недеља, април 22, 2018

Тагови Вести таговане са "Каталонија"

Каталонија

-
Шпански премијер Маријано Рахој изјавио је да ће регионални избори који ће се одржати у Каталонији у децембру, помоћи да се оконча „сепаратистички хаос“ у том североисточном региону Шпаније

 

 Фото Танјуг,AP Photo                                                                                                                                  Фото Танјуг,AP Photo

 

Шпански премијер Маријано Рахој изјавио је да ће регионални избори који ће се одржати у Каталонији у децембру, помоћи да се оконча „сепаратистички хаос“ у том североисточном региону Шпаније.

Он је то рекао приликом своје прве посете том региону, од увођења непосредне владавине у регион пре две недеље, преноси ББЦ.

Бранећи ту своју одлуку, Рахој је казао да је „исцрпео све путеве“ након што је каталонска влада једнострано прогласила независност прошлог месеца.

Након што је Мадрид увео непосредну власт у Каталонији, свргнути каталонски лидер Карлес Пуђдемон је отишао у „самонаметнути егзил“, док су његови савезници ухапшени.

Адвокат, чија фирма заступа два ухапшена бивша министра рекао је за ББЦ њус да је њихова ситуација погоршана од када је Пуђдемон решио да побегне.

www.novosti.rs/

-

ЗАМИСЛИТЕ ДА ЈЕ МИЛИОН СРБА ДОШЛО У ПРИШТИНУ КАД ШИПТАРИ ПРОГЛАСИШЕ НЕЗАВИСНОСТ

Скуп подршке јединству Шпаније у Барселони, 29. октобра

Замислите и овакав сценарио: 19 земаља NATO притрчи у помоћ Каталонцима – Шпанију сравни са земљом (е, ту је мали проблем да Шпанија бомбардује саму себе) и помогну отцепљење Каталоније?! Након тога се ваздигне и остатак Запада, па здружено ударе у вербално сатанисање „монструозне“ Шпаније, притисну са свих страна да је прогласе геноцидном, похапсе јој државни апарат и све их – заједно са краљем – стрпају у Хаг, утамниче на дугогодишње робије или их тамо поубијају, а на власт јој устоличе своје сараднике – квислинге!!!

Право Шиптара на КосМет је – ни налик – праву Каталонаца на Каталонију, што Западу није сметало да бомбардује Србију, не би ли помогао Шиптарима, а сад им је „Каталонија унутрашње питање Шпаније“?! Ма, немојте?! Значи, није Шпанија Србија. И није!

У Србији су окупационом шиптарском народу дали таква права, каква им не пада на памет да дају Каталонцима, који су аутохтони и конститутивни народ своје Каталоније, чија је то и једина и матична држава, настала још у 10. веку – која је створила Шпанију – додуше, добровољно, када су се две династије двеју тадашњих области, венчањем ородиле 1469. године!

Пише: Милијана БАЛЕТИЋ

БЕЗ обзира на сва дешавања у свету, Шпанија је неприкосновени тренутни приоритет! То је чвориште, чије ће распетљавање – овако или онако – дебело одредити позицију западног блока – и шире!

Само последња недеља, толико је пуна догађаја – и слутњи – што Шпанију држе на првом месту, а сваки следећи дан носи неизвесност која ће, каква год да је – имати далекосежне последице!

Увертира за ударни поход Мадрида на Каталонију након референдума био је 29. октобар, када се у Барселону сјатило, по подацима централне власти, милион и по људи да подржи јединствену Шпанију! Локални медији, који су за отцепљење, кажу да их је било око 300.000! Мало ли је и то!

Одакле су све стизали „аутобуси“ – није питано – „то је унутрашња ствар Шпаније“ – и, може да се воза аутобусима куд год ко хоће?!

Ја нешто замишљам: шта би демократски Запад радио да се 2008. године на дан када су Шиптари прогласили независно „Косова“ – стуштило милион и по Срба у Приштину?! Е – то би већ био антидемократски чин и – терор над невиним Шиптарима и њиховим правом да нам отму шта год хоће – од државе до живота?!

Сутрадан – после ове „шетње“ – отпочела је директна управа Мадрида над Каталонијом, што је последица активирања члана 155 Устава Шпаније, којег још зову „нуклеарним“, и могу да га примене на било коју од својих 17 аутономних области, ако процене да су прекршиле шпански Устав, али је, први пут откад постоји – примењен сада! Тако је Уставни суд Шпаније поништио Декларацију о независности Каталоније, шпанска влада јој распустила парламент и владу, издаје директне наредбе за 200.000 каталонских службеника и – расписала им је ванредне изборе за 21. децембар!

Одмах су подигнуте и оптужнице против, сада бившег, председника каталонске владе Карлеса Пуџдемона и његових сарадника због побуне, кршења поверења и малверзације са јавним фондовима (е, фондови му дођу приде), за шта је запрећена казна до 30 година тамнице!

Пуџдемона и још четири му сарадника – ова „вест“ затекла је у Бриселу, јер се Белгија још 22. октобра огласила са својом „стрепњом“ да би могла уследити политичка хапшења и Пуџдемону понудила азил! Он је из Белгије поручио да прихвата одржавање избора које је расписала централна власт, а да ће се вратити у Каталонију када добије гаранције Мадрида за поштено суђење! Чу му сумње – поштено суђење – а где си ти пријатељу па чуо да игде у ЕУропи има ишта непоштено?!

А што се азила тиче, рекао је да није дошао у Белгију да то тражи! Штета! Баш би било добро тражити политички азил, као још један ЕУропејски апсурд, с обзиром на то да су обе те државе и чланице ЕУ у којој су заштићена сва овоземаљска и оноземаљска људска права – и који се тражи само кад сте политички прогоњени!

Значи – Пуџдемона нико политички не прогони и – тачка?! Он каже да је „запалио“ у Брисел да захтева од ЕУропе да реагује! Е, само што није…! Па реаговала је већ – и то одмах – тако да Шпанија слободно гази даље, па је оно министара и потпредседника му владе, што није с њим побегло из земље, њих седморо, стрпала у притвор, што је покренуло нове протесте по улицама Барселоне!

Чекајући да се протести смире и народ оде на починак, Мадрид је 3. новембра, негде пред поноћ, издао европски налог за хапшење Пуџдемона са избеглом четворком! Два дана по издатоме налогу, 5. новембра, преко 50.000 људи, у знак подршке смењеним лидерима Каталоније, на улице Билбаоа, највећег града Баскије – друге сепаратистички настројене шпанске регије – извео је баскијски сепаратистички лидер Арналдо Отеги и позвао сународнике с циљем да направе „демократски зид који ће нам омогућити да контролишемо ситуацију“!

Исти дан, одржане су велике демонстрације и у и Барселони – али и у Мадриду, које подржавају јединствену Шпанију! Тог дана, у јутарњим сатима, Пуџдемон и министри предали су се белгијској федералној полицији! После подне су саслушани, а истражни судија морао је да донесе одлуку у року од 24 сата, што је значило најкасније до 9:17 сати 6. октобра!

Имао је више могућности: да одбаци изручење по европском налогу за хапшење, да затражи хапшење и изручи их Шпанији, да их пусти на условну слободу или, уз кауцију, ослободи. Одлучио је, ипак, да их условно ослободи, уз обавезу остављања адресе полицији, којој се увек морају одазвати на позив и не смеју напустити Белгију! Што би се рекло – одбачен је налог Шпаније за изручењем!!!

Ово се и могло очекивати, јер белгијско Министарство правде, одмах по пријему налога за хапшење, саопштило је да њихова влада неће утицати на будућност Карлеса Пуџдемона?!

Шта рећи – чисто независно правосуђе – параван само такав!

Тек ћемо видети шта се иза њега крије! Како год, али – „развезивање“ овог унутрашњег им чвора – тешко да ће моћи без последица и новог пуцања по шавовима „двадесетседморке“?!

А, ЕУ – наддржава над Европом – рекла је да је „то питање за правосудне органе чију независност у потпуности поштујемо“! Чу, они да не поштују?! Како тако нешто икоме на памет може пасти! Нема таквих легалиста надалеко!

„Пуџдемона у затвор”

Ми смо чист пример њиховога „легализма“ и дуплих аршина – у свему – ево само КосМет и Каталонија?!

Међутим, има ту један апсурд! Право Шиптара на КосМет је – ни налик – праву Каталонаца на Каталонију, што Западу није сметало да бомбардује Србију, не би ли помогао Шиптарима, а сад им је „Каталонија унутрашње питање Шпаније“?! Ма, немојте?! Значи, није Шпанија Србија – и није!

У Србији су окупационом шиптарском народу дали таква права, каква им не пада на памет да дају Каталонцима, који су аутохтони и конститутивни народ своје Каталоније, чија је то и једина и матична држава, настала још у 10. веку – која је створила Шпанију – додуше, добровољно, када су се две династије двеју тадашњих области, венчањем ородиле 1469. године! А овамо имате КосМет окупиран од стране Шиптара, који су се тамо – у само срце српске државе, где је и настала стара Србија – излили са захтевом да, поред своје матичне државе Албаније, коју им је 1913. године направио Запад (и њу великим делом на српској земљи) – добију још једну на српскоме – светоме КосМету?!

И сад, замислите неке од сценарија, на пример да 19 земаља NATO притрчи у помоћ Каталонцима – Шпанију сравни са земљом (е, ту је мали проблем да Шпанија бомбардује саму себе) и помогну отцепљење Каталоније?! Након тога се ваздигне и остатак Запада, па здружено ударе у вербално сатанисање „монструозне“ Шпаније, притисну са свих страна да је прогласе геноцидном, похапсе јој државни апарат и све их – заједно са краљем – стрпају у Хаг, утамниче на дугогодишње робије или их тамо поубијају, а на власт јој устоличе своје сараднике – квислинге!!!

А да не причамо о шиптарскоме геноциду над Србима и српским КосМетом – то нема са чим се може упоредити?! Тако да овде нису само дупли аршини, него незапамћени безобразлук, дрскост, агресија и окупација Запада над Србијом и Србима?!

И није то све – они нам се с грбаче не скидају – од бомби до трећеразредних изасланика с репа америчке листе званичника који долазе да нам прете?! Пре неки дан стиже, да нам утерује страх, изасланик Брајан Хојт Ји, чији значај је, како каже његова екселенција руски амбасадор у Србији господин Чепурин, „75-ти заменик 24-тог помоћника заменика шефа америчке дипломатије“?! Он нас је усред Београда, на чистом српском уцењивао око Русије: „Не можете седети на две столице“?!

Боже драги – још се београдски званичници од њега тресу и гледају како да му удовоље?! При томе – Запад нам отима КосМет – Русија га брани!!!

Неколико дана након Јиа, званично смо, 31. новембра, отворили и „Унутрашњи дијалог о Косову“, округлим столом на којем је било 40 професора и декана правних факултета у држави! Од ових најјачих правних пера у Србији (или би барем тако требало да буде) чуло се свашта – од тога да, у разним облицима уније, конфедерализма, а све под заштитом пријатељске нам ЕУропе – мењамо наше за наше – и ускладимо Устав са реалним стањем (реално им је давање КосМета Шиптарима), до оних светлијих тренутака да ништа није изгубљено за Србију и да Београд не треба да брза са решењима…!

Мене се ту највише дојмио патриотско-стручни став некадашњег извршног секретара ЦК СК Србије, а сада професора Владана Кутлешића?! Е, он је за признање „Косова“, али увијено у фину системску терминологију!

Заложио се за унију двеју држава, где би Косово добило столицу у УН, а Србијица за Србе на северу КиМ територијалну и политичку аутономију?! Великодушно је предложио и персоналну аутономију за оно Срба расутих до југа и функционалну аутономију за српску културну баштину?! Боже драги?!

Брозов поп Владо Зечевић, који је сам заменио мантију Титовом партизанском униформом, због чега је и награђен фотељом првог министра полиције послератне Југе, и из те фотеље потписао оне уредбе којима је Броз забранио повратак у своје домове на КосМет Србима, које су Шиптари у току рата протерали – и сва остала његова „дела“ – мила су мајка за ове поједине правне стручњаке и њихово залагање за интегритет и територијалну целовитост Србије!

Овај „умни скуп“ отворио је још једно питање – коме ли све није држава Србија дозволила да јој децу васпитава, ствара будуће правнике, интелектуалце и патриоте који ће се за њу борити и чувати је?! Има и оних који кажу – округли сто, један у низу отпочетог „унутрашњег дијалога“ – па, шта! Јесте, да није оне унутрашње језе која вас прође када помислите да се међу овим предлозима званим – „мењамо наше за наше“ – не крије већ договорено и зацртано решење, а поједини „Кутлешићи“ имају само задатак да са пиједастала академске титуле, онако – „интелектуално надмоћно“ – слуђеноме народу обелодане решење за земљу коју је он својом крвљу кроз векове изнео све до – њиховога „округлога стола“?! http://fakti.org/srpski-duh/katalonija-ce-odrediti-sudbinu-zapadnog-bloka-sve-tek-pocinje

-
Уставни суд Шпаније поништио је резолуцију каталонског парламента о једностраном проглашењу независности тог региона од Шпаније од 27. октобра

 

 Фото: Танјуг/АП                                                                                                                                           Фото: Танјуг/АП

 

Уставни суд Шпаније поништио је резолуцију каталонског парламента о једностраном проглашењу независности тог региона од Шпаније од 27. октобра, преноси Ројтерс.

Ту резолуцију Уставни суд је претходно суспендовао.

Након проглашења независности Каталоније, влада у Мадриду сменила је каталонског председника Карлеса Пуђдемона и распустила парламент у Барселони.

Ванредни избори у Каталонији заказани су за 21. децембар.

www.novosti.rs

Пише : Бранкица Ристић

Нови изасланик ЕП за Косово прекорачио је црвене линије дајући статусно пристрасну изјаву, како би покушао да придобије симпатије Приштине и ублажи незадовољство које влада у албанским круговима после одлуке Суринама да повуче признање Косова.

Европска унија, ако се може судити по речима новoг известиоца Европског парламента за Косово Игора Шолтеса, изгледа да напушта статусну неутралност када је реч о односима Србије и Косова. Наиме, Шолтес, који је унук Едварда Кардеља, на ово место је дошао уместо Урлике Луначек. У свом првом интервјуу рекао је, парафразирамо, да му је први радни задатак да натера осталих пет чланица Уније које нису признале Косово — да то ураде. А те речи су имале и те како одјека на Косову.

Подсећања ради, ЕУ, која је главни посредник у преговорима Београда и Приштине, од самог почетка је заузела став да је дијалог статусно неутралан, другим речима, да тема дијалога неће бити статус Косова. ЕУ је, такође, одавно заузела став да ни на који начин неће бити притисака на осталих пет чланица Уније да признају Косово.

После Шолтесових порука, намеће се ново питање: Да ли нам он најављује неке промене у овом домену?

Политиколог Александар Павић за Спутњик каже да су изјаве Шолтеса помало надреалне и то, како наводи, из неколико разлога.

„Прво, он је само известилац ЕП-а и као такав не може да утиче ни на политику државе из које долази (Словенија) а камоли на политику ЕУ, која се ионако не креира у ЕП. С друге стране, смешно је и помислити да представник државе каква је Словенија може да заврће руку државама као што су Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка да промене своју државну одлуку која се тиче њихових најдубљих националних интереса. Мислим да Шолтес не зна ни где је дошао, ни шта су његове компетенције и прецењује и свој капацитет и своју тежину“, каже Павић.

Наш саговорник пола у шали, а више у збиљи, каже да можда Шолтес, с обзиром да је унук Едварда Кардеља, мисли да треба да настави породичну традицију даљег расцепкавања Србије.

Људи са сепаратистичким заставама Каталоније на улицама Барселоне.

„Он је свакако прекорачио већ разне црвене линије, иако је тек дошао на то место. Између осталог, он је већ дао статусно пристрасну изјаву, али, подсећам, он уопште није адреса за наставак бриселских преговора, тако да није ни тај, који ту нешто може да одређује. Брисел још нема моћ да прописује сувереним државама- чланицама њихову унутрашњу политику“,наглашава Павић.

Наш саговорник напомиње да његова изјава није много другачија од оних које је својевремено давала Луначекова, али како каже, Приштина се хвата за сваку сламку, јер њен положај, и међународни и геополитички, сваким даном постаје све слабији.

Политиколог Стефан Сурлић каже да Шолтесову изјаву, пре свега, види као покушај да се придобију симпатије Приштине и да се ублажи незадовољство које влада у албанским круговима после одлуке Суринама да повуче признање Косова.

„Мислим да ЕУ није заинтересована да изврши додатни притисак на земље-чланице које нису признале Косово, али то је свакако дугорочан проблем за Брисел, јер докле год постоје та непризнања, Косово не може да се нада извесности на свом европском путу. И свакако да је та Шолтесова изјава опомена српској дипломатији да се више ангажује према чланицама ЕУ које нису признале Косово, а које и те како оснажују позицију Београда на путу коначног решења статуса Косова“, истиче Сурлић.

Протест у Барселони за јединство Шпаније

Чињеницу да је Словенац задужен за Косово многи у Приштини виде као предност, јер је Словенија прва признала косовску независност од бивших југословенских република. С друге стране, после низа критика које је Приштина изнела на рачун ЕУ, долазак Шолтеса албански лидери схватају као знак добре воље Брисела, јер је дошао човек који, по њима, најбоље разуме „страдања Албанаца под Србијом“ пише у косовским медијима.

rs.sputniknews.com/politika/201711071113342118-kosovo-ep-unija-zadatak/

-

Драган Милашиновић

Каталонски лидер Карлес Пуџдемон предао се белгијској полицији, а са њим и четри његова министра, након што је за њима судија Националног суда Кармен Ламела издала европски налог за хапшење.

“Белгијска влада неће имати утицај на будућност смењеног калталонског лидера Карлеса Пуџдемона”(1), изајвио је белгијски министар правосуђа Коен Генс, наглашавајући да за разлику од нормалне међународне екстрадиције, „извршна власт не игра никакву улогу у процедури Европског налога за хапшење (ЕАВ)“, јер „све иде преко директних контаката између правосудних органа“(2). Ово је и нормално, јер то је и смисао ЕУ као заједнице.

Све у свему, колико год имао веште адвокате, Пуџдемон ће се за месец највише три наћи у неком мадридском затвору, где му је и место, јер сецесија је свуда у свету озбиљна ствар, осим ако нисте Србија. Тада је “sui generis“ (посебан случај).

Али, поставља се питање зашто је смењени каталонски лидер пребегао баш у Белгију? Немогуће да није знао релације између земаља ЕУ и то да ће бити брзо враћен на место свог злодела. Два су могућа одговора.

Први је да се повео за чињеницом да је и Белгија земља пред распадом јер Фламанци, становници једне од  две федералне јединице (Фландрије) желе засебну државу, а један од фламанских министара у белгијској коалиционој влади Тео Франкен неутемељено је говорио о могућности да Белгија Пуџдемону пружи политички азил, на шта је председник белгијске владе замолио своје министре да више не коментаришу дешавања у Шпанији. Други је да Пуџдемон није побегао у Белгију као државу већ у Брисел као седиште ЕУ администрације. Оно на шта указују обе ове могућности и што их повезује, јесте да је каталонски сецесионизам примао ветар у леђа из одређених сивих ценара моћи, јер да одатле није очекивао неку помоћ, да је желео просто да бежи, Пуџдемон би побегао ван Европе, рецимо у Јужну Америку, и пробао да се сакрије.

И помоћ се огласила, за почетак у виду неформалне понуде. На прошлонедељном Нордијском савету у Хелсинкију огласио се Марти Ахтисари, чувени „преговарач“ за Косово, који је оценио да су Каталонци „направили глупост” када су једнострано прогласили независност, али и да су Шпанци превише грубо реаговали.(3) За почетак, он је позвао шпанске власти да дозволе Поџдемону повратак и учешће на расписаним изборима, што би свакако подразумевало амнестију за дела за која се сада терети и која му прете временском казном од преко 50 година затвора. Ахтисари није стао на овоме него је и додао:

„Потребно је посредовање. Не знам да ли је могуће да се укључе ЕУ или УН, али не треба да дозволимо да се ситуација отме контроли.”(4)

In medias res (у средиште ствари) рекли би стари Латини. Неко ће помислити да Ахтисари делује самостално и да само себи тражи “нову тезгу”. Али, није тако. Он је војник глобализма који никада не делује сам. Зар мислите да слободан стрелац може добити Нобелову награду за мир, тиме што заокружује нечије ратне циљеве?! Никако. Његово оглашавање у овом тренутку отвара опцију која води ка легализацији сецесионизма у Шпанији. Ни Косово није у првом тренутку имало формалну подршку за “независност” и прошло је много година пре него је баш тај Ахтисари дошао у позицију да Милошевићу руком покаже на карту на столу уз коментар да ће, ако не прихвати понуђени план, Београд бити раван као папир.

Сада тај човек, који је отворено подржао шиптарски насилни сецесионизам, опомиње Шпанију да “не пренагљује” и предлаже “посредовање”. То је управо оно што су смењени каталонски званичници до сада више пута тражили – посредовање Европске уније или неке друге земље – а што је званични Мадрид одбијао наводећи да је каталонска криза унутрашњи проблем Шпаније. Пресликана Србија, пре него је Ругова “замењен” Тачијем.

Због тога Шпанци, који су нас својевремено бомбардовали да би нас приморали да прихватимо Ахтисаријево „посредовање“, морају бити на опрезу. Ахтисари је увек само врх леденог брега.

Свака сличност са Косовом није случајна. Ипак им сада желим срећу …

 

________________________________

 

  1. www.ceopom-istina.rs/vesti/pudhdemon-u-belgijskom-pritvoru/
  2. Исто
  3. www.politika.rs/scc/clanak/391971/Ahtisarijev-plan-za-Kataloniju
  4. Исто

 

 

 

-

Владимир Фролов

Каталонија, попут лакмус папира, разоткрива сву покварену политичку игру распадајуће ЕU наспрам некадашње заједничке државе Југославије, јер се око наводне каталонске аутономије, у својим изјавама све више уплеткавају европски чиновници, када потегну пример из Југославије. Тако се и брижни Žan Klod Junker, председник Европске комисије нашао у великој нужди, лажући о наводној репресији Словенаца и Хрвата, којима су ето „кршена људска права“, па су јадни морали посегнути за оружјем да се одбране, притом нападајући легалну оружану силу и убијајући недужне регруте, који се одазваше на позив да служе војску.

Њих је ето ЕU и подржала, у том њиховом отвореном тероризму, али у Шпанији постоји устав који брани сецесију, па се то неће толерисати!

Срећом, да им брижни Јunker не би бранио „људска права“ по југословенском моделу, сами Каталонци су одбили да толеришу покушај своје злоупотребе, омогућавајући тако примену тог устава!

АП Војводину је основао српски народ усвојивши Устав Р. Србије на референдуму. Вовјођански аутономаши су тада били безначајни противници Устава. Српска Војводина из 1848. године им није пријатна историјска чињеница, а о совјетском узору САП Војводине из 1945. г. ћуте. Прозвали су Војводину „европском регијом“. Пошто је та њихова политикантска конструкција пропала, очајнички траже узор у Каталонији.

 

У Војводини је већинско српско становништво,

преко 67 посто процената.

Ми се залажемо

за такав политички субјективитет Војводине

који ће бити грађански, а не национални.

Ђорђе Суботић, Војводина мора бити република, Ало, 23. април 2013. г.

 

Проф. др Ратко Марковић врло опрезно напомиње да облици државног уређења који садрже аутономије имају „вероватно компромисни каракатер“, па још опрезније упозорава да је можда то разлог што у науци аутономија није била предмет „студиознијег истраживања“[1].

Сећате ли се најмање немоћне од свих малих аутономашких партија у Војводини, странке чији је лидер близак пријатељ једног тајкуна који је међу највећим земљовласницима Војводине. ЛСВ је две деценије касније покушала да симулира борбу против распродаје војвођанских ораница, тек пошто су оне већ десет година власништво нових војвођанских спахија. Лидер ЛСВ Ненад Чанак је годинама одлучно порицао да је сепаратиста и једном чак запретио да ће тужити сваког ко то буде о њему тврдио. А онда је његова Лига, уочи одржавања сепаратистичког „референдума“ у Каталонији, на свом балкону, у центру административног центра АПВ, поред лигашких застава истакла заставу Каталоније. Чанкова „Лига паора“ није дефиловала Каталонији у част. По Новом Саду је тртокао само један трактор, ноћу, носећи каталонску заставу[2].

Да ли је покрајинска аутономија клица федерализма или прикривени сепаратизам?

Сасвим је разумљиво што наука не може отворено да каже какав је то „компромисни карактер“ због којег настају територијалне аутономије. Нешто слободније наука, ипак, говори о федералном карактеру државног уређења Италије и Шпаније, односно помиње да су аутономије „клице“ федерализма. Стварност нема научног опреза. Каталонска влада покушава да изведе покрајину из шпанског модела државног уређења који је до недавно сматран светским узором. При том се из клице каталонског покрајинског статуса није развио захтев за федералним статусом, већ сепаратизам. Наука не говори отворено да су аутономне покрајине у асиметричном државном уређењу по свом карактеру трули компромис. Није ли то трули компромис регионалних политичара који не смеју да јавно иступе као сепаратисти и централне власти која неће да се супротстави прикривеном сепаратизму у потпуности? Сведоци смо да је каталонски сепаратизам уздрмао најузорнији, шпански модел територијалне организације унитарне државе без икакве тежње ка федерализацији. За разлику од каталонских сепаратиста, војвођански аутономаши су често објављивали жеље да Војводина стекне федерални статус републике. Да ли каталонски сепаратизам може бити узор војвођанским аутономашима?

Током представљања новоформиране ЛСВ у Зрењанину јуна 1991. године, чуо сам када је Чанак рекао: „Србија је наша домовина и за њу ћемо се борити и оружјем ако треба“. Заиста, говорио је истину и одазвао се мобилизацији, иако је своје учешће касније исмевао. Откуд одједном председник ЛСВ међу каталонским сепаратистима, када изричито тврди да није сепаратиста? Одговор је једноставан: Чанак и његова ЛСВ су изгубили све позиције у покрајинској власти, а странку је пред гласачима компромитовао коалицијама са СНС где год је сарадња била могућа[3]: ЛСВ је ушла у коалицију са СНС у Новом Саду[4], ЛСВ је са СНС у коалиционој власти и у бројним општинама по АПВ. Чанак је вољом Вучићевог режима постављен на место председника Одбора Скупштине Р. Србије за европске интеграције, чим се од ЛСВ одбила Мариника Тепић да би се прибила Саши Јанковићу. Ово је већ друга портпаролка ЛСВ која је прелетела конкуренцији. Све то је додатно нарушило престиж Ненада Чанка и ЛСВ међу симпатизерима.

Уз Маринику Тепић је Јанковићеву председничку кандидатуру подржала и мала, али за ЛСВ најопаснија конкурентска партија са бескомпромисним и радикалним ставовима о Војводини: Војвођанска партија – Републиканци Војводине (ВПРВ). Све то је додатно нарушило престиж Ненада Чанка и ЛСВ међу симпатизерима.

ВПРВ – чедо Војвођанске конвенције

Војвођанска партија је настала под руководством Игора Курјачког још 2006. године, уједињењем одбачене фракције ЛСВ (Аутономистички покрет Војводине) из 2005. г. са старим аутономашким организацијама чији су челници Ненада Чанка тешко подносили још деведесетих година прошлог века. Првобитна Војвођанска партија је настала уједињењем неколико политичких групација: 1. Војвођанског покрета (основан 1999. г окупљањем десетак војвођанских организација под руководством Слободана Будакова, Живана Берисављевића, Јожефа Бераца и Мирослава Илића); 2. Војвођанског грађанског покрета (основан 2004. г. у Новом Саду) под руководством Бранислава Зарића; 3. Војвођанске партије (основана 2006. г. од групе Аутономистички покрет Војводине која је окупљала фракцију ЛСВ окупљену око Игора Курјачког искљученог из ЛСВ чим је јавно покушао да буде противкандидат Ненаду Чанку за место председника Лиге).

Војвођанска партија је покушавала да се пробије у политичке институције преко Г17 плус Млађана Динкића (2011. г), па је потом услед блиске сардње са Г17 плус постала део Уједињених региона Србије. Војвођанска партија је потом испод скута УРС извучена ради манљивог новог „уједињења“. Радило се о политички легитимисаном захтеву аутономашке „Четврте војвођанске конвенције“ о уједињењу свих аутономашких партија и НВО[5]. Војвођанска партија је, у новој форми и под новим руководством, 2011. године присаједињена новој структури, уз импресивну новосадску тучу присталица Александра Оџића[6] против председника Извршног одбора ВП Мирослава Нинића, дугогодишњег члана Г17 плус[7]. Председник ВП је потом постао Александар Оџић, чије присталице су победиле. Пошто је ИО ВП најурен батинама, под брендом Војвођанска партија су уједињене Оџићева Новосадска партија и Републиканци Војводине (Живана Берисављевића и Ђорђа Суботића), па се од тада Војвођанска партија формално назива: „Војвођанска партија – Републиканци Војводине“ (ВПРВ).

Веома је занимљиво политичко лутање ВПРВ под руководством Оџића који је из ЛСВ одступио управо због „политичког лутања“ Лиге. Пошто се тучом опростила од УРС, Оџићева Војвођанска партија се 2012. године политички шлепала уз коалицију „Преокрет“ (ЛДП Чедомира Јовановића, СПО Вука Драшковића и Социјалдемократску унију Жарка Кораћа и неке НВО и независне интелектуалце). Године 2013. је у јавност процурела још једна манљивост „уједињења“ ВПРВ под руководством Оџића. СНП Наши су 2013. године објавили списак оснивача Војвођанске партије, указујући да се међу „десет хиљада оснивача“ налази чак хиљаду лица чија имена су се на оснивачком списку нашла без њиховог знања[8]. СНП Наши је о злоупотреби имена и личних података обавештен од чланова неколико политичких група и удружења која су открила да су „уједињена“ у Војвођанску партију, иако су се од Оџићеве Војвођанске партије опростила још 2009. г: 1. Мала партија Европска снага Војводине (Мирослава Мрнуштика) чијих је чак 300 чланова и чланова њихових породица без њиховог знања уписано међу осниваче Војвођанске партије; 2. Форум жена који се од ВПРВ такође растао због сукоба са Оџићем, али је ВПРВ и даље наставила да га формално бележи као „своје“ тело; 3. Удружење за заштиту потрошача „Просперитет“[9] Радомира Ћириловића.

Иако није учествовала у политичкој кампањи 2014. г, ВПРВ је подржала тада владајућу Демократску странку[10], што објашњава опстанак упркос скандалозним оптужбама за фалсификовање оснивачког списка. ВПРВ је партија коју чини изузетно малобројно чланство, па је кохезија тог чланства врло снажна, те јавност до данас не зна много о њиховим разлозима иступања из ЛСВ, нити о унутрашњим сукобима у ВПРВ. Након доласка Оџића на чело ВПРВ, Игора Курјачког у политичком животу више упадљиво нема.

ВПРВ је, настојећи да у сарадњи са каталонским сепаратистима обезбеди чланство у European Free Alliance, већ 2015. ступила у контакт са националистичком партијом Републиканска левица Каталоније (Esquerra Republicana de Catalunya)[11]. Те године је ова партија са Демократском сарадњом Каталоније (Convergència Democràtica de Catalunya) образовала сепаратистичку каталонску покрајинску владу. Заједно са потпредседницом ВПРВ Сањом Теларов, Алексанар Оџић је августа  2015. г. посетио Каталонију[12]. Већ месец дана касније појавила се у Војводини, јавности непозната организација, Млада Војводина која је почела да пише графите „Војводина = Каталонија“[13], а затим „Војводина наша дика биће република!“ и „Ово није Русија!“. Убрзо се сазнало да је Млада Војводина омладинско тело ВПРВ. Октобра 2015. године су се из Младе Воводине чуле оцене да су Војвођански клуб и Војвођански покрет „сувише меки“, а да је Бојан Пајтић „плаћеник Београда“[14]. Разлика је била у томе што је захтев Младе Војводине постао радикалнији: они се залажу за отцепљење Војводине од Србије одмах, без федералистичке фазе. Александар Оџић је средином 2017. г. поново посетио Каталонију[15].

Политички савет Оџићеве ВПРВ крајем 2016. г. су чинила лица која су међу симпатизерима аутономашке политике много угледнија од лица у Политичком савету Чанкове ЛСВ: Проф. др Јања Беч Нојман, др Бранислава Kостић (професока ФТН Универзитета у Новом Саду и председница Војвођанског клуба), Живан Берисављевић, Драгомир Јанков (некадашњи секретар за финансије САП Војводине, данас адвокат), Бранислав Радаковић (такође бивши високи функционер САП Војводине), Јанко Дрча, Петар Нешковић, Александар Оџић (председник ВПРВ), Сања Теларов (раније генерална секретарка, па потпредседница ВПРВ) и Божица Павловић (председница садашњег Форума жена као тела ВПРВ).

ВПРВ није самостално изашла на изборе ни 2016. године. У коалицији са Црногорском партијом (Ненада Стевовића) и Санџачко Рашком странком (Јасминка Хаџисалиховића) формирали су заједничку листу „Војвођанска толеранција“ која је на покрајинским изборима освојила једва око 5.000 гласова. ВПРВ годинама окупља своје малобројно чланство и симпатизере сваког 5. октобра у манифестацији „Шетња за Војводину“ по центру Новог Сада. Постоји страница о некадашњој Војвођанској партији на Википедији, али на енглеском језику: Vojvodina’s Party. Сајт ВПРВ од почетка 2017. г. не функционише, али имају свој налог на Фејсбуку. Међутим, чланови и симпатизери ВПРВ су врло активни на фејсбук профилу „Слободна Војводина“. ВПРВ је 2016. године „модификовала“ заставу Војводине да подсећа на заставу Каталоније.

Зашто је ВПРВ опасан конкурент ЛСВ-у? 

Судећи по подацима са мреже, одбора ВПРВ, осим Новог Сада, има у Вршцу, Суботици, Сомбору, Шиду, Панчеву, Беочину, Кикинди, Зерењанину, Новом Бечеју, Кањижи, Инђији, Белој Цркви, Старој Пазови, Чоки, Сенти, Бачкој Тополи, Врбасу, Кули, Бачком Петровцу, Бачкој Паланци, Алибунару, Банатском Новом Селу, Темерину, Дебељачи, Кулпину, Србобрану, Ковину, Жабљу, Ковачици. ЛСВ у дубини Војводине има конкурента на локалу и он користи друштвене мреже боље од Лиге.

Политички захтеви ВПРВ и њој блиских организација су заиста много радикалнији од ЛСВ: они потпуно захтевају да Војводина буде република и то независна. ВПРВ, за разлику од ЛСВ, радикално захтева испуњење закључака Четврте војвођанске конвенције: сасвим одбацују „појам аутономије Војводине“ као „истрошен и девастиран, а захтевају реконструкцију државе која би требала да се састоји од две федералне јединице: Војводине и Србије. Њихови захтеви су формулисани 2012. године у Декларацији о основама демокрацијског уједињења Војводине и Србије у Савезну Републику Србију. На ове захтеве су пристали Војвођански клуб, Хелсиншки одбор, Независно друштво новинара Војводине, Црногорска партија, Демократски савез Хрвата у Војводини и други. СВМ Иштвана Пастора се врло брзо дистанцирао, вративши се на идеју Војводине као аутономије са широким овлашћењима.

ВПРВ има претензије да Војводини прикључи Земун и Нови Београд. То, да неће само отцепљење Војводине од Србије већ и свих њених становника од матичних нација, сведоче речи објаве ВПРВ 30. 6. 2017. под насловом „Република Војводина и војвођанска нација!“: „У данашњим околностима, а поготово при све грубљим насртајима на војвођански идентитет, Република Војводина (равноправних грађанки и грађана, без обзира на националну, верску, културолошку или било коју другу врсту различитости) и војвођанска нација (као слободан израз свих оних који се тако и осећају), гарант су политичко – економског субјективитета и војвођанског идентитета. Дакле, војвођанска нација постоји, она лебди над војвођанском равницом, на нама је да је прихватимо и озваничимо, а за Републику Војводину изборимо!“ Занимљиво, присталице Војвођанског клуба су се уплашиле од бујања сепаратизма међу својим политичким колегама, па је Бранислава Костић упозорила да су се у Војводини појавиле „сепаратистичке групе и покрети“[16]. Њена организација се поводом једног текста Теофила Панчића[17] још 2014. г. директно изјаснила против војвођанског сепаратизма[18].

Иако је бивши председник НДНВ Динко Грухоњић изгубио из шака РТВ и право да распоређује републичка средства медијима и НВО по Србији, НДНВ и остале организације блиске ВПРВ су остале блиске фондацијама које у сваком смислу подржавају евроатлантску политику. НДНВ и даље чврсто држи у својим шакама Аутономија.инфо и ВОИЦЕ, утицајне медије у круговима војвођанских аутономаша, односно сепаратиста. Ове НВО и медији су као и ЛСВ лобисти рокфелеровског капитала, па су донекле комплементарни јер им је начин рада различит (НВО и медијски рад има различто поље од партијско-политичког рада ЛСВ). Ту Чанковој Лиги за сада највише  смета  ВПРВ, којој су медијски и НВО активисти наклоњенији него Лиги.

Значај ЛСВ у аутономашком покрету је битно нарушен кад је остала без значајних функција у покрајинској власти. Од 2016. г. Лига више нема на располагању Војводина-воде, Војводина-шуме, место директора РТВ-а, секретаријат за пољопривреду и низ значајних функција у другим покрајинским секретаријатима. ЛСВ је додуше задржала нешто утицаја у властима једног броја општина у Војводини, Чанак је на челу Одбора Скупштине Р. Србије за европске интеграције, али је то све бледа сенка некадашње славе и значаја, јер је лигаша у покрајинској власти нестало. Стога је Чанку остало да се трка са ВПРВ за углед ЛСВ међу преосталим симпатизерима војвођанског аутономаштва, па је ескалацијом каталонског сепаратизма отишао у Каталонију: да би међу симпатизерима аутономаштва створио утисак како су његове везе са Каталонцима значајније од Оџићевих.

Присталице сепаратизма у медијском јавном сервису АП Војводине

Чак и после одстрањења црног барона[19], на РТВ се јавља про-сепаратистичко расположење поводом Каталоније. Пример овог је прилог о Каталонској кризи у емисији „Свет око нас“ 8. октобра 2017. г. (уредник Срђан  Башић, новинари Марија Стокућа и Небојша Петровић). Скоро цела емисија је била посвећена кризи у Каталонији. Криза је од почетка прилога приказана једнострано, са становишта каталонских сепаратиста, и представља потпуно одступање од садашњег професионалног и уравнотеженог извештавања РТВ.

Већ на самом почетку прилога емисије „Свет око нас“ изнето је да је „шпанска полиција применила бруталну силу да би спречила изјашњавање грађана“ и да „Каталонци вековима желе државу, а добијали су само аутономију у већем или мањем обиму“. Прећутано је да је полиција уистину употребила сразмерну силу: да би извршила задатке или одбила напад камењем и запаљивим направама. Сасвим је  прећутано да Каталонска аутономија располаже најширим могућим овлашћењима у Европи, толиким да својом садржином превазилазе чак и права којима располажу федералне јединице држава које су чланице ЕУ. У прилогу је директно слагано да је „каталонска аутономија до 2006. године била само провинција“. Умањиван је значај ставова страних политичара и званичника ЕУ о кризи, а увеличан значај позива на дијалог. Директно су изнети ставови про-сепаратистичких политичара Каталоније и учесника протеста, а ставови противника сепаратизма у мањој мери и парафразом. Нарочито је издвојен став каталонског посланика Жана Прокуђеља: „Аутономија је превазиђена“, сасвим налик ставу Четврте војвођанске конвенције о аутономији Војводине! Емитован је неистинити став једног младог демонстранта о својој отаџбини: „Шпанија је у основи увек била репресивна држава“. „Заборављена“ је Запатерова централна влада која је омогућила Катлонији најшира могућа аутономна овлашћења и прећутане противуставности у Статуту Каталоније. Одмах после интерпретације Рахојевих речи гледаоце су подсетили на Франкову диктаторску владавину. Појавио се и податак да 73% Каталонаца говори каталонски језик, а прећутано је да је већини становника Каталоније примарни језик коришћења шпански.

Емисија РТВ је игнорисала испитивања јавног мњења пре кризе која су показала да већина Каталонаца не подржава независност покрајине. Игнорисани су септембарски митинзи подршке останку Каталоније у Шпанији. Невероватно, али уредник емисије и новинари РТВ су потпуно прећутали велики митинг противника проглашења независности Каталоније који се у Барселони одиграо истог дана када је емитована ова емисија РТВ. На том митингу су стотине хиљада људи јасно поручиле: „Ја сам и Шпанац и Каталонац“ (видео, Guardian), иако је у вестима РТВ истог дана о протесту против проглашења независности Каталоније јавност обавештена сасвим коректно[20]. Пристрасно и нетачно „извештавање“ у поменутој емисији РТВ је срамно, како с обзиром на истинитост и новинарску етику, тако и на званичну политику сопствене земље и медијске куће од чијег рада емисија одступа. Емисија „Свет око нас“ открила је јавности да у покрајинском јавном сервисту постоје пропагандисти регионалног сепаратизма.

Велика политикантска победа на малом терену војвођанског аутономаштва

Наравно, пошто Р. Србија одлучно подржава територијални итегритет Шпаније, Ненад Чанак као функционер Скупштине Р. Србије својим изјавама не сме да противречи спољној политици Србије. Стога је ЛСВ приступила једном политикантском трику. Насловима вести о Чанковом боравку сугерише наивном аутономашком читаоцу да Чанак подржава каталонске сепаратисте, иако је из садржине објављених вести јасно да Чанак то уопште не чини. На пример, Чанак је рекао: „Ми не тврдимо да Kаталонија има право да распише референдум са темом независности. Али, каталонске власти имају право да распишу референдум као такав. Другим речима, грађани Kаталоније морају имати право да се референдумски изјашњавају и то изјашњавање мора остати у оквирима Устава Шпаније.“ Међутим, ову његову изјаву ЛСВ објављује речима сасвим супротног смисла: „Чанак: Каталонци имају право да одлуче[21]“.

Вест о посети „делегације ЛСВ“ парламенту Каталоније[22] Лига није објавила као опрезну и неутралну изјаву Ненада Чанка коме је савршено јасно да у Каталонији не представља Војводину већ Србију: „Моја посета није дала подршку ниједном решењу на референдуму, али сам мислио да је важно да се зна да се Србија залаже за ненасилно решавање свих питања и на право на изјашњавање грађана без обзира на то да ли ће то после бити прихваћено као легално или нелегално и шта ће о томе рећи правосудни органи“[23]. Уместо пуне вести ЛСВ је својим симпатизерима сугерисала политикантски закључак да је Каталонију посетила делегација Чанкове Лиге. Утисак је појачан присуством двојице корисних идиота[24] из ЛСВ који су изгледа веровали да су део партијске делегације, па су својим смартфоном снимили како демонстранти у гужви на улицама Барселоне певају каталонску химну. У стварности, парламент Каталоније је посетио Чанак као представник Скупштине Р. Србије. Миливој Бешлин, члан политичког савета ЛСВ је своје ставове о каталонској кризи опрезно заклонио ставовима Флоријана Бибера и уз русофобију први пут изразио евроскептицизам[25]. Сироти војвођански аутономаши постају полако свесни да их је ЕУ заборавила. Хвала Ненаду Чанку што је усред каталонске сепаратистичке кризе показао лојалност интересима отаџбине као и пре две и по деценије. У сваком случају, упркос политикантској манипулацији, показао је јавности да у Каталонији има снажније везе од ВПРВ Александра Оџића који се у критичном тренутку ипак није нашао раме уз раме са Каталонцима. Оџићу, чија партија више нема ни властити сајт, остало је да са страница „Гласа Србије“ злурадо поручи бившем шефу: „Време му је за пензију“[26].

Народни одустанак од аутономашке политике у Војводини одвео је мале преостале групице партија, НВО и сличних удружења од аутономаштва ка идеји сепаратизма. Од европских узора за сада не одустају, па траже узор у каталонском сепаратизму. Ипак, колико год да су војвођански сепаратисти мали и нејединствени не треба их занемаривати. Историја је показала да опадање демократског карактера политичког система и владавине права у комбинацији са снажним страним утицајем и домаћим политичким трулим компромисима овакве групе може да пропусти ка власти. Сетимо се како су смешно изгледале аутономашке групације до 2000. године, а када су, захваљујући коалиционој аритметици ДОС-а, овладале Скупштином АП Војводине по Војводини су више од деценију и по вршиле своју штеточинску делантост.

Често сам упозоравао да су аутономију Војводине тешко компромитовали Пајтић, Чанак и њихове колеге. Права опасност је у томе што се досадашњи симпаризери аутономаштва могу окренути мало познатим и радикалним лидерима војвођанских сепаратиста. „Младој Војводини“ је већ премало да Војводина добије федерални статус. Грухоњићева екипа са Аутономија Инфо аутономашку публику непрекидно засипа медијским садржајима које аргументују насловима пуним сугестија осећања беде, очаја, безнађа, страха… Своја мрачна осећања уверљиво приписују целом друштву. Њихови наслови су пуни агресивних речи и фраза: напад, насиље, пораз, срамота, ауторитарност, диктатура, назадовање, бахаћење, цинизам, пропаст… Широка је палета њихових мрачних емоција и фразеологија негативног дискурса. Ови покрајински медијско-политички поплаши могу лако створити колективну фобију[27] којом Војводину могу одвести у политички неурачунљиво стање ако им се укаже повољна прилика. Срећа је што је број њихових читалаца опао на свега седамдесетак хиљада.

С крајњим опрезом и мудрошћу морамо се односити према значају каталонског примера за будући сепаратизам у Војводини. Јавни отклон Браниславе Костић од војвођанских сепаратиста 2014. г. указује на опасност, јер она одлично зна са ким има посла. Зашто то нису урадили Живан Берисављевић и Ђорђе Суботић? Старост? Страх? Опасност од сепаратиста свакако није политичко подручје, већ  подручје безбедности.

 

___________________________________________________________________________________________________

[1] Марковић, Ратко – Уставно право, стр. 444, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2012. г.

[2] Застава Kаталоније у Новом Саду, Чанак у Барселони, Мондо, 30. 9. 2017. г.

[3] У Војвођанским општинама на власти и СНС и СПС и ЛСВ… Аутономија инфо, 23. 5. 2016. г.

[4] Станић, М; Чонкаш, З – Коалиција изненађења: У новосадској власти СНС, СПС и – ЛСВ, Блиц, 21. 6. 2016. г.

[5] Печат је ту, ал где су човеци, СНП наши, 14. 3. 2017. г.

[6] Александар Оџић је од 1996. године био члан ЛСВ, а напустио је ту странку крајем 2008. г. и основао Новосадску партију. Дневник – Оџић оснива „Новосадку партију“, РТВ, 31. 1. 2008. г.

[7] Срна – Туча у седишту Вовјођанске партије, Блиц, 5. 11. 2011. г.

[8] СНП Паши објавили списак „оснивача“ Војвођанске партије, РТВ, 11. 3. 2013. г.

[9] СНП Наши: Војвођанска партија фалсификовала потписе чланова Европске снаге Војводине, РТВ, 14. 3. 2013. г.

[10] Вишекруна, Ђорђе – Блато у панонском мору, Таблоид, 9. 10. 2014. г.

[11] Оџић: Војводина као Каталонија, Аутономија инфо, 19. 6. 2015. г.

[12] Паповић, В – Каталонци спонзоришу „Републику Војводину“! Ало, 13. 8. 2015. г.

[13] Графити Војводина = Каталонија у Новом Саду, Аутономија инфо, 30. 9. 2015. г; Графити Војводина = Каталонија у и у другим градовима Покрајине, Аутономија инфо, 1. 10. 2015. г.

[14] Чонкаш, Златко; Гедошевић, Лана – Аларм. Војводина добила своје сепаратисте, Блиц, 8. 10. 2015. г.

[15] Војвођански сепаратиста Оџић поново у Каталонији, Жиг, 14. 7. 2016. г.

[16] Војвођански клуб: Не гурајте Војводину ка сепаратизму, Аутономија инфо, 3. 10. 2017. г.

[17] Панчић, Теофил – Уједињено К – Војвођански К. 1:0, Аутономија инфо, 26. 9. 2017. г.

[18] Костић, Бранислава – Одговор на текст Теофила Панчића, Аутономија инфо. 30. 9. 2017. г.

[19] Ковачев, Душан – Језуитска политика „црног барона“ против РТВ, ФСК, 29. 7. 2016. г.

[20] Барселона: Стотине хиљада против независности Каталоније, РТВ, 8. 10. 2014. г.

[21] Чанак: Каталонци имају право да одлуче, ЛСВ, 1. 10. 2017. г.

[22] Делегација ЛСВ посетила парламент Каталоније, ЛСВ, 2. 10. 2017. г.

[23] Чанак у Каталонији: Важно да видимо референдум, Н1, 2. 10. 2017. г.

[24] Израз „корисна будала“, односно „корисни идиот“ (useful idiot), ушао је у општу употребу захваљујући Њујорк тајмсу 1948. године, а уведен је да би именовао совјетске симпатизере у западно-европским земљама. Први су га јавно употребили италијански социјалдемократи (idiots utiles) 1946. године у брошури L’Umanita. Нетачно је приписан Лењину. Израз „Корисне будале“ је први забележио Богдан Радица у смислу фразе коју су високи функционери југословенских комуниста користили да означе истинске демократе који су пристали са њима да сарађују ради демократије (Do not be Koristne Budale . Do not be „Useful inocents“), „Yugoslavia’s Tragic Lesson to the World“, објављеном у Readers Digest 1946. године. О употреби и значењу термина „usefull idiot“ на почетку XXI века видети: Mona Charen, Useful idiots: how liberals got it wrong in the Cold War and still blame America first, Harper Collins, 2004; William Safire, Safire’s Political Dictionary, Oxford University Press US, 2008. О „корисном идиоту“ у савременом контексту политичке стварности Србије видети: Кљакић, Љубомир – Криза: корисни идиоти и колапс Србије, Наш печат ДОО и Фонд Слободан Јовановић, Печат, Београд 2011. г.

[25] Бешлин, Миливој – „Каталонији у част“, против бриселске стабилократије, Авангарда, 5. 10. 2017. г.

[26] Андрић, Дејан М – Интервју: Александар Оџић, борац за Републику Војводину, Глас Србије, 4. 10. 2017. г.

[27] Видети одељак „Како настају колективне фобије“ у: Екмечић, Милорад – Србофобија и антисемитизам, Бели анђео, L 32, Шабац, 2000. г.

-

Смењени каталонски лидер Карлес Пуђдемон није присуствовао састанку своје странке ПДЕКат и није познато где се тренутно налази. Државни тужилац Шпаније Хосе Мануел Маза, затражио оптужнице за сепаратисте Фото Танјуг,Presidency Press Service, Pool Photo via AP Фото Танјуг,Presidency Press Service, Pool Photo via AP

Каталонски парламент отказао је данашњу седницу након што је шпанска влада преузела потпуну контролу над тим регионом, рекао је извор из парламента потврђујући тиме да је регионално законодавство прихватило наредбу Мадрида за распуштање, јавља Ројтерс.

Како преноси АП, две водеће странке Каталоније данас одржавају одвојене састанке у Барселони, Каталонска европска демократске партија (ПДЕКат) и екстремно левичарска независна странка сада бившег потпредседника Каталоније Ориола Жункераса ЕРЦ.

Агенција додаје да смењени каталонски лидер Карлес Пуђдемон није присуствовао састанку своје странке ПДЕКат и да није познато где се тренутно налази.

СМЕЊЕНИМ МИНИСТРИМА НЕКОЛИКО САТИ ДА ПОКУПЕ СТВАРИ Министар унутрашњих послова Шпаније Хуан Игнацио Зоидо изјавио је данас да Мадрид даје „неколико сати“ смењеним министрима да покупе своје ствари из канцеларија, али и да их упозорава да им прете кривичне тужбе уколико покушају да обављају службене дужности. Зоидо је рекао да влада да је политичарима – сепаратистима „неколико сати“ зато што је циљ био да „се поврати нормалност на дискретан начин и по принципу минималне интервенције“ централне владе, преноси АП.

ТУЖИЛАЦ ТРАЖИ ОПТУЖНИЦЕ ЗА КАТАЛОНСКЕ ЛИДЕРЕ ЗБОГ ПОБУНЕ

Државни тужилац Шпаније Хосе Мануел Маза, затражио је данас да се подигну оптужнице за побуну и подстицање на побуну против лидера Каталоније због покушаја одвајања тог региона од Шпаније, преноси Ројтерс.

Наводи се да је Маза затражио и подизање оптужница због злоупотребе фондова.

Ројтерс наводи да се сада, према шпанском правосудном систему, захтев тужиоца упућује судији на разматрање.

Наводи се да је Маза затражио од судије да позове на сведочење сецесионистичке лидере.

ПОРОДИЦА ПУЂДЕМОНА ОТИШЛА У РУМУНИЈУ

Супруга смењеног каталонског лидера Карлеса Пуђдемона, Марсела Топор, уочи проглашења независности Каталоније, вратила се у своју родну Румунију са двоје њихове деце, преносе медији.

Према наводима неких шпанских медија, Марсела се са ћеркама Магали и Маријом вратила у Румунију након што је открила да регионална полиција „Мосос д“Есквадра“ више не чува њихову вилу на изласку из града Ђироне, који се налази у близини границе са Француском.

Марсела Топор

ПОСТАВИО СЛИКУ ДВОРИШТА ВЛАДЕ Смењени каталонски лидер Карлес Пуђдемон поставио је данас на Инстаграм фотографију дворишта зграде регионалне каталонске владе у Барселони. Како преноси АП, уз ту фотографију на друштвеној мрежи ставио је и коментар на каталонском „добро јутро“ и смајли, што је, оцењује агенција, многе оставило у недоумици да ли се он налази у згради владе коју је премијер Шпаније Маријано Рахој претходно распустио.

Један комшија је, како се наводи, рекао да у последњих осам до 10 дана нема назнака да неко живи у њиховој вили.

„Чудно је јер док је Пуђдемон био председник, Мосос је 24 часа чувао вилу, а сада их нема у близини“, рекао је он.

Марсела која се првобитно бавила глумом, а затим прешла на новинарство јесте повучена особа, али не крије своју подршку независности Каталоније.

Појавиле су се гласине да је она отпутовала у Румунију, јер ће њен муж постати непријатељ Шпаније одлуком да се Каталонија одцепи.

Медији су писали, али нико још није могао да потврди са сигурношћу ове информације.

КАТАЛОНСКОГ МИНИСТРА ПОЛИЦИЈА ИЗВЕЛА НАПОЉЕ

Члан распуштене каталонске владе Џосеп Раул одбацио је данас одлуку о отпуштање јер је дошао на посао и поставио на друштвену мрежу фотографију из кабинета, јавља АП.

„У канцеларији, практикујући одговорности које нам је поверио народ Каталоније“, објавио је Раул на Твитеру изнад фотографије у кабинетској фотељи.

Раул је био високи званичник за територијална питања у Каталонији.

ПУЂДЕМОНОВА СТРАНКА НА ДЕЦЕМБАРСКИМ ИЗБОРИМА Странка свргнутог каталонског лидера Карлеса Пуђдемона – Каталонска европска демократска странка (ПДеЦАТ) – најавила је данас да ће учествовати у децембру на регионалним изборима које је расписала шпанска влада. „Идемо на изборе 21. децембра. Идемо на њих са убеђењем и посвећеношћу како би пустили Каталонце да се изразе“, рекла је портпаролка ПДеЦАТ Марта Паскал, преноси АФП.

Двојица полицајаца ушла су у зграду у центру Барселоне и након неколико минута изашли из ње са Раулом, који је новинарима и присталицама рекао да ће наставити да ради.

Шпанске власти саопштиле су да је отпуштеним каталонским званичницима дозвољено да дођу по своје ствари у службеним просторијама, али да им је забрањено да обављају било какве службене дужности.

СМЕЊЕНИМ МИНИСТРИМА НЕКОЛИКО САТИ ДА ПОКУПЕ СТВАРИ

Министар унутрашњих послова Шпаније Хуан Игнацио Зоидо изјавио је данас да Мадрид даје „неколико сати“ смењеним министрима да покупе своје ствари из канцеларија, али и да их упозорава да им прете кривичне тужбе уколико покушају да обављају службене дужности.

Зоидо је рекао да влада да је политичарима – сепаратистима „неколико сати“ зато што је циљ био да „се поврати нормалност на дискретан начин и по принципу минималне интервенције“ централне владе, преноси АП.

Он је, како се наводи, домаћин састанка у Мадриду са новим шефом каталонске полиције „Мосос д“Есквадра“ Фераном Лопесом и другим званичницима у одсеку за унутрашње послове тог региона.

Око 200.000 јавних службеника у Каталонији од сада би требало да примају директна наређења од Мадрида.

Шпански Лист „Ла Вангардија“ у недељу је известио да су чланови кабинета каталонске владе који су сада под контролом централне владе Шпаније, напустили своје канцеларије.

Неки од министара у централној шпанској влади саопштили је да су убеђени да ће се јавни службеници у Каталонији повиновати наредбама и подсетли да би они који не учине тако могли да изгубе посао.

ПУЂДЕМОН У БРИСЕЛУ? Карлес Пуђдемон путује у Брисел како би се састао са адвокатима, објавила је данас белгијска државна телевизија ВРТ. „Карлес Пуђдемон готово сигурно долази у Брисел и каже да је на путу“, објавила је телевизија ВРТ на свом сајту, преноси Ројтерс. Како је наведено Пуђдемон ће се у Бриселу састати са адвокатима и политичким представницима.

Поред тога што је распустио владу Каталоније, што је корак без преседана од како је пре четири деценије Шпанија повратила демократију, шпански премијер Маријано Рахој је распустио и регионални парламент и заказао регионалне изборе за 21. децембар, подсећа агенција.

Каталонија, која има сопствени језик и другачију културу, чини око 16 одсто популације Шпаније и располаже петином државне економије.

Каталонски парламент изгласао је у петак независност, након чега је шпански Сенат одобрио влади премијера Маријана Рахоја да успостави директну контролу Мадрида над Каталонијом.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:693151-Парламент-отказао-седницу-Пуђдемононова-породица-отишла-у-Румунију-Траже-се-оптужнице-због-побуне

-

Барселона — Каталонски лидер Карлес Пућдемон одбацио је опцију расписивања превремених регионалних избора, преноси “Паис“.

Foto: Tanjug/AP

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Влада Шпаније је раније навела да је спремна да обустави примену мера за увођење директне власти у Каталонији уколико Пућдемон распише изборе.

Да подсетимо, Пућдемон је одустао од данашњег обраћања јавности. Очекивало се да ће током говора да саопшти да распушта парламент и распише изборе за 20. децембар.

Председник Каталоније Карлос Пућдемон одбацио је опцију расписивања превремених регионалних избора, јер „није добио довољно гаранција“ од централне владе Шпаније да ће тај потез зауставити уводјење директне контроле Мадрида над Каталонијом.

„Немам гаранције да данас оправдам расписивање парламентарних избора“, рекао је Пућдемон у обраћању из седишта регионалне владе, напоменувши да је разматрао могућност расписивања избора, али да ту опцију ипак искључује, преноси шпански лист „Ел Паис“.

Пућдемон је казао да је сада на каталонском парламенту да учини даље кораке кад је реч о спроводјењу мандата за отцепљење од Шпаније после референдума о независности који је одржан 1. октобра, наводи Ројтерс.

Рекао је и да ће регионални парламент сада одлучити о томе како ће одговорити на план шпанских власти о преузимању контроле над Каталонијом, јавља АП.

„Разочарани смо јер видимо да се некима постављају захтеви и на њих се врши притисак да преузму одговорност, док је другима допуштено да буду потпуно неодговорни“, истакао је Пућдемон.

Он је навео да је „примена Члана 155 Устава, који ће Сенат данас одобрити, злоупотреба која је изван закона“, додавши да је на каталонском парламенту да одлучи шта радити са применом тог члана, преноси „Ел Паис“.

„Морамо остати посвећени миру…Само на тај начин можемо на крају однети превагу“, закључио је Пућдемон, додавши да у том циљу разматра све опције које има на располагању.

Он је претходно одустао од данашњег обраћања јавности, током којег се очекивало да распусти парламент и распише регионалне изборе 20. децембра.

Студенти окупљени на тргу испред седишта његове странке, који се противе изборима јер их сматрају поништавањем воље исказане на референдуму о независности, са трга испред седишта Пуџдемонове странке поручили су му да не чини издају.

Уочи планираног говора двојица функционера Пућдемонове Каталонске европске демократске партије (ПДЕКат) поднела су оставке.

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=10&dd=26&nav_category=78&nav_id=1318636

Недавно је пажња  србијанске и европске јавности била заокупљена референдумом у Барселони, који се ипак није проширио на целокупну Каталонију, нити су се Каталонци  већински изјаснили за отцепљење од остатка Шпаније, упркос планске и намерне подршке сорошевских медија и  активиста у ЕU, иако  се тако свесно крши устав Шпаније.

У Србији су појединци отишли и даље од тога, радосно хитајући у саму варош Барселону да тако зараде још који додатни поен код чика Ђерђа, који ипак помало и шкртари у свом  даривању, дуго већ траје процес покушаја отимања Војводине коју поодавно зову „европском регијом“, а то код Срба има значење као и она популарна песма Звонка Богдана -„ Ко те има,тај те нема… , јер су увиђавни у Београду почели и потомцима некадашњих фолксдојчера, већински доказаних ратних злочинаца, да враћају имовину, иако закон то јасно брани.

Зато њихови представници и тврде да је чак 60% обрадивог земљишта у Банату било у власништву „подунавских Шваба“, што се као еуфемизам све чешће и користи за некадашње фолксдојчере, кријући тако њихову злочиначкиу прошлост, намерно!

Галамећи о „правима“ Каталонаца на изјашњавање, београдски еуропејци и борци за „људска права“, никако да се сете примера из некадашње заједничке државе, који је много ближи и зато и поучнији, као пример како је ЕU злонамерно „превиђала“ права српског народа у републици Хрватској, као делу тадашње заједничке државе.

Још у рату, плашећи се да ће српски народ у NDH захтевати своју државу јер је изложен геноциду, а Хрвати као народ нису учествовали у антифашистичкој борби од самог почетка, хрватски комунисти су у одлуке ZAVNOH-а („ Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske“) ставили одредницу да су Хрвати и Срби два равноправна народа, који живе у Хрватској.

Та је одредница била у свим уставима који су касније усвајани, те тако и у оном из 1974.године, који је био почетак разградње заједничке државе.

У том свом републичком уставу, ипак  су у Хрватској ставили и  одредницу да су Срби у Хрватској конститутивни народ  са правом самоопредељења, укључујући и право отцепљења, али су ставили и одредницу да је у употреби службени језик  –  Hrvatski književni jezik!

Када је група грађана поднела тужбу на ту одредницу, Уставни суд је то поништио и наложио измену тог  члана  републичког устава, али се то није догодило све до почетка распада заједничке државе, међутим, освестило је део мислећих Срба и подмлађену интелигенцију, стасалу после геноцидног покоља мислећих Срба из 1941.године, као почетка систематског затирања свих Срба у NDH!

Оживело неоусташтво током предизборне кампање у пролеће 1990.године, захтеви за ревизијом историјских истина уз какофонију подршке „демократизацији“ која је стизала из земаља ЕU, пре свега из обновљене Немачке која је на сва уста подржавала хрватску храброст у обрачуну са „једноумљем“, уз пословичну подршку из Ватикана, али и Француске и Британије, које су у два светска рата чак биле савезнице са Србинма, и добро знале размере злочина који су над њима почињени, обележили су тадашњу предизборну кампању!

Чим су сазнали за намере странке HDZ да се измени уставни положај српског народа у Хрватској, како би му се укинуло право на демократско изјашњавање о својој судбини у промењеним условима и међуодносима, руководство СДС, као  странке легално регистроване у Загребу која је учествовала на изборима и ушла у парламент, упркос заједничког наступа хрватских комуниста и свих хрватских странака да то спрече, почиње да врши припреме за будући реферерендум, као основ за јасан став  о будућим међуодносима Срба и Хрвата у Хрватској, која тежи својој самосталности!

Пажљиво је одмерено спровођење самог референдума, те у питању стоји одредница о аутономији Срба као народа у Хрватској, који је вољан да склопи споразум са Хрватима као народом, о форми заједничког живота у Хрватској који почива на темељима демократије! Дакле, нема никаквог става о растурању Хрватске, о евентуалној забрани да се Хрвати слободно изјасне – да ли остају у заједничкој држави Југославији, или се одвајају!

Међутим, ову одлуку и форму већина Хрвата је одмах осудила као наводно антихрватску, испољавајући отворено антисрпско расположење, које је на светло дана извукло све оне запретене пароле и поруке франковаца, још из времена Двојне монархије.

Сам хрватски врховник Tuđman предњачио је својим порукама, али се још ипак ограђује од величања усташтва, јер није био несигуран у отворену подршку ЕU све док Америка није залегла иза своје одлуке о растурању заједничке државе Југославије, као испуњењу свог дела тајног договора са Ватиканом, познатог под називом „PAX  AMERICANA“, склопљеног између председника Регана и тадашњег папе Ivana Pavla II (Vojtila), случајно Пољака!

Срби су као народ, свој референдум одржали симболично 19.августа на православни празник Преображења Господњег, тако навештавајући своју спремност за договор  о суживоту!

Брутални покушај спречавања референдума, упадом хрватске специјалне полиције у поједине општинске СУП-ове и покушајем отимања наоружања резервне милиције, упадом у просторије за референдум и отимањем гласачког материјала,чак и бруталним полицијским упадом у православне храмове, „демократски“ су пример поштовања важећег устава тадашње републике Хрватске, што нико у ЕU није желео да види, али су одмах осудили покушај „угрожавања  целовитости младе хрватске демокрације“, а лепо пише у важећем уставу да је то и држава српског народа у Хрватској, па тај народ само користи своје демократско право!           

Референдум је подржала изразита већина српског народа, прихватајући одлуку о својој аутономији у Хрватској која је део заједничке државе!

Међутим, сатанизација Срба као народа кренула је попут бујице у медијима, покретане су кампање осуде референдума у чему су предњачили некадашњи чланови SKH, пошто се након изборне победе само током јуна месеца 1990.године 100000 наводних комуниста учланило у победнички HDZ, доказујући се тако католичким поповима и емигрантима-повратницима!

Ипак, тадашње руководство СДС, поштујући своје демократско опредељење, наставило је разговор са врхом HDZ да се нађе модус превазилажења спора, и спречи претећа неоусташка агресија на српски народ у Крајини!

За то време, траје кампања отпуштања Срба из државне службе, из предузећа и општинских органа, почиње отворени насртај на приватну имовину Срба у хрватским градовима, што потсећа Србе на погроме током Великог рата и нарочито током постојања NDH!

Тек када је постало евидентно, да ће у Хрватској ипак насилно променити уставне одредбе и силом укинути статус народа Србима, што значи губитак права на одлучивање о својој судбини, народни посланици – Срби, чланови парламентарних странака SKH-SDP и СДС, одржали су у Книну  своју конститутивну седницу, проглашавајући стварање САО Крајине као неотуђивог  дела заједничке државе Југославије, тада међународно признате чланице ОУН, не негирајући право хрватског народа да се изјасни за своје издвајање из те заједнице, али  штитећи себе као народ  од евентуалног уласка у нову могућност геноцида над њим!

Ова је одлука у целости  била у складу са важећим уставом републике Хрватске, јер су тек дан после ове одлуке, у хрватском сабору заступници акламацијом изгласали укидање статуса народа Србима, преводећи их насилно у статус националне мањине!

За ову срамну одлуку, гласали су и поједини Срби посланици SKH-SDP, који су одбили да деле судбину свога народа, али су одмах награђени похвалама хрватског врховника Тuđmana за доказано домољубље, а поједини су октроисани на места предвиђена за Србе у власти!

После покушаја референдума у Каталонији, у Београду се нико не „сећа“ овог примера како је ЕU злонамерно кршила право српског народа у Хрватској стечено у антифашистичкој борби, притом подржавајући отворено испољено неоусташтво!

Проблем насилног проглашења „државе Косово“ од стране шиптарске националне мањине, најсликовитије показује пример двоструког стандарда ЕU кад се упореди са легалним и легитимним референдумом српског народа у Хрватској, али београдски еурофанатици ни не помишљају да то отворено изговоре, биће да се плаше да ће им доказана еуродесничарка Ruža Tomašić одмах укинути мрвице из приступних фондова, а Милорад Калимеро ни не помишља да тако шта и изговори као заступник у хрватском сабору, иако зна добро цео ток насилног укидања српског народа, јер је и сам учествовао у томе, као добри послушни амерички ђак!