ на два ентитета легализовано је етничко чишћење Срба са територије од 10.000 квадратних километара што је једнако са површином Косова и Метохије. Када томе додамо територију у Хрватској, са које је, после операције „Олуја”, протерано око 250.000 Срба, испада да смо изгубили три Косова! – речи су Мирослава Здравковића.

Према подацима пописа из 1991. године на садашњој територији Федерације БиХ живело је 479.000 Срба, а на територији Републике Српске, пре рата, живео је готово исти број муслимана (475.000).

Тек када статистичари Босне и Херцеговине објаве национални састав садашњег становништва свима ће постати јасније колико је ситуација промењена и да ли је Дејтонски споразум, осим мира, наметнуо не само Србима, већ и муслиманима и Хрватима селидбу из предела у којима су њихови преци живели.

Познат национални састав хрватских жупанија, али не и сваког села

Када се упореде пописи из 1999. и 2011. године, у Хрватској живи готово 400.000 Срба мање, подаци су Државног завода за статистику Хрватске. Ипак, према подацима „Веритаса”, још се не зна у којим је насељима број Срба драстично опао јер је објављен само национални састав становништва на нивоу жупанија, али не и у свим местима појединачно. Ипак, „Веритас” је издвојио 13 доленабројаних села код којих је уочљива драстична промена броја становника, а вероватно и етничког састава.

Село Доњи Скрад, према подацима пописа из 1991. године имало је 99 житеља (94 Србина), а двадесет година касније у овом месту побројано је 19 људи. У селу Комић (општина Кореница) пре рата је живело 153 становника (152 Србина), а 2011. године ово место имало је само 20 становника. Глогово (општина Грачац) 1991. године имало је 66 житеља (65 Срба), а данас их је 11.

Број становника у месту Дољани (општина Врховина), за двадесет година смањио се са 548 (535 Срба) на само 95.

У месту Зрмања (општина Грачац), 1991. године живело је 69 људи (68 Срба), а сада их је 21. У Паланци, у истој општини, пре рата је имало 84 становника (82 Србина), сада их је 19.

У месту Голубић (општина Книн) број становника смањио се за две деценије за око 400 (1991 – 1.424 становника, 2011 – 1.029 становника), али је зато број Срба пао са 1.389 на 252 повратника (подаци „Веритаса”). Број становника у селу Радљевац (општина Книн) смањио се са 387 житеља (384 Србина) на 75, колико их је било 2011. године. За скоро четвртину мањи је број становника у Мокром Пољу, у истој општини. Од 803 становника (801 Србин) остало је 227 непознатог националног састава. У Шашу (општина Костајница) живело је 735 становника (601 Србин), сада их је 307. драстично је пао и број становника у Лушчанима код Петриње. Од 670 житеља (648 Срба) остало је 163. У Кијанима (општина Грачац) пре рата је живело 222 становника (217 Срба), а према резултатима последњег хрватског пописа, сада ово место броји 56 становника.

Јелена Попадић

(Политика)

www.nspm.rs/hronika/politika-u-155-naselja-u-federaciji-bih-u-kojima-su-pre-rata-ziveli-gotovo-iskljucivo-srbi-danas-nema-nijednog-stanovnika.html