уторак, новембар 21, 2017

Тагови Вести таговане са "иностранство"

иностранство

-
Број људи који живе у иностранству, а води поријекло из БиХ, износи најмање два милиона, што чини 56,64 одсто у односу на укупно становништво БиХ, подаци су земаља пријема и ДКП БиХ у иностранству.
Живот у иностранству - Фото: РТРС

Живот у иностранствуФото: РТРС

Становници БиХ најчешће се исељавају у Њемачку, а потом слиједе Аустрија, Хрватска и Србија.

С обзиром на то да БиХ нема прецизну евиденцију људи који су напустили земљу, једини продаци који се могу користити као статистика исељавања су подаци Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ о лицима која су одјавила пребивалиште и боравиште ради исељења.

Према њиховим подацима, у 2016. години 4.034 лица одјавила су боравак, од којих се 1.196 иселило у Њемачку, 895 у Аустрију, 888 у Хрватску, 487 у Србију, 421 у Словенију, 63 у Црну Гору, 38 у Норвешку, 36 у Холандију и 10 у остале земље.

Исељеници новчано помажу породице и пријатеље у земљи, а Централна банка процјењује да су новчане дознаке из иностранства у прошлој години износиле 2,4 милијарди КМ. Кад се томе додају и иностране пензије које стижу у БиХ, ради се од 3,6 милијарди КМ.

Подаци Свјетске банке о новчаним дознакама из иностранства за 2016. годину донекле се разликују, и по њима, у БиХ је прошле године овим путем стигло 3,3 милијарди КМ. Према њиховим подацима, број лица која живе у иностранству, а воде поријекло из БиХ износи 44,5 одсто, што позиционира БиХ на 16. мјесто у свијету по стопи емиграције у односу на број становника у земљи.

Најновији подаци Свјетске банке показују да је БиХ по стопи емиграције знатно испред Србије /18 одсто/, Хрватске /20,9 одсто/, па чак и Албаније /43,6 одсто/, која је годинама била водећа земља у Европи по стопи исељавања у односу на укупан број становника у земљи.

Надлежне институције БиХ упозоравају да је исељавање из БиХ континуиран процес и да је у директној вези са бројем незапослених, посебно младих.

Према Балканском барометру Савјета за регионалну сарадњу, већина становништва БиХ незадовољна је животом у земљи, а 50 одсто напустило би БиХ и радило у иностранству, што је највећи проценат у поређењу са земљама Југоисточне Европе.

У БиХ не постоји законска обавеза одјаве пребивалишта, тако да значајан број оних који напуштају земљу због запослења, студирања и других разлога не одјављује своје пребивалиште.

Према подацима Свјетске банке, учешће новчаних дознака у БДП БиХ у 2015. години износило је 11,1 одсто, што БиХ ставља на 23. мјесто земаља у свијету и четврто у Европи по овом параметру.

Сви наведени подаци дио су Извјештаја Министарства безбједности БиХ о трендовима миграција.

Извор: СРНА

 

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=264240

-

MOСKВA – Председник Русиjе Владимир Путин саопштио jе на састанку са гувернерком Централне банке Eлвиром Набиулином да jе наложио влади и полициjи да одреде казнене мере за банкаре коjи су прекршили руско законодавство и побегли у иностранство.

Шефица Централне банке jе позвала да се нађе решење тог проблема на законском нивоу и приметила да jе у 70 одсто случаjева одузимање лиценци банкама повезано са прањем новца.

„Tреба бити веома пажљив да се не би ограничила слобода људи, али треба дати гаранциjе и држави и друштву и улагачима банака од свих криминалних радњи. Хаjде да оваj налог дам и влади и полициjским органима и да заjедно размислимо“, рекао jе Путин, преноси Спутњик.

Руски банкарски систем за последње три године много мање jе пружао услуге у криминалноj сфери. Према речима гувернерке, обим операциjа за извлачење новца у иностранство се смањио са 1,7 билиона рубаља у 2013. години до 110 милиjарди рубаља у првом полугодишту 2016. године, наводи Спутњик.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=270065

-

Либији није потребна никаква страна интервенција да би се изборила са тероризмом и другим безбедносним претњама већ јој је „само“ потребно боље наоружање и помоћ у обуци и планирању

Либији није потребна никаква страна интервенција да би се изборила са тероризмом и другим безбедносним претњама већ јој је „само“ потребно боље наоружање и помоћ у обуци и планирању, изјавио је данас министар спољних послова те земље Мохамед Ал-Даири.

Он је за Раша Тудеј истакао да Либија неће тражити од страних сила да изведу ваздушне нападе на терористе.

Ипак, како је нагласио, када се формира влада националног јединства Либија ће питати Савет безбедности Уједињених нација да укине ограничења о приступу „адекватном наоружању“ која су наметнута либијској војсци.

„Међутим, у овој фази, не тражимо никакву међународну интервенцију“, нагласио је Даири за Раша Тудеј.

Министар је такође навео да Либија не прима „никакву опипљиву помоћ“ од западних земаља и изразио наду да ће добијати више подршке у будућности, поготово када је реч о планирању и обучавању војника.

извор:www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:583442-%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%98%D0%B7-%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5-%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0