уторак, август 21, 2018

Тагови Вести таговане са "„Фијат“"

„Фијат“

-
Радници преносе да се помоћ дели тако што председник синдиката Зоран Марковић кроз фабрику носи кесу с новцем и броји паре * Синдикалци у Фијату тврде да је новац обезбеђен из интерног фонда, али и из средстава Савеза самосталних синдиката Србије * Орбовић: Нисам у току. Можда им је новац дао Синдикат металаца

Руководство Самосталног синдиката у крагујевачком Фијату почело је јуче да дели по 18.000 динара радницима који су летос 16 дана штрајковали, захтевајући, поред осталог, повећање зарада и боље услове рада.

 

Odakle Fijatovom sindikatu četvrt miliona evra?

                                                                                                                                     Фото: ЕПА/ СРДЈАН СУКИ

 

Ову помоћ, односно неку врсту надокнаде за дане проведене у штрајку, за које сходно Закону о штрајку, Фијат не даје плате, добиће око 1.600 радника, од чега је већина штрајковала све време, док ће они који су у штрајку провели само део времена, добити пропорционално мањи износ. На основу података о броју радника и износу помоћи коју су добили, произилази се да ће синдикат радницима поделити око 240.000 евра.

Како наводе извори Данаса из фабрике, помоћ се дели тако што председник Самосталног синдиката у Фијату Зоран Марковић кроз производне погоне носи пуну торбу пара, док крај њега иду двојица сарадника са списковима радника којима треба да се исплати надокнада. Како се процењује, биће потребно чак десетак дана да се сав новац подели.

Одакле долазе кесе новца, није јасно. У Самосталном синдикату тврде да средства деле из наменског Штрајкачког фонда. Али, одакле једном фабричком синдикату четврт милиона евра у кешу? Ово питање у Крагујевцу изазива бојазан да су тај новац обезбедили или држава или компанија Фијат Крајслер. И једнима и другима у интересу је да Самостални синдикат, који је по многима штрајк окончао трулим компромисом, којим ни изблиза нису испуњени захтеви радника, колико – толико сачува образ и значај међу радницима, као пожељни социјални партнер и убудуће.

Секретар Самосталног синдиката у Фијату Саша Ђорђевић јуче је за наш лист категорички рекао да менаџмент Фијата и надлежни државни органи немају никакве везе са новцем за штрајкаче, већ да су средства обезбеђена из фабричког, али и Штрајкачког фонда Савеза самосталних синдиката Србије. Председник СССС-а Љубисав Орбовић, међутим, о томе не зна ништа.

Како нам је јуче рекао, он „није у току“ са оним што се тренутно дешава у Фијату, те да је то „ствар фабричког синдиката“. Орбовић каже да не зна да ли Самостални синдикат у Фијату добија новац из фонда СССС-а, да „можда новац добија из фонда Синдиката металаца“.

„Заиста не знам о чему се ту ради, потпуно сам изван те приче“, рекао нам је јуче Орбовић, коментаришући синдикалну исплату која се мери стотинама хиљада евра.

Председник Савеза синдиката металаца Србије Зоран Вујовић такође „није у току“.

„Обратите се председнику Синдиката у ФЦА Србија Зорану Марковићу“, рекао нам је Вујовић. Марковић се, међутим, јуче није одазивао на наше телефонске позиве, а није одговорио ни на поруку у вези овеј теме.

Повереник УГС „Независност“ у ФЦА Србија Зоран Станић уверен је да су паре „сигурно стигле од менаџмента Фијата“, што је, према његовим речима, део још летос започете игре те две стране.

– Самостални синдикат је синдикат пословодства ФЦА Србија, и у том својству је летос прискочио у помоћ послодавцу да би га фингираним штрајком спасао од стварне побуне незадовољних радника. Сада им послодавац узвраћа тако што им даје новац за исплату надокнада – истиче Станић, напомињући да је премијерка Ана Брнабић представницима запослених у ФЦА Србија летос отворено рекла да држава не може финансијски да их подржи, јер се томе противи администрација ЕУ.

Додаје да тренутно не сме ништа да предузме, јер би га радници, којима треба сваки динар, „линчовали“ ако би угрозио текућу расподелу надокнада за време проведено у штрајку. Чим тај новац буде подељен, огранак УГС „Независност“ у ФЦА Србија ће, наводи Станић, поднети захтев да се Самосталном синдикату одузме репрезентативност.

– Синдикат постаје репрезентативан, између осталог и на основу тога што своје активности финансира из сопствених средстава. Како је у конкретном случају више него очигледно да Самостални синдикат није независан од послодавца и да своје активности не финансира из сопствених средстава, то су се стекли услови да поднесемо захтев да се том синдикату одузме репрезентативност – сматра Станић.

Наш лист је јуче овим поводом контактирао и управу Фијата у Србији, али из менаџмента те фабрике никакав одговор нисмо добили.

www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356349

-

Након тронедељног колективног годишњег одмора, радници крагујевачког Фијата почетком ове недеље вратили су се на радна места. Међутим, тензија око тога да ли је тронедељни јулски генерални штрајк био „намештен“ или не, међу радницима и њиховим синдикалним представницима и даље траје с обзиром на то да није испунио очекивања запослених.Sržan Ilić: Štrajk radnika u Fijatu

Сржан Илић: Штрајк радника у Фијату
Фото: Сржан Илић / Штрајк радника у Фијату

Многа питања су остала отворена. Због чега је синдикално вођство прихватило повећање плате које је мање од износа који су радници договорили као минимум који би прихватили? Зашто је потписан протокол с Фијатом у коме италијански аутомобилски гигант тражи да се радници у наредне три године суздржавају од штрајка када је то противзаконито?

Зоран Станић, председник синдиката Независност у Фијату, каже за Инсајдер да су радници огорчени због исхода штрајка, као и да је уверен да је штрајк био намештен од почетка.

„Незадовољство радника платом и условима рада је било евидентно, а Самостални синдикат је радио минимално да се било шта на том пољу уради. Након што се појавио наш синдикат који је почео да добија подршку радника и који је био спреман да иде до краја, Самостални се активирао и покренуо штрајк“, каже Станић за Инсајдер.

Као аргумент да је штрајк био намештен он наводи управо то што је почео пред годишњи одмор и то у месецу у коме је било предвиђено само девет радних дана.Fijat

Фијат
Фото: Срђан Илић / Фијат

„Изабран је најгори могући тајминг за штрајк. У јулу је било предвиђено девет радних дана, а рађено је осам, што значи да Фијат штрајком није изгубио готово ништа. Такође, било је предвиђен колективни одмор за свега месец дана, тако да штрајк не би свакако могао да се продужи. Самостални синдикат је штрајк покренуо да га ми не бисмо покренули што Фијату није одговарало, јер смо ми говорили да ћемо ићи до краја“, истиче Станић.

С друге стране, представник Самосталног синдиката у Фијату и председник Штрајкачког одбора Зоран Марковић каже за Инсајдер да је његов синдикат урадио оно што је било максимално у том моменту с обзиром на то да му је речено да ће Фијат напустити Србију, чиме би, према његовим речима, многе породице у Крагујевцу остале без значајних прихода.

Такође наводи да Фијатов захтев да се радници суздрже од штрајка у наредне три године није важећи јер је противан Уставу и закону и не може бити унет у колективни уговор.

„Нама до краја године предстоје преговори за нови колективни уговор. То што је Фијат тражио је дефиниција противна Уставу. У колективни уговор не можете да ставите тако нешто, нити да се одричете својих уставних и законских права. Ја то нећу потписати“, каже Марковић за Инсајдер, додајући да не може да нам да на увид протокол јер је Фијат то тражио.

„Не знам ни зашто је уговор са Фијатом тајан. Противим се таквој пракси“, истиче председник Самосталног синдиката у Фијату.
Одакле новац за раднике који су штрајковали?

Самостални синдикат ће свим радницима који су учествовали у штрајку исплатити по хиљаду динара по дану штрајка.

Станић каже да ће бити занимљиво утврдити одакле Самосталном синдикату средства да исплати толики новац радницима.

„Пред одмор је од 50 до 100 људи напустило Самостални. Они сада покушавају да зауставе тај тренд, јер људи нису ништа добили овим штрајком. Међутим, по мојој рачуници, уколико буду исплатили око 150 евра по раднику, њима треба бар 240.000 евра. Одакле њима тај новац ако је месечна чланарина три евра по раднику. Они би морали пет година да не троше новац из штрајкачког фонда да би то исплатили“, каже Станић за Инсајдер износећи сумњу да су добили новац од државе да би купили социјални мир у фабрици.

Pregovori o Fijatu Foto: Beta, Slobodan Miljević
Преговори о Фијату Фото: Бета, Слободан Миљевић

Марковић такве оптужбе одбацује, истичући да његов синдикат добија донације у те сврхе, чак и од неких европских синдиката.

„Многи синдикални представници у Европи ће се солидарисати и дати новац у те сврхе. Нама чак од људи стижу и уплате од по 100 евра. Ја немам информацију да ће нам држава било шта дати. Волео бих да нам дају паре, али немам тај податак,“ објашњава Марковић за Инсајдер.

Запослени у ФЦА Србија ће борбу за веће зараде и боље услове рада моћи да наставе већ крајем ове године за када је најављен почетак преговора о новом колективном уговору којим ће бити дефинисан и њихов материјални и радни положај и статус у наредне три године.

Преговоре ће и даље водити Самостални синдикат јер Независност још није прихваћен као репрезентативни синдикат, иако Станић истиче да имају потребан број чланова, што руководство Фијата, како каже, одбија да региструје.
Шта је Штрајкачки одбор договорио са Фијатом и Владом Србије

Споразумом између Штрајкачког одбора радника Фијата и италијанске компаније, предвиђено је да се сваке године у фебруару плате запослених у ФЦА усклађују са пројектованом инфлацијом, коју објављује НБС.

Према том договору, од августа ове године плате ће бити повећане 2,2, а у 2018. години повишица ће бити 4,5 одсто.

Такође, биће основана Комисија за техничка мерења која ће се бавити оптерећењем радника, а у којој ће бити чланови синдиката и пословодства ФЦА, као и технички стручњаци из седишта компаније. Комисија би требало да почне да ради у септембру ове године.

Споразумом је предвиђена и исплата половине новогодишњег бонуса у августу, док ће друга половина бити исплаћена у децембру, као и накнаде за превоз.
Шта су радници тражили?

Радници су тражили да се зараде повећају са 38.000 на 45.000 динара, да се приме нови радници или на другачији начин организује рад јер један радник обавља неколико операција и ради уместо два или три запослена који су на одсуствима.Тражили су и покриће трошкова које има радник због доласка на посао ван стандардног радног времена када нема јавног превоза, односно пре пет или после 22 часа.

insajder.net/sr/sajt/tema/6503/Sindikalni-predstavnici-za-Insajder-Da-li-je-%C5%A1trajk-u-Fijatu-bio-name%C5%A1ten.htm

-
Крагујевац – „Фијат” претендује да постане највећа српска тајна и са првог места потисне причу о гробу команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића. Не само да су јавности и даље непознати детаљи уговора из 2008. већ се сада не зна ни шта тачно стоји у споразуму који су пословодство компаније, Влада Србије и представници Самосталног синдиката потписали 25. јула ове године у Београду.

507856983515460b61097f874324748_640x453-610x330

Према речима Зорана Марковића, председника Самосталног синдиката у фабрици аутомобила, радници ће добити повишицу од 9,5 одсто. Према информацијама из владе, реч је о повећању плата од 6,7 одсто из два дела. А према извештајима неких медија, плате радника „Фијата” ће бити усклађиване са инфлационим токовима у нашој земљи.

Зоран Марковић је свестан да има незадовољних, али истиче да је потписивање споразума било једино излазно решење. У овом тренутку није било алтернативе, рекао је Марковић за агенцију Бета.

Међутим, у синдикату „Независност”, другом по величини у крагујевачкој фабрици, такође репрезентативном, незадовољни су епилогом преговора.

„Нисмо видели никакав споразум, чувају га као змија ноге, ако је у Београду уопште нешто потписано”, каже за „Политику” Зоран Станић, председник „Независности” у фабрици аутомобила. „Ако је нешто и потписано, ми бисмо то морали да видимо, да знамо како да се понашамо”, додаје Станић, који је одлуком представника већинског Самосталног синдиката, дан-два уочи почетка преговора, искључен из штрајкачког одбора.

„Самостални синдикат је одлучио да прихвати понуђено и само је информисао раднике да је ствар готова, да је постигнут договор. Радници нису имали могућност да се изјасне, а ми из ’Независности’ смо били искључени из преговора”, наводи овај синдикални лидер.

Тронедељни штрајк у „Фијату” изненада је прекинут 18. јула увече, после разговора премијерке Ане Брнабић са представницима Самосталног синдиката у Скупштини града Крагујевца.

Иако је одлуку о прекиду штрајка назвао преседаном, будући да ниједан од радничких захтева није испуњен, Зоран Марковић, председник штрајкачког одбора из Самосталног синдиката, рекао је да је то учињено зато што „сви желимо да ’Фијат’ настави да послује у Србији”.

Радничке захтеве су, подсетимо, заједно усагласила оба синдиката у „Фијату”. Прво, да се реорганизује производни процес како би се запослени растеретили обавеза које су преузели од средине прошле године када је угашена једна смена, а онда и да се бруто основица, са 38.500 динара, увећа на 50.000. Трећи и четврти захтев су се тицали исплате бонуса за ефикасност остварену у 2016. и надокнаде за превоз до фабрике између 22 сата увече и пет ујутру, када у Крагујевцу нема градског превоза.

Шта је и у којој мери од овога испуњено, остало је нејасно и по обраћању премијерке Ане Брнабић новинарима 25. јула у Влади Србије. Како је објаснила њена саветница за медије, текст споразума није могуће видети зато што је таква „корпоративна политика компаније ’Фијат’”.

На својеврсни „завет ћутања” учесника у преговорима, радници крагујевачке фабрике аутомобила реаговали су гунђајући, свесни да ништа не могу да промене. „Џабе смо штрајковали, ништа нисмо добили, чак ни оно што нам је с почетка било нуђено, а ко зна шта ће даље бити са нама и да ли ћемо сносити неке последице”, каже један од запослених, наводећи да због фабричког кодекса понашања не може да говори под својим именом.

У мору догађаја који су пратили генерални штрајк у „Фијату”, који је почео 27. јуна, заборављена је изјава коју је тог дана, на конференцији за новинаре у Крагујевцу, дао Зоран Марковић из Самосталног синдиката: „На штрајк смо се одлучили после шестомесечних неуспелих преговора са пословодством компаније.” Дакле, овај синдикат је у преговоре око услова рада, плата, бонуса и надокнада ступио још почетком године.

Бране Карталовић / Политика

www.vaseljenska.com/ekonomija/zavet-cutanja-o-fijatu/

-
Председница Владе Србије је после разговора с представницима „Фијата“ сазвала конференцију за медије на којој није могуће постављање питања

 

 

Председница Владе Ана Брбанић баш „нема среће“ с наступима у јавности пошто је после афере стенограм добила критику Удружења новинара Србије уз поруку да више не зове новинаре на догађаје на којима ће им бити ускраћена прилика да поставе питања.

Удружење новинара Србије је, наиме, навело да су извештачи обавестили то удружење да после прекјучерашњег потписивања споразума између руководства „Фијат аутомобила Србија“ и председника Самосталног синдиката те компаније, којем су присуствовали премијерка Брнабић и министар привреде Горан Кнежевић, нису имали могућност да питају нити да виде текст споразума.

– У позиву из Владе новинарима су најављене изјаве медијима, а после потписивања споразума кратко им се обратила премијерка, која је напоменула да нико неће одговарати на додатна питања како се не би угрозио постигнути компромис. На питање новинара зашто им није послато саопштење са догађаја, већ су присуствовали догађају без права да поставе питања, одговорено је да ће им на питања бити накнадно одговорено – навео је УНС.

– Не бих волела да се питањима отварају неке теме о којима је постигнут компромис. Сви ћемо бити на располагању за сва питања у наредном периоду, биће све потпуно транспаренто – изјавила је Брнабићева после потписивања, док је на питање УНС зашто новинарима није омогућено да поставе питања, када ће и од кога добити одговоре за које су ускраћени, из кабинета премијерке је речено да је „договор свих страна био да се медијима обрати само Брнабићева“.

Премијерка јуче није одговорила на поруку Курира с питањем да ли ће убудуће уважити критику УНС.

Правдање

СПОРНИ ГЕСТ

Премијерка Брнабић је на почетку мандата за америчку агенцију Блумберг наводно изјавила да ће Србија, уколико буде морала да бира између ЕУ и Русије, изабрати Унију. Њена изјава је изазвала буру реакција, нарочито руске стране, због чега је руском амбасадору у Београду Александру Чепурину дала стенограм свог интервјуа. Иако је објашњавала да се није правдала, и тај гест су поједини министри, попут Зоране Михајловић, осудили, наводећи да је можда пре требало стенограм да преда члановима Владе.

Курир / Е.К.

Фото: Фонет

www.kurir.rs/vesti/politika/2886661/ni-reci-o-fijatu-ana-brnabic-zvala-novinare-ali-zabranila-pitanja

-

Договор је, тврди премијерка Брнабић, одличан, али не може да открије какав је. У Фијату неће да кажу. Радници не знају шта је у њихово име договорено, синдикалци беже од медија. Шта уопште знамо о фамозном „договору“?

„Ми смо замајац борбе за боља радничка права“, тако су пре недељу дана говорили радници Фијата. Данас кажу: „Ово је превара столећа“. Осећају се изигранима. Након 16 дана штрајка, синдикат и пословодство су уз посредство државе потписали споразум, али шта у њему тачно пише, нико од радника и синдикалаца са којима смо разговарали и даље није видео.

„То је политика, како другачије да назовем тај безобразлук“, одговара нам револтирано један од радника. Његов колега додаје да су сада убеђени у то да је све било унапред договорено. „Отишли су за Београд, све време преговора нисмо знали ни шта је понуђено, ни да ли је понуђено, ни шта ћемо да добијемо. Можда су питали пет-шест својих чланова да ли су сагласни са условима који су понуђени, али остале људе су само у понедељак у шест ујутру сачекала излепљена обавештења по погонима да су прихваћени услови Фијата који нису имали алтернативу“, прича запослени који, као и његове колеге, због страха од одмазде више не говори за медије под именом и презименом. (Обавештење које су на огласној табли затекли радници Фијата можете пронаћи испод овог текста у пдф формату)

Шта су тачно добили, нису могли да питају ни колеге из Самосталног синдиката, јер од потписивања споразума „никога од њих не могу да пронађу, зато што беже од људи“. Беже и од медија, чини се, јер се председник Самосталног синдиката Зоран Марковић, који је као представник радника потписао споразум, на телефон није јављао, нити је одговарао на поруке.

На питања нису одговарали ни приликом потписивања споразума, јер премијерка Ана Брнабић није желела „да се питањима отварају теме око којих је постигнут компромис“, како тај компромис не би био угрожен. Напоменула је, међутим, да ће у наредном периоду сви бити на располагању за сва питања, али тај период, судећи према одговорима које смо у Влади Србије и Фијату добили, још није дошао. Из Владине канцеларије смо добили само неиспуњено обећање да ће нам пронаћи адекватне саговорнике, док су у Фијату кратко одговорили да нам, према корпоративним правилима, не могу ставити споразум на увид, нити одговорити на додатна питања.

Колико је повећање?

Према ономе што су могли да сазнају са огласних табли, радници Фијата су у преговорима са пословодством добили повећање плате од 9,54 одсто, и то 3,15 одсто од првог августа и 6,39 одсто од фебруара, као и обећање да ће се у фебруару сваке године врши усклађивање плата с инфлацијом. Из Владе, међутим, другачија порука. Они у саопштењу наводе да је договор да ће се плате повећавати наредне три године у складу са инфлацијом, те да ће у августу бити веће за 2,2 одсто, а у фебруару следеће године 4,5 одсто.

Штрајк узалуд?

Одакле разлика у процентима, нико није могао да објасни, па радници не знају која је од те две информације тачна. Ипак, чврсти су у ставу да је и једна и друга понуда понижавајуће мала, јер чак и да је тачна информација коју су добили од синдиката, то повећање износи око 3.500 динара, и то из два пута. „Проблем Фијатових радника је у томе што су на минималцу. Требало би прво да се направи један скок, да радник добије плату од које може да живи, па да се онда прати инфлација“, каже за ДВ Зоран Станић из синдиката „Независност“.

„Нема рационалног објашњења зашто се зараде не повећавају“, слаже се и Марио Рељановић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета Унион. Он објашњава да усклађивање с инфлацијом практично значи да зарада не расте, него остаје иста у реалним оквирима. „С друге стране, ми и даље не знамо шта се дешава са разликом између субвенција које Фијат добија од државе и зарада које даје, јер ако имате бруто плату триста евра, а добијате осамсто евра субвенција, то је петсто евра разлике. За 2.000 радника, то је милион евра месечно. Да ли Фијат зарађује самим тим што постоји у Србији?“

За синдикат Независност ни остатак понуде није прихватљив. Комисија за техничка мерења коју је Фијат обећао оснива се, кажу, како се проблем преоптерећености не би решио, а када је у питању бонус, споразум их је вратио корак назад. Понуду да им се бонус ефикасности исплати у фебруару су, причају синдикалци, већ имали на столу, а сада имају само обећање да ће бонуси бити тема преговора о новом колективном уговору. Накнада за превоз би требало да буде удвостручена на 120 динара дневно, што не помаже много радницима друге смене. „Људи у граду плаћају 60 динара аутобуску карту у једном правцу. Ако добију 120, тиме не могу да плате такси, а не постоји други превоз у то време“, прича Зоран Станић.

Стиже нови колективни уговор

Опречне информације које су током преговора стизале од Владе и синдиката, отвориле су и питање новог колективног уговора. У саопштењу Владе Србије прво је наведено да су запослени пема споразуму добили нови колективни уговор, али је синдикалац Зоран Марковић касније објаснио да ће се о садржају новог колективног уговора тек разговарати. Нови колективни уговор је, према речима представника државе и синдиката, гаранција да компанија неће отићи из Крагујевца. То је и „највећи значај потписаног споразума“, кажу из синдиката, а из Владе Србије додају да је договор „одличан показатељ да је Србија добро место и за домаће и за стране инвеститоре, што доприноси даљем економском расту и развоју земље“.

„То је још једна бесмислена порука“, сматра Рељановић. „У закону пише да у сваком тренутку свако може да иступи из сваког колективног уговора и да тај колективни уговор у року од шест месеци престане да важи, тако да нема апсолутно никаквог разлога да они остану још три године, осим ако постоји неки бочни договор да ће се субвенције наставити, а ово је било потребно да би неко изашао као победник“, прича Рељановић.

Уздржавање од штрајка

Уколико нови колективни уговор и није потписан, у њему би, према саопштењу Владе Србије, требало да се нађе тачка којом радници обећавају да ће се наредне три године уздржати од штрајка. „Ако се таква формулација буде нашла у колективном уговору, одмах ће бити поднета Уставном суду на оцену уставности и законитости, јер то је врло очигледно – право на штрајк је гарантовано и не можете га се одрећи“, објашњава Рељановић.

Чему онда таква ставка? Она је веома корисна као упозорење радницима да то што се десило не би требало да понове, слажу се наши саговорници. „Пошто је правно ништава, она има искључиво политичку сврху. Дакле, морате на неки начин да изађете пред инвеститоре који ће рећи ‘ви сте нама обећали дивљи запад, а овде се дешава нешто уређено’. Онда ће држава рећи ‘али послали смо јасну поруку да то тако не може’“, прича Рељановић.

Према закону или не, штрајка барем до јесени неће бити. Потписивањем споразума овај штрајк је окончан, а уколико би радници сами наставили обуставу рада, према закону би били дужни да плате сву штету коју проузрокују послодавцу. Једина опција јесте да покрену нови штрајк – већина радника или неки други синдикат. Већину радника је, кажу, међу 2.000 запослених у „Фијату“ готово немогуће скупити, али из синдиката Независност поручују да би они били спремни да поведу нову борбу. „Али ту се јавља нови проблем. Да смо и одмах након потписивања споразума предали захтев за штрајк, морамо да чекамо пет дана да бисмо га организовали, а производња стаје већ у петак, јер идемо на колективни годишњи одмор, тако да су нам руке везане што се тиче јула и августа“, прича Станић.

Ипак победа?

Колико ће радницима бити до штрајка и након годишњег, вероватно ће зависити и од тога колико ће због претходне обуставе рада остати кратки. Наиме, у обавештењу које су затекли на огласним таблама, наводи се да је став синдиката да се запосленима који су учествовали у штрајку у другој половини септембра из штрајкачког фонда исплати помоћ у износу од 1.000 динара по дану штрајка. Коме и да ли такав фонд уопште постоји и може ли то да покрије – још једна непознаница.

„Обично кад се седне за преговарачки сто, па кад послодавац пристане на повећање плате, онда се прича шта са радницима који су изгубили дневнице. При том је ово била грешка Фијата, јер да су они хтели да седну први дан, било би решено првог дана. А тај штрајкачки фонд, колико ја знам, не постоји, тако да највероватније неће ништа бити исплаћено, јер је интерес послодавца да нас што више казни, да нас понизи и застраши, јер ако би нам платили те дане, ми бисмо сутра лако кренули у нови штрајк“, каже Станић.

Запослени за време штрајка немају право на зараду, али имају на уплату доприноса, јасан је и закон. Зато ће им, кажу, уколико штрајкачког фонда не буде било, плата за јун бити око 7.000 динара мања, а за јул чак 20.000.

Ипак, кад се подвуче црта, утисак је позитиван, сматра Рељановић, јер су радници показали да могу нешто да помере када хоће и да нису тако уплашени као што се говори, а то потврђује и штрајк у „Горењу“, где су радници успели да добију укупно повећање од 4.000 динара нето.

Да ли је, међутим, то што су радници „Горења“ одбацили синдикат и сами преузели штрајк био кључ њиховог успеха? „Ја сам убеђен да би штрајк у Фијату и даље трајао да није било синдиката. Када радници сами штрајкују, они имају одређене захтеве и то су захтеви штрајкача, а кад штрајкује синдикат у име радника, онда ће превладати интерес синдиката. Радници су ослобођени ситних партикуларних интереса и много лакше бране то што захтевају, јер у то верују. Синдикати су претворени у бирократске машине које имају неке своје посебне интересе који могу, али и не морају да се преклапају са интересима запослених. Када интереси крену у супротном правцу, добијемо трули компромис као што је овај“, закључује Рељановић.

(Дојче веле)

www.nspm.rs/hronika/dojce-vele-sarena-laza-za-radnike-fijata.html

-

Председник синдиката „Независност“ у крагујевачкој фабрици ФИАТ Крајслер аутомобили Србија Зоран Станић рекао је да су радници те фабрике разочарани, јер после штрајка нису добили „практично ништа“. Он каже да разматрају тужбу против председника Самосталног синдиката Зорана Марковића, коју ће поднети након што погледају текст потписаног споразума.

Пословодство и представници Самосталног синдиката запослених у компанији Фијат су у присуству премијерке Ане Брнабић у уторак  потписали споразум у Влади Србије, чиме је и формално постигнут договор о условима наставка рада у тој компанији.

„Ми смо највише незадовољни начином вођења штрајка, од стране штрајкачког одбора и Самосталног синдиката. Самостални синдикат је доста дуго водио преговоре с пословодством Фијата, али су то били тајни преговори, а ми смо то тек скоро сазнали. Цео мај и јун су они преговарали и онда се појавио председник Самосталног синдиката, господин Марковић и позвао нас на штрајк, јер је био незадовољан оним што му је Фијат понудио“, рекао је Станић гостујући у Новом дану на Н1.

Он је рекао да је 2.000 људи кренуло у штрајк, а да их је Марковић све време убеђивао да „морају да истерају до краја, да сви буду јединствени“ и да ако одустану, да ће „радити корбач“, да „неће имати никаква права и да ће бити робови“.

„Онда се десило у прошлу среду да су радници прве смене одлучили да наставе штрајк, да блокирају улаз у фабрику, а да у 10 сати сутрадан идемо пред скупштину града. У пет поподне и друга смена се изјаснила за наставак штрајка, а у седам сати је Марковић потписао то што је потписао“, објаснио је Станић.

Секретар синдиката „Независност“ крагујевачке фабрике Игор Анђић рекао је да „испада да су штрајковали за 16 евра“.

„Следећи штрајк нећемо водити са Марковићем. Безвезе смо малтретирали људе да штрајкују“, рекао је.

Станић је рекао да радници нису добили „скоро ниста“.

„Што се тиче оптерећености радника, не треба нама да се формира никаква комисија. Италијани су на почетку направили правила. За ових пет година људи су одлазили а нови људи нису примани. Ниста не треба да се измишља, само да се врате ствари на почетак, како је раније било“, рекао је Станић.

Појашњавајући колика је плата у Фијату, Станић је рекао да је бруто плата већине радника 38.500 динара, а да је нето плата око 28.000 динара, за 22 радна дана без додатака.

„Са свим додацима изађе нето 35.000 динара…Тражили смо око 10.000 динара повећања бруто…Тражили смо три посто повећања плате и да нам се исплати бонус ефикасности за две године. Добили смо 2,2 посто повећања и могућност да преговарамо о бонусу“, рекао је Станић.

Додао је и да не разуме зашто се крије текст споразума.

„Споразум нисмо видели, чули смо да се крије…Ако у споразуму пише то што се говори, не видим разлога да се крије. Ако је речено да се плата усклади са инфлацијом, то није повећање, то је само враћање на почетак године“, рекао је.

Он је нагласио да „никаквог изјашњавања о предлогу споразума није било“.

Анђић је рекао да радници Фијата не траже „ништа што не заслужују“.

„Не тражимо немачке ни пољске плате, већ само ону која је просек у Србији…Свака два минута са траке у Фијату излази 15.000 евра….Са 38.000 динара је јако тешко живети, поготово ако у породици ради само једна особа, као што је случај код мене, рецимо“, рекао је Анђић.

Он је рекао и да су на потписивању споразума у Влади Србије били „људи који нису ни учествовали у штрајку“ и да су „они одлучили у име оних који су штрајковали“.

Могућа тужба против Зорана Марковића због преваре

Станић је казао да њихов синдикат разматра тужбу против Зорана Марковића, а да ли ће га тужити, Станић каже да то „зависи од споразума“.

„За неки дан почиње колективни годишњи одмор, па о даљим корацима можемо да разговарамо тек после одмора…Разматрамо колективну тужбу против Марковића. Да ли ћемо тужити, зависи од споразума. Наши заступници су рекли да им се достави споразум. Тужили бисмо га за превару. Све што је причао, причао је пред хиљаду људи, а ако је причао оно што није радио, онда је то превара“, оценио је Станић.

На питање да ли се плаше да ће Фијат отићи из Србије после овог догађаја, Станић је рекао: „А где ће то отићи?“

„Свуда су плате веће него овде у Србији. Где ће да добију услове као што их овде имају?“, упитао је Станић.

(Н1)

www.nspm.rs/hronika/zoran-stanic-samostalni-sindikat-dugo-vodio-tajne-pregovore-sa-fijatom-a-onda-se-pojavio-zoran-markovic-i-pozvao-nas-na-strajk-nezadovoljan-onim-sto-mu-je-fijat-ponudio.html

-
Крагујевац – Ани Брнабић се не може веровати и прекид штрајка радника Фијата у Крагујевцу је класичан пример политичке манипулације и утеривање страха радницимима, јер радници више раде, а мање зарађују, на држави сав терет, а странци се богате. Ово је још један доказ лобирања за интересе странаца са врха државе.

 

 

Штрајк радника у Фијату (Фото: Savez samostalnih sindikata Kragujevац)

          Штрајк радника у Фијату (Фото: Савез самосталних синдиката Крагујевац)

Република Србија, њена привреда и грађани неминовно ће се, у врло блиској будућности суочити са трагичним последицама наметнутих привредно-системских промена с почетка новог миленијума, незнања и погрешно вођене економске полтике претходних и актуелне власти.

Репрезентативни случај и оличење наопаке економске политике државе кроз „инвестирање у стране инвеститоре“ ових дана добија нову димензију кроз дешавања у ФЦА СРБИЈА д.о.о. Крагујевац. Иако држава годинама одбија да објави прецизне податке о улагањима и поједине делове уговора са Фиатом, доста података, који указују на оправдане мотиве запослених на штрајк у овом предузећу, могу се видети у финансијском извештају ове компаније.

Прекинут штрајк у Фијату: Почињу преговори

Радници Фијата: Настављамо штрајк, шетаћемо

Износимо само неке битне чињенице из којих се могу извести одређени закључци који ће свакако указати на грубе пропусте државе, њено подаништво према већинском страном инвеститору, али и замагљивање финансијских извештаја, исисавање капитала и добити, прекомерно задуживање ФЦА СРБИЈА  д.о.о. код банака уз повећање обавеза према добављачима и експлоатацију запослених у том предузећу.
По подацима из финансијског извештаја ревизора ФЦА СРБИЈА  д.о.о. Крагујевац за годину завршену 31. децембра 2016. године, објављених на сајту Агенције за привредне регистре, стоји да су: укупни приходи од продаје аутомобила смањени са 137.066.066.000,00 динара у 2015. години на 128.756.558.000,00 динара или за више од 8,3 милијарди динара. Ови подаци указују на пад тражње на тржиштима за моделом Фиата који се производи у Крагујевцу, што логиком инвеститора, неминовно упућује да је потребно смањење обима производње истог, а уз смањење обима производње и смањење броја радника (за око 300). У прилог овом закључку иде и став менаџмента Фиата у Торину да анализом тржишта Фиат треба у овом моменту да да акценат на производњу великих и луксузних модела аутомобила, али по свему судећи ту привилегију неће дати фабрици у Крагујевцу.

Да у пословању ФЦА СРБИЈА д.о.о. Крагујевац нешто не иде како ваља, а што указује да је проблем уочен и покушан да буде решен током 2016. године од стране државе Србије, али не и већинског акционара, јесте да су укупни приходи од премија, субвенција и дотација ФЦА СРБИЈА д.о.о. Крагујевац повећани су 2.493.288.000 динара у 2015. години на 3.781.091.000 динара у 2016. години. То значи да је ризик потенцијалних социјалних проблема насталих смањењем обима производње и губитком посла запослених пао или требао да буде спречен искључиво финансијским потстицајима мањинског акционара – државе Србије (док је пројектовани профит остао усмерен на већинског).

Податак из финансијског извештаја да су трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи у 2015. години износили 3.122.719.000 динара и да су смањени су у 2016. години на 2.786.758.000 динара или за близу 11%, упућује нас на закључак да је дошло или до смањења броја запослених, или до смањења њихових зарада, до ускраћивања неких од бенифиција или пак на реорганизацију унутар система на начин да је известан број радника уместо да ради само на свом радном месту, радио на неколико позиција у радном процесу истовремено у циљу уштеда послодавцу, а на терет додатног ангажовања запослених. Све изнето је у складу са дефиницијом стварања профита у неолибералном, свету великих мултинационалних компанија – сигуран део профита за компанију настаје стварањем вишка неплаћеног рада запослених и обесправљених.

Имајући пак у виду финансијске обавезе по кредитима и према добављачима ФЦА СРБИЈА  д.о.о. Крагујевац у износу од 50.086.656.000 динара, њихову структуру и рочност доспећа, а са друге стране повећање расхода увезених делова и склопова долази се до закључка да у пословању овог предузећа има много нелогичности, који указују на законом забрањене радње, пре свега на феномен трансферних цена и нелегалног изношења добити и исисавања капитала из Србије.

На основу ове краће анализе стиче се утисак да Влада Републике Србије не зна шта се дешава у овом предузећу, иако је мањински акционар. Радници осећају да нешто није у реду, да више раде, мање зарађују и да су им ускраћена одређена права, али по свему судећи не разумеју финансијске малверзације, мотиве и логику дешавања у ФЦА СРБИЈА д.о.о. Крагујевац.
Уместо да преиспитају пословање  ФЦА СРБИЈА д.о.о. Крагујевац, измере ефекте улагања огромних новчаних средстава пореских обвезника грађана Србије у исто, разоткрију и санкционишу незаконите радње, а пре свега стану у заштиту интереса државе и запослених државни органи, а пре свега Влада и њена премијерка оптужују раднике да су изманипулисани, да иза штрајка стоји лоша намера и политички интерес.

Госпођо Брнабић, иза оваквих дешавања и свих уочених негативних последица по државу Србију, њену привреду и грађане стоје интереси страних држава, мултинационалних компанија и лобиста страног интереса које управо Ви и Ваша влада предводите.

Савет за финансије, економију и привреду
Српског покрета Двери

www.vaseljenska.com/vesti-dana/vladi-srbije-interesi-stranaca-vazniji-od-radnika-fijata/

 

-

Штрајк у Фијату као да је пробудио успавано незадовољство радника у свим крајевима Србије. У другој недељи протеста у Крагујевцу, колегама из ФЦА придружили су се и радници Горења из Ваљева, грађевинске фирме Ратко Митровић из Београда, а близу штрајка су и запослени у ФАП-у.

Стодневну агонију радника Гоше не треба посебно ни помињати.

И док се послодавци у Фијату држе строго, одбијајући сваке преговоре и претећи отказима, у Горењу су реаговали експресно и сели за сто са својим радницима истог дана кад је почео штрајк, што их је одмах вратило и на радна места. У Гоши нема ни преговора ни рада, само безнађа, док је у Ратку Митровићу и ФАП-у ситуација нејасна.

Индикативно за све ове штрајкове је упадљива ћутљивост Владе Србије, за коју у првих 10 дана чак ни штрајк у Фијату практично није постојао.

Фијат: Влада Србије преварила Штрајкачки одбор

Уместо већ извесног прекида тронедељне обуставе рада, производни радници у компанији Фијату данас ће највероватније да наставе штрајк, а у Штрајкачком одбору размишљају и да део запослених изађе на крагујевачке улице. У Самосталном синдикату и Штрајкачком одбору, који је јуче већ био донео одлуку о привременом прекиду штрајка на 24 сата, како би данас уз посредовање Владе Србије, почели преговори са менаџментом, јуче после подне били су, најблаже речено, затечени сазнањем да их је Влада Србије преварила, те да није донела договорени закључак који би запосленима у ФЦА Србија омогућио да, мимо прописа, уколико буду незадовољни исходом преговора са Фијатом, тоталну обуставу рада наставе одмах у понедељак. Наиме, по важећем закону би морали да чекају пет дана да поново почну штрајк.

Челници Самосталног синдиката раднике друге смене су о промени одлуке о штрајку обавестили на уобичајеном поподневном збору у кругу фабрике, који се организује кад је ово издање Данаса у штампи. Како су прошли на том збору, с обзиром на чињеницу, да су радници на прекјучерашњим и јучерашњим окупљањима жестоко негодовали због њиховог инсистирања на привременом прекиду штрајка, сазнаће се накнадно. То радничко незадовољство понашањем руководства Самосталног синдиката које је јуче из Штрајкачког одбора чак искључило повереника фабричког огранка УГС „Независност“ Зорана Станића, који је био против става „самосталаца“, могло би да угрози промену плана о наставку и радикализацији протеста.

Преговори Штрајкачког одбора и менаџмента Фијата о повећању бруто зараде са 38.000 на 50.000 динара, ако до њих дође, требало би да трају до недеље.

Представници Штрајкачког одбора од прексиноћ су истицали да је са министром привреде Гораном Кнежевићем већ договорено да град радницима  ФЦА Србија обезбеди превоз кад су ангажовани изван стандардног радног времена. Послодавац се, тврде, у контактима са представницима српских власти већ обећао да ће да повећа зараде, исплати договорене бонусе, као и да ће да  реорганизује производњу како би убудуће била елиминисана учестала пракса да један радник, због дужег одсуства колеге, истовремено завршава више производних операција.

Повереник УГС „Независност“ и дојучерашњи члан Штрајкачког одбора Зоран Станић сигуран је да ће послодавац да повећа зараде запослених, али не много. Значајније повећање не би, према његовом мишљењу, одговарало не само Фијату, него ни српским властима, које страхују да би, случају да се радници изборе за плате примерене свом радном ангажману, њихове колеге широм Србије могле да се поведу њиховим примером, што би за последицу имало талас радничких штрајкова.

Иначе, у ФЦА Србија тренутно има 2.405 запослених, што је за 50-ак радника мање од уговором предвиђеног броја радника, због чега синдикалци не верују у претње руководства Фијата да ће отпустити нових 320 радника, ако се не обустави штрајк. Ту „поруку“ другог човека Фијата Алфреда Алтавиле у Крагујевац је, према нашим сазнањима, донео шеф кабинета премијерке Ане Брнабић, Милош Петровић, чиме је обезбеђено додатно оправдање Штрајкачком одбору за одлуку о прекиду штрајка.

Влада без закључка „из протоколарних разлога“

Председник Штрајкачког одбора у ФЦА Србија Зоран Марковић рекао је јуче да Влада Србије из протоколарних разлога није донела закључак којим се гарантује да радници могу да наставе протест у понедељак, те да неће сносити последице због штрајка. Тај закључак је, према његовим речима, био предуслов за прекид штрајка. Радници су на јучерашњем поподневном збору, на којем је признао да су га у Влади преварили, поздравили његову најаву да ће штрајк бити настављен и да ће данас бити организован и улични протест.

Ратко Митровић: Постављају асфалт на 50 степени – без здравствених књижица

Радници фирме МБА Ратко Митровић – Нискоградња који су протеклих неколико дана на плус 50 степени постављали асфалт на централним београдским улицама од марта немају оверене здравствене књижице. То, као и вишемесечно неплаћање превоза и зарада за фебруар и мај, приморало је њих 200 да јуче преподне од 7 до 9 часова престану да раде на реконструкцији Рузвелтове улице, Мије Ковачевића, али и на Славији и Вреоцима код Лазаревца.

– Људи су стали спонтано, без икакве организације. Сваки дан слушају обећања – биће сутра, биће у среду, биће у петак. Раде на великим врућинама, постављају асфалт, без плата, оверених здравствених књижица – каже за Данас председник синдиката у овом предузећу Миле Чолић.

Послодавац, власник МБА Миљковић, Бранко Миљковић, који је компанију Ратко Митровић – Нискоградња приватизовао 2011, како каже Чолић, једном од радника рекао је да ће плата бити „по подне, најкасније ујутру“.

– Чим је приватизовао фирму кренули су проблеми са кашњењем плата. Послови на којима тренутно радимо, само ови у Београду вреде 15 милиона евра, немогуће је да нема новца за плате – истиче Чолић, напомињући да су радници незадовољни и због проблема у вези са уплатама доприноса за обавезно социјално осигурање.

Уколико плате сутра не добију, запослени ће поново обуставити рад док им се не испуне сви захтеви, до тада траже од државе да реагује.

Фирма Ратко Митровић – Нискоградња приватизована је пре шест година, а подаци Агенције за привредне регистре показују да је прошлу годину завршила у плусу од 165,1 милиона динара, готово дупло мањем него годину дана раније, када је салдо на рачуну био 317 милиона динара.

С друге стране, Миљковићева приватна компанија МБА Миљковић је, према подацима АПР, 2015. годину завршила са пословним приходом већим од две милијарде динара и нето добитком од 53,7 милиона динара.

Реакцију од послодавца на обуставу рада, али и одговоре на питања због чега им нису оверене књижице а плате неуплаћене нисмо добили у току јучерашњег дана.

Горење: У фабрици фрижидера раде на плус 40

Радници друге смене у фабрици фрижидера и замрзивача су у среду увече престали са радом тражећи преговоре са менаџментом, повећање плата од 5.000 динара, као и побољшање услова рада. Компанија се јуче огласила саопштењем у ком тврде да је у „процесу социјалног дијалога и колективног преговарања дошло до краће обуставе рада у вечерњим сатима, након чега се производња нормално наставила“.

Запослени у словеначкој компанији жалили су се на то што раде на температурама већим од 40 степени, што имају радне суботе и слободне дане које морају да користе у децембру.

„Запослени и менаџмент активно преговарају у вези конкретних предлога које су представници синдиката изнели. Социјални дијалог између радника у производњи и менаџмента интензивираће се у наредним данима до проналаска минимума прихватљивих услова за све стране уз несметани наставак рада у свим фабричким погонима“, истиче се у саопштењу.

У Ваљеву у Горењу ради 1.500 радника, а фабрика је отворена пре 11 година.

Гоша: Четири месеца тишине

Штрајк у Гоши најтужнија је прича радничке Србије. Када се у марту убио радник ове фабрике, не могавши више да издржи беспарицу и понижења, званичници су реаговали ћутањем. Ни једна реч, ни једна посета. Фабрика Гоша није била у стечају, али има радника којима словачки послодавац дугује и по 30 плата. Када је после самоубиства кренуо штрајк, и када је коначно добио и какву такву медијску подршку, у Смедеревску Паланку је једанпут дошао и тадашњи премијер Александар Вучић са министрима. Обећао је помоћ, плате и подршку, али она није стигла. Само део од 60.000 динара су добили радници, а остатак никад. Никад више није дошао ни Вучић, нити било ко од министара, јер нема лепих вести.

Радници зато и данас штрајкују, седе на шинама и чувају вагоне које су направили, да их власник не прода. Из Гоше заправо нема вести. У фирми којој радници нису ни потребни тамо је већ 109. дана штрајк.

ФАП: Радницима дали акције уместо плата

Усвајање УППР-а за прибојски ФАП, до чега је дошло 16. јуна, менаџмент те фабрике оцењује као значајан корак ка изласку „на зелену грану“ док радници сматрају да су оштећени за шест заосталих пата које су претворене у акције.

– Одлуком већине поверилаца Скупштине акционара ФАП-а, а то су углавном представници државе, одлучено је да шест заосталих плата које потражујемо буду претворене у акције. Сматрамо да смо на тај начин закинути за  личне дохотке које смо зарадили. То представља апсолутно кршење законских решења у Србији јер се зна на који начин се обавља исплата зарада и регулише радни стаж. Недозвољено је то чинити пребацивањем тих обавеза у акције. Те акције радници неће моћи ни да наплате јер су оне фактички бескорисне. Ко ће се то одлучити да купи акције фабрика које су у власништву радника – каже за Данас Мирослав Мршевић, председник Удружења за заштиту радника Фабрике аутомобила Прибој „Радник није роб“.

Према његовим речима Лазар Рвовић, председник општине Прибој, преузео је обавезу да из буџета општине надокнади тих шест заосталих зарада радницима ФАП-а.

– Рвовић је веома коректан и заиста жели да нам помогне. Међутим и поред његове добре воље општина Прибој не може да нам помогне без да интервенише држава јер је њен буџет веома скроман. Најбољи пример за то је обавеза коју је општина преузела да нам исплати 100 евра отпремнине по години радног стажа. Од 650 запослених који су пристали да напусте фабрику уз отпремнине та сума је од стране општине досад исплаћено за свега 50 до 60 радника. Сви остали су на чекању. Једноставно, прилив новца у буџет општине Прибој није велики и отпремнине се исплаћују када за то има новца – објашњава Мршевић. Он истиче да је веома неизвесно шта ће са фабриком бити после усвајања УППР-а и тврди да држава нема јасан план за извлачење предузећа из кризе у коју је запало.

– Након што је 650 запослених напустило фабрику уз отпремнине у њој је остало свега 15 радника у сталном радном односу који нису испуњавали услове за одлазак у превремену пензију и њих 50 који раде по уговорима. Они раде на пословима чији је наручилац Војска Србије као и на неким старим наруџбама. Иако је било речи да ће одмах по проглашавању УППР-а ФАП прећи у власништво Војске Србије од тога и даље нема ништа. Према информацијама којима располажемо одређени кругови Војске Србије се противе да ФАП постане фабрика која би пословала у њеном саставу јер већ постоје нека предузећа у Србији која могу да подмирују потребе Војске. Са друге стране држава која нема јасан план шта и како са ФАП-ом само купује време и стално понавља причу како ће проблем ФАП-а бити решен. Да кажу да фабрика добро послује надлежни у држави не могу јер то не одговара чињеницама. Да продају фабрику у иностранству не могу ником а да кажу да Војска није заинтересована да је преузме властима такође политички не одговара. Због тога се иде на што дуже пролонгирање решења – сматра Мршевић.

Са друге стране Ранко Вуковић, генерални директор ФАП-а, каже за Данас да ће та фабрика постати део војног комплекса.

– Да би се то остварило потребно је да одлука о УППР-у постане правоснажна. Када ће до тога да дође је на правосудним органима и није прикладно да ја као генерални директор прејудицирам када ће то бити. За то постоје одређени законски рокови и чим одлука буде правоснажна ФАП ће преузети Војска Србије. ФАП иначе нормално функционише и радимо на пословима везаним за два уговора која смо потписали. Када је пак реч о томе да је шест заосталих плата претворено у акције једино што могу да кажем је да је то била одлука већине поверилаца а радници су на тај начин постали власници акција које ће моћи да продају – закључује наш саговорник.

(Данас)

www.nspm.rs/hronika/strajkovi-u-fijatu-gorenju-ratku-mitrovicu-i-gosi.html

-

Крагујевац – Дирекција „Фијат Крајслер Србија“, нити њена централа у Торину, не одговара на захтеве радника да им се повећа плата на 50.000, јер више неће да раде за најбеднију надницу у Европи. Запослене не штите ни синдикати ни Влада, закулисна игра да италијанског произвођача замени немачки улази у већу брзину.

Фијат (Фото: АП)

Штрајк у Фијатовој фабрици у Крагујевцу, ћутање синдикалних централа и владиних министарстава, логистичка припрема је за одлазак италијанског произвођача из Србије. Фијату, уосталом, уговор истиче идуће године, а алави министри у Влади Србије, ни по коју коју цену неће пропустити прилику да узму повисоку провизију код новог „спасиоца српског аутомобилског комплекса“, како се годинама крсти жалосни остатак некадашње производње возила на овим просторима. Наравно, као и у случају доласка Фијата, цех ће платити порески обвезници, чијим парама ће се намирити страни произвођачи аутомобила. Таква пракса ће трајати, све док се Шумадинци не сете да узму мотке у руке, или док не „крене кука и мотика“.

Језиком бројки, стање у Крагујевцу је следеће: Фијат је после вишегодишњих преговора, позивајући се на дугогодишњу сарадњу са некадашњом „Заставом“, али захваљујући и политичкој потреби да се потпише уговор пред изборе и помогне победа Бориса Тадића, 2008. године, потписао уговор о оснивању заједничке фабрике у Крагујевцу. Тај уговор је учинио да Тадић победи Николића за 20.000 гласова. Услови уговора и данас су тамна страна месеца, не само што су неки делови били зацрњени, буквално и финансијски, већ и стога што овдашња јавност никако да проникне у то на шта је све политичка олигархија била спремна да пристане.

– Штрајк који је започео 27. јуна, када је заустављена производња рестилизованог модела „Фиат 500Л“, изненадио је само неупућене. Већ дуже време се у политичком врху Србије размишља о замени партнера у аутомобилској индустрији. Држава има једну трећину власништва у Фијатовој фабрици, а даје као да је њена фабрика у стопроцентном износу. За сваког запосленог, а њих је до прошле године било око три и по хиљаде, Србија је дала по 10.000 евра на име отварања нових радних места, да би касније плаћала и по хиљаду евра по сваком раднику за стручно усавршавање. Домаћи порески обвезници плаћају и доприносе и порезе на зараде запослених, којих је данас тачно 2460. Држава је Фијату дала бесплатно фабрику, земљиште, ослободила и комуналних доприноса, а преузела је и обавезе које још није испунила а тичу се модернизације железничке пруге, изградње обилазнице око Крагујевца и изградње модерног пута којим ће фабрика бити прикључена на коридор 10 – прича за „Магазин Таблоид“ високопозиционирани извор у Влади Србије.

После Фијата, штрајк у Горењу: Раде на 40° Ц

Уз то „политичка елита“ СНС и њихових трабаната, махом са купљеним дипломама на „сега мега“ универзитетима и брзопотезним високим школама, не могу да забораве учешће Фијатових челника у кампањи ДС, сликање Бориса Тадића и ондашњих челника са пословним врхом Фијата, ословљавање челног човека Алатвиле са „мој пријатељ Алатавила“.

Запослени у крагујевачкој фабрици траже повећање плата на 50.000 динара, истичу да су „плаћени горе него радници у подсахарској Африци“. Уз то, захтевају да се прими још радника, јер садашњи запослени раде на два-три места истовремено. „Нисмо седморука аждаја“, кажу радници.

Зоран Марковић, председник синдиката у „ФЦА Србија“ у Крагујевцу, у прошлу среду је изјавио новинарима да је просечна плата његових колега око 230 евра. Други извори кажу да Марковић не рачуна добро, јер радник прима ко 38.500 динара у просеку, разлика од 230 евра до 38.500 јавља се због различитог гледања на бруто и нето обрачун. Јер, Фијат, пошто држави Србији не плаћа порезе и доприносе, сваки динар рачуна као нето зараду, док српски званичници ономе што „Фијатови подсахарски радници“ приме додају и доприносе и порезе који се уплаћују на зараду крагујевачких Фијатових радника, за које је чак и Ђани Алиоти, из ЦИСЛ (Цонфедеразионе Италиана Синдицати Лаворатон) рекао да ствара мучнину, да су зараде бедно ниске, да оно што крагујевачки колега заради у Италији се може платити ручак и по.

Синдикални врх Србије, ћутао је данима. Секретар Самосталног синдиката Србије, Зоран Михајловић, иначе пре одласка на ову функцију запослен у Фијатовој фабрици у Крагујевцу, који је потписивањем анекса на појединачне колективне уговоре онемогућио запослене у „Застави аутомобили“ да дођу до својих зарада, такође је „мудро ћутао“. Не каже се у Крагујевцу без разлога клетва „Дабогда те синдикат бранио“.

Ћути и његов председник Љубисав Орбовић, који се тек шестог дана штрајка огласио са неколико отрцаних реченица о општим местима, и то током посете Јагодини. Солидарност са крагујевачким колегама изразили су синдикати Волвоа из Шведске, али и Фијатов синдикат из Торина.

Зоран Марковић каже да је „несхватљиво да Фијат одбија да преговара“. Жали се на покушаје подмићивања радника, нуђењем летовања, ширењем гласина, како би се разбило јединство радника. Иначе, штрајкују само запослени у производњи, њих 2150, док такозвани „службеници“ и запослени у управи нису обуставили рад. Марковић наводи да је плата запосленог у менаџменту у фабрици око 1.500 евра, док менаџери у Италији зарађују од 10 до 12 хиљада евра.

Иначе, и око инвестирања Фијата у српску аутоиндустрију шири се фама, којој доприносе поданички став српске владе, иако у њу не седе „жути министри“ већ „реформисани српски радикали“, али и морална поквареност највећег броја такозваних „економских аналитичара“.

А бројке говоре саме за себе: оно што је уложено да крене производња Фијата у Крагујевцу вреди око 1,3 милијарде евра. Међутим, варају се они који сматрају да је италијански произвођач одрешио кесу, и пласирао свој новац. У питању су кредити од којих су опремани модерни погони у Крагујевцу, за чије је враћање гаранцију дала држава Србија, која је мањински власник. Испада да је Фијат дао око 200 милиона евра као оснивачки улог, док је држава Србија уложила сто милиона евра, пола у новцу, а пола у имовини, за коју у Крагујевцу кажу да је обезвређена. Када Фијат буде отишао, десиће се „Титово проклетство“: У време Ј. Б. Тита, Првослав Раковић је уз помоћ Фијата покренуо производњу аутомобила у Крагујевцу, кредите је код француских и енглеских банака узимала „Застава“ а гарантовао Фијат. У време демократизације Србије“, кредите узима Фијат, а по свој прилици вратиће их осиромашени жирант у лику посустале Србије.

Фијат бежи из Србије, радници остају без плате а држава са дугом од преко милијарду евра?

Жељко Сертић, председник Привредне коморе Србије, прошле недеље је био много више забринут за положај такозваних Фијатових добављача, италијанских фирми које на домаћем терену производе за крагујевачку фабрику користећи погодности које им даје српска влада али и најефтинија робовска снага у Европи. Сертић се вероватно сетио изјаве Млађана Динкића, министра привреде који је у време доласка Фијата у Србију изјавио да је најважнији домаћи ресурс- то што „Србија има најјефтинију радну снагу“.

Да ће Италијане у Крагујевцу заменити, како Вучић једном рече „наши пријатељи Немци“, сведочи и захтев немачких званичника да се у оквиру обележавања и уређења немачких гробова из Другог светског рата, уреде и гробови немачких војника који су као окупатори погинули у последњем рату и сахрањени на Српском војничком гробљу надомак чувеног споменика споменика „Пето три“, који симболизује стрељање неколико хиљада цивила у октобру 1941. године када је пред немачким митраљезима изрешетано и неколико десетина ђака. Ко се у време „наших пријатеља Немаца“ сећа Десанкине „Крваве бајке“ и „земље сељака на брдовитом Балкану“. Двојица запослених из крагујевачког Спомен парка „21. октобар“ већ су били на инструктажи у Немачкој, а градско веће Крагујевца пооадавно је добило задатак да у што хитнијем року среди све око обележавања немачких гробова у Шумарицама.

Како ствари стоје, садашња политичка елита, наставиће преговоре са немачким партнерима, на оном месту где су већ вођени 2007. године, и када су постигнути оквирни договори око уласка немачког „Опела“ у крагујевачку „Заставу“.

„Магазин Таблоид“ је у поседу два документа који су годинама сакривани од српске јавности, зарад „мира у кући“, односно манипулације јавношћу причом да је Фијат спасилац српске аутоиндустрије. У питању је постигнут договор који су 13. јула 2007. парафирали Рајнхард Хобен, извршни директор Опела и Марко Молинари, финансијски директор те фирме, а са српске стране Зоран Радојевић, генерални директор „Заставе“ и Зоран Стошић, члан руководства домаћег произвођача аутомобила.

У току разговора са Опелом, односно „Џенерал моторсом“, Радојевић је информисао тадашњег председника Владе Србије, др Војислава Коштуницу. Према обичају, др Коштуница је о свему био „необавештен“, те је по налогу оних који су допринели његовој доласку на власт преговоре препустио Тадићевим и Динкићевим људима у политичком врху.

Ранко Милосављевић / Таблоид

www.vaseljenska.com/vesti-dana/iza-farse-od-strajka-u-fijatovoj-fabrici-u-kragujevcu-krije-se-priprema-za-zamenu-buduceg-partnera/

-

Већина радника прве смене у крагујевачком „Фијату“ одлучила је да прекине штрајк и да у петак почне да ради. Тада би требало да почну преговори са пословодством „Фијата“.

 Фото: Н.Фифић

Та одлука донета је после јутрошњих преговора представника синдиката са министром привреде Гораном Кнежевићем, преноси РТС.

Очекује се да на преговоре дође и директор „Фијта“ Алфредо Алтавила.

Радници су прихватили да почну да раде, а уколико не буду задовољни постигнутим у преговорима, у понедељак ће наставити штрајк.

О прекиду штрајка у 17 часова треба да се изјасни и друга смена.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:675346-%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%A4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B0-%D1%88%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BA