понедељак, фебруар 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Јужни ток"

Јужни ток

-
Русија, Мађарска и Србија наставиле су преговоре о градњи гасовода „Јужни ток“, рекао је данас министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.
Јужни ток - Фото: АП

Јужни ток Фото: АП

Он је додао да се преговара о мањем капацитету цјевовода него што је првобитно планирано.

Сијарто је нагласио да ће Мађарска одржати консултације са Европском комисијом и Бугарском у вези са гасоводом, преноси „Спутњик“.

У децембру 2014. године, Русија је најавила прекид рада на градњи гасовода „Јужни ток“, који је требало да укључује Бугарску, Србију и Мађарску.

Планирани годишњи капацитет гасовода био је 63 милијарде кубних метара гаса.
Русије је умјесто тога покренула други пројекат, градњу гасовода „Турски ток“.

Извор: Срна

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=255731

-

Београд – Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да еколошка дозвола за Рафинерију у Броду постоји до 2020. године и да сматра да Хрвати покушавају намјерно да направе галаму око тога да би из Хрватске преко Саве ушао крак гасовода који би онда требало да иде према Сарајеву.

„Ми покушавао да ријешимо и до 2020. године ћемо сигурно ријешити проблем редовног снабдијевања, али ми имамо намјеру да правимо гасовод из правца Србије, односно овај пут из Зворника према Бањалуци, а то значи да се укључи Рафинерија у Броду“, рекао је Додик за „Спутњик“.

20170304222104_231178

Додик је истакао да му је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао да је разговарао са предсједником Хрватске Колиндом Грабар-Китаровић о тој теми.

„Лавров ми је рекао да је разговарао са Китаровићевом на ту тему и да постоји могућност да се направи једна цијев за потребе рафинерије. Међутим, Хрвати неће само за потребе рафинерије, они хоће да ставе цијев која би могла да се комерцијално шири цијелом БиХ. То можда и има неке логике са становишта Хрвата, али за нас нема“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је навео да је било разговора и о „Јужном току“ и о позиционирању Републике Српске, те да та идеја није изгубљена.

„Речено је да та идеја није изгубљена и да се траже модалитети. У овој варијанти они се виде у оквиру онога што се зове Турски ток и долазак гасовода на овај простор Балкана. У то ће укључити Републику Српску по свим елементима како смо раније разговарали“, рекао је Додик.

На питање да ли се чекају бугарски избори да би се обновио „Јужни ток“, Додик је рекао да у Русији није разговарао о тој теми, али Бугари очигледно губе озбиљан новац и озбиљне развојне шансе управо тиме што дозвољавају да их заобилазе.

„У сваком случају, очигледно је да ће неко други то прихватити, можда ће то мало одложити градњу. Очигледно је да су Бугари били жртве европског притиска који је искључиво комерцијалне природе. Као друкчије објаснити рецимо да је оног тренутка кад је покушала да се угаси идеја о жЈужном токуж почело да се говори о Сјеверном току два.

Тако ми гас не бисмо добијали онако како то природно долази и јефтиније за нас, него би ишао преко сјевера Европе, Немачке, Аустрије, Словеније и онда да дође у Србију и у Републику Српску. Наравно да велики, као што је Њемачка, размишљају о томе, али нама је најважније да нам стигне гас, најбрже и најјефтиније“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је нагласио да је састанак са руским министром иностраних послова и контактима које је имао током посјете Москви, био веома важан и добар, и да је потврдио да Руска Федерација и Лавров дубоко разумију све што се догађа и познају до детаља ситуацију у области спровођења Дејтонског споразума гдје Русија игра веома важну улогу као чланица Савјета за примјену мира.

Он је нагласио да је Лавров напоменуо да западни партнери праве одређене грешке у тумачењима и настојањима да наметну рјешења која у суштини девалвирају право у Републици Српској.

„Напоменуо сам да је развој политичке ситуације у БиХ лош, да тамо постоји фингирање око свега тога, да је велика прича западне заједнице, па чак и ЕУ о такозваној Реформској агенди срушена чињеницом да Федерација БиХ не извршава обавезе из аранжмана са ММФ-ом, и да тај ММФ остаје мртав, мада је то кључна тачка Реформске агенде. Руси то знају и они то добро процењују“, рекао је Додик.

Додик је истакао да је са Лавровим разговарао и о томе да је БиХ, као и Србија је под сталним притиском да уведе санкције Русији.

„Увијек када се обнављају санкције Русији од ЕУ и Запада, увијек је притисак у БиХ да та БиХ то уради. Било ми је драго што сам могао да видим да се тамо ситуација промијенила. Прије неколико година, свега неколико седмица након што је дошло до увођења санкција Москви, посјетио сам Русију и видио једну општу депресију, а сада видим потпуну стабилизацију“, рекао је Додик.

Он је додао да санкције јесу направиле одређену штету, али да је створено увјерење Руса да имају потенцијал да се сами извуку и данас се хвале на многим мјестима да су ријешили системом замјена неке производе од којих су зависили, развили нове производње и оно што је веома важно, Русија је у прошлој години била други највећи произвођач пшенице у свијету.

„Обично постоји нека перцепција да Русија црпи само нафту и гас и да од тога живи, а то није тачно. Ево извози пшеницу и много чега другог. Русија и њена економија су се апсолутно стабилизовале с намјером да се врате на боље гране и то је оно што ме радује“, рекао је Додик.

Додик је истакао да Лавров рекао да је захвалан принципијелном ставу и Републике Српске, али и Србије да не уведу санкције Русији, као и премијеру Србије Александру Вучићу, који је децидно и јасно рекао да нема намјеру да прихвати увођење санкције Русији.

Он је истакао да је несумњиво да су руске компаније, прије свега „Зарубежњефт“ озбиљно помогле Републици Српској, и та помоћ мора да буде примијећена и поздрављена.

Додик је рекао да је разговарао са руководством „Зарубежњефта“, које га увјерава да никада није било помисли о томе да дође до застоја у производњи у Рафинерији, него се размишља како повећати производњу. Тамо, каже Додик, раде двије хиљаде људи и они су велике платише пореза.

„Има разних спекуланата који су од почетка нападали ту причу о рафинерији. Чак је било неких министара из претходне власти у Републици Српској који су говорили жсву нафту која се у Српској производи, они ће попити. А видите колико је произведено и шта је све урађенож“, подсјетио је Додик и додао да постоје они који не воле било шта што је руско и на бази тога праве своје позиције код Запада, а такве западњаци воле.

Он је рекао да се већ дуже вријеме разговара о томе како да се привредним организацијама које би могле да се баве производњом робе потребних за руско тржиште, развије банкарска подршка преко руских банака.

Додик је током посјете Русији одржао предавање на московском државном Институту за међународне односе, у еминентној вискокошколској установи коју је завршио и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

„Мени је било заиста импресивно од самог доласка и зграде која је урађена по највишим могућим стандардима. Чињеница је да је било 250 учесника предавања, не само студената. Чак ме је један професор Уставног права питао за развој уставне структуре и начин како бисмо се могли кретати даље, што изазива одговорност да се на таквом мјесту бавите тако озбиљним питањима“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је додао да је тамо видио и многе младе Русе који се баве питањима Балкана, који имају потребу да науче више, као и многе студенте који су што приватно тамо, а што заслугом компаније „Зарубежњефт“.

„Та компанија организује и шаље на руске универзитете младе како би се школовали за њене потребе. Било је импозантно и захвалан сам организатору, ректору Универзитета и свима који су у томе учествовали“, рекао је Додик.

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/U-planu-gasovod-iz-pravca-Srbije/231178.html

-

Политика санкција Европске уније према Русији у великој мери ће зависити од односа Москве и нове администрације у Вашингтону, сматра министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.

Председник Русије Владимир Путин и министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто на аеродрому Франц Лист у Будимпешти

Мађарски министар је уверен да санкције против Русије нису постигле свој циљ. „Са економске тачке гледишта, јасно је да смо више нашкодили себи него Русији. Тамо где смо нанели удар Русији, то је утицало и на нас. Као да смо сами себи пуцали у ногу“, објашњава он.

Са становишта политике била су очекивања да ће санкције допринети пуном поштовању Минских споразума за решавање кризе у Украјини.

„За последње три године нема правог напретка у овом питању. Не желим да говорим чија је то грешка, али напретка, заправо, нема. То значи да политички циљ није постигнут“, рекао је Сијарто.

„Зато постављам питање — зашто треба да задржимо санкције и не тражимо излаз?“, рекао је мађарски министар.

„Заиста се надам да ће доћи време када ћемо моћи да укинемо санкције. Мислим да то сада не зависи од Европе. Упркос чињеници да је ЕУ доноси одлуку, сматрам да ако убудуће односи Русије и САД буду бољи, тада ће и санкције моћи да буду укинуте“, додао је он.

Аустријски канцелар Кристијан Керн

Сијарто признаје да је до сада притисак САД на европске земље био велик. „Уколико не буде таквог притиска, или он не буде толико јак, онда, мислим, да ће више земаља ЕУ смелије говорити о потреби за прагматичнијим приступом за дијалог са Русијом“.

Према његовим речима, Мађарска је веома заинтересована за добре односе између САД и Русије. „Навијам да се нова америчка администрација договори са председником Русије. Надам се да ће они наћи заједнички језик, јер то у великој мери зависи од личних односа“, закључио је Сијарто.

О „Јужном току“ након избора у Бугарској

О могућности наставка пројекта гасовода „Јужни ток“ моћи ће да се говори после парламентарних избора у Бугарској, сматра Сијарто. Он је рекао да је Будимпешта изузетно заинтересована за његову реализацију.

Превремени парламентарни избори у Бугарској биће одржани 26. марта 2017.

Гасовод Турски ток

„Мислим да има смисла чекати изборе у земљи и видети какав ће став бити заузет. Повратак овог пројекта у живот је у потпуности у интересу Мађарске. И не само Мађарске. И Србија, Босна и Херцеговина и сама Бугарска, земље Западног Балкана и земље Централне Европе су заинтересоване за пројекат“, истакао је Сијарто.

Према његовим речима, одбијање „Јужног тока“ „било је типичан пример двоструких стандарда“. „’Северни ток‘ се наставља, а он се од ’Јужног пројекта‘ разликује само у списку европских компанија које су укључене у пројекат“, сматра Сијарто.

Он је подсетио да је током Путинове посете Будимпешти мађарски премијер Виктор Орбан „покренуо ово питање и рекао да Мађари заиста желе да оживе овај пројекат“.

Раније је заменик председника Управног одбора „Гаспрома“ Александар Медведев истакао жељу бугарске стране да се врати на реализацију „Јужног тока“. У фебруару је аташе за трговину Русије у Бугарској Игор Илингин изјавио да би пројекат гасовода „Јужни ток“ могао да се спроведе, али није прецизирао детаље.

rs.sputniknews.com/rusija/201702271110184182-Madjarska-ukidanje-sankcije-Rusija-Sijarto12/

-
СAНKT ПETEРБУРГ – Почасни конзул Србиjе у Санкт Петербургу Генадиj Tимченко изjавио jе данас да се у овом тренутку не зна куда ће од Tурске кренути гасовод Jужни ток, када и ко ће га градити, али истиче да ће то у сваком случаjу бити Гаспром и да ће ићи преко Србиjе.
Гасовод Jужни ток ниjе само важан за Србиjу, већ jе то транзит преко Србиjе у Eвропу, рекао jе Tимченко и додаjе да мисли да jе Гаспром свакако заинтересован за изградњу тог гасовода.
Tимченко каже да jе финансирање овог проjекта важно, али у датом случаjу jе то другостепено питање.
„Важно jе, чини ми се, прво добити све прописане документе за изградњу самог цевовода, односно дозволе оних земаља кроз коjе треба да пође. Aли ако ми дођемо до Tурске биће далеко jедноставниjе доћи до Србиjе преко Балкана и мислим да jе то реално. Прва цев ће се градити до Tурске, како су изjавили на енергетском самиту наши председници, а друга цев ће бити извозна“, рекао jе он у инервjуу Спутњику.
Tимченко, коjи jе од данас почасни конзул Србиjе у Санкт Петербургу, каже да jе тешко радити под санкциjама и да сви његови бизниси коjе jе имао у иностранству више не постоjе.
Mеђутим, додаjе да jе могуће живети и под санкциjама и мисли да jе то пут без перспективе коjи ће се, како каже, кад-тад завршити.
„Нада да ће се све срушити у Русиjи и да ће се направи нека социjална тензиjа jе велика грешка Запада. Oни би требало да размотре то питање и што пре укину санкциjе, то боље по њих, jер економски гледано Русиjа тренутно проналази друге државе, ради са другим државама“, навео jе.
Русиjу jе, истиче, немогуће у потпуности изоловати, она ће сарађивати са Kином, са Индиjом, са Пакистаном и, наравно, са Србиjом.
O томе су, каже, говорили и председник и премиjер, односно да Србиjа неће уводити санкциjе Русиjи, због чега су и наши односи и даље добри и приjатељски.
Упитан може ли Србиjа да постане нека врста моста између Русиjе и EУ, Tимченко каже да разуме проблем Србиjе – бити у Eвропи, а не бити део EУ.
“ Tо jе економски гледано jако тешко. Mеђутим, не мислим да Eвропа превише воли Србиjу. Tо jе историjска чињеница. Разумем зашто Србиjа на силу тежи ка Eвропи, али при томе не видим велику економску перспективу за Србиjу. Oдноси, на пример, са Русиjом, с обзиром да нема царина због Споразума о слободноj трговини, омогућуjу да се без додатних трошкова пласираjу српски производи на руско тржиште“, навео jе он.
У питању jе, каже, веома конкурентан елемент коjи jе веома важан.
„Русиjа jе огромно тржиште. Србиjа има седам милиона потрошача, а Русиjа коjа има 140 милиона. Разумљиво jе да свако у Русиjи може да пронађе тржишни удео у било коjоj индустриjи. Дуго сам живео на Западу, преко 20 година, и моj осећаj jе да се Eвропа постепено претвара у „музеj под отвореним небом“, рекао jе.
У Eвропи ће, истакао jе, да живе други људи и од тога прети велика опасност, jер ће Eвропљани изгубити своj идентитет.
На питање да ли притом има у виду избеглице и има ли решења за Србиjу, он каже да jе наравно, веома jе тешко бити мала и независна држава, али свеjедно, далеко jе исправниjе бити суверена држава него бити негде са неким, са свакодневним компромисима и борити се са компликованим ситуациjама.
“ Русиjа jе далеко већа земља, али мислим да она може тако да размишља. Не можемо рећи да jе она економски jача од СAД или Eвропе. Mеђутим, она има своj став“, навео jе Tимченко.
Oн jе потврдио да га jе историjа његовог именовања за почасног конзула везана за породицу Новака Ђоковића.
„Знате да сам одувек био велики љубитељ тениса. Десило се да сам се упознао са Новаком, са његовим стрицем и оцем и чак сам узео извесног учешћа, помагао заjедничку обнову, акциjе на Kосову, помагали смо заjедно косовским Србима и успоставили добре међуљудске односе“, рекао jе.
Пре извесног времена, прецизирао jе, Горан (Ђоковић) jе био овде у саставу српске делегациjе.
„Oвде су били и премиjер и бивши министар спољних послова Србиjе, велика делегациjа, и некако су успели да ме наговоре да jе Србиjа права земља и да jе част бити почасни конзул Србиjе“, навео jе.
Упитан чиме се бави почасни конзул, Tимченко каже да ниjе диломата, већ бизнисмен и да му у овом тренутку ниjе сасвим jасно чиме ће се бавити, али му jе, каже, jасно да ће то бити сва неопходна питања коjи ће се jављати међу српским грађанима коjи се налазе на териториjи Русиjе, посебно у региону деловања тог конзулата, коjи обухвата Санкт Петербург и Лењинградску област, али и Aрхангелску област и северозапад…
“ И свакако, размишљаћемо о томе како да оjачамо наше економске везе, да се у томе помажемо. Заправо, мислим да jе то jедна од важних тема пошто сам jа бизнисмен и имам одређене могућности и вероватно ћу моћи да учествуjем у неким проjектима коjи ће можда бити у Србиjи, или у заjедничким проjектима Србиjе и Русиjе“, рекао jе Tимченко.
Правце сарадње види и пољопривреди, али и у енергетском сектору.
„Tако да у енергетскоj сфери имамо заиста велике могућности. И већ jе свима познато да jе руска компаниjа Гаспромњефт власник НИС-а и данас успешно води ту компаниjу у Србиjи. Вероватно има перспективе у развоjу петрохемиjског комплекса у Србиjи. Mислим да jе и винарство jедан од могућих проjеката, ми већ имамо искуство у производњи вина у Русиjи, на jугу црноморске обале, тако да мислим да се могу наћи интересантни проjекти у Србиjи. Узгред, веома много српских грађевинара учествуjе данас у изградњи крупних и важних обjеката у Русиjи“, рекао jе Tимченко.

-

Русија не разматра могућност изградње гасовода по дну Црног мора преко Бугарске, рекао је новинарима руски министар енергетике Александар Новак

Русија не разматра могућност изградње гасовода по дну Црног мора преко Бугарске, рекао је новинарима руски министар енергетике Александар Новак.

 „Тренутно не разматрамо Бугарску. Немамо ’Јужни ток‘“, изјавио је Новак. Када је у питању „Турски ток“, Русија и Турска ће у наредних месец-два потписати међудржавни споразум, да би се до краја 2019. године изградила прва линија гасовода за испоруку турским потрошачима, саопштио је министар енергетке Русије.

„Ми смо се са турским партнерима разговарали о конкретним корацима за реализацију овог пројекта. Развили смо ’мапу пута‘ која је предата турским партнерима, основана је посебна радна група и развијен нацрт договора. Планирамо да у наредних месец-два дође до потписивања одговарајућих докумената да би прва линија за испоруку гаса турским потрошачима могла да буде реализована до краја 2019. године“, рекао је Новак новинарима.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:623320-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83-%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D0%BE%D0%BA-%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2-%D1%83-2019-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8

 

-

БУГАРСКА и Русија могу обновити замрзнуте енергетске пројекте, укључујући и Јужни ток – изјавио је Бојко Борисов.

        Америчка агенција Bloomberg преноси и ове речи бугарског премијера:

        „Бугарска и Русија су се договориле да формирају радне грпе за обнову руских енергетских пројеката. Биће формирана и радна група за Јужни ток“.

        Посебна група ће се позабавити даљом судбином бугарске атомске централе „Белене“ чија градња је била обустављена 2009. године. Под притиском Брисела и Вашингтона.

        Софија прижељкује да Москва пристане да доведе Јужни ток до њене црноморске обале, а да она ту сагради велики хаб из којег би продавала гас као свој.

        Питање је: да ли ће Русија и Гаспром на то пристати.

        Борисов је минуле недеље телефонски разговарао са шефом руске државе Владимиром Путином.

        Министар енергетике РФ Александар Новак изјавио је да је градња гасовода Јужни ток још увек могућа.

fakti.rs/rossiya/juzni-tok/borisov-moguce-je-da-sa-rusijom-obnovimo-energetske-projekte-ukljucujuci-juzni-tok

-

Њујоршка агенција „Блумберг” тврди да су се Бугарска и Русија договориле формирање радних група које ће пронаћи начин за обнављање радова

Софија – Бугарска и Русија су договориле „васкрсавање” отказаног гасовода Јужни ток преко Црног мора и изградњу нуклеарне електране Белене, јер званична Софија настоји да смањи плаћања за неизвршене уговорне обавезе према Русији, јавља њујоршка агенција „Блумберг”.

„Бугарска и Русија су договориле формирање радних група које ће пронаћи начин за обнављање радова на два енергетска пројекта”, изјавио је бугарски премијер Бојко Борисов у Варни, након што је 5. августа телефоном разговарао са руским председником Владимиром Путином.

О тим пројектима, Борисов је разговарао и са Европском комисијом, а пројекти ће, како је рекао, бити урађени у складу са прописима ЕУ.

„Суочени смо са тешким судским процесом због међувладиних уговора о гасоводу Јужни ток који су потписани 2006. године, пре него је ЕУ увела нове захтеве енергетској индустрији”, рекао је Борисов.

Руски Гаспром је 2014. године отказао изградњу Јужног тока којим је природни гас требало да се допрема до јужних земаља Европе преко Црног мора, након што је ЕУ приморала Бугарску на повлачење из тог пројекта, јер би тај гасовод, како је саопштено, прекршио европске прописе о конкуренцији.

„Званична Софија, такође, жели да нуклеарну електрану Белене на Дунаву, капацитета 2.000 мегавата, изгради као приватни пројекат уз извесно учешће државе, јер без удела државе нико неће желети да инвестира у њу”, казао је Борисов.

У почетну фазу изградње ове нуклеарке, Бугарска је уложила 700 милиона евра, да би овај пројекат 2012. године отказала након неслагања са руским Росатомом око трошкова, који су тада процењени на десет милијарди евра.

Бугарска је суочена са опцијом „да плати око три милијарде лева, узме два реактора и стави их у музеј, пошто их је немогуће продати”, изјавио је Борисов у јуну, након што је Арбитражни суд у Паризу пресудио да Бугарска мора да плати 620 милиона евра одштете и да купи реакторе и другу опрему које је за ту нуклеарку произвео Росатом.

„Када говоримо о гасном чворишту, где бисмо могли наћи толике количине гаса за транспорт када не било руског гаса? Будимо искрени. Цевоводи, произведени за гасовод Јужни ток, у вредности од 2,2 милијарде евра, још увек се налазе на обали Црног мора, близу Варне и Бургаса”, навео је Борисов, а преноси њујоршка агенција.

Танјуг

извор:www.politika.rs/scc/clanak/360918/Bugari-vaskrsavaju-Juzni-tok

-

Руска гасна компанија „Гаспром“ могла би одмах да одмрзне пројекат „Јужни ток“, ако се политичко окружење промени, изјавио је заменик председника Управног комитета те компаније Андреј Круглов.

Круглов је навео и да је пројекат „Турски ток“ спреман за привлачење пројектног финансирања.

Он се, такође, осврнуо на пословне активности „Гаспрома“, наводећи да не постоје никакве опасности по пословање компаније због Брегзита.

Компанија „Гаспром“ ће, како додаје, смањити трошкове у овој години за 15,3 милијарде рубаља (237 милиона долара), након што је у 2015. години уштедео 18 милијарди рубаља (279 милиона долара).

www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/582348/Moguc-e-odmrzavanje-Juznog-toka

-
ОТКРИО ДА ГА БРИНЕ ШТО ЉУДИ НЕ СХВАТАЈУ КУДА ВОДИ РУСКО-АМЕРИЧКО ВОЈНО СУПАРНИШТВО
  • Поводом скорог британског референдума, рекао је само ово: „То је ствар Европске уније и народа Велике Британије. Није баш фер да се сваки проблем веже за Русију и да се од Русије прави страшило. То интелигентни људи не чине“
  • Кључним људима 12 водећих светских новинских агенција о америчкој противракетној одбрани говорио је „опуштеније“ него што су многи његови гости очекивали: „Ми приближно знамо које године ће Американци располагати ракетом која ће имати већи домет од 500 киломатара, а од тог момента ће њихова ПРО постати претња нашем нуклеарном потенцијалу. Ми тачно по годинама знамо како ће то у њих ићи. А и они знају да ми то знамо“

         РУСКИ лидер се у Санкт-Петербургу срео са кључним људима 12 водећих светских информативних агенција из 11 земаља.

         Одговарајући на једно од њихових питања, рекао је да гасовод Северни ток није алтернатива Јужном току:

         „Русија је полазила од тога да би довођење гаса на територију ЕУ са југа диверсификовало испоруке гаса Европи. Међутим. Прво је Европски парламент прогласио да Јужни ток није у складу са интересима ЕУ, а потом је Европска комисија упутила писмо Бугарској у којем је потврдила став Европарламента и затражила од бугарске владе да прекине све припремне раде повезане са гасоводом. И, бугарска влада је то учинила“.

         Руски лидер је одмах додао: „А како смо ми могли да полажемо цевовод дном Црног мора и да на то потрошимо 9 милијарди евра немајући право да са гасоводом изађемо на територију Бугарске? Нама нису дозволили да направимо Јужни ток. Није тачно да смо ми од њега одустали!“

         Путин је посебно указао: „Нама је градњу Северног тока-2 предложио међународни конзорцијум. Тај гасовод, који је чисти комерцијални пројекат, није алтернатива Јужном току. Тај гасовод никоме не конкурише“.

         Украјини – а и онима који иза ње стоје – поручио је да је време да схвате да Кијев нема никакав монопол на транзит руског гаса у Европу. И истакао: „Нека нам предложе пројекат који би гарантовао испоруке и њихову економсичност – радићемо са њима“.

         Путин је забрану руским атлетичарима да иду на Олимпијаду у Бразилу назвао „неправедном“. Истовремено је изразио наду да ће тај проблем бити решен и најавио још оштрију борбу против допинга у Русији.

         Поводом скорог британског референдума, рекао је само ово:

         „То је ствар Европске уније и народа Велике Британије. Није баш фер да се сваки проблем веже за Русију и да се од Русије прави страшило. То интелигентни људи не чине“.

         О америчкој противракетној одбрани говорио је „опуштеније“ него што су многи његови гости очекивали:

         „Ми приближно знамо које године ће Американци располагати ракетом која ће имати већи домет од 500 киломатара, а од тог момента ће њихова ПРО постати претња нашем нуклеарном потенцијалу. Ми тачно по годинама знамо како ће то у њих ићи. А и они знају да ми то знамо“.

         У наставку је открио шта га додатно брине у војном супарништву Русије и САД:

         „Људи не осећају у томе опасност. То је оно што ме забрињава. Како је могуће да не схватају, да не схватамо сви заједно да гурамо свет у апсолутно нову раван? У том несхватању је проблем“.

         Путин се осврнуо и на америчку председничку трку, указавши: „Остаје само да се жали што се „руска карта“ у председничким изборима у САД користи као монета за поткусуривање. У свакој преизборној кампањи у САД. То је потпуно контрапродуктивно“.

извор: fakti.org/rossiya/putiniana/putin-severni-tok-uopste-nije-konkurent-gasovodu-juzni-tok

-

После гашења пројекта „Јужни ток“, Руси су се окренули изградњи „Северног тока 2“, како би се обезбедиле довољ не количине гаса Европи. Међутим, и овај пројекта је под знаком питања, пошто Европи, наводно, никако не одговара претња коју представља „руска гасна доминација“. Међутим, како пише „Ханделсблат“, иза ових негодовања европских земаља, заправо се крију амерички интереси.

Америка хоће да протера руски гас из Европе (Фото: Илустрација)

Пре свега, против изградње гасовода је била Пољска, која не жели да дозволи директне испоруке руског гаса Немачкој. Притом, Варшава се пројекту није противила из личних интереса, вец́ по указу Вашингтона, како би се у Европи створила повољна клима за испоруке америчког течног гаса, наводи се у чланку, преноси Спутњик.

Технологија производње гаса из шкриљаца омогуц́ава Сједињеним Државама да добију велике количине гаса за даљи извоз у Европу. Ипак, планови Вашингтона ц́е оживети само у случају да „Северни ток 2“ никад не буде реализован.

Значај гасовода је толико велики да куповина америчког гаса губи смисао за Европљане, што значи да је пројекат у супротности са економским интересима САД.

Важније је, ипак, што је „Северни ток 2“ у потпуности у интересу саме Европе. Украјина, коју све више захвата национализам, одавно је постала фактор ризика за енергетску безбедност ЕУ. Зато је Унија непосредно заинтересована за добијање стабилне испоруке гаса, без обзира на ситуацију у Кијеву, пише „Ханделсблат“.

„Изградња ‘Северног тока 2’ елиминисац́е овај огромни ризик у наредних неколико година, јер траса по дну Балтичког мора није само најкрац́а и најјефтинија за руски гас, вец́ и најбезбеднија“, закључује лист.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/577426/Amerika-blokira-Severni-tok-2