недеља, април 22, 2018

Тагови Вести таговане са "Хенри Кисинџер"

Хенри Кисинџер

-

Борис Степанов

Америки медији стално објављују да руководилац Стејт департмента Рекс Тилерсон само што није отпуштен. Као, конфликт између Доналда Трампа и Рекса Тилерсона је постао врло озбиљан. Секретари за штампу Беле куће и Стејт департмента упорно објашњавају новинарима да је све о’кеј. Међутим Си-Ен-Ен и Вашингтон пост са манијакалном упорношћу понављају да Бела кућа није задовољна Тилерсоном.

Најважније је да се по Тилерсону бије из свих цеви. Кога све нису намеравали да виде на његовом месту. То је била садашња амбасадорка САД  у УН Ники Хејли. Затим су почели да говоре да ће у Стејт департмент прећи садашњи руководилац ЦИА Мајкл Помпео. Тилерсон кад год му се појави прилика негира новинарске „патке“ и изјављује да „остаје веран председнику“. На недавном сусрету са патријархом америчке дипломатије Хенријем Кисинџером у Белој кући председник САД је рекао де ја он сасвим сигуран у Тилерсона.

Уосталом, у Овални кабинет Кисинџера позивају већ други пут. Пре тога је Трамп са њим разговарао у мају ове године. Најискуснији дипломата и утицајни политичар који је своју каријеру почео још у време Ричарда Никсона, поседује огроман ауторитет. Увек даје конкретне препоруке и ретко греши у својим прогнозама. Људи какав је Кисинџер више у Америци једноставно нема. Када је нека ситуација компликована – зову њега како би добили јасан одговор како да се достојно изађе из ове или оне ситуације за коју би се рекло да нема излаза.

Трамп сада има много непријатности. Он не зна шта да ради са Северном Корејом, са Ираном и Кубом. Увек је опасно да се у спољној политици удара са зида на зид. Једна грешка је довољна да ни један дипломата неће знати  да се договори са онима које Трамп покушава да заплаши и вређа. Махати атомском бомбом и викати да ће Пјонгјанг збрисати са земље човек може само уколико је потпуно изгубљен. Нерве треба чувати и своје емоције се морају држати у себи. Можда је Хенри Кисинџер Трампу баш то посаветовао. А успут га је можда посаветовао и да се не свађа са Рексом Тилерсоном. У Стејт департменту је тешко одмах се снаћи, а тамо је и много оних који не саботирају нову администрацију Беле куће. Таква варијанта не сме да се искључи. После 20.јануара власт је у Америци прешла са демократа на републиканце. И са тим неће баш сви да се помире. Јасно је зашто. Ко би то желео да изгуби топло место у власти, код које увек постоји могућност да се оствари неки добар бизнис.

-

Борис Степанов

Новинари „Билда“ се служе различитим лукавствима како би публика, која гори од нестрпљења за сензацијама, у тренутку када се огромни тираж Билда појави на улицама одмах све разграбила. Пред Божић и Нову годину немачки новинари су одлучили да своје читаоце запање причом да је 93-годишњи бивши државни секретар САД Хенри Кисинџер (који је, уосталом, рођен у Баварској 27.маја 1923.године) за Доналда Трампа припремио програм за зближавање са Москвом. Истина, сам план није виђен, али суштина приче и није у томе. Позивајући се на неке митске дипломатске изворе, „Билд“ тврди да ће се Кисинџер врло брзо позабавити разрадом стратегије за источни правац. Јер је он у своје време, 1972.године, успео да помири Никсона и Брежњева. Па зашто сада да се још једном не позабави сређивањем руско-америчких контаката. Брисел и Берлин очигледно не знају чиме још да плаше Европљане. И Билд је измислио причу да се Кисинџер спрема за дипломатску офанзиву. По верзији тог издања Кисинџер ће предложити повратак биполарном моделу света. Али то неће моћи да умири Европу. Билд сматра да такав сценарио води катастрофи. Наравно – тачно је да се читава политика Обаме заснивала на супротстављености Кремљу. А сада је дошло време да се свет заплаши тиме, да Москва и Вашингтон у многим спољнополитичким проблемима ипак могу да нађу заједнички језик. Међутим, госпођи Меркел која је од Барака Обаме добила благослов за нови мандат управљања Немачком, Кисинџер, пријатељ Москве, никако не може да одговара. Била је неопходна „Билдова“ „божићна бајка“, па је она и објављена. И више није претерано важно да ли читава комбинација делује као потпуна измишљотина. Јер је много важније: направити сензацију на којој ће моћи пристојно да се заради, а и да се истовремено охрабре немачки и амерички русофоби.

-

Позвавши се на „изворе у европским тајним службама”, високотиражни немачки дневни лист Bild објавио је да ће Хенри Кисинџер за Доналда Трампа разрадити „план нормализације односа са Русијом”.

 

Bild подсећа да Кисинџер већ извесно време сугерише Белој кући да због јачања Кине побољша односе са Русијом. Чак тврди да ће бивиши амерички државни секретар играти улогу посредника између Трампа и Путина са којим годинама одржава добре личне односе.

Bild открива да су „европске службе” направиле анализу података добијених из Трамповог „прелазног тима” која је потврдила да Кисинџер саветује укидање санкција против Москве и да је Трамп томе склон.

Кисинџер наводно такође сугерише да се Русији препусти утицај у бившим совјетским републикама.

Кисинџерова формула за Украјину наводно је ова: Русија даје гаранције безбедности у Донбасу, а Запад престаје да прави проблем од укључивања Крима у састав Руске Федерације. Притом: Крим не би био формално признат руским, али би престао да буде проблем.

Западни медији, иначе, пишу да Трамп прижељкује да му Русија буде ослонац у борби за ограничавање моћи и утицаја Кине.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/bild-kisindzer-ce-za-trampa-razraditi-plan-normalizacije-odnosa-sa-rusijom

-

Хенри Кисинџер, који се убрзано зближава с Доналдом Трампом, а пријатељ је Владимира Путина, можда би могао да помогне у договору с Русијом, пише „Политико“.  Политико: Кисинџер је човjек за брзи дил Трампа и Путина

 

Амерички портал наводи да је Кисинџер (93) раније овог мjесеца на телевизији ЦБС с поштовањем говорио и о Трампу и о Путину.

Трамп, рекао је тада Кисинџер, „има могућност да уђе у историју као велики предсjедник“, додавши како се „може замислити да нешто значајно и ново произиђе из Трампове администрације“.

Путина је, у истој емисији, описао као човjека с карактером ликова из романа Достојевског, „човjека са сјајним осећајем за унутрашњу везу с руском историјом“.

„Политико“ подсjећа да је Кисинџер још 1990-их упознао Путина, у то вријеме интригантног младог Руса, и поставио му низ питања.

„Радио сам у обавијештајној служби“, рекао му је Путин тада, на шта му је Кисинџер одговорио: „Сви пристојни људи почињу као обавијештајци. И ја сам“.

Како је Путин себи крчио пут ка Кремљу, с легендарним бившим државним секретаром одржавао је топле односе, иако се јаз између САД и Русије све више проширивао, наводи се у тексту.

Кисинџер је један од малобројних Американаца који се редовно састаје с Путином, подсјетио је недавно један бивши амерички амбасадор, поред филмске звијезде Стивена Сигала и директора „Ексон мобајла“ Рекса Тилерсона, кога је Трамп предвидио за будућег државног секретара.

Сада, када Трамп сигнализира да жели кооперативнији однос са Москвом, Кисинџер се позиционира као потенцијални посредник, састајући се приватно са новоизабраним предсједником и хвалећи га јавно.

Као и Трамп, Кисинџер је, такође, бацио сумњу на закључак обавештајних служби да је Русија покушала да утиче на америчке предсједничке изборе у корист Трампа.

Амерички портал подсјећа да је Кисинџер годинама тврдио како би већа равнотежа моћи између САД и Русије побољшала глобалну стабилност, али напомиње да скептици страхују да ће такав приступ жртвовати друге вредности и наградити „лоше понашање“ Кремља.

Такође се поставља питање како би сам Кисинџер имао личну корист од новог „ресетовања“ односа са Русијом, предочава „Политико“, наводећи да би, поред тога што би му порасла репутација јер има лак приступ двојици највећих свјетских лидера, његова консултантска фирма доживјела пословни процват.

Уз то, и Кисинџерови сарадници су у контакту са Трамповим окружењем, при чему је један од његових главних помоћника, Томас Грејем, већ виђен као потенцијални амбасадор у Русији међу саговорницима из кругова задужених за транзицију власти на нижим нивоима.

„Мислим да Кисинџер припрема дипломатску офанзиву. Он је реалиста. Најважнија му је међународна равнотежа, нема ријечи о поштовању људских права и демократији“, закључује Марсел ван Херпен, стручњак за Русију и Путинов критичар који води холандски истраживачки институт „Фондацију Цицерон“.

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Politiko-Kisindzer-je-covjek-za-brzi-dil-Trampa-i-Putina/225668.html

Руски штампани медији објавили су вест да је Хенри Кисинџер, велики маг спољне политике, предложен за члана Руске академије наука. Политика коју је форсирао Кисинџер почивала је на свим правилима новог светског поретка, заговорник је светске владе, али је Кисинџер познат и по томе што је уважавао дијалог и увек дијалогу и дипломатском надметању давао предност. Кисинџер је оснивач Билдерберга, у позним годинама бавио се проблематиком раста светске популације и предлагао решења које се не би могла окарактерисати као хумана (манипулација вакцинама и лековима, рачунајући на смртоносне епидемије великих размера), залагао се за ГМО, Монсанто. Међутим, Кисинџер се увек противио безразложном и неконтролисаном Трећем рату који би, по његовом мишљењу водио уништењу планете.

Други маг светске политике, Кисинџеров савременик, Бжежински, сасвим је другачијег психолошког профила. За разлику од Кисинџера он није софистициран политичар, нити преговарач, мрзио је колеге, уништио каријере многих талентованих политичара. Бжежински не подноси Кисинџера, замерао му је што подржава дијалог са Москвом. Након руске интервенције у Сирији и изласка Русије на топло море, Бжежински који је годинама крио русофобију, више није могао сакрити мржњу према Русима, али и свим православним народима. Бжежински је идеолог и покретач свих америчких доктрина које за циљ имају доминацију и покоравање планете. Након „Велике шаховске табле“ у неколико књиге објашњавао је зашто се ствари не одвијају према замислима да се овлада Хертландом, а изгледало је тако једноставно. Успео је да убеди Обаму у исправност тезе о масовним нуклеарним ударима, и да је претходно неопходно окружити Русију, привући НАТО и инсталирати ракете на 50 до 100 километара од руских граница. Предлагао је да се у изолацији и блокади Русије користи искуство британске морнарице током блокирања америчких колонија током њихове борбе за независност. Русију, по Бжежинском, треба избацити из свих светских институција, а не само из Савета безбедности. Чекала се победа Хилари па да отпочне Трећи светски рат. Било је у плану да се у том смислу употребе Кијев и Балтик јер је оцењено да се медијском манипулацијом унело довољно страха од руског напада.

По сугестији Бжежинског Обама је чинио све да би Турску привукао назад. Ердогану је слао поруке да ће након избора Турској изручити Гулена и да ће САД редефинисати односе са Турском. Истицао је да ће Иран бити важан ослонац будуће кампање САД на Блиском истоку и Арабијском полуострву, јер је то Ердоган желео чути. Ердогану је обећан и део Сирије као њену 82. провинцију, испоруке нафте и плина од Ирана и Заливских земаља. Стога је Ердоган на састанку са својим савјетницима и планерима изнео предлог да се размисли о идеји да Анкара своје енергетске потребе обезбеди градњом Турског тока, а да ће профит остваривати пројектованим цевоводом из Катара и Саудијске Арабије, јер он мора проћи будућом 82. турском провинцијом да би наставио према Грчкој, Албанији и Хрватској. А да би се све одвијало према плану Американци су јединицима Исламске државе омогућили повлачење из Мосула коридором према Алепу. Зауставити Русе у Алепу постао је приоритет како би се кроз фингирано освајање Мосула и Раке за САД обезбедила позиција равноправног преговарача о постконфликтној Сирији.

Затим би уследила побуна на Кавказу, што би био најбржи начин да се исламистички пламен пренесе даље преко централне Азије у Кину, јер „Кина подржава Путина у Сирији“. Бжежински није одустајао ни од идеје да се од Боко харама направи нова Исламска држава, односно да се од Африке направи нови Блиски исток, како би затим Африком (United States Africa Command, USAFRICOM, AFRICOM) „преузео борбу против растућег тероризма“ у централној Африци, где су највећа налазишта руда и дијаманата. Африком већ обучава специјалце појединих влада земаља централне Африке. За Бжежинског, након мира на Блиском истоку треба узети Африку „која се нуди на тацни“, а након тога наставити освајања у Азији – економска, политичка, а затим и војна. Саветник пет америчких председника једва је чекао долазак „зле жене“ у Белу кућу, која је психичка непознаница као и он, спремна да прихвати масовни нуклеарни ракетни удар на Русију.

Међутим, „зла жена“ није успела. Узалуд жртвовање кокошке у Шумама Бохемиана, окултизам, клањање Нечастивом. Победио је Трамп који је у неколико наврата током предизборне кампање наговестио релаксирање односа са Русијом и успостављање партнерских односа. Док је Бжежинском поглед празан, Сорош не губи време и покренуо је обојену револуцију на тлу своје земље. Патент који је донео разарања и однео многе животе крчећи пут „тенковској демократији“ сада је убризган на америчко тло. Студентски протести организовани препознатљивим методама Џина Шарпа већ су идентификовани и растумачени широм света. Да ли ће ФБИ имати прави одговор и Сорош доживети судбину председника неколико држава које је успео да свргне са власти остаје да видимо.

слика http://www.pravda.rs/2016/11/14/soros-okupio-ekipu-ne-izlaze-iz-hotela-dok-ne-smisle-kako-da-sruse-trampa/

-

Претендент на републиканску номинацију за председничког кандидата на изборима у САД Доналд Трамп састаће се сутра са бившим америчким државним секретаром Хенријем Кисинџером, објавио је „Вашингтон пост“, позивајући се на три особе блиске Трампу.

Састанак у Њујорку уследиће после вишенедељних телефонских разговора између Трампа и Кисинџера, који је био главни саветник председницима Риачарду Никсону и Џералду Форду, наводи амерички лист, преноси Ројтерс.

Трамп се прошле недеље састао са још једним бившим државним секретаром, Џејмсом Бејкером, који је у Конгресу истог дана рекао да би Трампове спољнополитичке идеје могле да свет учине нестабилнијим.

Трамп је на удару критика због порука да би САД требало да преиспита НАТО и да би Јапан и Јужна Кореја требало да размотре могућност да се и сами опреме нуклеарним оружјем ради самоодбране, подсећа британска агенција.

(Блиц)

www.nspm.rs/hronika/tramp-se-tajno-sastaje-se-kisindzerom.html

-

РАЗВОЈ украјинске кризе показује – оценио је бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер – да је Запад напустио прилично магловити циљ да Русију некада интегрише у западну заједницу и да је прешао на циљ њеног разарања.

У интервјуу National Interest, патријарх америчке дипломатије оценио је да се „украјинска криза претворила у трагедију са заменом појмова”.

Кисинџер је објаснио да су у Вашингтону и другим водећим западним престоницама „дугорочни интереси светског поретка замењени неопходношћу хитног успостављања украјинског идентитета”.

По његовом мишљењу, да би украјински конфликт био разрешен – „мора одмах бити уклопљен у глобални и историјски контекст”:

„Кад се сада чита да муслиманске јединице ратују на страни Украјине – постаје јасно да је изгубљено свако осећање за меру. То је катастрофа јер и то показује да је циљ Запада постало уништење Русије”

Барак Обама је у лето 2009-те још говорио да је за САД идеалаан свет у коме би Русија била јака и просперитетна. Фебруара ове године такође је изговорио: „Нама није потребна опкољена и ослабљена Русија”.

Кисинџер је – имајући у виду и цитиране речи председника САД – упозорио: „Да би се САД заиста односиле према Русији као према великој сили – морају прво означити границе унутар којих се захтеви Русије могу помирити са оним што је потребно самим САД. Међутим, Вашингтон не нуди никакав концепт европске безбедности, па европским земљама не остаје ништа друго него да се ослањају на лидерство Немачке, а Русији и Кини да граде међусобне односе”.”

Кисинџер је овоме придодао: „Немачка мора играти важну улогу у градњи европског и међународног поретка, али она није идеална као главни партнер поводом европске безбедности у зони која се налази само 200 миља од Стаљинграда”.

„Патријарх” је указао да је потребно да Запад схвати посебност односа између Русије и Украјине који се ни са једне ни са друге стране не могу окарактерисати „само као односи двеју суверених држава”.

Неопходно је изанализирати и због чега је избила украјинска криза – истакао је Кисинџер и наставио:

„Апсолутно је невероватно да Путин потроши 60 милијарди евра да летњи туристички центар претвори у зимско олимпијско село па да недељу дана после затварања Олимпијаде, на којој се Русија представила као део западне цивилизације, започне војну кризу”.

Кисинџер је упозорио да неоконзервативци у Вашингтону тврдоглаво настоје да сломе руско руководство и то ће чинити све док се не суоче са последицама, као и у случају свих америчких ратова после Другог светског.

По његовој процени, Сједињене Државе се упетљавају у ратове чији крај нису у стању да предвиде и још притом потпуно игноришу своје унутарполитичке могућности.

www.fakti.rs/globotpor/alter-america/kisindzer-sada-je-cilj-zapada-da-unisti-rusiju

-
  • Бивши државни секретар САД на форуму „Развој Кине“ рекао: „Русија и Кина су тренутно заиста блиске. Чини ми се да је то њихов природни избор у тренутним околностима. Везе Москве и Пекинга имају дугу историју. Те две земље не могу бити раздвојене из објективних разлога“
  • „Русија је земља која пресеца девет временских зона. Њу не треба ни покушавати изоловати. Са традиционалне тачке гледишта, нагласио је Хенри КИСИНЏЕР, Русија је део западног света, али су се, као што се зна, сада појавила одређена разногласја. Ипак верујем да је Вашингтон заинтересован да са Русијом има нормалне дипломатске односе“

        ЗБЛИЖАВАЊЕ Русије и Кине поводом низа међународних питања је – у садашњој геополитичкој ситуацији – природни и објашњиви избор тих земаља на који САД не могу утицати  – оценио је бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер.

        Учествујући у раду економског форума у Пекингу „Развој Кине“, он је додатно указао:

         „Русија и Кина су тренутно заиста блиске. Чини ми се да је то њихов природни избор у тренутним околностима. Везе Москве и Пекинга имају дугу историју. Те две земље не могу бити раздвојене из објективних разлога“.

        Кисинџер је нагласио да односе Кине и Русије одређује „искључиво њихова воља“ и додао:

         „Ми (Американци) не можемо ни на који начин утицати на развој тих односа. Зближавање Русије и Кине не треба да брине Вашингтон. Не могу да кажем да су САД покушавале да раздвоје Русију и Кину. Ми схватамо разлоге развоја руско-кинеских односа. Али, то не значи да ће блискост Москве и Пекинга утицати на кинеско-америчке односе“.

        Патријарх америчке дипломатије оценио је да Вашингтон треба да има „нормалне односе са Русијом“:

         „Русија је земља која пресеца девет временских зона. Њу не треба ни покушавати изоловати. Са традиционалне тачке гледишта, Русија је део западног света, али су се, као што се зна, сада појавила одређена разногласја. Ипак верујем да је Вашингтон заинтересован да са Русијом има нормалне дипломатске односе“.

        Пекингу и Вашингтону је посаветовао да се не понашају као „вечити конкуренти“, да проналазе заједничке интересе и одржавају стратешки дијалог на највишем нивоу: „Погоршавање односа увек се догађало под утицајем краткорочних фактора“.

        Кисинџер је изнео бојазан да Пекинг и Вашингтон нису спремни за зближавање до којег је дошло 1972. године када је Ричард Никсон први пут посетио Кину:

        „То што су учини Мао Цедун и Никсон данас је много теже извести. Упркос томе, надам се да ће нам тај модел односа још бити потребан јер ће, у супротном, сви бити у губитку“.

fakti.org/globotpor/alter-america/kisindzer-vasington-ne-moze-uticati-na-zblizavanje-rusije-i-kine