субота, новембар 18, 2017

Тагови Вести таговане са "КиМ"

КиМ

-

Драган Милашиновић

Колико год се то некоме у двема земљма свиђало или не свиђало, нема сумње да зменик генералног секретара Јединствене Русије и посланик у руској Думи, Сергеј Железњак, представља онај крак руске политике који од почетка подржава званичну политику СНС-а и председника Вучића. И то потуно јасно и транспарентно. Без обзира што у Србији, а претпостављам и у Русији има много оних који не разуму зашто то чини (рецимо, Дугин) треба веровати да он зна разлоге и да делује и оквиру одређених политичких оквира.

Да је тако најбоље потврђује чињеница да су, 21.04.2016., Железњак и Небојша Стефановић,  потпредседник Српске напредне странке, потписали Меморандум о разумевању и сарадњи између политичких партија које представљају(1), за који није најјасније да ли замењује или освежава однос двају партија успостављен Споразумом о Сарадњи од 27.10.2010., који су потписали тадашњи председник СНС-а Томислав Николић и председник Високог савета Јединствене Русије Борис Гризлов. (2)

Како год, Меморандум Железњака и Стефановића садржи једну врло, намерно или случајно, неодређену реченицу којом се дефинише однос две стране према Косову. Она гласи:

“Стране подржавају став српске Стране о очувању Косова и Метохије у саставу Србије”(3).

Ово би се практично могло тумачити да уколико српска страна (СНС) промени свој став о овој теми то ће аутоматски подржати и јединствена Русија. Такав контекст има. А сведоци смо да СНС итекако мења свој став о Косову и да ће то и формално озваничити након  завршетка Вучићеног “унутрашњег дијалога”.

У том контексту СНС је већ покушао да Јединственој Русији подметне кукавичије јаје у виду посете посланика Вучић-Вулинове Српске листе Москви, када је разговор о сасвим другој теми, у Србији интерпретиран као подршка руског партнера коалицији коју је Српска листа направила са Рамушом Харадинајем, што на састанку није било ни поменуто.(4)

Иако су ово одмах демантовали председник Одбора за међународне односе Јединствене Русије Константин Петриченко и секретар Генералног савета Сергеј Неверов(5), остала је сенка на имену Сергеја Железњака на кога су се позивали представници Српске листе.

Овога пута Железњак је преузео иницијативу и огласио се много јасније. У свом ауторском тексту на сајту Јединствене Русије он је оценио да би српски посланици који су окупљени у посланичком клубу „Српска листа“ требало да спрече оснивање Војске Косова и усвајање споразума о граници Косова и Црне Горе. 

„Улазак Срба у владајућу коалицију на Косову даје им реалну могућност да зауставе трансформацију Косовских безбедносних снага у Оружане снаге Косова, да блокирају процес демаркације границе са Црном Гором, као и других опасних великоалбанских сценарија“(5) – написао је Железњак. Када је реч о тактици Београда по питању Косова, он је констатовао како је она усмерена ка активном учешћу у привременим косовским институцијама представника Српске листе, чији су високи функционери истовремено у органима Српске напредне сранке.

Мада ће сигурно бити оних који ће ово тумачити као ново правдање Вучићевих погрешних потеза од стране Железњака, мислим да је идеја аутора била да Српској листи јасно предочи шта јој је чинити у времену које долази, уз подсећање СНС-а да је директно одговаран за потезе Српске листе. То је свакако напрагматичније што се могло учинити сада када смо ту где јесмо. 

А Српска листа и Вучић нека размисле …

___________________________________

 

  1. rs.rbth.com/politics/2016/04/22/jedinstvena-rusija-i-sns-potpisali-memorandum-o-saradnji_586997
  2. www.rtv.rs/sk/politika/jedinstvena-rusija-i-sns-potpisale-sporazum-o-saradnji_219466.html
  3. rs.rbth.com/politics/2016/04/22/jedinstvena-rusija-i-sns-potpisali-memorandum-o-saradnji_586997
  4. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/balkanske-skice-srpska-lista-iz-moskve/

 

-

Владимир Фролов

Некако случајно се баш догодило, да нови известилац ЕP за Косово уместо ојађене Ulrike Lunaček, постаде Igor Šoltes, унук Edvarda Kardelja, некадашњег словеначког комунистичког експериментатора на држави Југославији.

Драги деда је успешно започео „федерирање“ те федерације, намеран да српску јужну покрајину занавек одфедерира у будућу „природну Албанију“, што унук радосно намерава да настави! Намеран је да оседла и зајаши оних пет држава ЕU које нису признале „самосталну државу Косово“, како би послушно кренуле у заједнички „демократски притисак на неразумну Србију“!

Али, пре тога би могао и да организује пиовратак покрадених уметнина из некадашњег музеjа кнеза Павла, које је гле случаја, његова драга бака Pepca покупила у своју словеначку вилу, као заслушену награду што је једном давно бравару Brozu скувала киселу репу (словеначки специјалитет, који ни издалека нема укус као кисели купус, а тек подварак!).

На Косову, ни Срби као домаћини, ни Шиптари као давно доведени, не кувају киселу репу, те ће се унук ипак морати задовољити америчком брзом храном, при радној посети Приштини!

Симпатичан дечачић овај Кајл Скот, још само да је дечачић и да је симпатичан, па да човек много и не хаје за речи човека који формално на дипломатском нивоу представља САД у Србији, а фактички представља мишљење, став, одлуке и намере Александра Вучића и ресто веселе дружине из Председништва и Владе Србије.

Дакле, генерални заступник утеривача “демократије” за Србију изјавио је јуче оно што ће овдашње руководство учинти сутра- одрећи се Косова и Метохије и де факто, без разлике што су то одавно учинили под срамним изговором “нормализације односа Београда и Приштине”, те постављањем “административних”/граничних прелаза на Јарињу и Мердарама и целивањем скута Рамушу Харадинају и Хашиму Тачију; али, како “добронамерни” седи чикица лошег српског изговора и још грђих намера каза: “Србија може да има добре односе с Русијом, али држава која жели да постане чланица Европске уније треба да том циљу буде посвећена и да то покаже!”

Речју, ако већ толико силно желимо да нас приме као прецвалу удавачу ваљану само за тешке кућне послове у то друштво добрано екомски, морално и свакојако другачије пропалих- није довољно само да издамо, продамо и препродамо Косово и Метохију, већ и Русију у пакету!

Што је најгоре, речи Кајла Скота нису, рекох, тек његово мишљење, већ најава мишљења и дела слуга овдашњих који су први део најбесчаснијег посла у историји Србије већ учинили (остаје да за који месец или годину, све једно, дозволе “косову” да и званично призна Србију како би председник Вучић могао свечано да положи камен темељац за амбасаду “косова” у Београду), па сад остаје да се озбиљно порад на питању- Русије!

Наравно, неће то ЧОВЕКУ КОЈИ ХОДА ПО ВОДИ и његовим харекинима бити нарочито тешко, јер колко год се издавали за русофиле, или барем искрене пријатеље Русије толико да би, убеђен сам, већ сутра с радошћу испратили руске дипломате из Београда и на месту амбасаде поставили још једну фонтану која свира, свеетли и прелива, али на еенглеском, или што би деца рекла, америчком језику!

На све што је Скот још бунован издекламовао као агенду за будућност Зорана Михајловић је одговорила како је политика Београда јасна: “Улазак у ЕУ и увођење европских стандарда!”

Шта то тачно “европски стандарди” подразумевају- зна се: издаја Косова и Метохије, рекох и поновићу милион пута, као и увођење санкција Русији!

Мислим, ево нека ме исправе ако грешим и ако то није опскурна политика ЕУ братије и ако се то од нас не очекује?!

Што је најгоре, све да се и не очекује наши ће учинти, онако у знак добре воље. Попиће превентивно “бруфен” да Скота не заболи глава, а уз лек попиће и чашу отрова- само нека је благословен од Америке, Немачке, Британије…

Сада, сувишно би и добрано глупо било да кажем како Србија из 101 разлога не сме, али НЕ СМЕ, себи да дозволи да било чиме нашкоди Русији кад је већ нашкодила себи и издала највећу светињу, али, реално, заиста једино што нам преостаје, голог опстанка ради, јесте да се сада и довека држимо Русије као јединог вековног доказаног пријатеља и добронамерника, како бисмо сачували нешто себе, нешто за себе и поколења!

Нису ово тек речи заклетог русофила, јер то јесам с ваљаним разлогом, већ реалност која се не сме игнорисати ако је у овим “умним” главама из председништва и Немањине 11 остало иоле памети- продаћете/продали сте душу ђаволу али верујте то му неће бити доста, нити ће на томе стати!
За Косовом и Метохијом одоше Прешево, Бујановац, Медвеђа, Стари Рас (тенденциозно зван Санџак), Република Српска…

Јесте ли већ заборавили Ердоганове речи да Српску сматра својим ханом остављеним му у аманет од рахметли Изетбеговића?!

Мислите ли да ће Србија бити боље среће на том вашем евроатланском путу у пропаст?!

Има ли, бре, ко у овој држави да устане и каже Скоту и њему сличнима: “Тишина тамо, бави се издавањем виза и свечаним пријемима о Дану независности, а о Србији ћемо ми одлучивати?!”

Нема, наравно, јер не би зајахали на власт да нису пристали на све што се од њих бланко тражило: Косово и Метохија, лагано удаљавање од Русије (пуста реторика о љубави и пријатељству два народа је, верујте, тек пуста реторика), а онда ћемо видети шта ћемо и колико од Србије примити у Европску унију као најамног радника на црно?!

Схватате ли, господо, којом државом, нажалост, руководите и где су срце и душа овог народа- на Косову и Метохији и у Москви!

Издаћете и једно и друго не трепнувши, зарад штапа са шаргарепом, верујући да је магаре добродошло у друштво звери!

Ако шта од овога није тачно објасните, барем покушајте, коалицију с највећим крволком српског народа (уз Насера Орића) Рамушом Харадинајем и бесрамним полагањем заклетви српских судија пред Хашиом Тачијем, као и вечитим гурањем у други план тако једноставног питања решавања дипломатског статуса Хуанитарног центра у Нишу?!

Не заборавите успут и да поменете како сте са Натом потписали споразум који њиховим трупама гарантује малтене светитељски статус у Србији, шта год учинили, чиме сте нас сврстали у незваничну чланицу западне војне алијансе, за којом је невине крви и гробова толико да ће им довека траг смрдети нечовјештвом, што владика Раде каза!

Покушајте све то, или ћутите заувек!

Ћутаћете, наравно, јер права да говоре имају само они који с ђаволом нису кафенисали, а ви сте, господо, још и окренули шољу и заболи жељу, што се оно каже…

Због свега тога буновни Кајл Скот и може да се понаша у Србији као отац младожење који је платио читаву свадбу, а ви као убоге младе без мираза што погнуте главе стоје пред сватовима који их похлепно кибицују и задижу венчаницу у пролазу…

ИСТОК – У Љубожди код Истока где се недавно вратило 13 српских породица, у ноћи између уторка и среде, недалеко од куће у којој живе Срби исписани су графити увредљиве садржине упућени управо Србима.

Наиме, изражавајући забринутост због исписивања графита Далибор Јевтић, потпредседник косовске Владе затражио је од надлежних институција бољу заштиту Срба у Љубожди како би несметано могли да живе у месту у коме су се вратили.

Прочитајте још: АЛБАНСКА ПРОВОКАЦИЈА: У Врбовцу освануо графит „UČK welcome Kosova“

-Повратници у овом метохијском месту у општини Исток упорни су да опстану на својим огњиштима,у својој Љубожди и зато им се мора обезбедити сигурност и морају се избећи овакви инциденти, који имају за циљ да повратнике у Љубожди поново натерају да напусте Косово- рекао јеминистар Јевтић, који је у саопштењу за јавност навео да повратници у Љубожди, нити у било ком другом повратничком месту нису били претња никада и никоме.

Прочитајте још: ХАПШЕЊЕ СРБИНА КОД СУВЕ РЕКЕ: Крив је јер није дао имање

– Људи који су се вратили, желе само да остваре своја основна права од којих је прво и основно, право на слободан живот без застрашивања. Ми чврсто стојимо уз те људе и они од стране Министарства на чијем сам челу имају сваки вид подршке да остану у Љубожди. Овакви инциденти и овако лоше поруке нас неће поколебати у намери да вратимо све оне који желе да се на Косово врате- рекао је министар Јевтић, наглашавајући да надлежни органи морају радити свој посао на начин да апсолутно сваком грађанину Косова обезбеде сигурно окружење, па је с тога, како је опоменуо, интерес свих да се брзом реакцијом Полиције Косова открије ко је урадио ово.

– Моја порука свима који овакве инциденте чине, јесте да одустану од провокација, насиља и свега онога што носи проблеме у животу обичних људи- закључио је Јевтић.

-

Драган Милашиновић

Пре неколико дана написао сам за ову рубрику текст „Безумне претње Хојта Јиа“(1), где сам се осврнуо на његов иступ на 17. Економском самиту у Београду. На исти се далеко озбиљније „осврнуо“ и МИП Русије, хитрим и оштрим саопштењем у коме је навео „да је Ји дозволио себи низ провокативних изјава усмерених на подривање руско-српске сарадње, тако што је грубо тражио од Београда да преиспита сарадњу са Русијом, а непримерено емоционалним изразима говорио је против давања имунитета Руско-српском хуманитарном центру у Нишу”(2).

„Подсећамо да САД нису чланице Европске уније и вероватно због тога не знају да многе чланице ЕУ у великом обиму сарађују са Русијом, на обострано корисној основи. Нико не би требало да омета Србију да се придржава истих приступа, полазећи од својих националних интереса“,(3) истиче се даље у том саопштењу.

Но, читава прича имала је и друго, па чак и треће полувреме, јер Ји се био баш залетео, а дипломатске утакмице у Србији од пада Милшевића играју се док год Американци то желе.

Након Самита где је рекао то што је рекао и о чему смо већ писали, продужио је код Ане Брнабић, а онда, замислите, код Зоране. Није отишао код Вулина, Стефановића или Бате Гашића, већ „пућ-пурућ“ па на Зоранино канабе. Шта мислите, зашто?

Можда зато што види, оно чега се утицајни посланик СНС-а Влада Ђукановић јавно прибојава, да је она јача од свих, можда једноставно зато што ситни мушкарци воле крупне жене, можда зато што је, однекуд, знао да ће га она најбоље разумети. Није ни важно. У сваком случају на крају се обрео код Вучића са којим је, кажу Вучићеви таблоиди, имао не баш пријатан разговор. Из поузданих извора, наравно. Вучић је, наводно, на салве Јиевих захтева изустио и понеко „Не“. Чак му је, кажу они (таблоиди), изрекао и реченицу „Тако се нисте понашали пре девет година“(1) за коју, тако истргнуту из контекста, нико не зна шта тачно значи, али је сви сматрају важном па је цитирају. А навео му је председник, диве се они, и тачно у долар колико су поједини медији добили новца од страних донатора, укључујући и Америку, као да је то па нека тајна.

Али, исти извори пренели су још нешто. Онако, у запећку, да не кажем баш малим словима, навели су и да је Ји снажно подржао Вучићеву иницијативу за “унутрашњи дијалог”, а да му је председник образложио свој став да долазеће генерације не смемо оптеретити замрзнутим конфликтом који је препрека за историјско помирење Срба и Албанаца.(4)

The ende. Мала слова. Она су увек кључ за стварно разумевање Вучићевих следећих потеза. Зашто Ји, тако ратнички расположен, подржава „унутрашњи дијалог“ за који ни ми не знамо шта значи, а немоли он? Или он зна тајну тог кодираног назива? Уз то и информација из Вучићевог кабинета да ће нас о садржају разговора са Јием председник обавестити наредних дана. Зашто не одмах, ако је насилнику заиста рекао „Не“ или бар „Станите, мало“?

И тако се у мене увукао црв. Сумње. А шта ако је ово са Јием, само још једна у мору представа за враћање Вучићевог рејтинга, договорена доза америчке строгоће?!

Суштина целе те приче је да Вулин и Вучић након ње испадају позитивни ликови. А коме него њима двојици, у овом тренутку, треба позитивног медијског ветра у леђа?! Првоме због тетке и даље сарадње са НАТО, а другоме због ове бруке са српским судијама на Космету. А треба им и простора за даље уступке и разлога за даље оклевање око руског хуманитарног центра. Ко ако не Хојт Ји? Шта ако не „две столице“ и Руси као трн у оку? Шта код Срба може боље подићи рејтинг од тога да вас Американци критикују због проруског става?!

Да, мени све личи на нову Вучићеву медијску подвалу, пред „уважавање реалности о Косову“ које ће нам донети виртуелни „унутрашњи дијалог“. А око тога су се Вучић и Ји једино сложили, зар не?

А онда је Хојт Ји пожурио у Приштину, да изрази америчку подршку Косову. Чак и да смо деца знали би – Чича-мича још није готова ова прича …

________________________________

  1. rs.sputniknews.com/politika/201710251113186716-hojt-ji-vucic-kosoov-rusija/
  2. www.nspm.rs/hronika/ostra-reakcija-rusije-na-izjave-hojta-brajana-jia-sad-da-se-ne-mesaju-u-nas-odnos-sa-srbijom.html
  3. Исто
  4. rs.sputniknews.com/politika/201710251113186716-hojt-ji-vucic-kosoov-rusija/
  5. Исто

Овлашћени представник генералног утеривача “демократије” за свет и васељену- САД, Кајл Скот, изгледа још само није заузео јасан став о ајвару и прављењу зимнице, док о свему осталом, онако посабајле још бунован, каже шта мисли. Тачније, шта му је речено да мисли што му уједно дође и шта би овдашње власти требало да мисле. Пардон, морало да мисле!

Овог му је пута засметала идеја да ратни команданти с Косова и Метохије буду гости предавачи на Војној академији, што јесте Вулиново прање савести због кукавичлука исказаног те ’99. године (а, када није, реално), али је као идеја- за поштовање!

Дакле, Скоту се то ни мало не допада, напротив, згрожен је и самом могућношћу да се “ратни злочинци” помињу, а камоли говоре шта, јер то је, авај, како каза: “Апсолутно неприхватјиво за Америку и Нато!”

Лепо је што човек има мишљење, али је с мишљењем проблем, а то дивно описује она стара мудрост- да је као гузица, има га свако!

Проблем је, међутим, у томе што мишљења западних амбасадора овде углавном, ако не и увек, буде заповест, а лакејска власт се тих “мишљења” држи као Светог писма, мада гарантујем да Библију већина није узела у руке, док кваку Скорове канцеларије не испушта из ње…

Најпре, господине Скоте, објсните који су то “ратни злочинци” и у чему је њихов злочин?!

У томе што су до ногу потукли вашу фашистичку пешадију- ОВК, а потом добрано потпрашили Нато/Америку која је на Косову и Метохији погодила више цивилних објеката и збегова (с намером) неголи војних циљева, које сте узалудно тражили али су за вас тих 78 дана били и остали недосањани сан?!

Ваши су се официри чудом чудли колико је војне технике и људства сачувано и повучено с Косова и Метохије несрећног јуна ’99. када сте тријумфално умарширали у нашу јужну покрајину, трудећи се да не делујете превише поражено али вам није успевало!

Јесу ли, можда, “ратни злочинци” деца, да деца од 18 и 19 година која су вас, што каже још једна наша мудрост: “Испрашила ко вола у купусу” на Проклетијама и Паштрику, када сте на њих послали десетине хиљада кољача да сатру српску младост, али су вам показали због чега су славни потомци славних предака с Цера, Колубаре, Кајмакчалана, Брегалнице, Солуна..?

Та деца би можда и пре команданата требало да предају на академији, а не би било згорег да и ваши официрчићи наврате и чују зашто “бој не бије свијетло оружје- већ бој бије срце у јунака”?!

Нажалост, Ваше мишљење неће по оној Палминој остати у Ваша четири зида, односно, хоће, јер ваша су четири зида подигнута око Србије, па страхујем да се још дуго реч тих хероја неће чути, осим на полујавним трибинама и ретким вечерима сећања на хероје!

То је већ наша срамота, једнако као што ти исти хероји 18 година ћуте, приморани да то чине, и што је управо већина старешинског кадра с искуством рата из ’99. одавно отерана из војске, углавном у пекаре, ноћне смене трафика, физикалце, инкасанте у кладионицама и ресто маргине где смо их на “мишљење” Ваших претходника сервилно потрпали ко секундарну сировину, уместо да се поносимо њима и не дозволимо, никако не дозволимо да их свака шуша назива “ратним злочинцима”, макар та шуша имала и титулу екселенције!

Предуго смо се стидели својих хероја и не смемо никоме, никада више дозволити да нам их багателише, нити да чини све како бисмо и сами учествовали у тој срамоти!

Наредног јутра, онако још буновни, распитајте се код својих саветника о Кошарама, Морини, Ђеравици, Паштрику, деци која су се укопала на првој линији и нису узмакла с ње ни за педаљ!

Распитајте се о добровољцима који су јуришали без страха и стајања!

Распитајте се о полицијским херојима, 63. и 72. специјалној бригади!

Распитајте се, на послетку, о браћи- руском добровољцима који су бранили Косово и Метохију као да саме капије Москве бране!

Кад чујете то што будете чули- заћутите!

Будите поносни што сте амбасадор у држави таквих хероја!

Поклоните им се кришом, да Вас нико не види, нарочите не ове наше марионете док вире кроз кључаоницу Вашег кабинета!

Покажите величину тиме што ћете поштовати жртву и храрост непријатеља, јер су и многи пре Вас то учинили на помен српског војника!

Да је среће да заиста у будућности предају на Војној академији, али, страхујем…

Да је среће па да разишљате мало о ајвару и зимници, сигурно имате о томе шта “паметније” да кажете…

-

Међународно присуство на КиМ је значајно за примену договора постигнутих у оквиру бриселског дијалога, рекао је председник Србије Александар Вучић на састанку са шефом Унмика Захиром Танином.

Председник Србије Александар Вучић и шеф Унмика Захир Танин размотрили су актуелну политичку и безбедносну ситуацију на КиМ уочи седнице Савета безбедности УН средином новембра, а Вучић се заложио за очување постојеће динамике одржавања и формата седница у том телу светске организације.

Састанак Вучића и Танина

Састанак Вучића и Танина

На предстојећој седници ће бити представљен тромесечни извештај о раду Унмика.

Вучић је нагласио да је рад Унмика веома важан за Србију, јер је Мисија УН, на основу Резолуције 1244, гарант статусне неутралности међународног присуства на Косову и Метохији.

Такође је рекао да је међународно присуство на КиМ значајно за примену договора постигнутих у оквиру бриселског дијалога.

Председник Вучић је додао да је у последње две године на Косову и Метохији забележено мање инцидената на етничкој основи него икада пре и још једном поновио да српско руководство цени залагања Мисије УН, наводи се у саопштењу Прес-службе председника Републике.

Двојица саговорника су размотрили и начине како Унмик, у оквиру свог мандата, може да допринесе решавању конкретних питања са циљем унапређења свакодневног живота Срба, Албанаца и других на КиМ.

Шеф Унмика је указао на неопходност наставка дијалога Београда и Приштине. Председник Вучић и Танин су, такође, истакли важност вођења унутрашњег дијалога о Косову и Метохију.

У разговору председника Вучића и Танина констатовано је да је сарадња државних органа Србије и Мисије УН добра.

Са Танином се састао и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић који је такође истакао да је став Србије да Савет безбедности УН треба да настави да на редовном тромесечном нивоу дискутује о ситуацији на Косову и Метохији.

Ђурић и Танин

Ђурић и Танин

Према његовим речима, Београд је захвалан Мисији УН на КиМ на квалитетном раду и статусној неутралности, истакавши да је кроз вишегодишње искуство изграђено уверење да би већом улогом Унмика у покрајини били постигнути политичка стабилност, правна сигурност и бољи предуслови за напредак у дијалогу.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију је у разговору још једном нагласио искрено и доследно опредељење Београда за мирно решавање несугласица у региону политичким и дипломатским средствима, као и жељу за наставак дијалога са Приштином.

„Београд је на делу показао посвећеност за спровођење постигнутих споразума, а сада је на потезу Приштина, која мора да одблокира процес формирања Заједнице српских општина“, рекао је Ђурић.

Он је подсетио да је данас 1651. дан од потписивања Бриселског споразума, када је Приштина преузела ту обавезу, наведено је у саопштењу Канцеларије за КиМ.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2917503/vucic-za-ocuvanje-formata-sednica-saveta-bezbednosti-o-kim.html

-

Драган Милашиновић

Јуче су на тзв. Косову одржани локални избори у организацији шиптарских пара-државних институција. Гласало се за одборнике и градоначелнике 38 косовских општина, од којих је 10 са српском већином. Према незваничним подацима тзв. ЦИК-а Косова излазност је била 44,19 одсто, а право гласа имало је  1.890.952 грађана уписаних у бирачки списак. Чак 86 „државних тужилаца“ ангажовано је да прати изборни процес.

У чак 15 градова ићи ће се у други изборни круг, што је најбољи индикатор да се тзв. Косово налази у озбиљном политичком превирању. Буквално сва већа места (Приштина, Ђаковица, Урошевац, Митровица, Призрен, Гњилане и др.) потражиће градоначелнике у другом кругу који се одржава за 4 недеље.

Иначе, за локалне изборе пријавио се укупно 91 политички учесник – једна коалиција, 35 политичких партија, 30 грађанских иницијатива, те 25 независних кандидата. Осамнаест субјеката је из Српске заједнице, а Срби су гласали укупно у 21 општини, од којих у 10 имају већину.(1)

По већ више пута виђеном сценарију представници Српске листе већ око 21. сат појавили су се на улицама Северне Митровице да објаве победу у свих десет општина са српском већином, са шампањцем у рукама, трубама иза себе и Марком Ђурићем на челу колоне, коме за ову прилику нико није пречио улаз на Косово.  Та парада политичког кича, потпуно непримерена ситуацији у којој се данас живи српски народ на Космету, још једна је потврда потпуне незрелости ове Вучић-Вулинове политичке групације, па се још једном мора поставити питање шта то слави Српска листа? И у чије име? 

Након што је млађани Марко, образа румених од шампањца, одржао слово хвале српском јединству и нагласио да остварени резултати показују како народ на КиМ верује Александру Вучићу, окренуо је телефоном председника Србије који се преко интерфона обратио окупљеним активистима Српске листе следећим речима:

„Хоћу да поздравим све присутне и да вам честитам на огромном успеху, да кажем да је наш народ још једном показао како уме да се бори за опстанак али и за своју земљу Србију, да уме да се бори када је најтеже“(2)

Занимљиво, али не и ново. На овакво потпиривање подела од Вучића смо већ навикли. Човек никако да се научи да је председник свих Срба. Но, без обзира на његове речи највише разлога за радовање оваквим резултатима имаће коалициони партнер Српске листе Рамуш Харадинај чија партија, према прелиминарним резултатима,  ни издалека није поновила солидне резултате на парламентарним изборима.

У општинама са албанском већином у којима су избори окончани у првом кругу најуспешнији је Мустафин Демократски савез Косова, који је однео победу у значајнијим општинама Kосово Поље, Пећ, Подујево, Витина и Љипљан, док је кандидат Харадинајеве Алијансе за будућност Kосова победио у општини Јуник, а независни кандидати изабрани су за градоначелнике Ђенерал Јанковића и Србице(3), што је више него занимљиво, с обзиром да се ради о етнички чистим албанским општинама, где је својевремено УЋК имао јака упоришта.

Сходно етничком саставу становништва, кандидат Турске демократске партије Kосова победио је у општини Мамуша.

Ето, то би био приказ првих података локалних избора на Космету, у одабиру овог аутора. Из њих се могу извући веома занимљиви индикатори даљих политичких дешавања у шиптарској парадржави Косово у наредном периоду. Рецимо, колико је била погрешна одлука Вучић-Вулинове Српске листе о коалиционом везивању за Харадинаја, које је потпуно неупотребљиво на локалном нивоу где ће његов политички утицај бити миноран, а баш на том нивоу решавају се основни егзистенцијални проблеми становништва. Но, о томе опширније и детаљније у наредним данима. Ово није дан за озбиљне политичке анализе…

… Шампањац Српске листе још увек удара у главу …

 

__________________________

  1. www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-lokalni-izbori-/28808723.html
  2. rs.n1info.com/a336843/Vesti/Vesti/Srpska-lista-proglasila-pobedu.html
  3. Исто

 

Са колико неодговорности, подлих намера и искључиво ради личних интереса својих чланова наступа „Српска листа“ и на овим сепаратистичким изборима на КиМ, показују беспризорни покушаји обмане јавности у виду измишљања разних подршки док се у позадини свега одвија невиђено растакање државе Србије.

„Српска листа“ понекад то чини фронтално, као део страначког активизма, али ни чланови не заостају у томе у зависности од њихових способности. За последњи у низу драматичних случајева сценарио потписује „најприлагодљивији“ политички активиста и поштовалац свих режима на власти у Србији, Милош Стојковић, пореклом са Косова и Метохије. Путем пријатељских веза које има у медијима, Стојковић је обавестио јавност да је премијер Грчке и председник СИРИЗЕ, Алексис Ципрас, подржао његовог омиљеног кандидата, Срећка Спасића, за градоначелника Клокота при тзв „републици Косово“ чији је он заменик.

„Премијер Грчке и председник Сиризе Алексис Ципрас данас је у телефонском разговору са председником Коалиције расељених лица са Косова и Метохије Милошем Стојковићем, подржао борбу Српске листе и спремност Сиризе да помогне будућим српским градоначелницима, а посебно кандидату за градоначелника Клокота Срећку Спасићу да се ближе повежу Грчка и Колкот(?!?) кроз инвестиције грчких привредника, јер је та општина најугроженија српска енклава на КиМ, саопштено је из Коалиције расељених лица са КиМ“1.

Посебно забрињавајуће у овој вести је то што је Спасићу, актуелном „градоначелнику Клокота“2 наводна подршка пружена као кандидату за реизбор управо на положај за чију је за злоупотребу осуђен условно на 10 година затвора!3 Иначе, важи за човека који је као Србин својом бахатошћу успео са КиМ да протера и оне Србе које деценије албанског зулума и терора то нису успеле.

С обзиром на тежину коју има, вест је морала да буде подвргнута провери, чије би иначе лажирање представљало дипломатски скандал у редовним околностима а пре свега када Влада Србије не би подржавала изборе албанских сецесиониста. Као и зато јер је Грчка до сада показала приличну подршку држави Србији по овом питању али и додатно јер се и у тој земљи пројављују све јаснији знаци албанског сепаратизма. А реч је о озбиљној држави која се не би понашала аутодеструктивно попут вештачки створене Македоније или Црне Горе.

Тако је и урађено па се сарадник Фонда стратешке културе обратио СИРИЗИ чији је председник Алексис Ципрас, премијер Грчке, питањем:

„У српским медијима објављена је вест да је председник Сиризе и премијер Грчке, господин Алексис Ципрас, подржао „Српску листу“ на наредним изборима које на КиМ организују албански сепаратисти. Медији преносе како је г. Ципрас ову листу подржао у телефонском разговору са Милошем Стојковићем, једним од учесника тих „локалноих избора“ који, будући да их организују албански сепаратисти, у српском народу немају подршкуи и често су бојкотовани. Да ли можете да потврдите да је било тог разговора, да је тачно да је г. Ципрас подржао „Српску листу“ и ако јесте, шта су конретно мотиви за такав један потез?“.

Убрзо је стигао и одговор који је недвосмислено оповргао ову вест у име читаве грчке Владе.

„Није било формалних контаката са премијером. У сваком случају, СИРИЗА и грчка влада остају неутрални и нису изразили никакву подршку на овим изборима“.

Обмана, коју ипак нису пренели сви медији у Србији, „је прошла“ јер је Стојковић и раније без устручавања тврдио како су он и Алексис Ципрас веома блиски. Пошто је студирао у Грчкој (теологију) било је основа за поверовати у њихово познанство, а осим тога ваљда су новинари сматрали да се тиме ипак нико не би шалио. Стојковић је то искористио представљајући се још половином августа 2015. као „Србин, најбољи пријатељ Алексиса Ципраса“, да би за „Курир“ описао „подршку“ грчког премијера код кога је „интервенисао“.

„…И сада када је почело да се нагађа, после бројних написа у новинама да ће поклекнути, чули смо се и дословце сам га питао: Алексисе, брате и пријатељу, знаш да сам с Косова, да ли ћете признати Косово, а он ми је одговорио да се то неће догодити…“5

Шарлатанску „диломатију“ и политику Стојковић води захваљујући вештини да се у правом тренутку нађе на правом месту и буде фотографисан или снимљен крај некога од политичара чиме касније врши притисак на Србе са КиМ указујући на свој „утицај“и „познанства“. Тако је успео да направи неколико фотографија са г. Ципрасом а на овој, којом је илустрована ова лажна тврдња, Стојковић премијеру Грчке уручује дрвену чутурицу – сувенир са ћириличним натписом „Шљивовица“ што је ипак банализовало тај усиљени сусрет и придодало му јак ефекат атмосфере већ поодмаклог расположења испод неког шатора на фестивалу у Гучи.

Овакаво понашање Милоша Стојковића није никакво изненађење ако се подсетимо његових досадашњих активности већ раније описаних у тексту Магазина Таблоид а под насловом „Грабљивице из Вулиновог јата“.6

Међутим, најава грчке подршке Србима који активно помажу албански сецесионизам кроз „Српску листу“ уопште није новост. Слично се догодило у критичном моменту крајем 2013. када је коначно требало сломити отпор Срба на северу покрајине и одржати други круг сепаратистичких избора на целој територији Косова и Метохије. Председник иницијативе Српска листа, Владета Костић, потписао је у Грачаници тада Меморандум о сарадњи са грчком компанијом који је предвиђао нова улагања и отварање до 300 радних места7, што за ову српску средину и те како много значи, а тадашњи кандидат за „градоначелника Грачанице“, испред Г.И. „Српска“, Бранимир Стојановић рекао је да ће се „суштина рада ове странке показати управо кроз овакве пројекте“. Једино се то испоставило истинитим.

Наиме, до улагања и отварања нових радних места никада није дошло али се Стојановић са места „градоначелника“ убрзо обрео на месту заменика „премијера Косова“, односно Хашима Тачија, коме је за ту позицију ова странка дала неопходну подршку, као што је то учинила и са Рамушем Харадинајем недавно. Владета Костић је такође напредовао до места „градоначелника Грачанице“ чија је управа од тада незаконито издала преко 400 дозвола о претварању пољопривредног земљишта у грађевинско а затим и исто толико дозвола за изградњу – искључиво Албанцима.8 Поред тога, продата су 683 српска имања што је званично заведено у административним књигама али постоји и један број продаја обављених „другачијим поступком“ па нису евидентиране а процењује се да их још око 200 што драстично мења етичку структуру становништва у Грачаници у корист Албанаца9 и све то од доласка на власт оних људи које СПС у потпуности контролише и именује на та места од 2013. године а искључиво кроз „Српску листу“.  Ништа боље од овога не осликава „суштину рада те странке“.

Но, да би се и поред свега остало на власти неопходна је груба злоупотреба макар и минималних околности за крупне лажи о подршкама а оне нису ограничене само на Грчку већ се то без проблема чинило и са највећим светским силама попут Русије што је, половином септембра, претило да изазове озбиљан међудржавни инцидент када се Русија не би понашала како озбиљној држави и приличи. Наиме, режимски медији у Србији су јавили да ће политичка партија председника Руске Федерације Владимира Путина, „Јединствена Русија“, подржати управо „Српску листу“ и Горана Ракића на наредним сепаратистичким изборима.10 Наслов те вести нагласио је прави спектакл „Путин уз Српску листу“ а фотографије председника Русије нашле су се на насловним странама режимских новина уз ову вест. У неизмењеном саставу вест се нашла и на сајту Канцеларије за Косово и Метохију чији је директор, Марко Ђурић, и водио ову делегацију у Москву. То је требало да морално разоружа противнике издајничког подухвата који ова вештачка странка на Косову и Метохији спроводи по налогу из Београда а који су се ослањали на руску подршку.

Несхватљиво је одакле толико дрскости и безобразлука да се српској јавности ноторна лаж сервира на тако безочан начин услед чега је већ сутрадан стигао демантиј из ове странке.

Заправо, састанак који је у Москви одржан односио се на могућност израде Декларације о српској националној идентичности.11 Медији у Србији, барем они водећи, правом разлогу састанка нису придали готово никакав значај или су га, у малом броју случајева када је поменут, у потпуности маргинализовали. Овако поданичко понашање медија делује нереално када се ради о тако важним стварима, а посебно које задиру у саму срж новинарске етике. Ипак, врло брзо разоткривена је и та обмана.

„Јединствена Русија, као и председник Владимир Путин, никада нису споменули ‘Српску листу’, нити охрабривали сарадњу са представницима нелегалних косовских институција, на чијем челу се налазе лица оптужена за ужасне злочине, то су потпуне лажи“12одговорио је на питање о „пруженој подршци“ председник Одбора за међународне односе „Јединствене Русије“ Константин Петриченко.

Покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, указујући на величину овог беспризорног скандала, додатно је разобличио превару објашњавајући да је у ствари Горан Ракић, председник „Српске листе“, коју је за потребе легитимитета рада „парламента“ косовских сецесиониста основао и својим ликом промовисао Александра Вучић, имао улогу „кукавичјег јајета“.

„Ушао је у Думу као функционер Српске напредне странке а изашао као председник „Српске листе“. Разлог томе је што руска страна, поштујући међународно право, сматра да је „Српска листа“ регистрована по сепаратистичим законима самопроглашене републике Косово коју Русија не признаје, нелегална и као таква под тим именом не може да борави у овом високом дому руског храма демократије“.13

Удружење „Отаџбина“ у овом саопштењу је подсетило и да је режим Александра Вучића марионетски и поданички а што је важно стално имати на уму како би се правилно разумели људи који његовој странци приступају. Дакле, већ спремни на сваки потез и извршење ма било ког налога који ће помоћи остварење намера које Запад, изразито на штету Србије, има пре свега на тлу Косова и Метохије и све то зарад личне добити. У томе се више пута доказала баш „Српска листа“ чији актуелни председник Горан Ракић није реаговао на разоткривање ове преваре. Не што му није ни прва ни последња већ што му није речено шта да каже а без тога он је напросто немушт.

То нашем „јунаку“ са почетка приче не смета да са њим успостави контакт и подржи га, па се тако на самом почетку кампање за ове квази-изборе Стојковић састао са Ракићем а затим изјавио како ће „Коалиција расељених лица са КиМ подржати листу Српска, једину партију Срба у покрајини која има подршку званичног Београда. Ставићемо све своје ресурсе на располагање Српској листи. Расељени са КиМ у политичкој борби листе Српска виде једину могућност за повратак“.14

Овде ћемо пре свега указати на баналност преваре која се врши сасвим обичном реториком, односно, оснивањем и регистровањем удружења грађана под називом „Коалиција расељених“, Стојковић је за себе приграбио „титулу“ њеног председника која у медијима и те како ауторитативно звучи. У суштини та „коалиција“ фактички не постоји, нема чланове па не може да има ни председника из чега, логички произилази, не може ни да пружи реалну подршку било коме. Као удружење ван изборних периода је мртво, нема никаквих активности и служи једино ради злоупотребе судбине расељених и прогнаних Срба са Косова и Метохије. Употребом „титуле“ председника, Стојковић доноси одређене поене ономе уз кога се нађе а то је увек онај ко има највише изгледа да на њима победи. А о каквом повратку он може да размишља прости показатељ је сва његова имовина на Косову и Метохији која је одмах по окупацији КиМ 1999. године, продата Албанцима, осим омање безвредне парцеле на Брезовици која се води на име његовог оца.

Стојковићу су обмане врло својствене те је међу Србима на Косову и Метохији јако непожељна личност посебно у свом родном крају због чега и врло ретко тамо борави. Током 2016., најавио је доделу пакетића српској деци у Косовској Каменици, поводом Светог Саве, а на друштвеним мрежама је то изазвало спонтано самоорганизовање овдашњих Срба који су желели да му се, за све што је за њих и њима учинио, „захвале“ батинама. Догађај су због претњи пропратиле јаке снаге тзв „косовске полиције“ у чијој је пратњи одмах након доделе и напустио Косовску Каменицу. Пакетићи су били препуни производа којима је истекао рок употребе па је ова злоупотреба деце у политичке сврхе, која је могла и да им угрози здравље, изазвала још веће огорчење српског народа овог краја.

Основна намера је била промоција „Покрета социјалсита“ Александра Вулина који је наведен као донатор. Управо сарадња са Вулином, до које је дошло још у време отпочињања Бриселског споразума, омогућила је Стојковићу да на себе привуче медијску пажњу услед међусобне подршке која је била изразито јака.

Промоцији првих сепаратистичких избора на целој територији КиМ 2013. године умногоме је допринео боравак Вулина са кандидатима „Српске листе“ у манастиру Хиландар а где их је одвео управо Стојковић, након чега су у истом стилу као и после посете руској Думи недавно, изјавили да су добили благослов од тамошњег монаштва и игумана Методија за то што раде а групном фотографијом са њим „поткрепили“ своју лаж јер се благослов односио на цео српски народ на КиМ без помињања те листе:

„Нека би благослов пресвете Богородице тројеручице био са нашим страдалим народом и нашом страдалом црквом на Косову и Метохији и нека би пресвета Богородица са своје три руке покривала их увек и штитила их од сваког зла“.15

Такорећи политичко поигравање са овом великом српском светињом, наставило се и касније те је баш у Хиландару било могуће „испословати“ подршку или какву промоцију попут оне када је Вулин био домаћин славе, барем како су медији пренели, а којом приликом је између осталог навео: „Будућност наше деце не може бити успешна и добра без поноса на прошлост“16

Наравно да се овде мисли о прошлости српске државе и народа али ће тек њихова лична прошлост осветлити ове догађаје у потпуности. Пишући о игуману манастира Хиландар, Методију, медији се не либе да истакну његову прошлост пре него је постао монах а то нарочито у тексту „игумани су уживали у рокенролу“.

„Методије и Тихон су били градски момци. Заједно смо слушали рокенрол, организовали журке. С почетком ратова, изолације и моралног суноврата друштва, они су свој идентитет пронашли у новој идеологији, а то је православна вера“ – прича историчар Народног музеја у Чачку Милош Тимотијевић17 Из периода пре „проналажења новог идентитета“ игумана Методија сећа се и његов колега са студија у Београду, Владан Јовановић. Подстакнут управо овим и другим сензационалистичким вестима које су у том тенутку стизале из манастира Хиландар, Јовановић га описује као „једног из те необичне групе студената ЕТФ-а коју су са нама, “обичним” студентима, спајали гађење према Милошевићевом режиму и преферанс. Управо су ти људи, готово сви родом из чачанског краја, нова генерација која је од краја 90-их “преузимала” Хиландар“ да би „убрзо јавност запљуснуле гласине о малверзацијама на манастирском поседу Каково“.18

Наиме, почетком 2000-тих, тадашњи јеромонах Методије и још двојица сабрата „злоупотребом положаја и несавесним вођењем манастирских послова, мимо знања Сабора стараца и братства, нанели су штету манастиру од око 400 хиљада марака. Толико грчке финансијске власти потражују од манастира за бесправну градњу објеката на метоху Арсеница изван Свете горе (познатијем као Каково) а дуг је настао у време док је први игуманов помоћник био јеромонах Методије“ који је „супротно свим прописима живота у манастирској заједници и типику који је хиландарској братији као оснивач оставио Свети Сава, у пчелињаку изнад манастира саградио кућу своме оцу и запослио га као пчелара. Али, јеромонах Методије није само збринуо оца, већ и десетак својих земљака, Чачана, који као „експерти“ са службеним пасошима Министарства спољних послова СРЈ бораве у манастиру“. „Уместо да се покају за зло нането задужбини најсветијих међу Немањићима, Серафим и Методије као измирење дуга, хоће да метох Арсеницу уступе Грчкој православној цркви. Иако само формално, да би се избегло плаћање грађевинских дозвола и других такси. А шта стварно значи формално уступити и последњи велики хиландарски метох ван Свете Горе грчкој држави, у овом случају Грчкој цркви, не треба посебна памет да би се схватило. То значи само једно, отуђити заувек део преосталих хиландарских поседа“.19
О овоме је обавештен и лично патријарх Павле 22. фебруара 2002. године па се само може претпоставити како је Методије успео не само да избегне казне цивилног и црквеног Суда већ да поред свега још и постане игуман манастира Хиландар. Индикативно је  итај тренутак који је наступио непосредно по упокојењу патријарха Павла, априла 2010. године.

Очигледно је да „Српска листа“ није једини „државни пројекат“ како све чешће можемо да чујемо да власт назива своја најтежа безакоња.

Иако је све ово само део непочинстава представника владајућих режима од 2000. године наовамо, који прете да кулминирају управо кроз „Српску листу“ на Косову и Метохији, и више су него довољни да алармирају српску јавност. Чињеница да се то неће десити, још страшније илуструје колико су сви механизми управљања државе Србије у рукама бескрупулозних изгредника којима је овај политички брлог, у виду коалиција са шиптарским и НАТО злочинцима, само део колача који су се намерили да до краја поједу.

То пак не значи да излаз не постоји, и те како постоји али једино кроз апсолутни бојкот ових и свих наредних незаконитих избора јер се једино учешћем на њима обезбеђује пуни легитимитет албанском сепаратизму. Није уопште битно за кога ће Срби гласати, да ли за „Српску листу“ или неку другу „српску странку“ јер ће победник на њима свакако бити неко од истакнутих албанских сепаратиста по замисли Брисела и Вашингтона, а минорно присуство Срба у тим квази-институцијама представљаће ништа друго него пут за губитак Косова и Метохије. Зато је једини начин да из оваквог стања српски народ изађе као победник, бојкот свих сепаратистичких лажних „избора“ и „институција“. Неслагање са њима показаће истрајност у легитимној борби за очување српске државе и свој опстанак што нам гарантује међународно право, на шта нас обавезују жртве, напори  страдања кроз историју али ништа мање од тога, будућност потоњих генерација. „Приватни извршитељи“ анти-српских интереса Запада окупљени око владајућег режима у Београду, управо се због тога упињу да народ уплаше, уцене и натерају да подржи ову погубну политику. Да постоји искрена брига за будућност српског народа, ако не на Косову и Метохији где српска Влада нема надлежност услед окупације покрајине, она би ту бригу могла да докаже у остатку Србије где има извршну власт али се тамо из дана у дан све лошије живи са тендецијом да постане још горе. Ако не може да обезбеди минимум услова за живот својим грађанима на територији где има пуну контролу, како ће обезбедити то исто делу народа на КиМ над којим нема ни део те надлежности а гура га супротно од себе?

Много је показатеља издаје јужне српске покрајине који потврђују да се она неће окончати на Косову и Метохији као што можемо да наслутимо из поклича сепаратистичких тежњи који пристижу из Прешевске долине, Старе Рашке (Санџака), Војводине…

Ужас пред сазанањем како ће изгледати тањир на коме у крупним залогајима нестаје држава Србија, морао би да буде покретач на одсудну борбу за њен и спас српског народа који се више не може уздати ни у кога и то мора себи јасно да призна! Налазимо се у парадоксалној ситуацији када та борба уопште није тешка, напротив, за победу не треба учинити баш ништа осим да на дан тих квази-избора изаберемо једину спасоносну опцију – бојкот!

 

 

1) www.alo.rs/cipras-podrzao-srpsku-listu/126865

2) Напомена: када год се помене „градоначелник“ на Косову и Метохији, без обзира које је националности, то увек значи службеник у систему тзв „републике Косово“ који је пандам српском председнику Општине.

3) www.blic.rs/vesti/hronika/gradonacelniku-klokota-kim-10-godina-zatvora-uslovno/0qpw0rz

4) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=379&cl=13

5)www.kurir.rs/vesti/politika/1893947/ekskluzivno-cipras-nikada-necu-priznati-kosovo

6) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=371&cl=05

7) www.radiokim.net/vesti/drustvo/grcka-kompanija-ce-ulagati-u-gracanici.html

8) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=391&cl=12

9) www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=373&cl=21

10) goo.gl/KK4E5p

11) er.ru/news/159352/

12) www.fsksrb.ru/kljucna-rec/pukla-bruka-u-moskvi/

13) www.kmnovine.com/2017/09/sns-spin.html

14) www.blic.rs/vesti/politika/jagodina-raseljeni-sa-kim-podrzavaju-srpsku-listu/fkrmm8m

15) Танјуг, 14. октобар 2013.

16) Танјуг: Александар Вулин као домаћин славе у Хиландару, 17 април, 2015.

17 www.blic.rs/vesti/srbija/igumani-su-uzivali-u-rokenrolu/6d54bsm

18) pescanik.net/hilandaromanija/

19) arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/02/27/srpski/R02022601.shtml

 

Драган Милашиновић

Ма чиме изазван, храбри недолазак српских судија на давање заклетве Хашиму Тачију натерао је српски режим на челу са Александром Вучићем на још једно признање о отвореном кршењу Устава Србије. Наиме, након што је недавно гостујући у емисији „Упитник“ рекао да Косово неће ући у УН „осим ако ми не будемо нечим задовољни”(1), чиме је отворено признао да о таквој антиуставној могућности већ разговара и да је спреман да је примени “ако нечим буде задовољан” (претпостављам дубином Сорошеве или Пацолијеве кесе), председник Србије је, у директном укључењу у емисију Вести РТС-а 19.10.2017., изјавио је да је дао одобрење за полагање заклетве српских судија и тужилаца за ступање у правосудни систем Косова.

„Што се мене тиче, дао сам одобрење као председник, а Влада Србије је после данашње седнице дала одобрење„(2), поручио је Вучић са аеродрома Батајница, где је присуствовао последњим припремама за централну манифестацију обележавања Дана ослобођења Београда. А још је и додао:

„Ми смо спремни, што обећамо и потпишемо, ми то и урадимо … А и овима, који су гарант испуњавања обавеза, ни 1.643. дан им неће пасти на памет да их опомену“(3), рекао је Вучић и нагласио да је важно да је Србија поуздан партнер.

Ово о „овима“ и „1.643 дана“ још је једна бљутава представа Вучића као неталентованог глумца. „Ови“, који су се наводно Вучићу толико смучили да ни име неће да им помене, су наравно „ЕУ“,  а 1.643 је прецизан број дана за који Шиптари нису применили базични Бриселски споразум (још више би нас фасцинирао да је то претворио у сате, или минуте), па о томе Вучић који је, за ту прилику и улогу, навукао маску саркастичног интелектуалца каже:

„у праву су, ми смо цела два дана закаснили, а данас је 1.643. дан како они нису применили први базични Бриселски споразум“(4)

Наравно, није смешно. Вучићу сарказам добро иде само против свог народа. А више никога и не може да завара. Али, може да итекако отвори питање – зашто Србија и даље примењује Споразум ако Шиптари то не чине 1.643 дана (или,  да помогнемо Вучићеву идеју, 39.432 сата, односно 2.365.920 минута)?!? Зашто, онда, то ради Вучић? 

Зато што је одговоран, одговара нам он. Проблем такве „филозофије“  је у томе што чак и мала деца знају да неко ко двострани Споразум примењује једнострано на своју штету, није одговоран већ крајње неодговаран, да не употребим неку тежу реч. 

Ту се ваља запитати и коме је то Србија поздан партнер. „Онима“ који неће да примене потписано 1.643 дана (Шиптари), или „онима“ који то немо посматрају иако су гаранти тог споразумевања („ЕУ“)? И зашто би ми били поуздани, ако то они већ нису? Зар нам, Вучићу, вређаш интелигенцију?

Но, да погледамо и шта стварно значи тај Споразум о правосуђу о коме Марко Ђурић онако дрско и отворено лаже да доноси добробит Србима.

“Према Споразуму предвиђен је јединствени правосудни систем, односно један основни суд и једно основно тужилаштво за цео регион Митровице. Како су тада косовски званичници изјавили, судије и тужиоци ће радити заједно и неће бити подељени по етничкој основи. Кривични предмети биће процесуирани у објектима суда на северу, док ће се грађанске парнице водити у објектима суда на југу”.(5)

Ето, то Вам је суштина. Уједињење још једне важне институције под шиптарском заставом! На то Вучић и Влада Србије дају пристанак! 

Чак је и став “број судија и административног особља биће сразмеран броју и структури становништва у том делу Косова”(6), на који се Вучићеви гласноговорници позивају као на некакав “успех у преговорима”, потпуно ирелевантан. Прво, он се подразумева свуда у свету где постоји локална самоуправа, а друго пошто се суд третира уједињујено “број и структура” се утврђује на нивоу целе Косовске Митровице и њој припадајућих насеља, па ће Срби остати у мањини.

Но, чак да Споразум доноси косметским Србима и десетине привилегија којих обесправљени народ нема ни у Србији, прихватање и приморавање судија, који су до јуче припадали правосудном систему Србије, да полажу заклетву другој пара-држави на сопственој територији, најдиректније је кршење Устава и отворено издајство. Баш као и потписивање Споразума који то предвиђа.

Остаје нам да се запитамо, да ли Тужилаштво у Србији гледа и слуша овако јавно изнета признања кривичних дела. Немушто објашњење Уставног суда да није надлежан пошто је Бриселски споразум политички акт не може се применити у овом случају јер Споразум о правосуђу као један од Анекса тог општег Споразума производи конкретно правно дејство! Или је заиста тачно да правосуђе у Србији санкционише само сиромашне?

У сваком случају, гледано са аспекта политичке аналитике, признање овог чина пред камерама јавног сервиса није уследило због храбрости или осионости једног човека, већ због очигледног фијаска који доживљава Вучићева политика према Косову. Пре само пар недеља он се правио да није имао везе са одлуком Српске листе о уласку у коалицију са злочинцем Харадинајем, али да је подржава. Сада, он иступа као последњи ауторитет у приморавању српских судија да прихвате неприхватљиво. Иза тога остају само принуда, уцена и сила, а тиме и потпуно огољена издаја … 

Нека и Срби са Космета, и судије, а посебно Српска листа, свако за себе размисле шта то значи…?!?

 

______________________________

  1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/superhik-vucic-hrabra-izdaja-na-mestu-kukavicke-borbe/
  2. www.nspm.rs/hronika/vucic-i-vlada-srbije-dali-odobrenje-za-polaganje-zakletve-srpskih-sudija-i-tuzilaca-za-stupanje-u-pravosudni-sistem-kosova.html
  3. Исто
  4. Исто
  5. www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=10&dd=17&nav_id=1314934
  6. Исто