недеља, јун 24, 2018

Тагови Вести таговане са "јавни дуг"

јавни дуг

-

Пораст јавног дуга на 24,6 милијарди евра обиће се о главу грађанима кроз веће камате на кредите, које ћемо враћати деценијама

Пораст јавног дуга за 6,3 милијарде евра у последњих пет година значи да ће страни и домаћи кредитори грађанима, држави и привредницима драти кожу с леђа, зато што пораст јавног дуга аутоматски повећава камате на нове кредите.

Међутим, уколико се рачуна од средине, а не од краја 2012. године, када је промењена Влада и када је у 6 месеци Млађан Динкић издао обвезнице, дуг је подигнут са 15,3 на 18 милијарди евра, те повећање онда износи 9,3 милијарди евра.

Србија данас: Ту треба узети у обзир и буџетски план за ову 2017. годину у којој ће влада Србије земљу задужити за додатних 6.9 милијарди евра и то само у овој 2017. години тако да ће укупни јавну дуг који је направљен од доласка Александра Вучића на власт 2012. године износити 16,2 милијаде евра.

Још горе је што паре од кредита на које плаћамо огромне камате често леже неискоришћене, о чему је недавно јавно проговорио и министар финансија Душан Вујовић, признавши да то што држава није инвестирала седам милијарди динара није уштеда, већ – пропуст. Он је кривицу што „наша земља има 3,5 милијарди ангажованих неискоришћених средстава“ свалио на јавна предузећа „Коридори Србије“ и „Путеви Србије“.

фото: Фонет

Лажно повећање плата

Економски консултант за инвестиције Махмуд Бушатлија објашњава да је јавни дуг који не заврши у инвестицијама опасан за државу.

– Проблеми са јавним дугом настају на тај начин што се, као у Грчкој, кредити узимају да би се куповала луксузна кола, а не да се улажу у инвестиције које ће донети профит. То је опасно јер кад паре оду у потрошњу, у лажно повећање плата које нису зарађене, онда такво задуживање постаје јавни дуг. Ако не стварате профит, а узимате кредите, задуженост се увећава. Кад би се задуживали да би инвестирали у стварање профита, а не лажног живота, онда би то било оправдано – објашњава Бушатлија.

Он додаје да кад јавни дуг расте, и ако га је све теже враћати јер немате већу привредну активност, то аутоматски утиче на раст државног ризика и пад кредитног рејтинга земље, односно веће камате на кредите.

фото: Бета/Ненад Петровић

Да ће цех због пораста државног дуга за 6,3 милијарде евра платити грађани, сматра и Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.

– И наша деца и деца наше деце ће бити дужници. Ретка је земља која није задужена, али то задуживање мора да има резултат. Питање је да ли те паре иду у нешто што ће временом да враћа тај дуг или их само проћердамо, што је поразно за грађане. Дајемо огромне паре странцима за отварање нових радних места, који на тај начин без динара улога долазе до великог профита. Претпоставка је да део пара од кредита иде и „Србијагасу“, ЕПС и другим предузећима која се представљају да одлично раде, а у ствари су губиташи, попут „Бора“ и „Галенике“ – наглашава Савићева.

Чувају социјални мир

Она сматра да део новца сигурно иде на очување социјалног мира.

– Подигнути су порези, увећане акцизе, намети на градско земљиште, на станове… Све је повећано а нико грађанина не пита да ли може то да плати – истиче Савићева и додаје да није истина да се нови кредити узимају за враћање старих, јер да је тако, јавни дуг би се смањивао уместо што расте.

фото: Марина Лопичић

Економиста Александар Стевановић

ДРЖАВА НЕ ВРАЋА ДУГОВЕ

Економиста Александар Стевановић истиче да грађани услед увећаног јавног дуга још увек не осећају веће камате због ниских камата у Европи, али то не значи да неће тек осетити.

– Држава узима кредите за финансирање дефицита у буџету и за неке развојне линије за одређене пројекте. Шта је све у дефициту буџета садржано, то је питање, а између осталог јесте и лош рад јавних предузећа – каже Стевановић и додаје да држава не враћа дугове, већ само рефинансира постојеће.

ЧИЊЕНИЦЕ

Неке од обавеза које стижу на наплату у 2017.

930,4 милиона евра рата главнице за дугорочне хартије од вредности емитоване на домаћем тржишту

1,6 милиона евра за кредит за Први основни суд у Београду

61,5 милиона евра за дуг „Србијагаса“ према НИС

750 милиона евра рата за државне еврообвезнице

292,2 милиона евра Сосијете женерал банци Париз

36 милиона евра рата Париском клубу

37,5 милиона долара рата руској влади

18,7 милиона долара за репрограме обавезе према Кувајту

16 милиона долара Експорт-импорт банка Кина за мост Борча-Земун

Курир / Екипа Курира, Србија данас

Фото: Марина Лопичић,Фонет, Бета, Филип Плавчић

 

-

А ПО ЗАКОНУ О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ НЕ БИ СМЕО ДА БУДЕ ВЕЋИ ОД 45%

ЈАВНИ дуг Србије на крају новембра 2016. године износио је око 24,71 милијарди евра, што је 72,4 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је данас Министарство финансија Србије.

У октобру је јавни дуг био око 24,59 милијарди евра, што је 72,1 одсто БДП.

На крају 2015. године јавни дуг је износио око 24,82 милијарде евра, односно 74,7 одсто БДП-а.

Јавни дуг Србије је на крају 2014. године износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.

Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Бета

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/javni-dug-srbije-stigao-do-2471-milijardi-evra-sto-je-724-odsto-bdp

-

Јавни дуг Француске је порастао у првом кварталу, чиме се ова земља удаљила од испуњења критеријума еврозоне о висини дуга, а постоји велика опасност да да се пробије циљани буџетски дефицит за 2017. годину.

Јавни дуг расте све више и више

Јавни дуг Фанцуске је у прва три месеца ове године увећан за 40,7 милијарди евра, саопштила је национална статистичка канцеларија Инсее.

То је једнако 97,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је више у односу на 96,1 одсто БДП-а из четвртог квартала прошле године и значајно изнад прописане границе еврозоне од 60 одсто БДП-а.

Тиме је, такође, премашен циљани јавни дуг владе у Паризу од 96,2 одсто БДП-а у 2016. години и од 96,5 одсто за наредну годину.

Француски ревизорски суд је упозорио јуче да постоји велика опасност да ће Француска пробити циљани буџетски дефицит за 2017. годину због повећане потрошње са почетка ове године.

Међутим, француски председник Франсоа Оланд је у више наврата обећао да ће смањити дефицит на 2,7 одсто БДП-а у наредној години, што је испод циљане границе еврозоне од 3,0 одсто.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/582484/Francuska-je-u-velikoj-opasnosti

-

БЕОГРАД – Јавни дуг Србије у јануару 2016. године износио је 24,82 милијарде евра, што је 73,4 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија.

Укупне директне обавезе државе су 22,44 милијарде, а индиректне 2,38 милијарди евра.

На крају 2015. године јавни дуг је био 24,80 милијарди евра, што је износило 75,5 одсто БДП-а.

Јавни дуг Србије је на крају 2014. године износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.

Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП. Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Суфицит буџета Србије у јануару 33 милијарде динара

Суфицит буџета Србије у јануару 2016. године износио је 33 милијарде динара, а кад се урачунају расходи за пројектне зајмове 32,2 милијарде, објавило је Министарство финансија.

Приходи буџет су били 93,7 милијарди, а расходи 60,7 милијарди динара.

Порески приходи износили су 72,9 милијарди динара, а највећи део је по основу уплата ПДВ у износу од 36,6 милијарди.

Како је објашњено, приход од ПДВ у јануару јер се плаћају обавезе за претходна три месеца, укључујући и децембар који карактерише изузетно висока потрошња.

По основу акциза наплаћено је 27,7 милијарди динара.

Непорески приходи буџета износили су 20,7 милијарди динара, од чега је 12,7 милијарди приход по основу лиценци за коришћење мобилне мреже четврте генерације. Расходи буџета у јануару су били 60,7 милијарди динара. На исплату плата запосленима утрошено је 18,8 милијарди динара, док су трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања износили 13,8 милијарди.

Уобичајено је да су у јануару и фебруару укупни расходи нижи од месечног просека јер је мањи број радних дана и тек су започете процедуре јавних набавки. Буџет опште државе у јануару је имао суфицит у износу од 30 милијарди динара, при чему је на нивоу локалних самоуправа суфицит износио 2,1 милијарду, у Војводина 700 милиона динара, док је ПИО фонд имао дефицит од 7,2 милијарде динара.

Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, у највећој мери се финансирају из кредита, те је њихов укупан дефицит износио 1,5 милијарди динара, наводи се у саопштењу Министарства финансија.

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-finansija-javni-dug-srbije-u-januaru-2016.-iznosio-2482-milijarde-evra-sto-je-734-odsto-bdp-na-kraju-2013.-godine-bio-2014-milijardi-evra.html

-

БЕОГРАД – Јавни дуг Србије на крају 2015. године износио је 24,8 милијарди евра, што је 75,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија. Дуг је за годину дана „стезања каиша“ порастао за 2 милијарде евра. 

У поређењу са претходном годином јавни дуг је повећан за око две милијарде евра.

На крају 2014. године, јавни дуг Србије је износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.

Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП. Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

(РТВ)

www.nspm.rs/hronika/javni-dug-srbije-od-prosle-godine-porastao-za-dve-milijarde-evra.html

-

    МИНИСТАРСТВО финансија Србије скрштених руку чекало је оно што је цео свет спремно очекивао још од фебруара – одлуку америчких федералних резерви да повећа камате на долар. Такав „аутизам“ оних који би требало да брину о српској државној каси само у последњих 12 месеци коштаће пореске обвезнике Србије чак 122 милијарде динара, или милијарду евра по тренутном курсу.

        Јавни дуг земље је почетком новембра достигао рекордних 24,3 милијарде евра, а да зло буде веће – трећина је у америчкој валути, па је тај део дуга око 8,5 милијарди долара. С обзиром на то да је у последњих годину дана долар ојачао за више од 14 одсто, са 98 на 112,4 динара, аутоматски је за 122 милијарде динара повећан и дуг Србије (8,5 милијарди долара пута разлика у курсу од 14,4 динара). И то без и једног долара додатног задуживања.

        Због тога што није ништа урадило, Министарство финансија је практично сваког од око 1,8 милиона запослених, који једино и могу да отплаћују јавни дуг, само по основу слабљења динара према долару у протеклих годину дана оптеретило са 555 евра нових обавеза. Или са једном и по просечном нето зарадом.

        Истовремено, раст јавног дуга искључиво због јачања долара два пута је већи од свих уштеда остварених смањењем плата и пензија у овој години.

        Ако се ствари тако поставе намеће се питање да ли је стезање каиша грађана могло да се избегне да је Министарство финансија паметније управљало јавним дугом? И хоће ли ико одговарати што на време, док су камате на амерички долар биле на рекордном минимуму, практично на нули, није предузело ништа да скупе америчке дугове отплати новим позајмицама по много нижим каматним стопама. И то пре свега у динарима, али и еврима, пошто две трећине робе српска привреда извози у Европску унију, а не у земље у којима је долар резервна валута.

        Ако су у претходном периоду многи грађани скупље банкарске кредите превремено отплатили узимањем нових, јефтинијих позајмица, како је могуће да никоме у Влади и Министарству финансија, где седе, или би бар требало да седе финансијски стручњаци, тако нешто није пало на памет? Или, ако је можда неко то и хтео да уради, ко је то спречио и на тај начин оштетио државни буџет и угрозио стабилност јавних финансија земље? И тиме обезбедио високе зараде повериоцима, који би на било ком другом месту ове године тешко могли да новац пласирају уз камату од 7,25 или 6,75 одсто, колико им на позајмице плаћа Србија.

        И да су намерно хтели, сва четири министра финансија у последње четири године, Мирко Цветковић, Млађан Динкић, Лазар Крстић и Душан Вујовић, нису могли више да наштете српској економији. Прва двојица јер су за кратко време, емисијом еврообвезница, задужили земљу за 5,25 милијарди долара, а друга двојица јер нису урадили ништа да смање терет дуга на који се плаћају папрено високе камате.

        И какав је цех када се подвуче црта?

        У септембру 2011. са милијарду долара, за колико се тадашња влада задужила емисијом еврообвезница номинованим у америчкој валути, држава је могла да намири дуг од 74,7 милијарде динара. До сада је из буџета за доспеле рате плаћено 59 милијарди динара, а држава дугује још 693 милиона долара – 550 милиона главнице и 143 милиона камата.

        Чак и да до 28. септембра 2021, када за наплату доспева последња рата, долар не ојача ни за један промил, за то ће бити потребно још 78 милијарди динара. Тако ће за позајмицу од 74 милијарде динара порески обвезници у идеалним условима морати да плате 137 милијарди динара, а ако се пође од логичне претпоставке да ће долар у наредних шест година значајно ојачати, јер се очекује да ће камата на америчку валуту и даље расти, док ће на евро мировати, неће бити изненађење ако за сваки позајмљени динар вратимо два и по динара. И ником ништа. А укупни цех је много већи, јер су курсне разлике од пола милијарде евра (62,3 милијарде динара) обрачунате само на дуг од милијарду долара, а наше обавезе у америчкој валути су 8,5 пута веће.

        Врло је занимљива и тврдња Министарства финансија да Србија „није пропустила шансу да се задужи јефтиније, јер Европска централна банка, за разлику од Федералних резерви САД, неће подизати своју референтну каматну стопу“. У Министарству истичу и да се „не очекује значајно померање вредности америчког долара у односу на евро, а индиректно и на нашу домаћу валуту, те не би требало да дође до даљег раста јавног дуга Србије по овом основу“.

        Наравно, у саопштењу нема ни речи о томе да је наш дуг, баш по основу јачања долара, само у протеклих 12 месеци повећан за милијарду евра. Ако се пође од тога да Влада рачуна да ће у 2016. Србија повећати свој бруто домаћи производ за 1,7 одсто, или за око 500 милиона евра, испада да су нам курсне разлике већ „појеле“ не само привредни раст у наредној, већ и у 2017. години. И треба запамтити да је Министарство са својом проценом изашло у тренутку када долар вреди око 112 динара.

        Шта ће бити ако за годину дана долар буде 115 или чак 118 динара? Вероватно ништа, осим што ће грађани Србије морати из својих џепова за враћање доларског дуга да издвоје нових 25 или 50 милијарди динара.

Пише: Ненад ПОПОВИЋ, ауторски текст председника Српске народне партије за недељник Време

извор:fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/jaki-dolar-ce-pojesti-sav-ekonomski-rast-koji-vucic-obecava-u-2016-i-2017

-

Београд – Јавни дуг Србије на крају новембра 2015. године износио је 24,69 милијарди евра, што је 75,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија.

У поређењу са октобром јавни дуг је повећан за око 370 милиона евра.

Укупне директне обавезе државе у новембру износиле су 22,25 милијарди, а индиректне 2,44 милијарди евра.

На крају 2014. године, јавни дуг Србије је износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.

Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Бета

www.vaseljenska.com/ekonomija/javni-dug-srbije-na-kraju-novembra-755-odsto-bdp-a/

-

ДОСТИГАО 24.32 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА, ШТО ЈЕ 74.1 ОДСТО БДП, А 2008. ЈЕ БИО САМО 8.78 МИЛИЈАРДИ ЕВРА

  ЈАВНИ дуг Србије на крају октобра 2015. године износио је 24.32 милијарде евра, што је 74.1 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је данас Министарство финансија. У поређењу са септембром, јавни дуг повећан је за око 260 милиона евра. Укупне директне обавезе државе у октобру износиле су 21.9 милијарди, а индиректне 2.4 милијарди евра.

На крају 2014. године, јавни дуг Србије је износио 22.76 милијарди евра, односно 70.9 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20.14 милијарди евра, са учешћем од 59.6 одсто у БДП-у. Крајем 2000. године јавни дуг је био 14.17 милијарди евра или 201.2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8.78 милијарди евра или 28.3 одсто БДП. Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

        Бета

извор: fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/javni-dug-srbije-za-260-miliona-evra-veci-nego-u-septembru

СПОЉНИ јавни дуг Косова и Метохије и даље отплаћује Србија. Према подацима Народне банке Србије, преостало је још 352,05 милиона евра главнице, која треба да се намирује све до 2041. године. Када се урачуна и камата, овај износ лако може да достигне и милијарду евра.

– У периоду од 2002. до 31. августа 2015, Република Србија отплатила је део јавног спољног дуга који се односи на кориснике са територије КиМ, по основу главнице и камате, у укупном износу од око 580,13 милиона евра. Од тога се 171,06 милиона евра односи на главницу и 409,07 милиона евра на плаћену камату – речено је „Новостима“ у Народној банци Србије.

Део јавног спољног дуга, који о року доспећа редовно сервисира Република Србија, односи се на дуг Косова и Метохије за обавезе настале по основу уговора закључених између седамдесетих и деведесетих година двадесетог века према Светској банци (ИБРД), Париском и Лондонском клубу поверилаца, Европској инвестиционој банци (ЕИБ) – сада обавезе према Европској унији и Влади Кувајта.

– Обавезе према Европском удружењу железница (Еурофима) отплаћене су 2007, а према Банци за развој Савета Европе (ЦЕБ) 2011. За сада нису регулисане обавезе Републике Србије према Влади Либије и бившој Чехословачкој (клириншки дуг) – истичу у НБС. – Према расположивим подацима Народне банке Србије, са стањем на дан 31. августа 2015, део јавног спољног дуга Републике Србије који се односи на обавезе дужника и корисника са територије КиМ, а који ће доспети у периоду од септембра 2015. до 2041, по основу главнице износи око 352,05 милиона евра.

Највећи део преосталог јавног дуга Косова и Метохије односи се на Париски клуб поверилаца – више од 200 милиона евра, а потом на Лондонски клуб поверилаца, више од 100 милиона евра.

Држава Србија не отплаћује, у име Косова и Метохије, само део дуга према Светској банци, са чијом је отплатом престала у 2009. години. Подсетимо, Косово је прогласило независност у 2008. години, а потом је примљено у Светску банку. Република Србија је о престанку отплате тог дела дуга обавештена једноставно – писмом из централе у Вашингтону.

ПОДАЦИ

ПРЕМА званичним подацима министарства финансија Косова, укупан јавни дуг ове самопрокламоване државе износи 649 милиона евра. Од тога се 330,59 милиона евра односи на спољни дуг, у којем највећи део, око 187 милиона евра, чини управо тај дуг према Светској банци из периода старе Југославије.

www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:567418-Уместо-Приштине-вратили-смо-дуг-од-580-милиона

-

ВЛАДА Србије нема разлога за еуфорију поводом извештаја Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), оценила је Демократска странка, наводећи да постоје бројни проблеми које власт прикрива, „спинованом сликом“ извештаја ММФ-а.

На конференцији за медије после седнице Владе Демократске странке у сенци, министар финансија те владе Србољуб Антић рекао је да нема „ничег спектакуларног“ у извештају ММФ-а о посети Србији, и да је „тешко разумети еуфорију која постоји у Влади Србије“.

Како је навео, ово је била друга од 12 договорених посета ММФ-а, а Србија је за сада прошла само једну ревизију.

„Влада Србије треба да разуме да фискална консолидација није трка на 100 метара, него маратон“, рекао је Антић, наводећи да је позитиван ефекат извештаја ММФ-а то што се сазнало да је прави дефицит буџета 60 милиона евра већи него што је Министарство финансија покушало да прикаже.

Он је додао да ће дефицит у августу бити око 25 милијарди динара, односно биће 60 одсто већи од укупног дефицита за првих шест месеци, оцењујући да тај катастрофалан податак показује да је извршење буџета проблем.

Антић је рекао да се власт обавезала да ће смањити плате и пензије и замрзнути их на две године, а да се већ сада прича о повећању, док се у документу ММФ-а уопште не помиње да је о повећању плата и пензија било речи.

Др Антић је додао да се мора зауставити „пљачка пензионера“ и да им се ниво пензија врати на ниво пре смањења, наводећи да ДС очекује да ће и Уставни суд донети такву одлуку, по иницијативи ДС-а за оцену њене уставности.

Министар привреде Владе у сенци Иван Стефановић рекао је да је јавни дуг 24 милијарде евра, да је то близу 74 одсто БДП, а да је нарастао девет милијарди евра за време мандата садашње власти.

Стефановић је рекао и да је годишња цена камата премашила милијарду евра, наводећи да је то дупло више него што су се камате плаћале у последњој години владавине Демократске странке и веће него у Грчкој, која има скоро три пута већи јавни дуг од Србије.

Др Стефановић је рекао да ће цена камате расти брзим темпом и износиће исто колико се уштеди на умањењу плата и пензија. Како је навео, БДП стагнира, директне стране инвестиције су за 50 одсто ниже у четири године садашње власти, него у односу на последње четири године власти ДС, просечна плата је међу најнижима у Европи, а за време садашње власти, увећан је број незапослених за 40.000.

 

fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/ds-grcka-ima-bezmalo-tri-puta-veci-javni-dug-ali-srbija-vise-placa-za-kamate