уторак, јун 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Изетбеговић"

Изетбеговић

-
Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић поновио је причу о томе да је његов отац на самртној постељи Ердогану оставио БиХ у „аманет“.
Ердоган и Изетбеговић  (Фото:avaz.ba) -

                                                                                                          Ердоган и Изетбеговић (Фото: avaz.ba)

 

– Неки нису сретни због овако добре сарадње Турске и БиХ. Али шта им ја могу, док је Алијиних сљедбеника и док је Тајипових сљедбеника, док је нас двојице и док је оних који ће доћи послије нас, ти односи ће бити такви и ако Бог да јачати – рекао је Бакир Изетбеговић у Турској, на обиљежавању 14. годишњице смрти Алије Изетбеговића, којем је присуствовао и  предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган.

Изетбеговић је истакао да Турска БиХ „помаже несебично, као никада раније, помаже на њеном европском путу, ка чланству у НАТО пакту, у економском опоравку, изградњи инфраструктуре и изградњи бољих односа“.

Он је додао да су Турци увијек били пријатљи БиХ и да су јој помагали колико су могли.

– Али, у неким дијеловима историје су били тако забављени својим проблемима да су помало заборављали на БиХ. Или су били јако заинтересирани да нам помогну, али нису имали снаге да то ураде. Данас хвала Богу, Турска држава, турски народ, предвођени нашим пријатељем, Реџепом Тајипом Ердоганом су јако заинтересовани за БиХ и веома су снажни и могу да нам помогну. Помажу нас као никада у нашој историји – рекао је Изетбеговић.

Обраћајући се присутнима, Ердоган је поручио да је „Европа умрла у Босни, а сахрањена је у Сирији“.

– Европа је умрла у Босни, а сахрањена је у Сирији. Мртва тијела невине дјеце на морским обалама надгробни су споменици западне цивилизације. Нажалост у посљедњих седам година европске вриједности срушили су њихови носиоци, уништивши их једну по једну – рекао је Ердоган.

Поводом обиљежавања годишњице смрти Алије Изетбеговића, у Анкари је  приказана и премијера серије о његовом животу.

Извор: Танјуг

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=274818

-
На суђењу команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочин припадника одреда „Ел муџахедин“ над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године, приказан је снимак настао након пада Возуће, на којем Махмуљин и предсједник такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић сједе за столом са припадницима одреда Ел Малијем и Ајманом.

 

Сакиб Махмуљин - Фото: РТРС

                                                                                                                         Сакиб Махмуљин  Фото: РТРС

 

То је на данашњем рочишту потврдио сниматељ у команди Трећег корпуса Мирза Главаш, који је рекао да је присуствовао том догађају, али да није сигуран да ли је то његов снимак, јер је ту било много новинарских екипа.

Главаш је изјавио да је у више наврата видио Ајмана да улази у команду Трећег корпуса, али да не зна зашто је он долазио и код кога је ишао, додавши да је неколико пута и сам разговарао са Ајманом.

Свједок Тужилаштва Един Шарић, који је радио у Одјељењу службе безбједности Трећег корпуса у Сектору за контраобавјештајне послове, изјавио је да је одред „Ел муџехедин“ учествовао у операцији „Фарз“, те да је чуо да су том приликом од неких јединица из састава Трећег корпуса отели педесетак ратних заробљеника.

Шарић је рекао да су, према његовим сазнањима, људи које је отео одред „Ел муџахедин“ убијени, мада, како каже, не зна како и када.

Он је посвједочио да је имао прилику да види списак на којем су била 52 заробљена, те да претпоставља да је та информација била позната и његовим надређенима, истакавши да унутар његовог сектора нису много разговарали о томе, пошто је њихов посао био контраобавјештајно дјеловање.

Према његовим ријечима, у Центар за прихват заробљеника у Зеници доведена је група заробљеника међу којима су се налазиле и три жене, које су биле заточене у логору „Ел муџахедин“, са којима је имао прилику да разговара.

„Жене су биле у запуштеном стању, а видио сам повреде настале од везивања и модрице, али нисам их скидао, тако да нисам могао видјети да ли имају још повреда по тијелу. Колико се сјећам, једна од њих је била престрашена, јер је у логору видјела одсјечену главу, што је код ње изазвало огроман страх“, посвједочио је Шарић.

Свједок је рекао да му је она на једном од наредних испитивања рекла да је истраумирана сценама убистава и пуцњаве која су се дешавала на „13. километру“ у логору одреда „Ел муџахедин“.

Шарић је нагласио да је са сваког саслушања заробљеника правио записник који би предао свом претпостављеном Осману Влајчићу, те да претпоставља да је о томе требао бити и информисан Махмуљин.

Он је истакао да никада није имао никакав контакт са припадницима одреда „Ел муџахедин“.

Оптужница терети Махмуљина да, као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=273151

-

 

Сарајево – Чињенице говоре да БиХ јесте сједиште модерног џихадизма, а питање је до кад ће Европа толерисати такву БиХ која све више личи на „султанат везира Изетбеговића“, пише сарајевски портал „Дневник“.

БиХ све више личи на султанат везира Изетбеговића

 

„Докле год бошњачко-муслиманска елита и политичко Сарајево буду оправдавали, негирали и релативизовали чињенице о присутности селефија у БиХ, радикализацији ислама, те се наивно бранили аругментима о ‘геноциду и агресији на БиХ’ и док су им политички наративи у својству стварања ‘муслиманије’ у Федерацији БиХ, питање је до кад ће Европа имати стрпљења с БиХ која све више личи на ‘султанат везира Изетбеговића'“, наводи се у тексту.

У тексту се наглашава да „Исламска декларација“ Алије Изетбеговића, муџахедини у редовима такозване Армије БиХ, ритуална убиства Хрвата и Срба током рата у БиХ, терористички напади у средњој Босни касних деведесетих, случајеви попут Јашаревића и Боснића, одласци џихадиста из БиХ у Сирију, те правосудне фарсе и апсурдне казне за домаће „ратнике“, довољно говоре о томе да БиХ јест сједиште модерног џихадизма.

Иако већ годинама бројни европски званичници и институције упозоравају да БиХ постаје упориште радикалног ислама и рај џихадистима, додаје се у тексту, политичко, медијско и друштвено Сарајево такве процјене назива „непријатељским“ и „наставком агресије на БиХ другим средствима“.

У тексту под насловом „Од Седме муслиманске до модерног џихадизма“ подсјећа се да је недавно чешки предсједник Милош Земан упозорио да би БиХ, након ИСИЛ-овог пораза у Сирији, могла да постане база џихадистима, потом предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић, те аустријски шеф дипломатије Себастијан Курц који је оцијенио како се ислам у БиХ радикализује те да се „женама у Сарајеву плаћа да се покрију“.

„Након што је Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Предсједништва БиХ и предсједник СДА, изјаве колега из Европе оцијенио неутемељним, далеко од стварности, настављена је полемика с Мирославом Туђманом, поводом његове нове књиге ‘Друга страна Рубикона: Политичка стратегија Алија Изетбеговића’. Туђман је Алију Изетбеговића назвао зачетником исламског тероризма у овом дијелу Европе, а Бакир Изетбеговић је одговорио да је ‘Хрватска извршила агресију на БиХ'“, наводи се у тексту.

Док Изетбеговић увјерава европске колеге и јавности да у БиХ никада није постојао радикални, него искључиво, европски ислам, чињенице неумољиво говоре супротно, констатује се у тексту и подсјећа да и свјетски медији већ низ година БиХ третирају као „колијевку модерног џихадизма“, а недавно је и Стејт депратмент објавио како у БиХ живи велики број исламских фундаменталиста те да је Сарајево град високог ризика.

Међутим, бошњачко-муслиманска политичка и друштвена елита „практиканте“ радикалног ислама, њихов број, друштвени и вјерски утјецај те њихова дјела, углавном у јавности или негира или релативизује, али у стварности се никада нису оградили од селефистичког покрета у БиХ, додаје се у тексту који је објавио портал „Дневно“.

„СДА и Исламска заједница у БиХ никада се нису отворено и озбиљно супротставили и обрачунули с радикалним групама, па је тако проблем параџемата, који је у првом реду био проблем једне вјерске организације, постао и проблем БиХ, а Декларација о осуди тероризма коју су потписали бошњачко-муслимански лидери је тек документ који ништа не значи.

Убрзо након тога, помпезно најављени обрачун с параџематима и њиховим параџематлијама, преко ноћи је заборављен, а број одлазака у Сирију се повећао. За то вријеме реис Кавазовић је дочекивао муџахедине у свом кабинету, попут Абу Хамзе, ‘текбирао’ на скуповима подршке сиријском народу у Сарајеву и недавно закључио како је ‘геноцид над Бошњацима почео с причом о цвјетању фундаментализма’. У међувремену, Изетбеговић је у Ирану посјетио породице погинулих муџахедина у БиХ. Шемусудин Мехмедовић је био омиљени кум муџахединима у БиХ за вријеме рата“, наглашава се у тексту.

У тексту се наводи да је исламски тероризам у средњој Босни однио неколико хрватских живота. Истиче се и да су бројни терористички напади, смрт чак деветоро Хрвата у Травнику, убиства полицајаца и повратника у Травнику и Бугојну, минирање тек обновљених цркава и звоника, застрашивање и пријетње, дуги низ година у том крају БиХ, били свакодневица.

„Седма муслиманска бригада такозване Армије БиХ уписана је златним словима у историју одбране Босне, говорио је Алија Изетбеговић на фамозном постројавању муџахедина 1995. у Зеници. И заиста јест, цвијет такозване Армије БиХ покорио је средњу Босну и шири потез око ријека Лашве и Босне… Седма муслиманска била је састављена од хиљаде муџахединских бораца из страних земаља, а ратовање је руковођено литературом ‘Упуте муслиманском борцу’ чији је аутор хафиз Хасан Макић“, наглашава се у тексту.

Управо су, додаје се, борци Седме муслиманске бригаде такозване Армије БиХ, којој су се све више и више придруживали тадашњи муслимани, починили стравичне злочине над Хрватима и Србима у средњој Босни.

„Њихов почасни командант био је Алија Изетбеговић који им се 1995. захвалио на огромном доприносу за ослобађање Босне, а они му пјесмом захваљивали ‘Ми смо војска Алахова’. Први муџахедински камп у БиХ био је у засеоку Орашац, изнад Мехурића гдје и данас постоји зграда троспратница коју су изградили почетком 1992. за потребе смјештаја страних ратника. На Орашцу је први пут у БиХ ритуално одрубљена глава српском цивилу Драгољубу Поповићу, убијено је неколико Хрвата, али њихова тијела до данас нису пронађена“, истиче се у тексту.

Хрватска села уз ријеку Билу код Травника за вријеме рата су нестала, цркве, надгробни споменици, звоници и сва архитектура хришћанске традиције, оштећена је, уништена и девастирана, истиче се у тексту и додаје да је то био покушај системске исламизације одређеног подручја у БиХ, баш како је то сам Алија Изетбеговић и записао у својој „Исламској декларацији“.

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/BiH-sve-vise-lici-na-sultanat-vezira-Izetbegovica/244909.html

-
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Београду да су Српској биле познате информације о исламистима у БиХ о којима у посљедње вријеме говори син Фрање Туђмана, Мирослав, али да се глас Српске није чуо, те да историјске чињенице не могу да буду скривене.
Милорад Додик - Фото: РТС

Милорад ДодикФото: РТС

„Ми смо то знали и говорили да се управо зачетак те исламске државе може да види у БиХ, доласком муџахедина, што је повриједило /Бакира/ Изетбеговића, само што се наш глас није чуо“, додао је Додик.

На питање новинара да прокоментарише сукобе Бакира Изетбеговића и Мирослава Туђмана у вези са исламским радикализмом, Додик је рекао да очигледно историјске чињенице не могу да буду скривене и да Изетбеговић само отвара проблеме и постаје „политичка олупина“.

„Били су браћа, шта им је сад, немам појма. Потајна и притајена мржња о којој је писао Андрић, очигледно да постоји међу њима и то се односи на БиХ. Очигледно да Бакир Изетбеговић само отвара проблеме и нема више дестинације у региону и БиХ гдје он није отворио проблем“, рекао је Додик новинарима у Београду након састанка руководства Српске и Србије.

Додик је навео да је Изетбеговић то чинио и чини у континуитету и са самим мировним споразумом.

„То говори да је његова политика – политика његовог оца, а политика његовог оца је `Исламска декларација`, која је написана као програмски акт и документ за исламску државу, која и даље функционише на Блиском истоку и он се тога није одрекао“, нагласио је Додик.

Он је навео да то није једини проблем између Бошњака и Хрвата и да постоји проблем Пељешког моста, који оспорава бошњачка страна.

„Република Српска нема проблем са Пељешким мостом. Ми имамо проблем са изградњом моста на Сави, код Градишке и покушавамо да то ријешимо са Хрватском“, рекао је он.

Са друге стране, истакао је Додик, Бакир Изетбеговић је отворио проблеме и са Хрватима у БиХ, континуирано има проблеме у оквиру бошњачко-муслиманске заједнице у самом Сарајеву, гдје губи подршку и у оквиру властите партије.

Извор: Срна

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=267786

-
Не стишавају се реаговања јавности и удружења које окупљају српске жртве на вијест да Турска радио-телевизија снима серију о Алији Изетбеговићу. Није им јасно како неко може снимати серију о човјеку којег је само смрт спасила од хашке оптужнице за ратне злочине.

Да се Изетбеговић налазио на листи осумњичених, дан након његове смрти потврдила је тадашња потпаролка Хашког трибунала Флоренс Артман. На њену изјаву подсјетили су данас из Механизама за међународне кривичне судове, али детаље о истрази нису саопштили.

Политика Алије Изетбеговића била је политика смрти за многе Србе, политика муслиманскиг национализма и експанионизма, а снимање серије о њему није ништа друго до прање његове биографије – овако је предсједник Српске Милорад Додик коментарисао реализацију пројекта Турске радио-телевизије. Врхунац свега, за предсједника Српске је учестовање у раду и појављивавање Бакира Изетбеговића у Тарчину, мјесту гдје су Срби били затварани и шиканирани, по налогу његовог оца.

– Имајући у виду све то и чињеницу да је Алију Изетбеговић, како је саопштио Хашки трибунал на дан његове смрти, само смрт спречила да заврши у Хашком трибуналу и одговара за злочине, ово видимо као начин да се опере његова биографија – каже Додик.

Не стишавају се ни реакције удружења која окупљају српске жртве из протеклог рата. Идеје о снимању серије о животу Алије Изетбеговића, за њих је јасна намјера извртања историјских чињеница и жеље да се догађаји у БиХ `90-их година прикажу једнострано.

 

 

 

– Да ли ће у тој биографији бити наведено да је под Алијином командом његова војска убила у Сарајево 397 жена? Да ли ће у биографији бити да је Алија Изетбеговић довео добровољце из исламских држава и да су ти добровољци на Возући формирали своје јединице и направили покољ и геноцид над српским народом? Шта ће у тој биографији бити или ће то бити само мит? – пита предсједница Удружења жена жртава рата, Божица Живковић Рајилић.

Уз реакције из Бањалуке, јасне су и оне из Београда. Иза свега, сматрају, крије се намјера да Турска врати свој утицај на Балкан. Прави одговор, сматра историчар Александар Павић, српска страна може дати једино документарним филмом о чињеницама из живота Алије Изетбеговића.

– Практично цијели глобални џихад, како га ми данас знамо, је покренут управо у Босни и Херцеговини `90-их година. Алија Изетбеговић је ту кључна фигура. Када би се ми тиме бавили, такав документарни филм, заснован на чињеницама имао би много већи опсег него ово што Турци снимају као још једну турску серију – истиче Павић.

Различита су виђења и бошњачких и хрватских аналитичара. За једне, серија о Алији Изетбеговићу није ништа друго до добар трик који ће његовом сину послужити у изборној кампањи наредне године. За друге, серија Алија, снимљена у шест епизода по 120 минута, не би била спорна када би се држала чињеница.

– Серијал треба да послужи да нахрани популизам неоосмански, туркофонски, панисламистички- како све називају Ердоганову политику и више је то ради опстанка режима, како Ердогановог тако и режима Бакира Изетбеговића – сматра Неџад Латић, новинар и публициста.

Политички аналитичар Жарко Пуховски не вјерује да ће серија бити критички оријентисана, јер,како каже, такве серије то обично нису.

– Такве серије обично покушавају мало зашећерити стварност како би биле гледаоцима лакше прихватљиве, али је важно само да не буде фалсификат – каже Пуховски.

У којој мјери ће се ова серија држати чињеница, видјеће се тек на малим екранима. Серију турског јавног медијског сервиса одобрио је и снажно подржава турски предсједник Реџеп Таип Ердоган. Уз све то, право је питање колико историјских чињеница у читавом пројекту могу очекивати Срби, ако је познато да је примједбе на сценарио имала чак и породица Изетбеговић и то ни мање ни више, него и према њиховој оцјени, превелике идеализације Алије Изетбеговића.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=265332

-
Члан Председништва БиХ поводом 92. годишњице од рођења Алије Изетбеговића обећао наставак борбе за целовиту Босну и Херцеговину

 

 

 Pixsell

У Сарајеву је данас обележена 92. годишњица од рођења првог председника Председништва БиХ, ратног команданта Алије Изетбеговића, а његов наследник, члан Председништва БиХ Бакир је изјавио да се политиком бави да би покушао да заврши оно што је његов отац започео.

„Покушавамо наставити његовим путем, а он сам је имао огромне отпоре, али је изборио позицију с које настављамо да се боримо за целовиту Босну и Херцеговину, земљу демократије, равноправност народа, грађана и људских права“, рекао је Изетбеговић, који је И лидер Странке демократске акције.

Он сматра да сви у БиХ треба с пијететом да се сећају Алије Изетбеговића, а нарочито бх. патриоте и Бошњаци муслимани јер су се око њега окупљали људи који су бранили њихову веру, идентитет, територијални интегритет и суверенитет земље.

Изетбеговић је навео да данас у БиХ има довољно снага које следе визију Алије Изетбеговића док снаге које су представљале отпор томе слабе.

„Ми се боримо за земљу на чијој ће целој територији људи бити једнакоправни, не за неку муслиманску, бошњачку Босну и Херцеговину већ за европску БиХ у којој ће и муслимани Бошњаци бити равноправан народ“, рекао је Изетбеговић, пренеле су агенције.

www.novosti.rs

-
У Меморијалном центру у Поточарима, у присуству великог броја грађана пристиглих из свих делова БиХ и држава региона, обележена је 22. годишњица од ратног злочина над Бошњацима у Сребреници

 

 

 Foto Tanjug,AP (AP Photo/Virginia Mayo)

          Фото Тањуг,АП (АП Пхото/Виргиниа Маyо)

У Меморијалном центру у Поточарима, у присуству великог броја грађана пристиглих из свих делова БиХ и држава региона, обележена је 22. годишњица од ратног злочина над Бошњацима у Сребреници.

У Поточарима су укупана још 71 идентификована жртва чија су тела, како се наводи, пронађена у масовним гробницама.

Прилазни путеви према Сребреници су као и сваке године били пуни аутомобила и аутобуса.

Држава Србија није добила званични позив да присуствује у Поточарима ове године.

Председник Србије Александар Вучић, који је 2015. у Поточарима боравио у својству премијера када је на најбруталнији начин каменован, поновио је синоћ да се у Сребреници догодио страшан злочин и да искрено саосећа са породицама жртава, као и да су односи Срба и Бошњака кључни за будућност, односно да смо, како је рекао, једни другима потребни.

Вучић је гостујући на ТВ Хепи рекао да Србија није добила позивницу за обележавање злочина у Поточарима, да они који су отишли из Србије у претходним данима могу да искажу своје мишљење, али да његова реч, као и председника владе и министра иностраних послова, обавезује.

Како је рекао догодио се стравичан злочин и нада се да смо извукли поуке, као и из Братунца, Олује, „да не говорим о најстрашнијем – Јасеновцу“ .

Према његовим речима, кључно је да тако нешто више никада не сме да се догоди ниједном народу.

Иначе, власти БиХ до данас нису нашли налогодавце и починиоце напада на председника Вучића.

Србија и Република Српска не признају да се у Сребреници догодио геноцид, већ су става да се у том граду током протеклог рата догодио ратни злочин.

Комеморација је почела обраћањем бошњачког члана Председништва БиХ и лидера САДА Бакира Изетбеговића, а потом је изведен Инферно.

Центарлану молитву за жртве предводио је реис-ул-улема Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић.

Комеморацији није присуствовао ни први градоначелник Сребренице из реда српског народа Младен Грујичић јер, како је раније објаснио, сматра да није пожељан у Меморијалном центру у Поточарима.

На гробљу у Поточарима до сада су сахрањени остаци 6.504 сребреничке жртве.

Поводом овог догађаја поруке су упутили високи званичници ЕУ међу којима су комесар за суседство Јоханес Хан и шефица Европске дипломатије Федерика Могерини, затим комесар за људска права Савета Европа Нилс Муижниекс, судија Хашког трибунала Кармел Ађијус, шеф ОЕСЦЕ-а у БиХ Џонатан Мур…

У заједничкој поруци Могеринијеве и Хана се наводи да су њихова срца и мисли са жртвама и њиховим породицама и пријатељима.

Шеф ОСЦЕ у БиХ Џонатан Мур поручио је да је бол и тугу немогуће заборавити, али да грађани БиХ морају живети у садашњости.

„11. јула морамо имати на уму све жртве и будућност БиХ те коју улогу можемо да имамо и ми заједно с партнерима из БиХ“, рекао је Мооре.

Муижниекс изјавио је да сваки пут када се састане са породицама жртава, укључујући и сусрет током посете БиХ прошлог месеца, буде дирнут снагом, храброшћу, одлучношћу с којом они траже истину и правду током протекле 22 године.

„Они заслужују поштовање и подршку. Нажалост, њихову борбу узурпирају политички актери и њихово достојанство је нападнуто јавним говором и демонстрацијама, посебно у Републици Српској, где неки умањују или флагрантно негирају сребренички геноцид, или још горе, глорификују починиоце ратних злочина и злочина против човечности. То је срамотно и не сме остати некажњено“, сматра европски комесар за људска права.

Судија Ађијус је уочи почетка комеморација изјавио да је овај боравак у Поточарима данас нешто емотивнији него ранијих година из разлога што је, како је рекао, ту последњи пут у функцији председника Хашког трибунала.

Председник Хашког трибунала је подсетио да је издата 161 оптужница и осигурана правда за све жртве у тим предметима.

Председник Међународног суда у Хагу је рекао да тај суд није створен да гради помирења, већ да оствари права и доводи пред правду оне који су оптужени за почињене злочине.

„Функција трибунала је пресудити да ли су криви или не, а не помирење. Помирење је остављено људима Босне и Херцеговине, другим земљама, као и политичарима“, додао је он.

Председник Либерално-демократске партије Србије Јовановић и ове године присуствовао је комеморацији у Сребреници, а по доласку у Поточаре он је критиковао власт у Србији рекавши да „промена нема“, али и да је важно што је митинг подршке Ратку Младићу у Бањалуци одложен.

Те промене, како је рекао, за њега нису довољне.

„Генерације су одрасле с једне стране уз осјећај велике неправде, ту мислим на Бошњаке, а с друге стране с хипотеком ратног лудила деведесетих и неодговорне политике која је овде доживела слом“, навео је Јовановић.

Председник Лиге социјалдемократа Војводине Чанак је по доласку у Меморијални центар у Поточарима рекао да „нико не сме заборавити сребреничку трагедију“ и поновио захтев српским властима да Сребреница уђе у школски програм школа у Србији.

Скуп у Поточарима обезбеђивао је велики број припадника полиције.

Ипак група од око 150 учесника бошњачког поклоничког марша „Жепа-Поточари“ прошла је у понедељак кроз Сребреницу, носећи поново неколико ратних, белих застава са љиљанима, такозване Армије БиХ.

ЕРДОГАН: СРЕБРЕНИЦА ЈЕ НАЈСРАМНИЈИ ДОГАЂАЈ У ИСТОРИЈИ

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган написао је на свом Твитер налогу да је „геноцид у Сребреници“ један од најсрамнијих догађаја у историји и да се никада не сме заборавити.

„Геноцид у Сребреници, 8372. Нећемо заборавити прогонитеље невиних жртава и кукавице који су предалеизбеглице убицама“, написао је Ердоган.

ИЗЕТБЕГОВИЋ ПОЗВАО СРБЕ ДА НЕ НЕГИРАЈУ „ГЕНОЦИД“

Бошњачки члан Председништва БиХ и лидер СДА Бакир Изетбеговић позвао је Србе да, како је рекао, престану да негирају „геноцид“ у Сребреници и поручио да то треба да учине ради боље будућности.

Онима који, како је рекао, прете отцепљењем и онима који одликују ратне злочинце поручио је да до поделе БиХ никада неће доћи.

Изетбеговић је рекао да насиље којем су били изложени налаже да презиру насиље као што га и презиру.

Добро је што је тако јер би освета водила у зачарани круг из којег је немогуће изаћи, казао је Изетбеговић.

Он је рекао да су судови пресудили да је реч о геноциду те да је „језиво искуство Сребренице“ поставило бројна питања на која се мора одговорити.

Истакао је да је важност помирења које је потребно свима.

„Помирење и правда се морају градити на истини, а не на провокацијама и негирању геноцида, јер помирења неће бити док у потпуности не буде поражена изопачена идеологија“, навео је Изебеговића на комеморацији поводом 22. годишњице од злочина у Сребреници.

ГУТЕРЕШ: ДА СЕ ЗЛОЧИНИ НИКАДА НЕ ПОНОВЕ

Генерални секретар УН Антонио Гутереш је уочи 22. годишњице геноцида у Сребреници позвао све да искрено погледају прошлост и обезбеде да, како је навео, злочини који су почињени никада не буду поновљени.

„Међународна заједница и УН прихватили су свој дио одговорности за трагедију која се догодила у Сребреници и напорно су радили како би научили лекције из својих пропуста“, рекао је Гутереш.

ВИГЕМАРК: СВИ СМО ОДГОВОРНИ ЗА ЗЛОЧИН У СРЕБРЕНИЦИ

Европска унија (ЕУ) је успостављена да се на европском тлу никад више не би поновила масовна убиства, али у томе, пре 22 године, није успела и због тога смо сви одговорни, поручио је амбасадор Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације ЕУ у БиХ.

Вигемарк је на комеморацији у Поточарима рекао да се пре више од две деценије, у самом срцу Европе, пред нашим очима десила се трагедија.

www.novosti.rs

-
„АКО ТО ПОКУША – СВИ СРБИ ЋЕ ИЗАЋИ ИЗ ОС БиХ, АКО ПОКУША СА ПОЛИЦИЈОМ – И МИ ИМАМО ПОЛИЦИЈУ!”

  • После парастоса на братуначком гробљу српским жртвама у средњем Подрињу, рекао и ово: „Не можемо да се ослонимо на БиХ, она је у расулу, једино фунцкионише Република Српска. Толико интервенција међународног фактора, а данас се о Босни говори као о пропалој држави. БиХ ће се ионако сама урушити и ишчезнути”

ПАРАСТОСОМ и прислуживањем свећа за покој душа на братуначком гробљу, обележено је страдање Срба у средњем Подрињу.

Говор у Братунцу одржао је Милорад Додик, председник Републике Српске који је рекао да она поштује свачије жртве „али да боли што црна марама српских мајки које су изгубиле синове мање значи него бела марама бошњачких мајки”.

Како је навео, „Срби су научили да је Југославија била највећа политичка заблуда Срба у прошлом веку”.

У наставку је реако: „Срби сада имају две државе, Републику Српску и Србију. Имамо територију, имамо владу која се бира на слободним изборима. Република Српска је држава, морате то да разумете и схватите”.

Рекао је да су многи српски политичари и војсковође завршили у домаћим и међународним судовима зато што је неко рекао да је само на српској страни колективна одговорност, а на другима да су се евентуално бранили.

„Зато данас видимо пресуде или процесе против Караџића, Младића, раније Слободана Милошевића и многих других из тог времена, који једино што су могли да ураде и што су урадили јесте да буду уз свој народ и да га бране”, рекао је Додик и поручио да о њима не треба да се престане причати, јер би се у супротном одрекли себе, борбе и 29.000 погинулих Срба у протеклом рату.

Он је говорио и о правосуђу у Сарајеву, за које каже да је политичко и издајничко: „Не можемо да се ослонимо на БиХ, она је у расулу, једино фунцкионише Република Српска. Толико интервенција међународног фактора, а данас се о Босни говори као о пропалој држави. БиХ ће се ионако сама урушити и ишчезнути”.

Додао је да бесмислено звуче изјаве бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића да ће бити рата ако се Српска отцепи.

„Да неће можда Оружане снаге БиХ напасти Српску? Изаћи ће сви Срби из тога. Да неће можда Изетбеговић наредити да његова полиција нападне Српску? Имамо и ми полицију. Не треба ни њима ни нама то. Ми хоћемо да ојачамо и да све што завршимо буде део политичког процеса воље једног народа који се мора једног дана поштовати”, поручио је Додик.

 

 

Председник Српске је навео да у РС има проблема и ствари које би могле бити боље, али да је оваква каква је данас најбоља могућа, и да није престала опасност од њеног укидања од оних који то желе.

„Као хијене, у политичком смислу, обилазе и чекају да промовишу неки процес који би дошао главе Републици Српској. Морамо бити заједно, и власт и опозиција, и морамо престати са анимозитетима, једино место окупљања може да буде само Република Српска, никакав СНСД, никакав СДС, никакве друге политичке партије”, истакао је председник Српске.

 

fakti.org/serbian-point/dodik/dodik-%20zasto-izetbegovic-preti-ratom-da-nece-mozda-oruzane-snage-bih-napasti-srpsku

-
Свједок Тужилаштва БиХ Хамдија Шљука, бивши референт безбједности у 35. дивизији такозване Армије БиХ, изјавио је данас на суђењу команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину да је одред „Ел муџахедин“ једино одговарао бившем предсједнику такозване републике БиХ Алији Изетбеговићу и бившем команданту ове армије Расиму Делићу.
Суђење Сакибу Махмуљину - Фото: РТРС

Суђење Сакибу МахмуљинуФото: РТРС

Шљука је рекао да се сјећа састанка којем је, осим Алије Изетбеговића, Расима Делића и Сакиба Махмуљина, присуствовао и командант одреда „Ел муџахедин“ извјесни Шеих, кога су касније убили припадници ХВО-а.

„Колико се сјећам, на састанке код команданта 35. дивизије /Фадила Хасанагића/ долазили су командант одреда `Ел муџахедин` Муртез и њихов преводилац Ајман“, посвједочио је Шљука.

Свједок је рекао да је у операцији „Прољеће 95“ учествовао и одред „Ел муџахедин“ који је, колико је њему познато, заробио један број „непријатељских војника“, али и неколико лица муслиманске националности.

„Заробљене муслимане одред `Ел муџахедин` је предао Армији БиХ, док су српске заробљенике задржали. Мислим да су међу заробљеницима били и неки доктор и медицинска сестра“, рекао је Шљука.

Шљука је потврдио да је и у операцији „Фарз 95“, чији је циљ био ослобађање Возуће, очествовао одред „Ел муџахедин“, те да је било информација да су припадници овог одреда држали одређени број заробљеника.

„Референт за безбједност саопштио ми је да 328. бригада заробила српске војнике, али да их је од њих отео одред `Ел муџахедин`. Према информацијама које сам имао, међу заробљеницима је било и жена“, навео је Шљука.

Он је рекао да је добио наређење да оде на „13. километар“, гдје се налазила касарна одреда „Ел муџахедин“, и провјери те информације.

Према његовим ријечима, када је дошао пред касарну одреда стражари га нису пустили да уђе, већ су уперили пушку у њега и рекли му да сачека да дође неко ко зна језик.

„Када је дошао тај који је знао језик, рекао ми је да командант није ту и да они немају никаквих заробљеника“, посвједочио је Шљука.

Свједок је рекао да се након тога вратио у штаб и реферисао надређенима о резултатима своје посјете, те да му није познато шта се послије тога дешавало.

Шљука је нагласио да му није познато да ли је против одреда „Ел муџахедин“ вођен неки кривични поступак због непридржавања правила такозване Армије БиХ.

Оптужница терети Махмуљина да, као командант Трећег корпуса у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Наставак суђења заказан је за 7. јуни.

Извор: Срна

 

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=254513

-
Бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је данас да Русија нема дестабилизујући утицај и деструктивну политику према БиХ.

 

Бакир Изетбеговић - Фото: klix.ba

Бакир ИзетбеговићФото: klix.ba

Коментаришући изјаве замјеника помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Хојта Брајана Јија да је очит утицај Русије на Балкану и да она подржава сецесионистичку реторику у БиХ и отцјепљење Републике Српске, Изетбеговић је рекао да таквог утицаја Русије у БиХ нема.

„Да једнострано подржавају православце на Балкану то је јасно, али да ће ићи дотле да нанесу штету Србима у БиХ и на Балкану и да их гурну у неке такве ствари, не бих рекао. Мислим да је чак обратно и да је /предсједник Републике Српске/ Милорад Додик дошао са промијењеном реториком из Москве и рекао да они неће ићи на отцјепљење“, рекао је Изетбеговић новинарима у Мостару.

Изетбеговић најавио рјешење за Мостар до краја године

Лидер СДА Бакир Изетбеговић најавио је данас у Мостару могућност рјешавања питања неодржавања избора у Мостару до краја 2017. или до прољећа 2018. године у пакету са осталим спорним питањима из Изборног закона БиХ.

„Не бих да задајем неке пребрзе рокове. Имамо хрватске захтјеве када је ријеч о Изборном закону БиХ. Не можемо рјешавати само оно за што је заинтересована једна етничка група. Радићемо то у пакету. Искомбиноваћемо један добар пакет и завршити до краја ове године, а најдаље до прољећа 2018. године“, рекао је Изетбеговић.

Он је нагласио да СДА никад није била на фону подјеле Мостара.

„СДА се борила за јединствен Мостар и за јединствену БиХ. Не знам уопште одакле такве флоскуле. Ми смо за равноправност Бошњака у Мостару и на томе ћемо истрајати“, поручио је Изетбеговић.

Изетбеговић који је и бошњачки члан Предсједништва БиХ, предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић и премијер Федерације БиХ /ФБиХ/ Фадил Новалић састали су се данас у Мостару са представницима СДА са градског и кантоналног нивоа, те групом привредника.

Дошли смо видјети шта власт на градском, ентитетском и на нивоу БиХ може учинити заједно с привредницима да убрзамо економски опоравак овога дијела БиХ, рекао је Изетбеговић.

Премијер ФБиХ Фадил Новалић истакао је да је руководство СДА дошло у Мостар са представницима најјачих компанија, како би се видјело да ли могу инвестирати у Херцеговину.

„Покушаћемо да неким потпорним механизмима локалне власти и Владе ФБиХ приволимо компаније да овдје инвестирају“, навео је Новалић.

Он је додао да се Влада јако труди да инвестира у Херцеговину, али да има проблема.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=253908