среда, децембар 13, 2017

Тагови Вести таговане са "Јужна Осетија"

Јужна Осетија

-

Референдум о уласку Јужне Осетије у састав Руске Федерације биће спроведен следеће године, а одговарајући документ потписали су предсjедник државе Леонид Тибилов и предсjедник скупштине Анатолиј Бибилов.

Илустрација

„Руководећи се дугорочним интересима јужноосетијског народа и жељом да се осигура безбjедност политичке ситуације у републици, заједничком изјавом уз подршку политичког Савjета саопштавамо да ће се наредне године одржати референдум о уласку Јужне Осетије у састав Руске Федерације“, пише у саопштењу.

Како се наводи, референдум ће бити одржан након предсjедничких избора.

У оквиру Савjета који је сазван да размотри питање референдума, учествовали су представници државне власти, политичких партија, као и грађанских организација.

Претходно је предсjедник Јужне Осетије рекао да је за спровођење референдума неопходно униjети одређене измjене у Устав републике, а тичу се давања права шефу државе да се обрати предсjеднику Русије са предлогом да се формира заједнички орган власти којем ће бити предата комплетна надлежност.

„На тај начин ћемо лишити Русију свих политичких ризика који би се појавили у условима директног уласка републике у састав Русије“, истакао је он.

Јужна Осетија, као и Абхазија, прогласиле су своју независност августа 2008. године, након оружане агресије Грузије. Русија је 26. августа 2008. године признала суверенитет бивших аутономних области.

www.princip.me/to-se-zove-integracija-uskoro-narodni-plebiscit-o-ulasku-juzne-osetije-u-sastav-rusije/26/05/2016/

-

Шест руских војника погинуло је данас када је војни аутобус пао у провалију на планинском путу у отцепљеној грузијској области Јужној Осетији.

 Илустрација

МОСКВА – Шест руских војника погинуло је данас када је војни аутобус пао у провалију на планинском путу у отцепљеној грузијској области Јужној Осетији, саопштило је руско министарство одбране.

 Министарство је навело да је јутрос дошло до квара на кочницама када је аутобус слетео у провалију.

У несрећи је повређено 16 војника.

Русија је признала независност Јужне Осетије пошто је поразила Грузију у кратком рату 2008. и тамо је разместила свој војнике.

Руско министарство одбране навело је да су војници ишли из престонице Јужне Осетије, Цхинвалија, на место рада. У Јужну Осетију је послат авион с лековима за лечење повређених војника и да их врати у Москву на лечење.

извор: www.novosti.rs/вести/планета.479.html:606006-Руски-војни-аутобус-пао-у-провалију-шест-погинулих

Међународни кривични суд је прошле недеље донео веома важну одлуку. Претресно веће је дозволило тужилаштву да званично започне истрагу злочина који су почињени 2008. године у време оружаног сукоба на територији Јужне Осетије. Формално, започета истрага се зове “ситуација у Грузији” – пошто МКС не признаје самоопредељење Јужне Осетије и Абхазије и наставља да те територије сматра као део територије Грузије.

Рекло би се, добра вест. Као прво, МКС је први почео истрагу неке ситуације изван афричког континента. До дана данашњег свих 13 година своје делатности МКС је водио истрагу само у Африци. Није случајно председник Уганде Ј. Мусевени назвао делатност те институције као “лов на Африканце”. Као друго, ова новост може се оцењивати као позитивна јер су и грађани Јужне Осетије и Руска Федерација као држава, од августа 2008. године предавале у МКС документа која сведоче о злочинима које су починили грузијски војници према цивилном становништву.

Међутим, пажљиво изучавање текста одлуке Суда даје нам разлог да верујемо да новост о почетку истраге није уопште позитивна као што се на први поглед чини.

Током седам година тужилаштво МКС је оцењивало да ли је та ситуација достојна за покретање званичне истраге. За то време су представници МКС не једном долазили у Русију и добијали многобројне документе који сведоче о почињеним злочинима грузијске власти из тог периода. Подсећамо да је још у септембру 2011. године Русија (као држава!)[1] упутила у МКС захтев за спровођење истраге о почињеним злочинима руководства Грузије према руским миротворцима, а такође и према становништву Јужне Осетије. Поједини грађани, који су постали жртве ратних злочина грузијских власти у августу 2008. године, такође су упутили своје независне захтеве. МКС је све то примао и … настављао да размишља. Тек после седам година тужилаштво је послало захтев суда о започињању званичне истраге. И одмах је дата сагласност. Међутим, поставља се важно питање: шта конкретно жели да истражује тужилац?

Испоставља се да тужилац МКС тврди да “постоје озбиљне основе да се сматра да су у августу-октобру 2008. године били почињени масовни и систематски напади на цивилно становништво”, међутим… не од стране грузијских војника према јужно-осетинском становништву, већ напротив!

Претресно веће које је дало тужилаштву дозволу за спровођење званичне истраге, тврди да су “ујутро 8. августа 2008. године руске ваздухопловне снаге напале на низ насељених места у Грузији, укључујући и Варијани и Гори, постепено проширујући своје ударе и на друге територије Грузије, укључујући и Тбилиси”. Судије такође тврде да су се потом руској војсци присајединили и јужноосетијски војници.[2]

Сличне тврдње заиста су смешне. Јер кад би то заиста било тако, да је руска авијација стварно бомбардовала престоницу Грузије, онда се поставља питање: како се то све завршило? Зар судије верују у то да је војска под покровитељством генијалног војсковође Сакашвилија одбацила те нападе и победила Русију, натеравши је да бежи натраг?

Наравно, судије одлично схватају глупост ситуације, но они чак нису узнемирени поводом тога да ће се пронаћи било какви докази о указаним оптужбама. Бар разрушене зграде у Тбилисију или негде друго, које је срушила руска авијација. О томе нема ни говора. Судије се једноставно ослањају на то што им тужилац саопштава. Међутим, ако се стане на позицију да судије верују у све што саопштава тужилац – поставља се питање – па због чега су онда судије уопште потребне? Одлука МКС о почетку истраге ситуације у Грузији – представља изругивање и над жртвама злочина и над Русијом која се усудила да стане у заштиту народа који је подвргнут агресији.

О томе да се ради управо о изругивању, говоре и многи појединачни цитати, попут овог: тужилац пише да је повратак грузијских избеглица постао могућ тек после изласка руске војске!

Ево још пример: истраживаће се само злочини који ће се приписати жртвама! У односу према грузијским властима нема ни гоњења, па чак ни никакве истраге неће бити! Ево шта је изјавио тужилац МКС у односу на нападе грузијских војника на руске миротворце – наводно, истину није могуће утврдити. Зато што “све стране дају противуречне изјаве”. То је демонстративни безобразлук. Када би сви тужиоци следили такву логику – ни један предмет у свету не би био истраживан.

На тај начин се “показало” да тужилаштво МКС није добило никакве жалбе ни од Русије[3] нити од грађана Јужне Осетије о злочинима грузијских власти! Злочини грузијских власти против сопственог цивилног становништва у тужилаштву МКС претворили су се у предмет против Јужне Осетије и Русије.

Међутим, ипак постоји једна добра новост у вези са почетком истраге грузијског предмета у МКС. После објављивања одлуке суда, званични представник МИП-а Русије је изјавио да је Руска Федерација разочарана одлуком Суда да подржи позицију Ф. Бенсуде. Наша земља је рачунала да ће МКС постати важан фактор у успостављању владавине права и стабилности у међународним односима. Међутим, то се није десило. У вези с тим и у вези с последњом одлуком, Руска Федерација ће бити принуђена да размотри у принципијелном поретку, питање о свом односу према Међународном кривичном суду.[4]

Одавно је било време. И није требало уопште чекати да МКС – као институција глобалне власти – припуца на Русију. требало је одавно рећи истину о тој злочиначкој институцији. Наивно је мислити да се у МКС може рачунати на правосуђе. Тај суд постоји искључиво ради правног “освештавања” злочина глобалне власти. Тако да Русија мора да иступи против МКС и пружи помоћ свим земљама које су подвргнуте нападу са његове стране.

[1] Русија је послала документе у МКС // www.segodnia.ru/content/12091

[2] SITUATION IN GEORGIA. Decision on the Prosecutor’s request for authorization of an investigation. Para 13 // www.icc-cpi.int/iccdocs/doc/doc2195945.pdf

[3] Обратим внимание на фразу прокурора: «Следственный комитет России утверждает, что у него имеется огромное количество доказательств» (см. параграф 148 Доклада прокурора МУС).

[4] О начале расследования МУС событий в Ю.Осетии в августе 2008 года // www.mid.ru/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2039123#7

-

Пише: Александар ЧАЛЕНКО

СРЕДИНОМ другог лета Новоросија је донела добре вести својим грађанима: биће издавања руских пасоша у Донбасу! То потврђује и сам шеф Луганске Републике Игор Плотницки на састанку са представницима ветеранских организација републике.

„Сада се разматра питање да се на територији ЛНР и ДНР, свима који то желе, да право да добију пасош Руске Федерације“.

Онај ко разуме специфичности давања сличних изјава у републикама Новоросије, веома добро зна да оне никада не би биле дате, ако није потпуно извесно да је Москва донела коначну одлуку о издавању руских пасоша.

Русија већ има слично искуство: још током двехиљадитих становници Абхазије и Јужне Осетије су постали руски грађани. Руска влада, доносећи одлуку да пошаље трупе у Јужну Осетију у августу 2008. године, управо се руководила чињеницом да Грузија убија руске грађане.

Зато је значај руске пасошизације Донбаса тешко преценити.

Мислим, да ће то натерати Вашингтон и Кијев да се замисле над чињеницом да ускоро у Донбасу неће убијати формално грађане Украјине већ грађане Русије. А то фундаментално мења ствар. Москва ће у том случају имати чак и формално право на одговор.

Војни одговор.

Русија, која 2014. године није била спремна за радикалан раскид са Западом, јер би то снажно, можда чак и смртно, погодило њену привреду, била је приморана да одустане од директне војне интервенције у рату у Донбасу, и да крене прво на Минск-1, а затим и на Минск-2. То је био непријатан, али изнуђен компромис са Западом: ако ниси спреман да употребиш војну силу, мораш направити паузу.

Руска патриотска бирократија, која је постала иницијатор Руске Реконкисте прошле године, савршено је свесна да њена Реконкиста, ни у ком случају не може бити заустављена. Али, шта треба радити ако је војно напредовање онемогућено? Решење је нађено без употребе вишецевних ракетних бацача „Град“ и тенкова Т-72.

Сада свако одговорно лице у Русији, вадећи из џепа руски пасош, може спокојно констатовати: „Ова ствар је јача, и од „Фауста“ и од „Урагана“ са „Арматом“. И, биће у праву. Управо ће руски пасош на крају крајева и срушити Украјину.

Украјина стоји на корак од свог краја.

Од новог грађанског рата унутар самог „укропског“ табора њу спасава само спољна контрола из Вашингтона. Управо Вашингтон практично моментално сузбија сваки покушај разбуктавања сукоба, који би неминовно ушао у горућу фазу. Али, како он може спречити издавање украјинским грађанима руских пасоша? Никако!

У Украјини је све мање и мање посла. Реалне зараде (у доларима) смањене су због пада гривне. Лоше стање привреде и могућност да се погине код Доњецка смањује патриотизам.

Чак и пре рата и одвајања Крима од 45-омилионског становништва 6-7 милиона је стално радило у Европи и Русији. Украјину су напустиле избеглице из Донбаса. Напуштају је и они млади и не баш људу, који желе да избегну „могилизацију“.

Европа не само да није олакшала, као што су обећали политичари измишљајући „евромајдан“, него је још и отежала Украјинцима улазак у ЕУ. Осим тога, сада је потребно давати и отиске прстију за добијање визе.

Украјински медији ударају у звоно за узбуну: ове године повећао се број одбијања издвања „шенгена“. Где ће Украјинци у таквом случају побећи из умируће земље? Само у Русију. И нигде другде. Један језик, једна култура, један менталитет. Русија – није Португал.

Поред тога, само Русија може физички прихватити толику људску масу, која већ данас жели да побегне из Украјине. Али, у Русији је такође дошло до пооштравања правила примања Украјинаца на своју територију. Због тога се добијање руског пасоша чини као излаз из ове ситуације.

Ми смо сви апсолутно свесни, да ако почне издавање руских докумената у Доњецку и Луганску, њих ће моћи да добију не само грађани ДНР и ЛНР, већ и становници Харкова, Одесе, Днепропетровска, Запорожја, Кијева, Полтаве и других још увек украјинских градова.

Како?

Прво, нико није поништио боравиште на територијама ДНР и ЛНР окупираним од стране Украјине. Ја уопште не сумњам да неће само становници из тих места желети да добију пасоше. Код њих ће почети да се пријављују рођаци и пријатељи из околних региона Украјине.

С обзиром на висок ниво корупције на окупираним територијама ДНР и ЛНР, пријављивање пребивалишта може постати веома профитабилан бизнис како за локално становништво, тако и за локалну бирократију.

Друго, рачунајући на чињеницу да на самој територији Русије у овом тренутку живи више милиона избеглица из Донбаса, који ће такође масовно почети да узимају руске пасоше, њима ће се придружити и они украјински грађани који су стално запослени у Русији. Ту су и фиктивни бракови и усвајања, и друге могућности које ће се у ходу смишљати како би се добио пасош.

Не сумњам да ће се у наредним годинама добијање руског држављанства у Украјини претворити у масовну епидемију. Неће ме изненадити ако у неком тренутку и половина Галиције буде имала руске пасоше, с обзиром на константну радну емиграцију „бандероваца“ у Русију.

Засад, украјинска влада још увек не схвата каква је ноћна мора чека у наредним годинама.

Ноћна мора којој је немогуће супротставити се.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ukrajinu-ce-na-kraju-srusiti-masovno-izdavanje-ruskih-pasosa-ukrajincima

-
  • Армија Молдавије је инфериорна наспрам војске непризнате ПМР, али се иза ње налази румунски војска, што из корена мења однос снага. А са украјинскимјединицама у залеђу, чак и ако су оне ограничене само на функцију блокаде, ситуација постаје потпуно безнадежна. Али, безнадежно само у случају даРусија пристане да скрштених руку гледа уништење Придњестровља и руских војника у њој
  • Сергеј Лавров је већ саопштио да ће Русија третирати напад на своје грађане као напад на Русију. Није тајна да је напад на руске грађане – што не би био непосредни напад на територију Русије – сада могућ само у Придњестровљу, где већина становника има руске пасоше
  • Абхазијскоосетијски преседан сведочи: кад је Москва увучена у сукоб – она иде до краја и признаје не само оне које су напднути (Јужну Осетију), већ и оне којису против те агресије иступили ( Абхазију). Па, ако су 2008. могле да буду признати две републике на Кавказу – зашто после напада на Придњестровље не признати четири, пет, или било који број у европском делу постсовјетскогпростора?
  • Дакле, ако данас разматрамо могућа привремена решења, која не воде потпуној ликвидацији русофобских режима – мада мислим да је време полумера прошло – не бих говорио о Придњестровљу у Донбасу, већ о Осетији на Дњеструсвугде где треба)

          Пише: Ростислав ИШЋЕНКО

          ТОКОМ протекле године, многи су у више наврата Донбасу предвиђали судбину Придњестровља.

          Тврдили су да ће непризнате републике немирно висити између Украјине (у чијем саставу ће формално остати) и Русије, са којом ће бити реално економски повезане и на чију подршку ће се ослањати.

          Па су и лили, у складу с тим, крокодилске сузе над судбином грађана непризнатих република, који не могу да оду на рад у Пољску и на одмор у Тунис (то је крајњи сан „европског избора” становништва Украјине).

          Недавно је на Фејсбуку бивша посланица из Партије региона и активна јавна личност, која је подржавала борце у Донбасу, Јелена Бондаренко, поново говорила у том смислу: да ДНР/ЛНР не могу избећи судбину ПМР (Придњестровске Молдавске Републике).

          Па, могуће је да републике на Дњестру и у Донбасу заиста очекује заједничка судбина. Али, да ли ће то бити судбина непризнатих квазидржавних творевина?

          Не верујем!

          Прве провокације на граници између Украјине и Придњестровља почеле су још с пролећа 2014. године, када је под изговором „заштите од руске инвазије са Запада”(?!) почело формирање ударне групе оружаних снага Украјине (ВСУ), што је значило претњу залеђу армије Придњестровља.

          Тада су, међутим, догађаји у Донбасу захтевали да се тамо сконцентришу сви релативно борбено способни делови украјинске војске које су у близини придњестровске границе замениле добровољачке формације свакаквих врста.

          Ниска борбена способност тих „батаљона” није повећана након што су током времена ти батаљони укључени у  састав Оружаних снага Украјине или у састав Министарства унутрашњих послова (у националну гарду), тако да се за дужи период времена смањила непосредна претња залеђу предњестровске армије.

          Међутим, Кијев је током последњих неколико месеци поново активизирао непријатељске акције против ПМР. За сада је то изражено у покушају да се блокира руски војни транзит. У ствари, Придњестровље (окружено молдавским и украјинским територијама) покушавају да одсеку од свих спољних веза и да га угуше у блокадном обручу.

          Паралелно са тим Кијев покушава да ојача и војно присуство у том региону. Засад се говори о системима противваздушне одбране, чије распоређивање у Одеској области не може имати другу сврху, осим напада на ваздушни мост којим би Русија могла покушати да обезбеди снабдевање својих блокираних војних формација (које тамо штите складшта са руском војном опремом) и миротвораца у Придњестровљу.

          Међутим, сваки систем ПВО треба да буде заштићен одговарајућим контингентом копнене војске, тако да украјинска војна група потенцијално може брзо да нарасте.

          Укупан однос снага у том региону не иде у прилог Придњестровљу и Русији.

          Армија Молдавије је инфериорна наспрам војске непризнате ПМР, али се иза ње налази румунски војска, што из корена мења однос снага. А са украјинским јединицама у залеђу, чак и ако су оне ограничене само на функцију блокаде, ситуација постаје потпуно безнадежна.

          Али, безнадежно само у случају да Русија пристане да скрштених руку гледа уништење Придњестровља и руских војника у њој.

          Слажете ли се?

          Не тако давно су се Сједињене Државе и Сакашвилијев режим у Грузији били понадали да Москва неће реаговати на агресију против Јужне Осетије. Али, присуство руских миротвораца, изложених нападу,  дало је Русији беспрекорну основу да се умеша у конфликт.

          Са становишта међународног права, напад на војску државе, легитимно присутну на било којој тачки планете, сматра се нападом на саму државу. Уосталом, управо то је разлог зашто САД сада на територије својих вазала, који се граниче са Русијом (Грузија, Естонија итд.), шаљу своје мале контингенте. Самим тим Американци јасно указују локалним управама да могу како год желе да провоцирају Русију –  јер ће се у случају војне реакције она суочити са америчком војском.

          Нисам сигуран да ће Американци заиста допустити директну конфронтацију својих трупа с руском армијом, јер ће тада морати да прогутају или њихово уништење или објављивање рата нуклеарној држави. Уместо тога, они ће се, као и обично, извући.

          А што се тиче Русије, њену је позицију још пре више од месец дана, 20. априла, објаснио министар иностраних послова Сергеј Лавров, изјавивши да ће Русија третирати напад на своје грађане као напад на земљу.

          Наглашавам да овде није било реч о нападу на војску, већ о нападу на грађане. Регион није именован, али није тајна да је напад на руске грађане – што не би био непосредни напад на територију Русије – сада могућ само у Придњестровљу, где већина становника има руске пасоше.

          Уосталом, блокада се, у складу са нормама међународног права, такође може сматрати војном агресијом и пробијати војним путем.

          Шта ће бити даље? Сетимо се преседана из 2008. године.

          Тада је Грузија успела да нападне само Јужну Осетију. Абхазија је била остављена за касније. Ипак, управо су абхазијске оружане снаге ушле у борбу против грузијске војске, подржавајући своје колеге из Осетије. А Русија је признала обе републике, које су до тада имале исти статус као ПМР, ДНР или ЛНР (самопроглашене) и дотад их је Русија званично признавала као територију Грузије.

          Дакле, шта нам преостаје?

          Прво, напад на Придњестровље није могућ без активног учешћа украјинске војске (па било то и у блокадним операцијама).

          Друго, такав напад, према изјави Министарства спољних послова РФ биће третиран као напад на Русију, јер би, као и у Јужној Осетији, то значило напад на руску војску (укључујући миротворце) и на руске грађане.

          Треће, нико не може спречити ДНР/ЛНР да пруже подршку Придњестровљу, интензивирањем борбених дејстава на истоку.

          Четврто, Русија има све могућности да разбије сваку групу украјинских оружаних снага која постави блокаду на граници Придњестровља, а ако се при свему томе оформи и Одеска народна република, или се у Молдавији Гагаузи сете својих снова о независности – то ће бити цена овог процеса.

          Пето, абхазијско-осетијски преседан сведочи о томе да уколико је Москва увучена у сукоб, она даље иде до краја и признаје не само оне које су напднути (Јужну Осетију), већ и оне који су против те агресије иступили ( Абхазију). Па, ако су се могле признати две републике на Кавказу, зашто не признати четири, пет, или било који број у европском делу постсовјетског простора?

          Дакле, ако данас разматрамо могућа привремена решења, која не воде потпуној ликвидацији русофобских режима – мада мислим да је време полумера прошло – не бих говорио о Придњестровљу у Донбасу, већ о Осетији на Дњестру (и свугде где треба).

          У принципу, кишињевске власти и даље имају шансу на крају ове авантуре побегну са делом територије Молдавије (или без ње) у Румунију, али кијевски нацисти – немају где да беже. И то је лоша вест за новог гуернатора Одеске области Мишику.

          Памти он још речи на које се Саркози у своје време пожалио: да је Путин још за Осетију планирао да га обеси*.

          А шта ако се није шалио?

  • Михаил Сакашвили (Мишико), бивши председник Грузије, сада губернатор Одеске области у Украјини. У време напада Грузије на Осетију, Владимир Путин је наводно у разговору са Саркозијем обећао да ће Сакашвилија обесити за ј..ца

          Превод

          Срђан Ђорђевић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/napadne-li-moldavija-pridnjestrovlje-proci-ce-kao-gruzija-kad-je-napala-juznu-osetiju

-

Руски председник Владимир Путин поднео је данас парламенту на ратификацију споразум о удруживању и интеграцији Русије и Јужне Осетије. Документ је објављен на интернет страници државне Думе, доњег дома руског парламента.

Споразум предвиђа заједничку одбрану и безбедност, слободно кретање преко границе између Русије и Јужне Осетије, узимајући у обзир рестрикције због безбедносних разлога, сарадњу полицијских агенција, поједностављене процедуре за прибављање руског држављанства, као и исплату пензија.

Русија ће осигурати одбрану и безбедност Јужне Осетије и заштитити њене границе.

Документ, такође, предвиђа да ће Москва и Шинвали координисати спољну политику.

Путин и председник Јужне Осетије Леонид Тибилов потписали су Споразум о удруживању и интеграцији у Кремљу 18. марта, подсјећа ТАС.

(Блиц)

www.nspm.rs/hronika/vladimir-putin-predao-parlamentu-sporazum-o-integraciji-juzne-osetije-i-ruske-federacije.html

-
  • Русија ће се старати о одбрани и безбедности Републике Јужне Осетије, укључујући заштиту и чување њене државне границе. Предвиђено је да поједине јединице оружаних снага и органа безбедности Јужне Осетије улазе у састав Оружаних снага и органа безбедности РФ

         ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин сусрео се данас у Москви с председником Јужне Осетије Леонидом Тибиловом.

         Током сусрета, лидери две државе разговарали су о билатералним питањима и координацији у сфери очувања стабилности и безбедности на Јужном Кавказу и у Закавказју, а такође су потписали споразум о савезништву и интеграцији.

         Он предвиђа да ће се Русија старати о безбедности Јужне Осетије.

         Према документу, уколико на једну страну буде извршена агресија, она ће се сматрати агресијом и против друге стране.

         По завршетку састанка председници Русије у Јужне Осетије одржали су прес-конференцију.

         „Данас смо направили још један важан корак на путу даљег јачања партнерских веза.

         Главни резултат одржаног састанка је потписивање споразума о савезништву и интеграцији.

         Овај, без преувеличавања, значајан документ одражава ниво међудржавног дијалога који су постигли Русија и Јужна Осетија” — истакао је руски председник на конференцији за медије.

         Споразум предвиђа стварање заједничког простора одбране и безбедности, слободан прелазак државне границе, интеграцију царинских органа, ширење сарадње органа унутрашњих послова, поједностављивање процедуре добијања руског држављанства, повећање плата и пензија, давање здравственог осигурања држављанима Јужне Осетије.

         „РФ ће се старати о одбрани и безбедности Републике Јужне Осетије, укључујући заштиту и чување државне границе Јужне Осетије.

         У том циљу поједине јединице оружаних снага и органа безбедности Јужне Осетије улазе у састав Оружаних снага и органа безбедности РФ по договору Страна” — пише у тексту документа.

         Споразум предвиђа и закључење споразума о начину уласка јединица оружаних снага Јужне Осетије у састав ОС РФ, као и начин њиховог функционисања, коришћења и снабдевања.

         Стране се обавезују да закључе споразум најкасније шест месеци од дана ступања на снагу споразума о савезништву и интеграцији.

         Савезништво Јужне Осетије и РФ може бити одговор на изазове данашњице, истакао је председник Јужне Осетије.

         Цхинвал подржава све политичке потезе Москве, укључујући присаједињење Крима, нагласио је Леонид Тибилов.

fakti.org/rossiya/rusija-sa-sporazumom-obavezala-da-ce-stititi-juznu-osetiju