Тагови Вести таговане са "Француска"

Француска

-

ТРИ ЧЕТВРТИНЕ ЈЕ УВЕРЕНО ДА СА ИЗБЕГЛИЦАМА У ЊИХОВУ ЗЕМЉУ УЛАЗЕ И ТЕРОРИСТИ

БЕЗМАЛО половина грађана Француске – односно 46 одсто – залаже се за затварање граница своје земље за мигранте.

Ово је објавила новинска агенција France Presse која се позвала на резултате анкете коју је организовала социолошка служба Ipsos.

Иста анкета је показала да 53 одсто Француза сматра да је у њиховој земљи већ „превише миграната“.

Истог мишљења је прошле године било 57 одсто Француза.

„Француска је међу земљама које се најнегативније односе према прихвату миграната“, – објаснио је истраживач Ipsos-а Ив Бардон.

Још убедљивија већина Француза – чак 61 одсто – сматра да већину оних који наваљују на границе Француске чине економски мигранти.

А 75 одсто страхује да у њихову земљу са избеглицама стижу и терористи.

fakti.org/globotpor/cak-46-odsto-francuza-trazi-zatvaranje-drzavnih-granica-za-migrante

-

Борис Степанов

Французи су се увек разликовали од остале Европе. 14. јула 1789.године они су уништили стари поредак и апсолутну монархију. У Паризу је проглашена Прва француска република слободних и равноправних грађана. Земља је почела да живи под девизом „Слобода, једнакост, равноправност“. Наполеон је, користећи своју револуционарну паролу, покушао да ослободи све Европљане, али је пролио море крви. Тек су Руси успели да зауставе победнички наступ Наполеона и његове огромне војске. А затим су Руси 1814.године  ушли у Париз.

Сада су Макрон и његова влада осмислили еколошку револуцију и планирају да већ до 2040.године   забране истраживања и коришћење налазишта нафте и гаса на територији Француске. Хоће да забране и експлоатацију и нафте, и гаса. А радиће се не о самој метрополи, већ и о пројектима у мору и о прекоморским територијама. Тако власт Пете Републике хоће да покаже целом свету да се услови Споразума о климатским променама из Париза могу испунити, само ако „80% истражених корисних ископина остане под земљом“.

Звучи лепо, али само то!

На територији те земље нема довољно нафте и гаса ни за 1% енергетских потреба Француске. Преосталих 99% та два енергента се увозе из Саудијске Арабије, Нигерије, Казахстана, Русије, Норвешке и Холандије. Нафта се користи за задовољавање 45% укупних потреба Француске у енергији. Остало се обезбеђује гасом. Не треба да се заборави да су Макрон и његов тим већ објавили да ће врло брзо да се заврши епоха дизел и бензинских мотора у земљи. Истина, за сада баш није јасно чиме ће се кроз само 23 године возити људи. Уколико не буде бензина и дизел-горива, треба хитно да се за кретање аутомобила измисле нови извори енергије. Можда ће научници пронаћи алтернативу. Али да ли ће од тога ваздух постати чистији, а живот екологичнији? Врло је  вероватно да фантазије могу да буду само машта, и ништа више. Али Макрон и нови млади француски министри треба својим гласачима да покажу да Француска улази у нову револуцију. Од ње би требало  да на планети све процвета, ваздух ће да буде најчистији досада, а градови ће се претворити у оазе или рај на земљи. Утопија или неоствариво маштање, на коме могу да се зараде милијарде евра. Сада су оне под ногама, једноставно треба да се подигну. Све је тако једноставно.

-
Око 223.000 људи протестовало је данас широм Француске због реформе закона о раду коју планира председник те земље Емануел Макрон, а на демонстрацијама је ухапшено 13 особа, саопштило је француско Министарство унутрашњих послова.

 

                                                                                                                         Фото: Тањуг/АП

 

Истовремено, највећи француски синдикат, Генерална конфередерација рада (ЦГТ), проценио је да је у протестима учествовало 400.000 људи, преноси АФП уз оцену да су данашње демонстрације први озбиљнији изазов за једно од главних Макронових предизборних обећања.

Раније данас, полицијске снаге за сузбијање нереда сукобиле су се са младим демонстрантима са капуљачама на главама током протеста у центру Париза против реформи закона о раду.

Полиција је употребила водене топове и ухапсила више демонстраната, јавио је Ројтерс.

Уочи данашњих протеста широм земље због спорних измена закона о раду, ЦГТ је позвао својих 4.000 чланова на штрајк, док су истовремено запослени у железници, јавним службама и студенти позвани да протестују на улицама Париза, Марсеја и Тулуза.

www.blic.rs/vesti/svet/vise-od-200000-ljudi-protestovalo-u-francuskoj-zbog-reforme-zakona-o-radu/t1ks6n0

-

Борис Степанов

Још недавно су се господа Никола Саркози и Франсуа Фијон борили за место председника Француске. Оба су били кандидати, али су  брзо склизнули са тог пута. Прича се да је томе допринела помоћ знатижељних француских новинара. Дискредитовањем Николе Саркозија су се бавили дуго и врло озбиљно. Сваки скандал који су раздували француски медији за публику која се бави читањем, могао је да заувек уклони с политичке сцене озбиљне државнике. Тако се догодило с председником ММФ-а Домиником Штрос-Каном. Иста шема је искоришћена  и за Николу Саркозија. У другом кругу председничких избора 2016. он је изгубио од својих противника и изјавио је да напушта високу политику. Сасвим је природно да се бивши председници, поготову ако су још у пуној снази, а Саркозију су само 62 године, не могу пронаћи на улици. Тако је највећа на свету група AccorHotels је одмах позвао Саркозија да ради за њих. Бивши председник Пете Републике је ушао у савет директора те групе и почео да се бави рекламирањем француског туризма. Име Николе Саркозија представља одличан бренд и AccorHotels неће моћи да се ослободи огромног прилива туриста. Саркозијево познавање геополитичких нијанси ће му омогућити да у много чему буде први. А успут ће, то је сигурно, покушати да стране туристе врати у Париз.

Бившег премијера Француске Франсоа Фијона су такође врло зналачки избацили из трке за председника. Чим је  почео да сакупља поене одлучили су да га компромитују. Новинари су испричали да је његова супруга Пенелоп осам година примала новац као помоћник парламентарца Франсоа Фијона. Позивајући се на уплатнице банака испоставило се да је она у укупно 10 година примила пет стотина хиљада евра. Агенција Франс прес је одмах на интернету објавила ту информацију као скандалозну вест. Сви су знали да  Фијонови гласачи припадају средњој класи сељака и варошица. Практично – они који хране и држе читаву Пету Републику. Париз се према њима увек понашао као према нижем слоју. И они нису могли Фијону да опросте што је  међу првима почео да критикује социјалисту Франсуа Оланда због његове миграционе политике и огромног дотока муслимана у земљу. Левичари су својим реформама довели до социјално-економске кризе, али то никако нису хтели да признају. У резултату су нашли Емануела Макрона  и њега су довели на власт пошто су прво са сцене уклонили најјаче и најутицајније политичаре који су имали велико искуство.

Саркози и Фијон је требало да се једном заувек опросте са надом да ће се наћи у Јелисејској палати. Саркози за живот зарађује у највећој светској мрежи AccorHotels, а Фијон је одлучио да постане партнер  инвестиционе компаније Tikehau Capital која се бави управљањем активама. У компанији подвлаче да један од њихових стратешких приоритета представља међународни развој због чега ће Фијоново искуство, као и његово познавање француске и европске економије постати за њих важна предност. Компанија ради на тржишту инвестиција од 2004.године. У њеној управи су активе у износу од 10,4 милијарде евра.

-

ЗАТРАЖИО НОВУ ДЕФИНИЦИЈУ НАЦИОНАЛНОГ СУВЕРЕНИТЕТА И ОСНИВАЊЕ ПАРЛАМЕНТА ЕВРОЗОНЕ

  • „Морамо зауставити грађански рат у Европи и наћи оно што људе који припадају европској цивилизацији обједињује вековима. Морамо смоћи снаге да рестартујемо Европу. Људима је Европа потребна и ми морамо имати снаге да је обновимо. Ако и даље будемо слепи, бићемо генерација на којој ће лежати одговорност за смрт Европе”
  • „Ми смо Европљани, грађани Вавилона са многим јзицима и различитим културама. Демократија, суверенитет и култура – то је оно што морамо предложити младим људима. Не бојмо се промена, њих се нису бојали ни оснивачи ЕУ. Француска је за моћнију Европу”

ПРЕДСЕДНИК Француске Емануел Макрон предложио је реформу Европске уније.

Проценио је да ЕУ-Еврпљани моћи да се о тој реформи изјасне већ наредне године, а једна од његових централних идеја је формирање парламента еврозоне у који би се улазило по „јединственом европском списку”

За лансирање свог виђења реформисане ЕУ одабрао је Атину. Своју иницијативу је изложио на Пниксу – на месту где су се окупљали стари Атињани да решавају све градске и државне проблеме.

Макрон је говор почео на грчком на којем је изговорио: „Овде су Грци пре 2500 година измислили демократију. То је велика част”.

После овога је француски лидер прешао на свој језик и нагласио:

„Предлажем возни ред за будућност Европе. Предлажем да се о новој Европи не разговара само иза затворених врата. Морамо нове циљеве поставити током 2018. у свим земљама, да се сви народи изјасне какву Европу желе. За то ће сви имати пола године, а потом и прилику да учествују у формирању заједнчких спискова за изборе у ЕУ и за парламент еврозоне”.

Макрон је указао да ЕУ мора да се ослободи страха од одржавања референдума (попут британског), а и страха од „да” и „не” на популистичким референдумима:

„Морамо зауставити грађански рат у Европи и наћи оно што људе који припадају европској цивилизацији обједињује вековима. Морамо смоћи снаге да рестартујемо Европу. Људима је Европа потребна и ми морамо имати снаге да је обновимо. Ако и даље будемо слепи, бићемо генерација на којој ће лежати одговорност за смрт Европе”.

У наставку рекао да они који сада воде земље ЕУ  морају почети од „јаке самокритике”.

Додао је да ће „нова Европа” бити у стању да се бори против тероризма, а и да пдоржава европски суверенитет. Ради тога ће бити неопходно, нагласио је, да се „одреди конценпција националног суверенитета”:

„Ми смо Европљани, грађани Вавилона са многим јзицима и различитим културама. Демократија, суверенитет и култура – то је оно што морамо предложити младим људима. Не бојмо се промена, њих се нису бојали ни оснивачи ЕУ. Француска је за моћнију Европу”.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orb/makron-u-atini-izlozio-vidjenje-francuske-kako-treba-reformisati-eu

-

Борис Степанов

Рејтинг председника Француске Емануела Макрона је недавно пао за 10 процентних поена – на 54 процента. Више од њега је за три месеца власти изгубио само Жак Ширак 1995.године. Новине  Journal du dimanche  које су објавиле  податке анкете  Institut francaise d’ opinion publique констатују да многи испитаници критикују  Макронову  „ауторитарност“  према генералу де Вилјеу, који је пензионисан.

Тако да се  почетак Макроновог мандата у Јелисејској палати  становништву Француске није баш превише допао. Шта више, нови проблеми у породици Макрон  су се појавили када је потписана петиција  против специјалног финансирања  рада  Брижит Макрон. Јер још пре него што је изабран  Макрон је планирао да својој жени да званичан статус и да њен рад као прве даме плаћа из државног буџета. Аутор петиције је уметник Тјери Пол Вале који себе проглашава за „неравнодушног грађанина“ Француске.  „Нема никаквог правог разлога  да супруга председника државе за положај који је заузела  добија новац из државне благајне, ми се не слажемо са таквим статусом“ – написао је господин Вале. Он је констатовао да „за ово време Брижит Макрон већ располаже са два – три помоћника, два секретара и два чувара – и то је сасвим довољно“. Једноставно и конкретно, никакав други новац за рад Брижит Макрон не треба да добије из државне благајне.

О петицији су медији дуго и детаљно дискутовали. Французи су се дигли  против Макронове супруге, а петицију је потписало скоро 300 хиљада људи. После таквог одјека  администрација  је одмах одбила увођење „устава прве леди“ по коме закон одређује улогу супруге председника. Сада у Јелисејској палати госпођа има неколико помоћника са платом из државне благајне. А деца „најпрвије“ неће примати никакав новац.

Очекује се да ће Народна скупштина врло брзо коначно да  одобри закон који ће политичарима – посланицима и министрима – да забрани  да  званично  ангажују  своје  жене, децу и остале ближе рођаке као  помоћнике који се плаћају из државног буџета. Уосталом, Брижит Макрон се није осетила посебно  разочарана. Она и тако  новцем пореских обвезника  води активан живот елите. Јелисејску палату су већ посетили светска звезда Ријана и шеф групе U-2 Боно. Сада је Брижит врло популарна код светске поп-елите. Звезде рекламирају жену председника Француске, а она  рекламира  њих. Расту тиражи новина и журнала, на интернету и на ТВ се повећава број прегледа. А најважније: расте тираж и продаја дискова. Све је посвећено послу  и новцу.  И то – јако  великом!

Србима правда и слобода јесу важне, одувек су то светосавци говорили али и својим делима то доказивали и показивали. За разлику од Европе која правду и слободу увек декларативно истиче као своје највеће и основне вредности, али онда када за те вредности треба да се жртвује чека увек православне. Чека тада Србе и Русе да они то својим деловањем, чашћу, вером, правдољубивошћу омогуће. Најбоље се то видело и показало у Првом и Другом светском рату. Ваљда им зато када мир наступи највише смета постојање оних који не причају само, већ иза својих речи и стоје. Постојање оних правих западу никад не да мира да се самољубиво диве свом одразу у огледалу.

Док год постоје православни Руси и светосавци „напредна“ Европа и Америка не могу да сакрију своје немање чојства, части, морала, храбрости… Потпомагале су одувек зато те хијене а и данас настављају да потпомажу непријатеље свега и руског и српског, свега заиста православног. Стварали су они и стварају измишљене државе и нације које обавезно имају антисрпски и антируски карактер. Потпомагали су финансирали и стварали терористичке организације. Затварали очи на праве злочине, а измишљали и приписивали те исте жртвама, организовали атентате… Није им била важна слобода, истина, правда као што су јавно говорили, већ нестанак Србије, Русије, православља због чега су били спремни све да учине.

Тако су рецимо у тренутку када је Владо Чернозенски скочивши на ауто и смртно ранивши са четири хица краља Александра у Марсељу 9 .октобра 1934. године претходиле неке друге изузетно важне а стално скриване историјске чињенице. Не морамо много да анализирамо и доказујемо да ли су неке западне силе, а јесу, помогле директно или само својим нечињењем убиство југословенског краља и зашто им је то ишло у корист. Поменућемо неке чињенице. Могуће разлоге никад довољно истражене из само западу знаних разлога.

Приликом атентата поред југословенског краља лакше је рањен и француски министар иностраних послова. Министар Луј Барту је иначе важио за великог пријатеља краља Александра и приликом вожње која је претходила атентату седео је поред краља. Као пријатељ Краљевине Југославије давао је и велику подршку и ослонац савезу Мале Антанте који су чиниле Краљевина Југославија, Румунија и Чехословачка. Посебно је видео и истицао значај Мале Антанте која је била јасан чинилац у борби против све више растућег нацизма и фашизма у Европи. (1)

У исто то време премијер француске Даладије као и већина других чланова њихове владе били су присталице става који је подржавала и Британија на челу са својим премијером Чемберленом, а који је подразумевао компромисну политику према растућем нацизму и чињење разних уступака Немачкој. На том путу Мала Антанта је само сметала чинећи непремостиву брану нацистима продору ка Русији. Касније је запад ту своју политику потврдио и кроз јасно одбијање да формирају антифашистички савез са СССР-ом.

Али зато су у Минхену 1938. године где наравно Руси нису били позвани, потписали пакт са Немачком. Управо на тој Минхенској конференцији британски и француски премијер су прихватили и разбијање и распарчавање једне од чланица Мале Антанте. Била је то у овом случају Чехословачка, није ништа вредео ни споразум који је ова чланица још од 1924 имала са Француском. Чехословачка је била препуштена грабљивим канџама нацистичке Немачке и могла је сад и она поред Краљевине Југославије да на себи осети „вредност“ француске и европске речи, договора, потписа. (2)

Сви ови догађаји који су касније уследили дају можда јаснију слику на у најмању руку чудну смрт приликом атентата на краља Александра и лакше рањеног француског министра иностраних послова Бартуа. Оно што је остало записано када је Луј Барту у питању јесте да услед неадекватне лекарске помоћи није успео да преживи. Већ то је само по себи запрепашћујуће, а када се томе додају и извештаји да пријатељ југословенског краља није погођен калибром метка који су користили атентатори и којим је убијен краљ Александар све добија још сумљивију димензију. Око тога се није много истраживало, али се свакако зна да су тај калибар којим је погођен француски министар користили француски полицајци.

Није то једина неразјашњена и „чудна“ ситуација везана за овај атентат. Сигурно још невероватније звучи чињеница да су се и поред јасних сазнања да се спрема атентат и протоколом предвиђене вожње у затвореном и блиндираном возилу, француски домаћини одлучили да то измене. Тако су се краљ Александар и његов пријатељ министар француске Барту возили у возилу које не само да није блиндирано, ни затворено, већ модел аута „дележ“ није имао ни кров и потпуно је био отворено.

Србима југословенска идеја није донела никакво добро. Коштала нас је та залуђеност српских територија, српских хумки, српског зноја, суза и крви. Немамо ми ни један разлог због тога да будемо југоносталгични и не распитујемо се ми за истину због некакве Југославије – гробнице српства. Нама је истина потребна да би из ње видели ко је Француска, Немачка, Енглеска шта је то западна Европа и њена демократија, истина је потребна због будућности Србије.

Југословенски краљ Александар Карађорђевић припадао је српској краљевској породици Карађорђевић и нормално је да нас интересује зашто је још један припадник српског народа „изведен на стрељање“. Било је у том Марсељском атентату још много тога што се тиче Србије а и даље чучи у неким мрачним ћошковима разних архива „демократске и напредне“ Европе.

Наравно једна од главних улога у овој представи „европског позоришта“ која се завршила убиством југословенског краља припада и делу некад у Европи водеће силе Аустро-Угарске монархије, Мађарској. Која заједно са Мусолинијевом Италијом пружа на терену комплетну подршку и покриће усташкој идеји. Позната је чињеница да су будући атентатори усташе свој први центар и базу за обуку нашле на тлу Мађарске у камповима Јанка Пуста и Нађа Кањиже. Да су им управо ту прве инструкције и обуку уз европску благонаклоност и подршку давале бугарске комите. Знано нам је да је Мађарска у то време покушава да актуелизује свој гранични спор са све три тада чланице Мале Антанте, самим тим каква је њена крајња аспирација.

Ови усташки центри се после 17.децембра 1933. године и неуспелог покушаја њихових припадника Петра Ореба и Ивана Херничића да убију краља Александра у Загребу већим делом селе у Италију. Настављају тако и даље несметано своју терористичку политику, задржавајући и даље неке од ћелија у Мађарској. Подршка Мусолинијеве Италије не треба да чуди, с обзиром да Италија има територијалне претензије на делове краљевине Југославије посебно Далмацију. Уз то потпуно је позната чињеница и да Ватикан од самог настанка идеје југословенске државе као и објаве Нишке декларације њен отворени и можда и највећи противник.

Нишка декларација настала је у данима када је Србија била на ивици пропасти. У периоду док су у Колубарској бици нестајали многобројни српски животи а у Београду се већ завијорила окупаторска Аустро-Угарска застава. У периоду када је као и увек запад покушавао не да помогне истини и правди, већ само да искористи тренутно клецање Србије. Па је тако док је вршен притисак западних држава у придобијању за савезнике Бугарске и Румуније, великодушно им обећавани и поклањани делове српске територије.

Акт који је Краљевина Србија направила у тако неизвесном и драматичном периоду своје историје а дефинисан кроз Нишку декларацију од 07.децембра. 1914.године успеће да заживи после Првог светског рата. Још једном успешно доказавши да Србију не могу уништити док год у њој живе непоколебљиви светосавци. Тако после Великог рата долази и до остварења, показаће се касније по Србе погрешне идеје уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу. Покушавајући на све начине да спасе већ умирућу аустро-угарску Ватикану је новонастала Краљевина Југославија била озбиљан „трн у оку“. Наравно Ватикану је Аустро-Угарска била посебно битна због службене религије ове царевине преко које су имали одлучујући утицај. (3)

„Света столица је током Првог светског рата подржавала обрачун Аустро-Угарске са Краљевином Србијом охрабрујући њена настојања да очува положај на Балкану. Југословенску државу, која је требала да настане на рушевинама Аустро-Угарске и на „штету“ италијанских интереса, Ватикан није дочекао пријатељски. Када је до њеног стварања дошло 1918, Ватикан ју је признао тек после извесног оклевања, 06.11.1919 а редовни дипломатски односи успостављени су 1920. Југословенско-ватикански односи између два рата били су претежно затегнути. Током 20-их година Ватикан се благонаклоно односио према италијанској окупацији простора уз Јадран и активно се ангажовао око припајања Ријеке Италији…“ (4)

Никако не смемо испустити из вида ни оне вечите мирођије у свакој европској и светској чорби, Енглезе. Они су као и увек желели да наметну свој утицај на балканску политику, због тога покушавајући свим силама да уруше Малу Антанту, која је у том моменту била највише ослоњена на Француску. То наравно отвара и улогу енглеске тајне службе преко вође усташког покрета Анте Павелића. Наиме по документима до којих је дошла професор др.Смиља Аврамов јасно је доказиво да је Анте Павелић од 1926. године сарадник енглеске службе М6. (5)

Тај војни савез Краљевине Југославије, Румуније и Чехословачке који је постојао од 1920 до 1938, многима у Европи а посебно Енглезима је представљао прави камен спотицања. Успоравајући и добрим делом спречавајући њихове смицалице и покушаје перфидног политичког утицаја на Балкан. Чланице су имале потписане уговоре и споразуме са Француском што се касније испоставило само као лажна нада у искреност ове „куће европске цивилизације и демократије“.

Важно је напоменути и то да је овај савез организацијски имао новину која до тада није била позната „напредној Европи“. Као управни орган савеза Мале Антанте установљен је Стални савет. Тај савет је био састављен од министара иностраних послова, који одлуке доноси консензусом. Састајали су се најмање три пута годишње, по потреби и више, у престоници сваке државе чији министар те године председава. Тако је било све до распада који је наступио после Минхенског споразума који „Европа“ постиже са нацистима 1938. године. (6)

Они који нису знали за овај податак сада могу да виде од кога је данас тако модерна ЕУ уствари преписивала. Али исто тако како се та Европа трудила да спута, уруши, надвлада сваку заиста бољу, напреднију а самим тим за њих непознату идеју. Њихов циљ никад није био напредак у правом смислу те речи већ одувек само успостављање контроле ради израбљивања, контролисања и потчињавања других. Данас се са ове историјске дистанце може речи да је краљ Александар по свему судећи био прва жртва растућег нацизма и фашизма у Европи и то уз подршку данас водећих чланица ЕУ.

Ова тврдња је само поткрепљена 23.маја 1957. године сазнањима изнетим у листу „NEUES DEUTSCHLAND“ („Нова Немачка“). У листу „Нова Немачка“ је дакле изнета тврдња поткрепљена документима о такозваној операцији „Тевтонски мач“. Из тих докумената видљиво је да је капетан Хајнс Шпајдел 1934. године, као помоћник војног аташеа у Паризу, слушајући директна Герингова упутства спровео тајну операцију. Операцију која је за резултат имала атентат на краља Александра. Акција је евидентно изведена под командом Шпајдела и Геринговим наређењима уз помоћ већ у „европским“ камповима обућених ВМРО-ваца т.ј. бугарских комита и хрватских усташа. (7)

Не треба заборавити и да су каснија сведочења нацистичког генерала Рудолфа Бамлера као једног од шефова немачке контраобавештајне службе такође потврђивала ове тезе. Генерал Бамлер је између осталог потврдио и да је Шпајдел 1934. године док је био помоћник војног аташеа у Паризу је прешао у Абвер. Абвер као спољно информационо и противобавештајно одељење Врховне команде оружаних снага нацистичке Немачке имао је стратешки задатак организације и извођења субверзивних делатности широког обима у иностранству. (8) Након свега овде изнетог да није реч о лицемерном западу можда би нас чудила Шпајделова послератна каријера. Бивши припадник Абвера и официр Хитлерове нацистичке немачке после Другог светског рата постаје командант европских снага НАТО у Западној Немачкој од 1957-1963.

Данас су целој ЕУ опет пуна уста антифашизма, али нико и даље не показује ни заинтересованост а ни добру вољу да се најзад отворе архиви и расветли атентат у Марсељу. Убиство у коме је југословенски краљ, припадник народне и ослободилачке династије Карађорђевић, залуђен југословенском идејом и спречавајући разбијање Југославије постао непријатељ коминтерне али и растућег европског нацизма на челу са Немачком.

Очито да ни данас „демократској“ Европи не би никако одговарала истина. Да би откривање правих разлога између којих и та да је Мала Антанта била брана за продор нациста ка Русији, приказала Европу у неком другом светлу, оном правом. Зато нама данас посебно треба да буду урезане следеће речи:

„Не можемо се изговарати да је неко срећније време да бисмо и ми били срећнији. И у најбољем времену можемо изгубити и образ и душу, а у најгорем времену и у најтежим приликама можемо да сачувамо и образ и душу.“

Патријарх Павле

Светосавци су одувек знали како се чува образ и душа. Србија је зато одувек могла поносно сваком да погледа у очи. Знали смо увек шта је оно без чега се не може речи да смо људи и што је још важније то нисмо само декларативно изговарали већ се увек за то и борили. Сигурно је да су тешка времена, нама сигурно најтежа у којима смо ми били. У оним ранијим која су била и тежа и гора живели су наши ђедови. Они нису изгубили ни образ ни душу и тиме су нама оставили могућност да живимо као људи. Сада је наше време на нама је да докажемо да смо способни да као прави светосавци сачувамо част, образ и душу. Покажимо да не лажемо и да нам је то заиста важно. Да смо спремни и способни да потомцима оставимо поносну Србију.

_______________________________________________________________________________

  1. sr.wikipedia.org/sr-el/Марсељски_атентат
  2. sr.wikipedia.org/sr-el/Споразум_Рибентроп—Молотов
  3. Југославија и Ватикан 1918-1992, Радмила Радић Институт за новију историју Србије//zdjp.si/wp-content/uploads/2015/06/radic.pdf
  4. www.intermagazin.rs/sramota-nasa-deca-u-skolama-ne-smeju-da-u…
  5. sr.wikipedia.org/sr-el/Мала_Антанта
  6. www.novosti.rs/…/aktuelno.293.html:607509-Operacija-Tevtonski-…
  7. sr.wikipedia.org/wiki/Абвер

 

слика http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/1951811/otkrivamo-komunisti-vozili-pomije-u-vozilu-u-kom-je-ubijen-kralj-aleksandar/media/1672/2

-

Борис Степанов

Домаћин Беле куће Доналд Трамп је у Паризу проборавио не само толико да поприча са француским председником, већ и како би са њим учествовао у прослави 14.јула – дана пада Бастиље. Наравно и зато што је пре 100 година Америка ушла у Први светски рат на страни Француске. То је коначно променило однос снага у корист Антанте.

Емануел Макрон се потрудио да учини сва како би свом госту показао да је „Француска још увек Француска“ као и пре 100 година. Домаћину Јелисејске палате је било врло важно да и својим суграђанима, и вођама суседних земаља (Немачке и Велике Британије) покаже да он постаје кључни партнер САД и самог Доналда Трампа који за сада још није популаран у Европи. Тим пре што је амерички председник одбио Паријски споразум о климатским променама.

Сви су схватили да је главна тема за Макрона и Трампа била заједничка борба против тероризма. Трампу јако треба добар пријатељ у Европи и Макрон је свом америчком колеги пружио руку. Паризу је важно да ојача свој статус на светској арени. Без Вашингтона и Доналда Трампа најмлађем лидеру у историји Француске још од времена Наполеона ће бити тешко да чврстим кораком иде ка успесима. Пред њим је много реформи које треба Петој Републици да врате њену некадашњу величину. Произилази да су ова два председника један другом неопходни. Заједно им је рапортирано на Јелисејским пољима, Трамп је на параду стигао у војном џипу, окружен коњицом. На небу изнад Париза заједно са групом авиона „Патрол д’Франс“ пролетело је и неколико војних авиона САД-а. Од Тријумфалне капије Јелисејским пољима је прошло преко 3,5 хиљаде француских и скоро 200 америчких војника и коњаници специјалног пука Републичке гарде Француске. Гости су видели 200 јединица војне технике.

Пошто је завршена војна парада (тако је било предвиђено програмом посете) Трамп је отпутовао у своју земљу. А 13.јула, на заједничкој конференцији за штампу, домаћин Беле куће је изјавио: „Пријатељство међу нашим народима – и међу нама, морам да констатујем -неразрушиво је. Наше случајне несугласице нису ништа према бесмртним везама културе, судбине и слободе, које нас вежу… које нас толико чврсто вежу“.

То је отворено Трампово признање које много говори. Он одлично зна да је генијални амерички писац Ернест Хемингвеј као добровољац отишао у Први светски рат, и да је 1929.године о томе написао свој бесмртни роман „Збогом, оружје“. У Првом светском рату САД су изгубиле преко сто седамнаест хиљада људи, а сто хиљада је било рањено. Меу њима је био и Хемингвеј који је, спасавајући италијанског снајперисту, доспео под паљбу митраљеза и бацача, али је чудом остао жив. Двадесетих година ’20.века Хемингеј је дужи период живео у Паризу и о томе је написао књигу са симболичним називом „Покретни празник“. Хемингвеј је заувек прославио француску метрополу. Туристи из читавог света долазе у Париз како би својим очима видели велики град којим се Французи поносе.

Град је постао и главна мета терориста који су у последње две године убили и ранили неколико стотина људи. Како би показали да је Париз био, јесте и да ће и убудуће бити један од главних туристичких престоница света, Трамп и Макрон су заједно са супругама 13.јула вечерали у ресторану „Жил Верн“ на Ајфеловој кули. Затим је Трамп изјавио новинарима да председник Француске има снаге да Паризу, који он сматра за један од најлепших градова на свету, обезбеди стабилан мир. „Макрон ће бити оштар са онима што нарушавају законе и што се баве криминалом. Зато осећам да ћете имати врло миран и леп Париз, у који ћу ја још долазити“ – рекао је Трамп.

-
ФРАНЦУСКА ЛАНСИРАЛА ИДЕЈУ ЈЕДИНСТВЕНОГ БУЏЕТА ЕВРОЗОНЕ, АЛИ НЕМАЧКА ОД ЊЕ ЗАЗИРЕ

УПРКОС томе што Француска и Немачка покушавају да ојачају свој савез и да заједно подржавају евро – крах еврозоне је неизбежан – оценио је за The Daily Express експерт који је 13 година радио у ММФ.

Лист његово име не открива, али даље цитира његову прогнозу са овим образложењем:

„Земље које су прешле на евро, уништивши своје валуте,нису успел да се договоре о главном: да јаке економије еврозоне помажу слабима, како би се разлика међу њима смањивала. Поврх свега, кредити су дати Грчкој и Португалу, а остале сиромашне земље ЕУ  остале су без помоћи”.

The Daily Express даље цитира истог експерта:

„Задуженост сиромашних земаља пред Европском банком наставља да расте и зато оне могу почети да иступају из еврозоне. То ће им омогућити да фактички престану да плаћају камате, а потом и саму главнуцу дугова. Популизам које се појачава и све боље котира у неким земљама ЕУ – узео је на нишан пре свега евро и редовно по њему пуца. То је део програма за долазак популиста на власт”.

The Daily Express још наводи да нови француски председник Емануел Макрон лансира пројекат јединственог буџета еврозоне јер се нада да тако поправити и позиције своје земље, али Ангела Меркел од тога зазире.

Зато што схвата и да би таква реорганизација много коштала и да би ти трошкови у доброј мери пали на њену земљу.

 

fakti.org/globotpor/evroskeptici/the-daily-express-krah-evrozone-neizbezan-iako-makron-i-merkel-cine-sve-da-bude-izbegnut

-

Борис Степанов

Емануел Макрон је учешће оружаних снага земаља Алијансе у операцији у Либији 2011.године назвао грешком, и при том је упозорио да се у Сирији може поновити исти сценарио. „Са мном ће доћи крај том облику неоконзерватизма који је увезен у Француску пре десет година. Демократија не може да долази споља, а да народи не буду увучени. Француска није учествовала у рату у Ираку и била је у праву. Али је погрешила када је ступила у рат у Либији. Какви су резултати тих агресија? Уништене су земље и по њима цветају терористичке групе. Не желим да се то деси и Сирији“ – изјавио је Макрон у интервјуу низу европских медија.

Да подсетим да су и у НАТО-у и у ЕУ одавно маштали да присвоје „нафтну оставу“ Северне Африке. Либијске нафте може да има још за 80 година, а гаса – за 100. А најважније за нафтни бизнис је чињеница да је Либија врло близу Западне Европе. Цена допремања до најближих рафинерија је никаква. Јасно је да се у Либију ишло баш због ње, мада се агресија прикривала паролом „Демократија – то је за човека све! Без демократије ће свет нестати“.

Али – Либија је претворена у тврђаву ИСИЛ-а. Терористи не престају да прете Западној Европи све новим и новим нападима. Французи су их већ осетили у сопственој кући, баш као и Британци. И сада се и у Француској и у Великој Британији гине. Сада више не може да се искључи чињеница да уколико се то зло не заустави – терористи ће контролисати читаву западну Африку, а њима ће се придружити и нигеријски покрет „Боко Харам“.

Бизнисмени и политичари су због освајања „либијске оставе са нафтом“ уништили Либијску Џамахирију која се врло успешно развијала, а и њеног председника пуковника Гадафија. НАТО и Пентагон су се надали „блицкригу“, али су уместо тога наишли на распуштене терористе који држе у страху половину Европе. Нови домаћин Јелисејске палате, за разлику од својих претходника који су нетремице посматрали шта ће рећи Барак Обама и извршавали сваки његов налог, схвата да грешке већ сада морају да се исправе. Иначе ће бити касно. Либија је представљала само почетак јавашлука у Северној Африци. Али после ње терористи су се устремили на Сирију. У њој се води прави грађански рат. Он мора да се заустави заједничким напорима. Судећи по свему – Париз је то добро схватио. Хвала Богу што је тако!