среда, новембар 22, 2017

Тагови Вести таговане са "контрола"

контрола

-
Коначан изглед буџета за 2018. још није познат, али је министар финансија Душан Вујовић већ поставио лимите за потрошњу по министарствима. Како „Политика” сазнаје, више новца догодине имаће на располагању шест министара. То су министар полиције Небојша Стефановић, министар спољних послова Ивица Дачић, министар одбране Александар Вулин, министарка грађевине Зорана Михајловић, министарка правде Нела Кубуровић и министар здравља Златибор Лончар.

 

 

 

Буџет чак десет министарстава догодине биће срезан. Међу њима је и Министарство финансија, чији је предлог државне касе за следећу годину око три пута мањи од овогодишњег.

На мање пара догодине моћи ће да рачуна и министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић. Знатно мањи буџет имаће и министар привреде Горан Кнежевић. Ове године на располагању је имао 33,58 милијарди динара. За следећу годину министар финансија Кнежевићу је поставио лимит од 19,45 милијарди динара. Буџет Министарства пољопривреде смањен је за око три милијарде, док ће каса Министарства просвете бити краћа за око 20 милијарди динара.

И министар енергетике Александар Антић догодине ће добити за око 1,5 милијарди динара мањи буџет. Министар рада Зоран Ђорђевић, министар спорта Вања Удовичић и министар трговине Расим Љајић такође ће имати смањени буџет. Ипак, појединачно најмање новца догодине имаће новоосновано Министарство за европске интеграције (470 милиона динара), док ће највећи буџет имати Министарство финансија (417 милијарди динара). То и није необично, јер је каса министра финансија практично нека врста проточног бојлера из којег се новац прелива локалним самоуправама и фондовима.

Министар финансија буџет је скројио на претпоставци да ће раст привредне активности износити 3,5 одсто, што представља убрзање у односу на овогодишња очекивана два одсто. У државну касу унета је и процена да ће цене у току следеће године порасти за три одсто.

Буџетом је планирано повећање пензија од пет одсто. Рачунице Министарства финансија показују да ће после овог повећања 86,6 одсто пензионера имати већу пензију од оне коју су примали пре смањења из јануара 2015. године. Сви пензионери чија су лична примања мања од 37.000 динара у јануару 2018. године имаће пензије веће него у истом месецу 2015. године, показују калкулације Министарства финансија. Планирано је и да запослени у јавном сектору добију повишице које ће се кретати у распону од пет до 10 одсто.

И док за ову годину министар финансија очекује суфицит од 0,7 одсто, за следећу годину планиран је дефицит од 0,7 одсто.

ФоНет

www.srbijadanas.net/sve-drzavne-pare-pod-kontorolom-ekonomskog-ubice-vujovica/

-
Албанију тресе нови политичко-полицијски скандал с дрогом. Државни тужиоци тражили су од парламента да укине имунитет посланику и бившем министру унутрашњих послова те земље Саимиру Тахирију како би могли да га испитају поводом оптужби о корупцији и трговини дрогом, саопштило је тужилаштво.

 

 

Та мера представља ударац социјалистичкој влади премијера Едија Раме, имајући у виду да је Тахири, који је био министар унутрашњих послова четири године до марта ове године, предводио реформу полицијских снага и да је у почетку био успешан у прекиду производње канабиса на југу земље 2014. године, преноси Ројтерс.

Тужиоци наводе да желе да га испитају пошто је прошле недеље у Италији ухапшен Албанац Моси Хабилај, на основу оптужби у вези с кријумчарењем дроге. Хабилај је у низу телефонских разговора, које је прислушкивала италијанска полиција, а објавили италијански и албански медији, рекао да је Тахири редовно зарађивао велике суме новца од плаћања дроге. У своју одбрану, Тахири је пре три дана у парламенту рекао да је погрешио што је продао свој аутомобил Хабилају, далеком рођаку, али је порицао било какву другу везу с њим. Он тврди да је жртва лажних информација које шире криминалци.

Истовремено су власти у Албанији саопштиле да су ухапсиле три особе и заплениле неколико тона канабиса. Полицијски званичник Ребани Јаупи изјавио је да је дрога заплењена у кући у Валони, 150 километара југозападно од престонице Тиране. Скандал је, заправо, избио пошто су Италијани у једној од бројних акција пресецања пута дроге из Албаније ка Италији ухапсили Мосија Хабилаја. Одмах након хапшења, Италијани су Тирани испоручили 400 страна докумената и транскрипата прислушкиваних разговора, из којих произлази да је у читаву игру било укључено и неколико блиских сарадника Едија Раме, али и да су криминалци намеравали да Тахиријеву кампању на изборима финансирају с 20 милиона евра. Полиција је заплену дроге потврдила два часа пошто је Сали Бериша, некадашњи премијер, први саопштио вест нацији. Бериша је оптужио Едија Раму и његове блиске сараднике за „затварање очију” али и учешће у трговини наркотицима у Албанији.

Аутор: Озрен Милановић, Политика.рс

фото: мапо.ал

 

www.srbijadanas.net/albanija-vladu-edija-rame-kontrolisu-siptarski-narko-fisovi/

-
ПСИХИЈАТРИЗАЦИЈА ПОЛИТИКЕ

У свом претходном чланку „ПОЛИТИКА ПОД КОНТРОЛОМ СТРАНИХ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ“ изнео сам своја запажања и ставове на основу анализе података добијених из средстава јавног информисања, увида у документацију и сведочења стручњака из поља безбедности и директних учесника догађања из наше новије историје. На основу тога, мишљења сам да је неопходно пружити информације широј јавности у циљу демистификовања политичког партиципирања учесника „догађаја народа“ и наводних спонтаних револуција на нашим просторима. Бављење овом тематиком би се могло подвести под поље конспирологије, која по дефиницији представља науку о тајним друштвима, која почива на разумевању историјског процеса, као непрекидног сукоба тајних друштава и организација, које се боре за примат у духовно-религиозној сфери, ради остваривања конкретног утицаја на историјске процесе.

Такође, као психијатар, мислим да је неопходно посматрати догађаје кроз призму људске психе и анализе психолошких тј. психопатолошких процеса и карактера личности да би се добила кристално јасна позиција сагледавања историјских чињеница. Правилним расуђивањем и анализом прошлих догађаја долазимо да многих објашњења актуелних политичких турбуленција на нашим просторима и препознавања матрица деловања страних обавештајних служби и њихових „извођача радова“ на терену кроз читав систем мрежи невладиних (па и Владиних) организација, хуманитарних друштава за заштиту „овога и онога“, којекаквих тајних и полутајних конструката, псудорелигијских групација, удружења грађана и наравно, политичких странака и покрета.

Вођени „невидљивом руком“ појединци „под контролом“ су и дубоко инкорпорирани у најважније државне институције са јасно добијеним задацима (често и несвесни тога) демонтаже и девастирања истих, бацајући анатему на цео народ чинећи га одговорним за бурне историјске токове. Незаобилазни “корисни идиоти“ у јавном дискурсу су посебна субкатегорија која због личног комфорзмизма и самопромоције „вербално онанише“ и активно учествује у „испирању мозга“ рушећи све моралне норме без икаквих скрупула прелазећи границу доброг укуса.

Ако даље уђемо у срж методологије рада страних обавештајних служби, као што сам већ наводио у претходном тексту, поновићу да долазимо до закључка да не постоји спонтаност, случајност или самосталност у значајнијем јавном деловању (евентуално у самом почетку код кочоперних појединаца) јер се сваки „устанак“ јавне мисли и дела или „сече у корену“ кроз претње, уцене и компромитацију или „ставља под контролу“ непристојним понудама и наградама. А ту долази психологија на делу и јачина или слабост карактера личности под опсервацијом. На светској политичкој позорници смо сведоци да су многи светски лидери били личности са физичким и менталним сметњама које су успешно или мање успешно дуго скриване од очију јавности. Политичари су склони да буду веома тајновити у вези са менталним обољењем, јер сматрају да им то смета у каријери и да им представља реметилачки фактор у даљем напредовању или останку на власти.
У последњих сто година само су два шефа владе формално проглашена лудим. Француски председник Пол Дешанел је 1920. године поднео оставку због фронтотемпоралне деменције и 1952. године јордански краљ Талал отишао је са власти због шизофреније. Дејвид Овен у својој књизи „Болесни на власти“ даје нам податак да су у периоду од 1906. до 2008.године седморица председника били ментално оболели док су били на положају: Теодор Рузвелт (биполарни поремећај), Тафт (поремећај сна у вези са проблемима са дисањем), Вилсон (тешки депресивни поремећај), Кулиџ (тешки депресивни поремећај), Хувер (тешки депресивни поремећај), Џонсон (биполарни поремећај) и Никсон (злоупотреба алкохола). Многи диктатори и деспоти су се само крили иза своје идеологије и психопатолошког карактера. Сматра се да су као такви били лак плен за обавештајну агентуру и да су одговарали опису идеалног политичара по укусу тајне службе којег треба поставити на чело државе ради контроле државног апарата. Знало се да нису били компетентни за обављање државничке функције и да су често уместо њих најважније послове и одлуке доносили њихови најближи сарадници из сенке.
Морални слом и девијантно сексуално понашање су увек били идеалан плен за надсистем као средство за уцену и корупцију. Најеклатантнији пример кроз историју је начин вођења нацистичке државе од стране Хитлера, где се уочава утицај злоупотребе психоактивних супстанци, сексуалне перверзије и дубоког односа инфериорности. Навешћу и пример бившег америчког председника Кенедија и његову склоност ка женама и психоактивним супстанцама. Из докумената и сведочења се види да користио кокаин, експериментисао са марихуаном и ЛСД-ом. Из књиге Роберта Далека добија се податак да је због болова у леђима користио опијатне аналгетике, затим нерегуларне инјекције амфетамина и стероида коју је примао због Едисонове болести што га је доводило до изузетне исцрпљености, малаксалости, као и раздражљивости и честих промена расположења, што је наравно доводило до његове умањене способности у обављању функције председника. Његове бројне сексуалне афере, али посебно пикантерије са две жене, Мерлин Монро и Џудит Кембел, женом озлоглашеног мафијаша Сема Ђанкане, се чак нису могле ни прикрити од очију јавности. Сексуална афера председника Била Клинтона у овалном кабинету са Моником Левински по тврдњама многих стручњака била је у директном узрочно-последичном односу са бомбардовањем СР Југославије 1999.године. Јер како се тврди, а по налогу „спин доктора“, то је био једини начин да се екстремно скрене пажња и поправи имиџ нарушене позиције председника Клинтона.

У нашој политичкој арени и даље немамо валидне податке и документе о менталном статусу наших политичара. Оно што можемо закључити на основу сведочења сарадника нашег чувеног психијатра Веселина Савића и прича и легенди са канабеа његове ординације је да се исти процес одвијао у СФРЈ под директним упливом УДБЕ (СДБ) и страних обавештајних служби. Кроз деловање три српска психијатра – др Веселина Савића, др Јована Рашковића и др Радована Караџића, покушаћу да објасним улогу психијатрије у мењању и креирању друштвених токова, као и њихову уску везаност за обавештајне структуре Запада.

У књизи Едварда Рудека и Патрика Монроа „Теорија српске завере“ добијају се фасцинантни подаци о лику и делу српског психијатра Веселина Савића и његовом утицају на политички живот у Србији тог времена. На основу докумената у које су имали увид, аутори књиге су закључили да је др Савић у једном периоду радио за Совјете, а касније и за Совјете и за Американце. Постоји податак и да је доста сарађивао са Тависток институтом у Лондону. Три пута је преживео клиничку смрт, понашао се у најмању руку екстравагантно, бавио се и хипнозом и мистиком, увек је носио пиштољ са собом. Монро и Рудек тврде да је др Савић пренео Теслине списе у Београд, али да их је, после његове смрти, ЦИА насилно отела и вратила натраг. По неким сведочењима, у његовом салону се први пут чуло за непознатог банкара Слободана Милошевића кога је др Савић највероватније упознао у Америци. Подељена су мишљења да ли је др Савић убедио Американце да је Милошевић „тај који ће променити ток историје“ или су Американци затражили од њега да уради психолошки профил Милошевића (што је много вероватнија верзија догађаја). Веселин Савић пише о Милошевићу: „Слободан Милошевић је врло занимљива особа са јаким егом и јаком ауром. Његов карактер мешавина је сасвим антиномичних особина које на први поглед могу изгледати конфузно, али су заправо идеалне за разбијање комунизма. Јаке социјалне и комунистичке идеје помешане су са архетипским националним осећањима, стога је моје мишљење да овај човек више него ико други из партије може извести промену над народом чије је ментално стање исто тако ровито и у супротностима. Потенцијални проблеми се тичу његове супруге за коју је инфантилно везан. Проблем самоубистава у његовој породици би могао постати предност – јер је то нека врста комплекса и решености да никада не оконча на тај начин…“ Др Савић је касније тврдио да је погрешио у процени (или су можда Американци погрешили?) и до своје смрти је био један од најватренијих Милошевићевих противника. У једном од сведочења наводи се да је др Савић на питање једног бившег шефа српске безбедности да предложи који би то били будући лидери опозиције у Србији које би контролисала Служба био: „Па не знам баш? А што не би били ови моји пацијенти? Било би баш занимљиво!“ – мало у шали, мало у збиљи је одговорио психијатар, а на нашу велику жалост, неко га је изгледа и послушао, бар за неке од њих…
Даљи утицај психијатара на политички правац српског националног корпуса огледа се и кроз деловање др Јована Рашковића (иначе пријатеља др Савића) и др Радована Караџића. На др Рашковића, који очигледно није имао лидерских амбиција због чега је убрзо био и уклоњен, сматра се да је делом утицај извршио и др Савић, док за страну обавештајну агентуру и контакт са њима нема правих потврда. Међутим постоји документација о мерама Службе државне безбедности које су спровођене над њим због његових контаката са „иностраним фактором“ што се може објаснити као вид притиска на њега због удаљавања од националистичке политике или заиста постојањем контаката са агентурном мрежом. Уврежено мишљење је да је др Рашковић био увучен у „дизање народа“ у Книнској крајини и не знајући да је био део веће игре, али са друге стране не треба ни занемарити његову везу са Веселином Савићем и индиректно америчком обавештајном агентуром, посредно или непосредно, свесно или несвесно, што ће неко будуће време показати.
О деловању др Радована Караџића, кроз сведочанства најближих сарадника, уочавају се његови контакти са америчком агентуром и постојање тајног документа потписаног са Ричардом Холбруком о његовом неизручивању Суду за ратне злочине у Хагу. Постоји мишљење да је сукоб и удаљавање између њега и генерала Младића управо и био тај његов заокрет проузрокован тим контактом за који се сазнало у безбедоносним структурама Војске Републике Српске, као и неке његове потоње одлуке које су биле дијаметрално другачије од претходних ставова и договора са војним врхом. Наравно, и цела мистерија о алтер егу, др Дабићу, који се крије по Београду и јавно појављује као исцелитељ којег нико не препознаје, као и касније спиновање јавности о том лику и делу, не представља ништа друго него обавештајну игру чија је кулминација спектакуларна акција хапшења и касније изручења Суду за ратне злочине у Хагу. И наравно да је свима јасно да је немогуће да цео систем мреже јатака и скривања није био контролисан од неке безбедоносне фракције или система. А да ли је симболички исцелио српски народ или није, и да ли су његови контакти са страном обавештајном агентуром битно утицали на одлуке које је доносио, остављам слободном суду сваком од нас.
Ту се поставља и питање имплементирања бивше председнице Републике Српске Биљане Плавшић на то место, и њено у најмање руку, „сумњиво“ понашање за време и после обављања те функције кроз чије деловање се уочава „невидљива рука“ америчке обавештајне службе.

 

фото: ДЕВЕТКА

Са ове временске дистанце, а опет кроз сведочења главних јунака тих догађаја, занимљив феномен је и сарадња политичког и безбедоносно обавештајног српског и хрватског естаблишмента. У вихору крвавог грађанског рата представљајући се медијски као заклети непријатељи бусајући се у груди патриотске и са једне и друге стране, у сенци игре плету мрежу превара и нераскадивих пријатељстава коју играју балкански луцидно, а све зарад енормног стицања материјалних богатстава и кроз утицај „фактора споља“ који са одобравањем наводи ка распарчавању и лакшој контроли плена.

Јер да бисмо схватили шта нам се дешава данас и да бисмо схватили утицај стране агентуре, морамо мало завртети точак историје уназад и разјаснити догађаје из прошлости на прави начин и добити одговоре не следећа питања:
Која је била улога супертајне групе на челу са Гојком Шушком, бившим министром одбране Републике Хрватске, у креирању будућег политичког плурализма на нашим просторима и како то да за тај документ из 1972. године тек сада добијамо информацију кроз сведочење бившег пуковника ЈНА? Ко су били чланови те групе и под чијом је контролом била? Која је веза између те групе и појединих националиста и вођа српске опозиције деведесетих?
Ко је (по имену и презимену) и због којих интереса имплементирао двојац Драшковић-Шешељ? Да ли су фракције те групе активне и данас на нашим просторима?
Ко је заиста био Данијел Стилен (ријалити звезда- капетан Драган) и ко је организовао његов долазак и „прање“ биографије, као и његов медијски „рамбо имиџ“? Шта је била његова улога у петооктобарском пучу у Србији и преко којих агентурних веза је усклађено његово деловање?
Да ли је Хрвоје Шаринић, бивши председник Владе Републике Хрватске и шеф кабинета председника Републике Хрватске Фрање Туђмана, био „човек за везу“ између врха српске и хрватске државе? Да ли и данас постоје „људи за везу“ између српског и хрватског државног врха? По којој матрици су створени, чији су пројекат и под чијим су утицајем српски и хрватски тајкуни?
Која то „невидљива рука“ спинује медијски простор на овим просторима?

Мислите о томе…

Наставиће се….

др Владимир Стојковић

Опет кроз систем спојених судова и строгу контролу „са стране“, а кроз наше безбедоносне службе као извођаче радова, у корену се сузбија сваки уплив здравог расуђивања и деловања у јавном дискурсу кроз медијску блокаду и „црне спискове“ јер то представља потенцијалну клицу за промену система.

***

25.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2017/09/25/dr-vladimir-stojkovic-politika-pod-kontrolom-stranih-obavestajnih-sluzbi-2/

-
Шта мислите, како бисте реаговали да Вам жена предложи да данас за ручак спреми шницлу од људског меса? Не можете то да замислите? Наравно, јер то није нормално!

Вероватно ћете рећи да то никад неће ни бити нормално….
Е па, то, теоријски, већ није тачно.
Јер, ако некоме то буде у интересу, провући ће и Вас и друштво коме припадате кроз процедуру звану ПРОЗОР ОВЕРТОНА, па ћете расправљати, ПОТПУНО УБЕЂЕНИ ДА ТО НИЈЕ НИШТА СТРАШНО, кроз десетак година, да ли је боља шницла или крменадла од човека? А ако, тада, када то буде општеприхваћено, будете неки „чудак“ који се канибализму јавно супроставља, врло је вероватно да бисте „заглавили“ у затвору! Ми смо већ изложени процедурама промене свести које нам, од, у почетку потпуно неприхватљивих појава, стварају атмосферу да оне постају, не само природне, већ и законом заштићене.

Шта мислите, како би црногорско друштво реаговало да се овакав бизаран лик као што је њихов представник за овогодишњу Песму Евровизије појавио пре двадесетак година? А данас – данас је он представник „јадне и напаћене али поносне“ Црне Горе! И то некоме изгледа лепо, некоме ружно, али нико се не буни…

То више није ЕТИЧКО већ ЕСТЕТСКО питање. Дакле, ЦРНОГОРСКО ДРУШТВО ЈЕ ПРИХВАТИЛО ПЕДЕРЛУК КАО НОРМАЛНУ ПОЈАВУ!
Зашто, чоче? Земља Марка Миљанова?
Зато што је Црна Гора, као и скоро цела Европа и део света, прошла кроз ПРОЗОР ОВЕРТОНА, а да тога, наравно, није била свесна.

ШТА ЈЕ ТО ПРОЗОР ОВЕРТОНА?

„Овертонов прозор“ (енгл. The Overton Window) је метод манипулације људском свешћу који је 90-их година створио Џозеф Овертон (1960-2003), бивши потпредседник америчког аналитичког центра Mackinac Center for Public Policy.

То је систем наметања идеја друштву које у почетку за њега изгледају потпуно неприхватљиво да би касније биле општеприхваћене а на крају заштићене законом.

Идеја пролази кроз фазе

1. незамисливо (неприхватљиво, забрањено);
2. радикално (забрањено, али с опаскама);
3. прихватљиво;
4. осмишљено (рационално);
5. популарно (друштвено прихватљиво);
6. легализација, учвршћивање у државној политици.

На коришћењу Овертонових прозора заснива се технологија манипулације свешћу друштва ради постепеног прихватања идеја које су му раније биле туђе, на пример, укидање табуа. Суштина технологије је у томе што се жељени помак у мишљењу разбије на неколико корака, од којих сваки помера доживљавање идеје за по једну фазу, а општеприхваћену норму ка њеној граници. Ово изазива следећи помак самог прозора, тако да се постигнуто стање поново нађе у његовој средини, што омогућује да се начини следећи корак у његовим границама.

Као пример за то како се јавно мњење може постепено променити узећемо истополне бракове. Дуго година се у систему «Овертонових прозора» идеја о истополним браковима налазила у забрањеној зони, друштво није могло да прихвати идеју брака између лица истог пола. Међутим, медији су непрекидно утицали на јавно мњење подржавајући сексуалне мањине. Истополни бракови су почели да се доживљавају као забрањени, али с опаскама, затим као допустиви, а онда као неутрални. Следећа фаза је била да се доживљавају као «допустиви с опаскама». Знамо да су сада у већини европских земаља већ легализовани а јавно супростављање тој појави је кажњиво законом.

Функционисање «Овертонових прозора» обезбеђује огроман број стручњака за манипулацију јавним мњењем: политичких технолога, научника, новинара, пиароваца, познатих личности, учитеља. Занимљиво је да нам теме као што су хомосексуални бракови или еутаназија више не изгледају чудно. Једноставно, прошле су кроз цео „технолошки“ процес претварања од «неприхватљивих» до „легализације“.

Руски режисер Никита Михалков у свом видеоблогу Besogon.TV приказује шему овог процеса на примеру појаве, (коју сам у уводном делу текста поменуо) која је до сада била неприхватљива у друштву: канибализма. Померање „Овертонових прозора“ према канибализму може проћи кроз следеће степене:

Стадијум 0: је садашње стање, проблем је неприхватљив, не разматра се у штампи и људи га сматрају недопустивим.

Стадијум 1 – Тема се мења, од «апсолутно неприхватљиве» у правцу «забрањене, али с опаскама». Тврди се да не треба да постоје никакви табуи, тема почиње да се разматра на малим конференцијама где угледни научници дају изјаве у виду «научних» дебата. Прича се да исконски то није неприхватљиво за људску врсту, јер постоје племена у дивљини, која, неискварена културом, једу своју сабраћу и да је то уствари природно људско стање. Истовремено с наводно научном дискусијом оснива се НЕВЛАДИНА ОРГАНИЗАЦИЈА «Друштво радикалних канибала», медији понекад цитирају њихове изјаве. Предмет престаје да буде табу и уводи се у информациони простор. Резултат је: неприхватљива тема је уведена у обрт, табу је десакрализован, дошло је до разарања недвосмислености проблема, створене су његове различите градације.

Стадијум 2 – Тема канибализма прелази из «радикалне» у прихватљиве. И даље се цитирају научници и праве се елегантни термини: нема више канибализма, већ на пример, постоји «антопофилија». Од «термина» се могу стварати нове речи, рецимо «антропофили». Циљ је да се у друштвеној свести форма речи одвоји од њеног садржаја. Поред тога се ради поткрепљивања ствара историјски преседан, стварни или једноставно измишљени. Главни циљ је да се с «антопофилије» делимично скине њена незаконитост, макар у неком конкретном историјском тренутку.

Стадијум 3 – „Овертонов прозор» се помера, премештајући тему из „прихватљивог“ у «осмишљено/рационално», што се аргументује „биолошком нужношћу“. Тврди се да жеља да се једе људско месо може представљати генетску предодређеност. Такође, у случају «околности више силе» човек има право да начини избор. Не треба крити информације како би свако могао да изабере између «антропофилије» и «антропофобије».

Стадијум 4 – „Од осмишљеног ка популарном“ (друштвено прихватљивом). Организује се полемика не само на примеру историјских или митских личности, већ и стварних, из медија. Антопофилија почиње масовно да се разматра у вестима, ток-шоуима, у филмовима, у поп-музици, у музичким спотовима. Један од начина популаризације представља метода «погледај око себе!». Зар нисте знали да је један познати композитор антопофил? Он је толико волео своју жену да је појео, да би постао „једно“ са њом…

Стадијум 5 – „Од друштвено прихватљивог до Легализације“. Тема постаје једна од најактуелнијих вести, аутоматски почиње да се репродукује у медијима, у шоу-бизнису и… стиче политички значај. У овој фази се за оправдање легализације користи „хуманизација“ следбеника људождерства. Наводно, они су „стваралачки људи“, жртве неправилног васпитања и „ко смо ми да судимо?“.

Стадијум 6 – Људождерство од «популарне теме» прелази у раван «Легализације, односно улази у државну политику». Ствара се законодавна база, појављују се лобистичке групе, објављују се социолошка истраживања која подржавају присталице легализације канибализма. Појављује се нова догма: «Не сме се забрањивати антропофилија.» Усваја се закон, предмет долази до школа и дечјих вртића и нова генерација више не зна како је могуће размишљати другачије.
Засад је пример режисера Никите Михалкова само хипотетички. Међутим, многе савремене идеје су пре неколико деценија изгледале потпуно незамисливо. Али су постале сасвим прихватљиве и по закону, и у очима друштва. А да се то није десило управо на описани начин?
Одлична анализа ове теме од стране Никите Михалкова, на руском језику:

И један кратки руски филм, са преводом на српски језик:

Владан Јевтић

ФБР

www.vaseljenska.com/vesti/kontrola-covecanstva-prilagodjavanje-nenormalnostima-kroz-program-prozor-overtona-video/

-
ПРЕДСТАВНИЦИ ПОБУЊЕНИКА У ЖЕНЕВИ ПРЕСТАЛИ ДА ИНСИСТИРАЈУ НА ОСТАВЦИ БАШАРА АСАДА

 

 

  СИРИЈСКА армија повратила је контролу над четири нафтна поља у провинцијама Рака и Деир-ез-Зор.

        Реч је о нафтним пољима Тбисан, Вахаб, Фахад и Кабир која се налаз на југу провинције Рака и на западу провинције Деир-ез-Зор.

        Владине снаге тренутно изводе офанзивне операције и у провинцијама Хомс, Сувејда и Хама.

        Истовремено се Алеп убрзано и видљиво враћа нормалном животу, а многе избеглице се из Турске враћају својим кућама.

        Поред нешто другачијих ветрова из Анкаре, Берлина, Париза и Вашингтона, и то је разлог што сиријски побуњеници на текућим преговорима у Женеви ни један једини пут нису тражили оставку шефа државе Башара Асада.

        По први пут.

        Штавише, први пут су почели отворено да говоре од компромисима ради достизања „политичког решења са Асадовим режимом“.

        Једино још међу побуњеницима које контолише и финансира Саудијска Арабија има екстремиста који тврде: „Ништа са Асадом“.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/sirijska-armija-povratila-kontrolu-nad-cetiri-naftna-nalazista

-
Директор Центра за политичка истраживања Финансијског универзитета при Влади Русије Павел Салин сматра да НАТО, прихватајући Црну Гору као чланицу, покушава да преузме контролу над потенцијалним транзитом руског гаса, конкретно над гасоводом „Турски ток“, изјавио је он за телевизију „Звезда“.

„Црна Гора затвара круг контроле Запада над потенцијалним транзитним трасама енергената, укључујући и руске: ’Турски ток‘ преко Балкана ка Италији и даље ка западној Европи“, навео је Салин.

Он је додао да Запад жели да на овај начин прекине економске везе између Русије и Европе.

Турски ток

„Северни правац — Балтик — удар по ’Северном току‘, удар по транзиту. Украјина — удар по транзиту руског гаса, Црна Гора — удар по потенцијалној заобилазној траси са југа“, навео је експерт.

Подсетимо, 28. априла парламент Црне Горе је изгласао придруживање НАТО-у.

НАТО чланством Црне Горе покушава да нивелише утицај Србије, као историјског партнера Русије на Балкану.

„На овај начин се нивелише утицај Србије, јер је Црна Гора излазак на море, и Србија се у потпуности изолује. То је земља која је историјски са нама у пријатељским односима. На овај начин, Балкан је у потпуности под контролом НАТО-а“, сматра Салин.

rs.sputniknews.com/regioni/201705041111043792-Crna-Gora-NATO/

-
Министар одбране Русије Сергеј Шојгу је изјавио да је ступање Црне Горе у НАТО потребно како би се појачала контрола Алијансе на Балкану.
Према речима руског министра, НАТО наставља да врши пројекцију снага у близини руских граница и да укључује у своју сферу нове државе.

„Последње одлуке о пријему Црне Горе у Алијансу су директна потврда тога. Војни потенцијал Подгорице је раван нули, али њен географски положај омогућава НАТО-у да појача контролу на Балкану“, изјавио је Шојгу на Московској безбедносној конференцији.

Министар одбране сматра да патролирање авиона НАТО-а ваздушним простором Балтика представља претњу Русији.

Према његовим речима, делатност „полицијске“ авијационе мисије НАТО-а да патролира ваздушним простором Балтика је фактички постала саставни део такозване зоне ограниченог приступа која обухвата Калињинградску област и источни део Балтичког мора.

„Ове акције НАТО-а посматрамо као кршење равнотеже у региону, стварање претње по безбедност Русије“, рекао је Шојгу.

Руски министар је рекао да је напад САД на аеродром сиријске војске Шаират угрозио руске војнике. У том смислу, он је потврдио потребу да се предузму додатне мере да обезбеде сигурност у групи Руске Федерације у Сирији.“Русија предузима додатне мере за заштиту трупа у Сирији након ракетног напада САД на аеродром сиријске владе“, изјавио је Шојгу.

Шојгу је ситуацију у Сирији назвао „хуманитарном катастрофом“ иподсетио је да руски војници пружају хуманитарну помоц́ Сирији.

Главна тема 6. Московске конференције о међународној безбедности је „Глобална безбедност: Изазови 21. века“. У конференцији уцествује висе од 750 гостију, међу којима су министри одбране и делегације, војни експерти и представници академских кругова из 86 земаља, а такође и руководство међународних организација УН, ОЕБС-а, СОС-а, ЗНД, ОДКБ-, Међународног комитета Црвеног крста.

(Спутник-Б92)

www.nspm.rs/hronika/sergej-sojgu-vojni-potencijal-crne-gore-ravan-nuli-ali-njen-geografski-polozaj-omogucava-nato-da-pojaca-kontrolu-na-balkanu.html

-
Од петка, 7. априла, на границама ЕУ примењују се нова шенгенска правила контроле путника, због заштите ЕУ од тероризма. Сем грађана трећих земаља, и грађани ЕУ биће детаљно проверавани на граници, што ће изазвати додатна чекања и гужве.

Провера пасоша (илустрација)

Мађарска је упозорила своје грађане на нове мере, јавља дописник РТС-а.

У досадашњој пракси, наиме, било је довољно да службеници граничне полиције обаве основну контролу путника једноставном провером путних докумената грађана ЕУ.

Ипак, сада ће се документа проверавати у Шенгенском систему информација (СИС), Интерполовој бази података украдених и изгубљених путних докумената, те државној бази података за украдене, злоупотребљене, изгубљене и оштећене путне документе.

Службеници граничне полиције Словеније ће, на пример, детаљно проверавати путне документе свих особа помоћу специјалних читача, документ по документ, на сваком граничном прелазу.

Та уредба о системским проверама не предвиђа било какве изузетке.

Да би се избегле евентуалне непријатности, свим путницима се саветују да провере статус својих докумената, посебно уколико су у последње две године они били отуђени, изгубљени или оштећени, преносе медији.

Ово је потребно да би се уверили да су подаци о документима тачно унесени у државним и осталим базама података.

Треба да провере и да ли су њихова путна документа (личне карте, пасоши) важећа, као и да провере информације о стању на граничним прелазима пре поласка на путовање, затим да изаберу граничне прелазе са мањом фреквенцијом саобраћаја или да крећу на путовање у деловима дана и седмице када су гужве уобичајено мање.

Путницима се саветује да избегавају путовања током викенда, осим уколико је резервисан такав аранжман који почиње и завршава се у данима викенда, те да буду стрпљиви и следе упутства полицијских службеника на граничним прелазима и унутар земље.

Те систематске провере су уведене ради спречавања било каквих претњи по унутрашњу сигурност и јавни ред држава чланица Европске уније.

Подсећа се и да је у ЕУ забрањено уносити месо, па ни у сендвичима, и млечне производе, док су вође, поврће, слаткиши, храна за бебе и кућне љубимце допуштени, али у ограниченим количинама.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2690462/eu-poostrava-konrolu-putnika-na-granicama-.html

-

Сиријска влада повратила је контролу над источним Алепом, војна дејства су прекинута, рекао је стални представник Русије у Савету безбедности УН Виталиј Чуркин.

„Према најновијим информацијама које смо добили у последњих сат времена, војне операције у источном Алепу су престале“, истакао је Чуркин. „Сиријска влада успоставила је контролу над источним Алепом“, додао је он.

Раније је Чуркин на седници Савета безбедности изјавио да ће противтерористичка операција у Алепу бити завршена у наредних неколико сати.

„Противтерористичка операција у Алепу биће завршена у наредних неколико часова. Сви борци заједно са члановима својих породица и рањенима сада излазе кроз договорене коридоре у правцима које су сами изабрали, између осталог и у правцу Идлиба“, рекао је Чуркин на заседању Савета безбедности УН. Савет безбедности УН на иницијативу Француске одржава ванредну седницу о ситуацији у Алепу.

Сиријска војска покренула је раније офанзиву у источним деловима Алепа који се годину дана налазе под контролом побуњеника. Руски Центар за помирење сукобљених страна у уторак је саопштио да сиријске власти да у потпуности контролишу више од 98 одсто Алепа. Постигнут договор о одласку побуњеника из Алепа Чуркин је раније данас изјавио да је постигнут споразум о изласку терориста из сиријског града Алепа.

„Моја последња информација јесте да је заиста постигнут договор на основу ког ће борци напустити град“, рекао је Чуркин новинарима и додао да би примена договора могла да се деси „можда у наредних неколико сати“. Чуркин је додао да ће сада Алеп бити под контролом сиријске владе, а цивили неће морати да напуштају град.

„Сада ће Алеп бити под контролом владе Сирије и нема потребе да преостали цивили излазе из града. Све хуманитарне припреме су на месту и ја ћу детаљно о томе говорити у Савету безбедности“, рекао је Чуркин новинарима.

Раније су западне агенције јавиле, позивајући се на представнике група у Алепу, о наводном могућем примирју у ноћи између уторка и среде. Агенција „Ројтерс“ пише да наводни аранжмани предвиђају потпуни прекид ватре „ове ноћи“.

Агенција „Франс прес“ је, позивајући се на представника друге групе, јавила да је наводно „постигнут договор о евакуацији цивила у Алепу и бораца са лаким оружјем“ из још неослобођених четврти града.

СИРИЈСКИ ПОБУЊЕНИЦИ: ПОСТИГНУТ ПРЕКИД ВАТРЕ СА РУСИЈОМ

Сиријски побуњеници су саопштили данас да је са Русијом постигнут прекид ватре у Алепу у циљу евакуације цивила и побуњеника из дистрикта која су под опсадом.

Правни саветник опозиционе Слободне сиријске војске (ФСА) Осама Абу Зајд је рекао да је прекид ватре ступио на снагу вечерас.

Он је навео да ће касније данас бити евакуисана прва група људи.

Портпарол побуњеничке групе Нур ел Дин ел Зинки, Јасер ел Јусеф потврдио је да је постигнут прекид ватре и додао да је циљ евакуација цивила и побуњеника из опкољених области

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:639777-%D0%A7%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B8%D0%BD-%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D1%83%D1%82-%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%B0

-
ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА

Почев од рата у Либији и Сирији, у чијем распаљивању је француска влада активно учествовала, владајући кругови Француске су стално повећавали притисак и вртели тему џихада као главну претњу националној безбедности Француске. То се радило у условима активног подстрекивања и подршке са њихове стране онима који су се борили против Гадафијевог режима и Асадове владе. Одмах после Саркозија који је терористичке акције назвао „ратна цивилизација“, премијер Мануел Валс је убеђивао Французе да они живе у опкољеној тврђави. Он не престаје да понавља да се „свет променио“, да „од сада је претња свуда“ и да се „против Француза води рат који не сме да се изгуби“. Циљ тих поступака је да се пригуше јаки социјални конфликти у земљи и да се незадовољство Француза пренесе на религиозно-етничку сферу, тако да се у земљи фактички обнови блискоисточни модел супротстављености ционизам – исламизам, који постоји у Израелу.

Као што је познато, од тренутка свог оснивања држава Израел која, како би преживела у непријатељском окружењу, скоро стално живи у условима ванредне ситуације, усмерила се на обавештајност и тајне операције. Обавештајна заједница Израела се налази у центру стратегије израелске безбедности и формира се око три главне службе, а свака од њих има своје сопствене, потпуно јасно одређене функције. Шин Бет или Шабак, која је подређена премијеру, одговара за унутрашњу безбедност (контраобавештајну и борбу са тероризмом). Мосад представља спољну обавештајну службу, бави се обавештајним операцијама у иностранству и акцијама на уништењу терориста изван израелских граница. И Аман је војна обавештајна служба, главна у држави, а њена бројност превазилази бројност највећих европских обавештајних служби. Она се бави обавештајним послом у оружаним снагама арапских земаља, руководи њим у сва три војна рода, одговорна је за космичку обавештајност, бави се електронском обавештајном службом и цензуром. Координацију сва три обавештајна рода врши Комитет руководилаца тајних служби (ВАРАШ) на чијем је челу, по традицији, директор Мосада.

Посебна улога обавештајног посла је условила и одређену специфичност у политичком животу Израела која се састоји у томе да је већина руководилаца, као и добар део политичке класе, поникао у тајним службама, или је извесно време са њима био повезан (тако је Ицхак Шамир радио у Мосаду 17 година, Ариел Шарон је руководио специјалним јединицама 101 које су се бавиле физичким уклањањем непријатеља Израела, Ципи Ливњи је радила у Мосаду, Бениамин Нетанјаху је бивши официр диверзивно-истражне јединице Сајрет Маткал). У Израелу не постоји ни антагонизам међу обавештајним службама и дипломатијом, који је уобичајен у другим земљама.

Тај модел полувојне државе актуелни владајући кругови Француске су узели за пример који њихову земљу претвара у опкољену тврђаву. Треба да се констатује и да важан фактор у томе представљају посебни односи који постоје међу владајућим круговима Француске и Представничким саветом јеврејских удружења Француске (CRIF), који се залаже за интересе међународног ционистичког лобија. CRIF се, конкретно, одавно бори за увођење цензуре на интернету и захтева да и за њега важи ванредна ситуација, која је у Француској уведена после терористичких акција, а тражи и значајно проширење државне платформе за борбу са сајбер-криминалом. За њега је најважније да се избори за брисање граница међу антисемитизмом и антиционизмом, које би довело до забране било каквог критиковања Израела.

Посебно близак CRIF-у, премијер М.Валс, залаже се за оштре методе контроле друштва и јасну оријентацију на осу Вашингтон – Тел-Авив, а обзиром да је апсолутно привржен Израелу, о чему красноречиво говоре његове речи: „Шта год да учиним, моје свакодневне обавезе, мој живот, трудим се да све радим тако да мој скромни камен буде уграђен у добробит Израела“. Чврсте везе Валса са ционизмом су делимично условљене његовим 30-годишњим пријатељством са Стефаном Фуком и Аленом Бауером. Први је стручњак за комуникације и члан је руководства CRIF-а, а други је криминолог, министар за националну безбедност у време Саркозија, и он близак CRIF-у, блиско повезан са америчким и израелским тајним службама.

За две године руковођења Франсуа Оланда и Мануела Валса власти су значајно напредовале на путу стварања полицијске државе од Француске.

13.новембра 2014. у јеку антиисламске пропаганде у Француској убрзаним ритмом донет је антитерористички закон, који је унело министарство унутрашњих послова, а који је увео озбиљна ограничења у слободе кретања, изражавања, комуникације и информација – то је постао најоштрији закон од свих које је до тада Француска познавала.

3.октобра 2015. године после терористичке акције у редакцији Charlie Hebdo, после које је почела гласна антиисламска кампања, на снагу је ступио донет још у месецу јулу закон о сакупљању обавештајних података, који је у великој мери понављао амерички систем масовног праћења и зато је био прозван „француски Патриотски акт“. Тај закон је изазвао у Француској оштру критику стручњака који су га чак оценили као упад у приватни живот и ограничавање демократских права француских становника. Обзиром да је био потпуно неефикасан у борби против тероризма, он је фактички био усмерен против оних који критикују политички курс владе, што је у условима припреме за потписивање споразума о ТТИП-у било врло актуелно. У складу са њим се усвајају нове технологије праћења и сакупљања информација, које укључују њихово „скидање“ из „црних кутија“ које су монтиране код интернет-провајдера; премијер је добио и право да санкционише упорне мере праћења, чији је циљ широко и лоше објашњен; уместо судске инстанце се формира нов контролни орган („Национални комитет за контролу метода сакупљања података“), који поседује шира овлашћења на давање одлука о сакупљању обавештајних података и т.д.

До радикалних промена је дошло после терористичке акције 13.новембра 2015.године. Председник Франсуа Оланд је изјавио да се земља налази у стању рата, а то је поновио и Никола Саркози који је подвукао да ће тај рат трајати дуго и да је неопходно да се спољна политика земље прилагоди тој изузетно драматичној ситуацији, као и да радикално појача политику унутрашње безбедности праћењем 11,5 хиљада лица на које се сумња, тако што ће им се ставити електронске бразлетне. Такође предлаже формирање „центара за дерадикализацију“ (за „оне који могу да упадну у ектремизам“), и истеривање из Француске они који имају двојно држављанство.

А главни инструмент јачања контроле је постало увођење, одмах следећег дана после терористичке акције, ванредне ситуације (на 12 дана) која је у читавој историји Француске увођена укупно 5 пута (последњи пут – 2005.г. у време Саркозија, док су постојали оштри сукоби у предграђима Париза). Она омогућује да се брани кретање људима и аутомобилима, као и њихов боравак на одређеним местима; да се брани приступ у установу лицима која могу на било који начин да засметају раду јавних власти; да се забрани напуштање места боравка свакоме чији поступци могу да буду опасни за друштвени поредак; да се привремено затворе места у којима се људи окупљају; да се предузимају мере контроле медија и сл.

* * * * *

Али ствар се није ограничила на једноставно увођење ванредне ситуације. 20.новембра је ванредна ситуација продужена на трајање од 3 месеца, и то на предлог Председника, датог преко специјалног закона у који су, осим тога, унете још неке важне промене у дотадашњи закон о ванредној ситуацији из 1955.г. Нови закон је проширио примену до тада важећег закона и извршној власти омогућио допунске ванредна овлашћења која се могу користити у борби против тероризма. Проширени режим кућног притвора који ће важити не само за оне чији рад представља претњу, већ и за свакога „у односу на кога постоје озбиљни разлози да се закључи да његово понашање представља претњу по безбедност и јавни поредак“ (који су то разлози – није објашњено). Режим појединачних кућних претреса може да се врши и уколико не постоји претходна сагласност правних инстанци, дозвољава се блокада сајтова интернета и страница на социјалним мрежама који изражавају подршку тероризму, као и распуштање организација и удружења која могу да представљају претњу по јавни поредак, а при том је дозвољено и врло широко тумачење употребљеног термина „удружења“.

Шта више, истовремено је председник Оланд изјавио да је неопходно да се мења и Устав, јер су чланови 16 и 36 застарели, обзиром да у њима није предвиђена ванредна ситуација. Због тога он предлаже „пројекат закона о заштити Нације“ који је премијер поднео у децембру месецу, а којим се додаје у члан 36 (који говори о увођењу опсадног стања помоћу декрета), додатак о ванредној ситуацији (36.1) и мења члан 34 тако што предвиђа одузимање држављанства Французима који су осуђени због тероризма.

Шта је суштина? Ради се о томе да се опсадно стање уводи када постоје озбиљна криза, рат или оружани устанак и оно дозвољава предају цивилне власти са полиције армији и формирање војних управа. Устав садржи и члан 16 који дозвољава председнику да уколико се институција Републике, независност нације, целина њене територије или извршавање њених међународних обавеза нађу пред озбиљном и непосредном претњом, а нормално функционисање уставних органа јавне власти буде прекинуто. Она је коришћена само у време председника де Гола у време рата у Алжиру у току „побуне генерала“ од априла до септембра 1961.године.

Председник Оланд жали што ти чланови нису коришћени у ситуацији до које је дошло као резултат новембарске терористичке акције коју је он назвао „ратни тероризам“ . Зато је закључио да је могуће да се ради борбе против тероризма уведе и појам „кризни цивилни режим“ (који значи ванредну ситуацију) и да га убаци у Устав. У ствари, такав режим означава некакву политичку мутацију јер се обично ванредне ситуације уводе привремено, а уколико се заведе „кризни режим“, он постаје део свакодневног живота. И у том случају нови прерогативи више не могу да се сматрају за ванредне мере, јер ће постати део режима који уводи Устав.

Тај нацрт Закона је тесно повезан и са законом од 20.новембра, и са законом о реформи пенитерцијарног система који је у припреми, а који „јача борбу против тероризма и организованог криминала“ , који је објављен 3.јуна 2016.г. Он нормира оне процесе који се могу користити у ванредним ситуацијама: ноћно задржавање, режим кућног притвора и сл. Сва три документа представљају целину и умерени су ка утврђивању ванредног стања у стално.

Ту постоји важан аспект. У току рата у Алжиру увођење ванредног стања је ратификовано законом 1955.г. омогућило је француској влади да не објављује опсадно стање и да устанике сматра не као борце, већ као терористе, односно преступнике. Сада, напротив, злочиначки поступци који спадају у кривично правосуђе, треба да се разматрају као поступак у рату, односно да припадају војном правосуђу. Такав прилаз је омогућен догађајима од септембра 2001.године, као и „објављивањем рата против тероризма“ који је избрисао границу између терористичке акције и ратног дела. Зато је Франсуа Оланд и искористио појам „ратни тероризам“ пошто га је назвао новим обликом рата, и као одговор почео да инсистира на „кризном цивилном режиму“. Односно, долази до брисања разлика између злочина и рата, између криминалаца и непријатеља, између унутрашњег и спољног поступка, а све то омогућује да се народ убацује у међународни облик организације власти.

Али пошто рат против тероризма није ограничен у времену, онда и „цивилни кризни режим“ може да се задржи врло дуго. Устав стиче функцију кривичног права, а кривично право постаје уставно, што значи гажење Устава као таквог. Полицијски апарат ће имати развезане руке јер ће за њега бити надлежан само административни суд који не поседује ни снагу, ни власт за вршење таквог надзора.

Како су навели критичари нацрта закона, он наноси озбиљан ударац самом Уставу, зато што не потврђује, већ брише права грађана и постаје израз самовоље извршне власти. Као резултат – демонтира се правна држава, јер прописи и нормативи неће бити стални, већ ће се мењати у зависности од субјективне процене ситуације. Односно, конституционализација ванредног стања ће значити озакоњење демонтаже правне државе и претварање полицијског апарата у онову државне машинерије.

Истовремено је то и одрицање од националног суверенитета зато што произилази да унутрашња политика постаје зависна од „међународне борбе са тероризмом“ и од власти САД које у условима евроатлантске интеграције све више утичу на законодавство земаља ЕУ и изузетно су заинтересоване за формирање „европског FBI“.

Поимање озбиљности тих поледица је натерало опозицију да иступи са озбиљном критиком нацрта закона, због чега је Председник 30.марта 2016.г. прекинуо дебате о реформи Устава.

Међутим, као реванш француска влада је успела да победи на суседном фронту: после мартовских терористичких акција у Белгији и као резултат страственог објашњења Мануела Валса, Европски парламент је најзад изгласао формирање јединственог регистра PNR, о коме се дискусија водила 5 година. То се догодило 14.априла као последица интензивне антитерористичке информативне кампање, која је једноставно игнорисала чињеницу да не постоји јединствено европско законодавство о заштити личних података.

Неки посланици су систем PNR назвали почетком полицијске државе која врши масовно ухођење становништва. Они су навели да и код париских, и код белгијских терористичких акција, потпуна доступност кретању путника не би показала ништа, јер су они који су извршили те акције били познати полицији одраније тајним службама, те је проблем у питању зашто доступне информације нису искоришћене у потпуности.

Међутим, ти су гласови ућуткани, и у Европи је почела да се води нова активна кампања за што брже увођење европске полиције, „европског FBI“ и „европске CIA“.

* * * * *

Наставиће се…