понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "Крагујевац"

Крагујевац

-
У стамбеној згради у Улици Светозара Марковића у Крагујевцу тројица наоружаних мушкараца забарикадирала су се у подруму

 

 Thinkstock

                  Thinkstock

У подруму стамбене зграде у улици Светозара Марковића 101 према незваничним информацијама налазе се тројица наоружаних мушкараца.

За сад се не зна зашто су они ту, а полиција не саопштава ни њихов идентитет.

Поједини станари евакуисани су из ове зграде, а полиција је блокирала прилаз, улаз у овај објекат.

Како сазнајемо, на лицу места су и припадници жандармерије, а формиран је и преговарачки тим. Полицајци који су на лицу места не желе ништа да кажу о дешавањима у овом насељу.

У чуду су и станари околних зграда, кажу да ни њима није речено шта се дешава.

– Подруми јесу проблем у овом делу насеља, нису закључани и може свако да уђе – причају станари.

Незванично сазнајемо да је један од људи који се налазе у подруму станар те зграде.

          фото М.Луковић

-

ЈЕДАН ОД ЗАХТЕВА ЈЕ – ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВИЦЕ ЗАРАДЕ СА 38.000 НА 50.000 ДИНАРА

САМОСТАЛНИ синдикат и Синдикат Независност у фабрици Фијат Крајслер аутомобили Србија одлучили су данас у Крагујевцу да се штрајк настави све док послодавац не представи своју понуду на четири захтева штрајкача.

Они су на седници скупштине синдиката подржали иницијативу премијерке Ане Брнабић да се преговара о решавању захтева, али да нема прекида штрајка, док послодавац не да понуду.

Генерални штрајк се наставља и сутра.

О закључцима оба синдиката штрајкачи из обе смене ће бити обавештени сутра, када ће се изјаснити о одлукама синдиката.

Штрајкачи траже повећање бруто основице зараде са 38.000 на 50.000 динара, реорганизацију рада у циљу растерећења радника, исплату бонуса ефикасности за 2016. годину, исплату накнаде за трошкове превоза ван стандардног радног времена.

(Бета)

fakti.org/serbian-point/strajk-u-kragujevcu-sve-dok-poslodavac-ne-predstavi-ponudu-na-cetiri-zahteva

-
БИВШИ градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић негира наводе председника Фискалног савета, Павла Петровића, да је током свог мандата недомаћински пословао и да одатле потичу корени великог дуга овог града. Фискални савет је у уторак упозорио Владу Србије да је Крагујевац на корак до банкрота.
 eko-za-praznu-kasu-(1)_620x0

Они су изнели податке да је град на крају 2015. године имао више од четири милијарде динара неплаћених обавеза, што је готово цео буџет, као и да су локална предузећа дужна две милијарде динара.

Навели су и да порески дугови премашују годишњи буџет Града, као и да су надлежни толерисали то што већина грађана није измиривала обавезе према јавним предузећима. Подсетили су и да је бивша власт, 2011. године смањила стопу пореза на 0,2 одсто, док је у осталим градовима 0,4 одсто, што је значајно смањило прилив у градску касу.

– Та прича не стоји, после три године неко ме прозива за недомаћинско пословање, а ја њих питам зашто нису одмах реаговали, ако је то што тврде тачно – тврди Верољуб Стевановић, којег је Радомир Николић наследио на месту првог човека града.

– Узимали смо позајмице и кредите по одобрењу Владе Србије и то је трошено наменски. Постојала је и јасна динамика враћања дугова и то смо радили без икаквих проблема. Плате у управи и комуналним предузећима су биле редовне, доста се градило. Сада, такорећи нема инвестиција, а дугови су огромни.

Стевановић тврди и да је јавни дуг Крагујевца пре три године, када је он смењен са функције градоначелника, био милијарду динара. Каже да су други велики градови, Ниш, Нови Сад и Београд, имали дупло или вишеструко већи дуг.

КРЕЋЕ НАПЛАТА 
У ГРАДСКОЈ пореској управи кажу да су дуговања грађана за порез на имовину тренутно око 600 милиона динара. Тврде да немају податке од када она датирају. Грађанима је, кажу, нуђен репрограм како би вратили та дуговања. За оне који га нису измиривали ових дана биће написана решења о укидању репрограма, а онда, кажу, следи принудна наплата.

– Нова власт на челу са Радомиром Николићем у међувремену није вратила ни динара, а и додатно су се задужили – каже Стевановић.

Смањење стопе пореза на имовину на 0,2 одсто, чиме су и били преполовљени приходи градске касе, Стевановић правда тиме да бивша власт није хтела да узима од грађана да би пунила буџет. Опозиција их је више пута прозивала да су овом популистичком мером у ствари скупљали гласове грађана, а она је у значајној мери довела до краха градских финансија.

НИКОЛИЋ: ја сам СТЕЧАЈНИ УПРАВНИК

ГРАДОНАЧЕЛНИК Крагујевца, Радомир Николић, више је пута прозивао бивше руководство на челу са Стевановићем да су током вишегодишње владавине „упропастили град“.

Коментаришући извештај Фискалног савета Николић је рекао:

– Па зар нисам на првој конференцији за новинаре рекао да сам изабран за стечајног управника, а не за градоначелника?

www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:673056-Град-пред-банкротом-а-за-празну-касу-нико-крив

-
Крагујевац – Радници компаније „Фијат Крајслер аутомобили Србија“ наставили су генерални штрајк. Другог дана потпуне обуставе производње аутомобила, радници прве смене дошли су на своја радна места, али не обављају радне обавезе.

 

 

(Фото: Фијат аутомобили Србија)

(Фото: Фијат аутомобили Србија)

„И даље послодаваци из ФЦА нису започели преговоре око окончања штрајка, односно испуњавања наших захтева – повећање зараде, нова организација производње, исплата бонуса ефикасности и надокнада трошкова превоза. Данас ћемо, као и јуче у 12 часова, на скупу свих у смени, обавити информисање радника у штрајку, као и у 17 сати за другу смену. Помака једноставно нема од друге стране“, каже за Н1 Зоран Марковић, председник штрајкачког одбора ФЦА.

Марковић додаје да је у штрајку 90 одсто запослених и да виталне целине фабрике, Пресерај, Каросерија, Лакирница, Логистика и Монтажа нису у функцији.

До јуче је са монтажних трака Фијата у Крагујевцу сваког дана силазило по 440 аутомобила 500 Л, 220 по смени, а сада је све утихнуло у кругу компаније.

Према речима Зорана Марковића, од 2.460 запослених у ФЦА, у штрајку је 2.150 производних радника, службеници раде, а резултати тог рада су непознати, јер од јуче ни један аутомобил није произведен.

Милан Никић / Н1

www.vaseljenska.com/ekonomija/nastavlja-se-strajk-u-kragujevackom-fijatu/

-
Неопходно да се Влада Србије позабави овим проблемом и да донесе конкретне мере за његово решавање. Од 500 локалних предузећа, 30 „у плусу“. Крагујевачка топлана „у минусу“ 100 милиона евра

 

ГРАДОВИ и општине у Србији грцају у дуговима који премашују милијарду евра! Неплаћене обавезе локалних јавних предузећа једнаке су онима које, на пример, има „Електропривреда Србије“ и достижу готово четири одсто БДП. На то су у уторакуказали чланови Фискалног савета и истакли да је неопходно да се Влада Србије позабави овим проблемом и да донесе конкретне мере за његово решавање.

Од 500 предузећа у којима ради око 64.000 запослених свега 30 позитивно послује, а то су углавном паркинг сервиси и топлане. У Фискалном савету су израчунали да зараде чине 40 одсто њихових расхода и да у локалним државним фирмама има више од 10.000 „прекобројних“.

Павле Петровић, председник Фискалног савета је истакао да је ситуација у четири највећа града драматична, и да њихове јавне финансије захтевају реформе, а да је у најгорој позицији Крагујевац, који је пред – банкротом.

– Министарства финансија и привреде читаву деценију толеришу што овај град не плаћа обавезе, гомила дугове, усваја нереалне буџете, има предузећа која неодрживо послују – истакао је Петровић. – Тако „Енергетика“ која обавља функцију градске топлане има старе дугове према ЕПС и „Србијагасу“ од 12 милијарди динара, односно око 100 милиона евра. То је темпирана бомба која уопште није била предмет разматрања. Они су чак пре неколико година смањили стопу пореза на имовину са 0,3 на 0,2, док је у Београду и Новом Саду 0,4 одсто. Они су великодушно смањили, а сада је то дошло на наплату, јер имају мање приходе. За Крагујевац би влада требало да направи програм мера са јасним циљевима и роковима, попут оног који постоји са ММФ.

Петровић је напоменуо да се и у Београду, Новом Саду и Нишу велика средства, уместо у инвестиције и побољшање квалитета комуналних услуга, одливају нерационално за субвенције локалним јавним предузећима.

– Ово је озбиљан проблем који је потпуно ван радара, јер су субвенције за локална предузећа веће него за Железницу и „Ресавицу“ заједно, а о томе се уопште не говори – упозорио је Петровић. – Највеће губитке стварају ГСП Београд, „Воде Војводине“, „Енергетика“ из Крагујевца, „Спенс“, борска „Топлана“, „Хигијена“ Панчево, Сава центар, ГСП Нови Сад. Они добијају велике субвенције, послују с губитком, задужују се и не инвестирају, а пружају недопустиво лоше комуналне услуге.

Петровић је рекао да Нови Сад има најстабилније финансије, али да и он пати од мањка јавних инвестиција. С друге стране, Ниш има веома озбиљне фискалне проблеме, али још може да их самостално решава уколико предузме мере које би створиле буџетски вишак већи од једне милијарде динара годишње или 15 одсто буџета које би искористио за враћање старих дугова И постепено повећање инвестиција.

Анализа је показала да поред повећања наплате пореза на имовину, простор за повећање прихода постоји и код наплате доприноса за уређивање градског грађевинског земљишта, а уштеде су могуће рационализацијом броја запослених.

ПОВЛАСТИЦЕ

ФИСКАЛНИ савет значајан акценат ставља на цене комуналних услуга и истиче да су оне у већини градова прениске. Тврде да пијемо најјефтинију воду у региону, по цени која је три пута нижа од просека упоредивих земаља. И решење за нагомилане дугове ГСП „Београд“ виде у смањивању повластица за најстарије суграђане, труднице и основце.

– Готово сваки други путник се вози бесплатно, а систем је превише дарежљив, јер има више категорија повлашћених корисника – навео је Владимир Вукчевић, из Фискалног савета. – Годишња карта за пензионере у Београду је 407 динара, а у Нишу 40 пута више – 16.620 динара.

ЛЕСКОВАЧКИ „ВОДОВОД“ ЗАВРНУО СЛАВИНЕ ТАМОШЊИМ ПИЈАЦАМА

ДА опраштања дугова нема ни међу „члановима породице“, показао је недавно случај у Лесковцу. Барем док се не умеша Град. Тамошње градско јавно предузеће „Водовод“ искључило је воду другом локалном предузећу – „Пијацама“, због неплаћеног рачуна од милион динара.

Слично се догодило пре неколико година. „Водовод“ је заврнуо славине „Пијацама“ због дуга који се вуче годинама. Како би се смириле страсти, Град Лесковац је одлучио да се умеша, па су „Пијаце“ добиле воду. Лесковчани верују да ће тако бити и сада.

– Врана врани очи не вади – каже Милорад Б., пензионер из овог града. – Вероватно ће се и овог пута Град умешати и решити проблем. Стварно је незгодно када на 30 и кусур степени пијаце немају воду. Све воће и поврће које остане између тезги трули, а прљавштина се гомила. Посебно је тешко закупцима. Чујем да се за тоалет сналазе како знају и умеју.

У „Пијацама“ не негирају дуг и уверавају да је та „обавеза“ наслеђена, али да све своје текуће рачуне редовно подмирују. Љуте се, међутим, на колеге из „Водовода“ јер не разумеју како су могли да их на високим температурама оставе без воде. Лесковачке пијаце имају око 1.000 закупаца тезги, а они дневно услуже око 15.000 купаца.

С друге стране, у лесковачком „Водоводу“ кажу да сваки дуг мора да се плати без обзира на то да ли је наслеђен или не. Тако да, тврде, опраштања – нема.

ЦЕО БУЏЕТ

КОРЕНИ крагујевачког дуга су дубоки читаву деценију, а председник Фискалног савета, због недомаћинског пословања је прозвао бившег градоначелника Верољуба Стевановића. Савет је израчунао да грађани Крагујевцу за порез на имовину дугују цео један годишњи буџет, што представља илустрацију дугогодишњег неодговорног односа Града према својим финансијама, јер нису предузимана утужења и принудне наплате.

– У претходних годину дана Крагујевац улаже напоре за своју финансијску консолидацију, па је крајем прошле године узет дугорочни кредит за враћање дела неплаћених обавеза – рекао је Павле Петровић. – Држава би ипак морала да формализује свој однос са Крагујевцем.

ГСП „ГУШИ“ ПРЕСТОНИЦУ ФИНАНСИЈЕ Београда су стабилизоване и тренутно главни град Србије има уравнотежене приходе и расходе буџета и не касни у плаћању својих обавеза, али престоница даје огромне субвенције за Градско саобраћајно предузеће „Београд“. – Чак 15 одсто годишњих расхода, односно више од 100 милиона евра Београд троши на покривање губитака ГСП – навео је Петровић. – Овако нерационалан систем Граду не оставља довољно средстава за инвестирање, па је на инвестиције у претходне три године одлазило свега око 80 милиона евра, а требало би бар двоструко више.

www.novosti.rs/

-

Официр Дарко Костић биће сахрањен данас на месном гробљу у Сурдулици. Породице погинулих Николића и Ковачевића желе заједничко опело

Посмртни остаци капетана Војске Србије Дарка Костића (37), уз високе војне почасти, испраћени су у суботу из Крагујевца у Сурдулицу, где ће данас бити сахрањени.

Капетан Костић један је од четворице настрадалих у стравичној експлозији која се догодила у уторак по подне у Техничко-ремонтном заводу „Медна“ код Крагујевца.

Помен који су служили свештеници Шумадијске епархије одржан је у Цркви Вазнесења господњег на гробљу Бозман код Крагујевца. Помену су, поред Даркових најближих, супруге Марине, брата Предрага и многобројних пријатеља, присуствовали и представници Министарства одбране, градоначелник Крагујевца Радомир Николић, колеге официри и радници Техничко-ремонтног завода. Почаст трагично настрадалом Дарку Костићу одао је и почасни вод Војске Србије.

Осим капетана Костића, у овој великој трагедији која је потресла Шумадију и целу Србију погинули су и потпуковник Мирослав Перишић (52), пиротехничари, и радници Завода Жељко Николић (45) и Дејан Ковачевић (42), из Крагујевца.

Када ће бити сахрањени Николић и Ковачевић, засад се поуздано не зна. Према незваничним информацијама, идентификација тела требало би да буде завршена током данашњег дана.

Дејан и Жељко, дугогодишњи пријатељи, били су искусни пиротехничари, с много тешких одлазака на терен и тешких ситуација. У Техничко-ремонтном заводу су се истог дана и запослили, пре 24 године.

У њиховим породицама туга и претешка бол. Већ данима долазе комшије, пријатељи да им упуте изразе саучешћа, речи утехе.

– Да ли има речи које би могле да утеше породицу Жељка Николића, самохраног оца две ћеркице, његову мајку Јелицу? Остале су без јединог ослонца. Бол и ране које никада неће бити залечене – причају у породици Николић.

Туга и у дому Дејана Ковачевића, у насељу Бресница. У овој породици кажу да би желели да се за Жељка и Дејана одржи заједничко опело.

НИЈЕ ПОШТОВАНА ПРОЦЕДУРА?

Према незваничним причама које круже Крагујевцом, до пожара у једном од делова војног објекта наводно је дошло када се случајно активирао упаљач једне тромблонске мине коју је радник растављао. Упућенији кажу да се то дешава, али проблем је настао јер, наводно, није испоштована даља процедура.

Уместо да то експлозивно средство буде убачено у буре с песком и водом, којих ту увек има, то није урађено. Варница је изазвала пожар који су запослени потом почели да гасе. У помоћ су позвани и ватрогасци. У том метежу радници су покушавали да изнесу експлозивна средства из магацина, а онда је дошло до експлозија.

www.novosti.rs/

-

У Техничко-ремонтном заводу у Крагујевцу избио је пожар и дошло је до експлозије на линији за делаборацију (ремонт) муниције. Погинуо је потпуковник Војске Србије, а повређено је 25 припадника МУП-а и ВС. Они су ван животне опасности. За три особе се и даље трага, а у потрагу су укључени дронови и роботи. У току евакуација око 70 радника који су се након експлозије склонили у шуму. Министар одбране каже да постоји опасност од нових експлозија у Ремонтном заводу.

23.20 – Почела евакуација око 70 радника који су се након прве експлозије склонили у шуму, рекао је за РТС начелник Сектора за ванредне ситуације у Крагујевцу Зоран Кочовић.

22.30 – Саопштена имена особа за којима се трага. То су капетан Дарко Костић и двоје цивила – Дејан Ковачевић и Жељко Николић, рекао је пуковник Михајло Зоговић. Терен надлећу четири дрона, а ангажован је и робот за уништавање експлозива.

21.55 – Око 70 запослених у заводу, који су се након прве експлозије склонили у шуму, потпуно су безбедни, ван терена где је могућа експлозија, али су блокирани, јавља дописник РТС-а. Ради се на њиховој евакуацији по групама.

20.15 – Министар Ђорђевић и помоћник министра за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић обишли су повређене у Клиничком центру у Крагујевцу, у пратњи директора тог здравственог центра.

Mинистар Ђорђевић током обиласка повређених

Mинистар Ђорђевић током обиласка повређених

19.50 – Највећи број војника и полицајаца који је интервенисао у ТРЗ носио је панцире, што је спречило веће повреде, сазнаје РТС.

19.20 – Постоји опасност од нових експлозија у Техничко-ремонтном заводу, каже министар одбране Зоран Ђорђевић, преноси агенција Бета.

18.55 – Погинуо је потпуковник Војске Србије Мирослав Перишић, који је имао 26 година стажа у ВС, јавља дописник РТС-а.

18.45 – Нико од повређених није животно угрожен. Очекује се да у Крагујевац стигне екипа са ВМА која ће помоћи колегама. Биће формирана посебна комисија која ће испитати како је дошло до несреће, јавља дописник РТС-а.

18.00 – Једна особа је погинула док је 25 припадника Војске Србије и МУП-а повређено током гашења пожара, саопштило је Министарство одбране. За три особе се и даље трага.

17.45 – Још се не зна о којим врстама повреда је реч, нити у каквом су стању повређени. Очекује се да у Крагујевац дођу представници Министарства одбране, након чега се очекује званична информација Клиничког центра.

17.00 – Пожар у Техничко-ремонтном заводу је локализован. Сви повређени су евакуисани и збринути у крагујевачком Клиничком центру. Како РТС сазнаје, Хитна помоћ је превезла укупно 13 повређених, а неки су евакуисани возилима војног санитета. Највећи број повређених није животно угрожен, сазнаје РТС.

16.08 – У експлозији у Техничко-ремонтном заводу повређено је најмање 20 особа, сазнаје РТС.

16.00 – Страхује се да има жртава, али та вест још није потврђена.

15.40 – Затресли су се прозори у целом Крагујевцу, јавља дописник РТС-а.

15.25 – Одјекнула још једна експлозија у Ремонтном заводу у Крагујевцу.

Потрага за несталима уз помоћ дронова и робот возила

Министар одбране је рекао да се три нестала лица налазе у опасној зони којој сада не може да се приђе.

Из Београда су кренуле екипе Министарства одбране које треба да донесу робота и дрон помоћу којих треба да видимо какви су услови за прилазак објекту, истакао је министар.

У експлозији која се догодила током гашења пожара у Техничко-ремонтном заводу у Крагујевцу погинула је једна особа, а двадесет и пет припадника ВС и МУП-а је повређено, док се за троје и даље трага, саопштило је Министарство одбране.

Погинуо је потпуковник Војске Србије Мирослав Перишић, који је 26 година био запослен у Војсци Србије и Министарству одбране, а две године радио је у ТРЗ.

Двадесет и пет повређених је, колима Хитне помоћи и војног санитета, пребачено у Клинички центар у Крагујевцу, где су збринути.

Директор КЦ Крагујевац др Предраг Саздановић рекао је на конференцији за новинаре да нико од повређених није животно угрожен.

Реч је, углавном, о повредама у виду опекотина и повреда меких ткива, али се страхује да постоје и унутрашње повреде.

Према његовим речима, три особе имају вишеструке и специфичне повреде због којих су позвани лекари са Војномедицинске академије (ВМА). Након консултација, одлучено је да две повређене особе буду пребачене на ВМА.

Kaко сазнаје РТС, највећи број војника и полицајаца који је интервенисао у ТРЗ носио је панцире, што је спречило веће повреде.

Министар одбране Зоран Ђорђевић рекао је новинарима после обиласка Завода да је пожар угашен, али да постоји опасност од нових експлозија.

Према речима министра Ђорђевића, објекат у коме је дошло до експлозије урађен је по „највишим стандардима“.

Ђорђевић је навео да је лично формирао комисију која ће наредних дана испитивати узроке тог инцидента, додавши да ће јавност бити благовремено обавештена о резултатима истраге.

Место несреће и даље је небезбедно, каже министар, јер се из даљине види да пожар и даље тиња, па је због тога уведена мера забране приласка месту несреће до доласка екипе из Београда.

Прва експлозија догодила се у 13.20 у објекту А-28 у коме се обавља делаборација (ремонт) муниције, а после тога пожар је захватио и тај објекат и објекат А-27.

Четрдесет ватрогасаца, полицајаца и радника Завода кренули су да гасе пожар, да би се у 13.45 догодила друга експлозија.

Раније данас, поједини београдски медији (Блиц, Б92) јавили су да има четворо повређених након друге експлозије.

Делаборација муниције обухвата радње растављања на саставне елементе и одстрањивање барута, експлозива и других материја из елемената и делова пројектила.

Ремонт муниције у Крагујевцу почео је још 1853. године, када је у саставу тадашње Тополивнице основана Пиротехника. Тај погон је касније мењао имена и називе, а делатност је 1975. премештена из круга Завода „Црвена застава“ и сада се налази у ненасељеном подручју на старом путу Крагујевац–Јагодина.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/2647493/pozar-u-remontnom-zavodu-u-kragujevcu.html

-

У Крагујевцу, већ 17. дан, 20-ак инвалида рада, радника фирме Застава ИНПРО – штрајкује глађу.Штрајк је започело 28 особа са инвалидитетом, због неисплаћених зарада имају још девет захтева од којих је испуњен само један – промењен је директор фабрике после поднете оставке.

14595760_555005518042543_9061509988084608212_n

Радници који штрајкују глађу у погонима фабрике противе се да буду технолошки вишак, траже бољи социјални програм, испитивање пословања фабрике и поступка продаје дела фабрике француском партнеру.

Магационер Стеван Пушоња добро памти дан и сат тог 27. октобра, давне 1988. када је на радном месту остао без три прста на руци.

„Ја сам цео био под машином, али успео сам да се извучем, ипак остала је рука и дошло је до повреде“, каже Стеван Пушоња, радник Заставе ИНПРО.

Тако је постао ивалид рада треће категорије. Сваки од радника у овој магацинској хали има сличну причу, јер нема део тела. Од пре 17 дана спаја их још нешто. Толико не једу, толико живе на води.

„Како се осећате сада после 17 дана? Много ми је тешко, малаксао сам, мишићи ме боле, нисам способан да стојим на ногама“, прича Милутин, један од штрајкача.

Н1: А ваш колега поред?

Милутин: „Мој колега има на кичменој мождини тумор. Са 36 година радног стажа да лежимо на бетону, то је жалосно. Да нам се нико не обрати, ни из Владе, ни из…“

Ни из Града Крагујевца. Јер док на једном крају радници штрајкују глађу, на другом се градски челници сите на страначкој слави. Градоначелник Радомир Николић сматра непримереним да га за штрајк радника питамо на слави.

„Ја сам на дан моје славе био овде с овим људима зато што нисам примио плату. Да је среће да сам био кући с породицом… То је то… Више немам ни шта да кажем“, прича радник Радован Петрашиновић.

А све је почело, кажу у синикату, лошом приватизацијом, када је француски Тригано купио све што вреди у Застави Инпро, а оставио дугове и застарелу технологију. У пакету с инвалидима рада, остављеним на цедилу.

„Саопштено је да је та француска фирма купила 20%, међутим, у стварности је то знатно више, сигурно преко 80% онога што вреди, што су купили за цену једног стана у Београду, јер је све продато за 275.000 евра“, наводи Југослав Ристић из Самосталног синдиката Кргујевца.

Некадашња Застава Инпро данас је и физички – жичаном оградом – одвојена од свог приватизовног дела. Зато и радници кажу, легли смо кад је никла ограда.

„Од августа месеца примили смо само један део – 11.000 динара, септембарску плату нисмо примили, сад ће већ октобар, питање када ће бити и да ли ће бити“, каже Првослав Васовић.

А то је питање за в.д. директора који с екипом Н1 разговара преко ограде. Обећава – сутра леже уплата 75% плате које инвалидима рада даје држава.

„То сигуурно, а остатак ћемо сутра или евентуално понедељак“, каже Миленко Бетулић, в.д.директор Застава ИНПРО.

Н1: Значи гарантујете овде пред нама да ће људи добити плате које нису од августа?

Бетулић: Не, ово се само односи на септембар.

У међувремену, екипа хитне помоћи дошла је по Миленка с почетка приче.

„Очигледно су веома исцрпљени, већ су на измаку снаге. Ја не знам докле ће ово да траје, јер сви они имају и своје хроничне болести, још ако се надовеже ова исцрпљеност, не знам колико ће ово да траје“, каже др Горан Игњатовић из Хитне помоћи.

Трајаће, одговарају радници, све док њихово захтеви не буду испуњени и док, кажу, држава не покаже да ако су већ инвалиди рада, не морају бити и живота.

Шта кажу у министарству рада?

Нису тачне незваничне најаве да ће у Крагујевац отићи министар рада Александар Вулин. Како су за Н1 рекли у том министарству, државни секретар и помоћник министра већ су разговарали са штрајкачима, али су они одбили понуђени социјални програм од 200 евра по години радног стажа, који је у складу са законом и, како кажу, једини могућ.

У Министарству рада додају да немају никаквих дуговања према радницима јер су јуче исплатитли субвенције зарада за особе са инвалидитетом за септембар месец. До почетка Дневника, из Министарства привреде нисмо добили одговор на питање – шта је план за штрајкаче у Застави Инпро.

facebookreporter.org/2016/10/28/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D0%BF%D1%80%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B8-%D1%80%D0%B0/

-

KРAГУJEВAЦ/БEOГРAД – Aмерички амбасадор Kаjл Скот присуствовао jе, уз министра одбране Зорана Ђорђевића и представнике Mинистарства одбране, НATO и дипломатског кора, почетку проjекта демилитаризациjе вишка убоjних средстава и унапређења капацитета TРЗ Kрагуjевац под окриљем НATO Повереничког фонда, саопштила jе данас Aмбасада СAД у Београду.

Oваj двогодишњи проjекат ће помоћи Mинистарству одбране Србиjе да демилитаризуjе око 2.000 тона вишка застареле мунициjе, да обезбеди сигурност грађанима, али ће донети и економску добит, наведено jе у саопштењу.

Oво jе четврти проjекат НATO Поверилачког фонда у Србиjи и трећи у коjи се бави проблемом вишка оружjа и мунициjе jер оно представља потенциjалну претњу за сигурност грађана Србиjе, износи се у саоштењу.

Сjедињене Државе су jедна од 11 чланица и партнера НATO у овом проjекту у Србиjи за коjи ће преко НATO Поверилачког фонда бити обезбеђено око 3,7 милиона евра у наредне две године.

Проjекат jе израђен у партнерству са Mинистарством одбране и део jе НATO програма Партнерство за мир.

Oмогућиће реновирање и унапређење капацитета TРЗ, а подразумева и донациjу додатне опреме за демилитаризациjу мунициjе, наводи Aмбасада.

У наредне две године преко овог проjекта ће се обезбедити фондови за послове демилитаризациjе мунициjе на чему ће радити више од 100 радника. Делови коjи преостаjу после демилитаризациjе мунициjе ће бити рециклирани и продавани, доносећи тако и додатну економску добит.

Унапређењем овог проjекта предвиђа се да ће TРЗ проширити своjе активности и постати регионални центар за деммилитаризациjу вишка мунициjе. Tиме би се запослио већи броj људи коjи би радио на безбедности Србиjе и њених суседа.

Након завршетка проjекта биће остварен и главни циљ проjекта, а то jе смањење ризика од експлозиjа застареле мунициjе коjа се не користи и коjа више ниjе безбедна, као што jе била експлозиjа у воjном складишту у Параћину 2006. године. Избацивањем из употребе застареле и сувишне мунициjе, спречава се и илегално ширење оружjа и мунициjе у Србиjи и у целом региону.

Свечаности су присуствовали и заменик помоћника генералног секретара НATO за политичка питања Џеjмс Aпартхураи, шеф НATO воjне канцелариjе за везу у Србиjи, бригадни генерал Ћезаре Mаринели, амбасадори Велике Британиjе, Италиjе и Словачке у Србиjи као и други партнери, наведено jе у саопштењу.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/kragujevac-kajl-skot-na-otvaranju-projekta-demilitarizacije-viska-oruzja-i-municije.html

-

Над Крагујевцем се појавило седам непријатељских авиона, а онда је предводника ескадриле на нишан узео редов Рака.

Почетком 1915. године стање на фронту било је сразмерно мирно. Церска и Колубарска битка окончане су великим победама српске војске. У Србији више није било непријатељских војника, осим заробљеника. Ипак, и Срби и Аустријанци као да су осећали да ће до одлучног сукоба тек доћи, па су се обе стране припремалее за одлучујући обрачун. С тим у вези, Савезници су на српски фронт упутили разне мисија. Од медицинских, које су већ неколико месеци овде боравиле, до руских минера и торпедних одељења. Било је ту и енглеске морнаричке тешке артиљерије, француских топова са посадама на Калемегдану.

Марта те године стигла је и једна ескадрила најбољих француских ловачких авиона у то време. Под командом мајора Витреа, авијатичари су преко Ниша долетели на Бањицу. Наш капетан Ђорђе Себастијан Рош, извиђач у француској ескадрили касније се сећао какво је одушевљење настало кад се ескадрила појавила у ниском лету, на 100 до 200 метара висине, из правца Младеновца. Аероплани су се складно спуштали, један за другим, на пољану на Бањици. Одмах су подигнути хангари за авионе, а официри размештени по вилама око Бањице. Нису се превише одмарали, пошто су већ сутрадан почели летове на фронту.

Рош се сећао да су авиони били снабдевени бомбама и металним стрелицама у виду великих клинова, противпешадијским средством. Осим тога, апарати нису били наоружани, само су пилоти имали лично наоружање. Такви авиони са француским посадама редовно су прелетали Саву и Дунав, у извиђачким задацима.

„Марсељеза” у ваздуху

Ове акције нису се свиделе Аустријанцима, и они су већ крајем марта узвратили посету. Изнад аеродрома изненада се створило неколико њихових летелица из којих су полетеле бомбе. Бомбардовање није имало већег учинка, промашили су хангаре и авионе на стајанци. Ипак, мало је недостајало да страда француски кувар који се баш у том тренутку задесио у близини стајанке са живим прасетом у рукама. Чим је одјекнула експлозија прве бомбе, он је у свом белом оделу и с великом капом на глави заждио преко аеродрома, не испуштајући прасе.

Но, када је пала друга бомба, схватио је да је ствар постала озбиљна, и залегао на земљу. Прасе је бацио преко главе и препустио га судбини. За несуђеном печеницом појурило је цело особље аеродрома, и српско и француско, па се ово прво бомбардовање завршило више смехом него плакањем. Додуше, да је прасе страдало, ко зна шта би било.

Да ли као освета због јурњаве за прасетом или као упозорење, уследио је лет и бомбардовање непријатељске флоте монитора код Земуна. Ђорђе Рош упућен је нешто касније на још неке обуке, да би крајем августа добио задатак да извиди непријатељску артиљерију с друге стране реке.
На задатак је кренуо зором, како је било уобичајено. Пилот је био француски капетан Полан који је цупкао поред загрејаног авиона пошто је Рош каснио, због неког квара на аутомобилу на путу до аеродрома.

Остали извиђачи већ су узлетели и ројили се изнад Бежаније. Рошов авион био је последњи. По узлетању пилот је узео одређени правац. Летео је ниско. Једина опасност претила им је од пешадијске ватре, и то ако озбиљно изнервирају неког војника који би онда садржај магацина своје пушке послао у небо, ка летећој машини. На то се нису превише обазирали, него су хитали да изврше задатак.

Одједном, пилот је Рошу показао на неке беле облачиће у околини који су се множили, и извиђача подсетили на беле хризантеме. На плавој позадини неба изгледало је као цветно поље. Што су се више приближавали циљу, облачића је било све више. Рош није чуо детонације, али је по понашању пилота схватио да је реч о противавионској артиљерији, с којом се до тада нису сретали. Још кад су шрапнели, који су се разлетали право из тих облачића, почели да буше и цепају платно на крилу авиона, схватио је да је невоља озбиљна.

Француз се обратио Рошу с питањем да ли иду даље или се враћају. Настављају, све до испуњења задатка, макар их скинули са неба. Капетан Полан одговорио му је певањем „Марсељезе”. Рош је прихватио, па је све изгледало нестварно. Француз и Србин урлају „Марсељезу” у аероплану који кружи изнад Бежаније, засут кишом шрапнела. Нагло су се дизали да би избегли поготке. Тек тада је Рош схватио колико је погрешио што није обукао пилотску бунду. Кад су се онако избушени спустили на Бањицу, предали су рапорт о положајима непријатеља и дејству противавионаца. Следећих шест недеља Рош је провео у болници, због промрзлина.

Тренирање противавионске одбране

Убрзо су та извиђања преко Саве и Дунава дала резултате. Већ крајем августа српској команди, на основу извештаја авијатичара и извиђача, било је јасно да се спрема нешто велико. Велика офанзива, испоставиће се. Гомилале су се снаге на границама, а аустроугарске аеропланске ескадриле појачане су немачким летелицама и посадама. Врло брзо се утврдило да су Немци далеко успешнији од аустријских колега, и да наша авијација више нема премоћ у ваздуху.

Непријатељски авиони обрушили су се свом снагом на градове. У команди су схватили да је авијација пред таквим нападима често немоћна, и да би ваљало некако успоставити противавионску одбрану. Помоћ су опет пружили француски савезници. Успостављене су сталне осматрачке станице, нарочито око већих градова. С њих се јављало о налету непријатељске авијације. Требало је ту претњу, ако је икако могуће, нечим скинути с неба. Чиме? Насумична пуцњава из пешадијског наоружања тешко да је давала резултате.

Ту је опет на сцену ступио један француски официр. Капетан Андре Мортире почетком лета упућен је у Србију да помогне у стварању противавионске одбране. На том задатку већ се доказао у Француској, где је имао нека пионирска решења у претварању пољских топова у противавионце. То је применио и на српском фронту.

Одмах по доласку упућен је у Војнотехнички завод у Крагујевцу. Тамо је недељама испробавао разне топове и разне решења, да би се на крају одлучио за патент који се у Француској показао врло успешан. Наиме, од обичног пољског топа направио је противавионски, и то тако што га је подигао на дрвене лафете, који су били окретни и имали елевацију. Тако је топ имао већи ход по вертикалној оси, па је стрелцу било могуће да прати летелицу.

Једноставно, али делотворно решење. Уосталом, већина армија у свету у том тренутку користила је сличне импровизоване справе. Прерађени су углавном топови „шнајдер М1907” и „круп М1903”, оба калибра 75 милиметара, уз још неке заплењене од Турака у Првом балканском рату. Убрзо су такве противавионске батерије постављене на истакнута места око већих градова. Чекали су…

Уз помоћ коца и…

Једна батерија противавионаца била је распоређена на Метином брду, поред Крагујевца. Прва допунска батерија артиљеријског пука „Танаско Рајић”. У њој и редов нишанџија Радоје Рака Љутовац, трговачки помоћник, родом из села Пољна, поред Трстеника, рођен 1887. године. Учествовао је у оба балканска рата, да би у овом био пребачен у ту „специјалну” јединицу, намеран да туче авионе који би се обрушили на Крагујевац.

А њих је било приличан број. Једна од најчешћих мета у припреми напада Аугуста фон Макензена био је Крагујевац. Немачки аероплани нарочито су се устремљивали на Војнотехнички завод и Арсенал. Напади су били скоро свакодневни, све за видела, најчешће у раним преподневним сатима. Готово да се становништво навикло на те летеће птичурине, три до осам у формацији, које су надлетале град и испуштале бомбе. Артиљерци су пуцали из свега што су имали, најчешће без икаквог успеха. Нападе је у књизи „Мој дневник из Србије 1915. године” описала и енглеска болничарка Моника Стенли, која се тада задесила у Крагујевцу. И она је тврдила да су грађани Крагујевца готово навијали сатове по налетима и нападима Немаца, па би се врло зачудили кад се ови неким случајем не би појавили.
Стигли су се и тог 17/30. септембра 1915. године.

v

Из правца Лапова, највероватније с неког од аеродрома из околине Вршца, граду се приближавало седам немачких авиона, шест двомоторних троседа „АЕГ”, предвођених једним двоседом „румплер”. Подигнута је узбуна, огласиле су се. заводске сирене Артиљерија је ступила у дејство, али су се Немци ипак нашли изнад града. На Арсенал и Завод бацили су 45 бомби. Моника Стенли тврди да су циљали и железничку станицу. Бомбе нису причиниле већу материјалну штету, али је шест људи погинуло. А онда је грунуло с Метиног брда.

У батерији су били топови „шнајдер”, али се редов Рака Љутовац нашао поред заплењеног турског топа, „крупа М1903”. Нанишанио је предводника ескадриле. По једној причи, нишанио је директно кроз цев, не користећи нишанске справе, већ као што се гађа зец у трку или птица у лету, мало испред мете. По другој, направио је неку врсту нишана, тако што је на уста цеви топа ставио конац и тако направио кончаницу. Водио је топ онако како авион лети, с претицањем од две дужине авиона.

Гледао је кроз онај крстић и цев и опалио. Постоји верзија да се тада на њега обрушио командант батерије, зато што улудо троши муницију. Ипак, видели су да је добро темпирана граната експлодирала на правом месту, у близини авиона. Авион се нагло пропео, а потом је из њега почео да избија густ црни дим. У ковитлацу се срушио право у град.

На ватреном положају настало је затишје од неколико секунди, а затим одушевљење. Рака је једним хицем оборио аероплан! Овај погодак унео је пометњу у остатак ескадриле, па су се остали авиони брже-боље изгубили са неба изнад Крагујевца. Испратили су их са још којим плотуном, за сваки случај, а и да им мало потпраше реп.

Коњ на дар

Рака је од свог команданта добио коња, како би што пре стигао до града, где се погођени авион срушио. Сјурио се галопом и у граду затекао пометњу. На сву срећу, испоставило се да се људи тискају око срушеног авиона. Сви су хтели да виде како је швапска сила ипак рањива. Моника Стенли посматрала је пад, који јој је изгледао као да се авион из кога се вије дим полагано спушта, а онда уз велики тресак пада на земљу. И то у центру града, недалеко од куће у којој је боравио престолонаследник Александар. Да све буде занимљивије, потрудио се комедијант случај. Наиме, баш ту је неколико минута раније пала једна од бомби.

Од авиона није остало готово ништа. Дрвени делови авиона су изгорели, док је остатак претворен у гомилу крша. Међу тим кршом били су и лешеви посаде: капетана извиђача Курта фон Шефера и пилота официрског кандидата Ота Кирша.

Кад се Рака коначно пробио кроз окупљену масу, приступио је олупини. Видео је лешеве својих непријатеља, стао мирно и салутирао, одајући почаст мртвим противницима.

Грађани су, међу њима и Моника Стенли, разграбили делове авиона, за успомену и дуго сећање. Документа и дневници нађени код погинуле посаде прослеђени су у команду. У почетку, чак ни француски официри, распоређени у Завод, нису веровали да је Рака срушио авион. Зато им је допремљено оно што је остало од аероплана, како би подробно испитали случај. У фабрици су раставили мотор и у радилици нашли гелер. Више није било сумње, редов Рака је једном гранатом, добро темпираном, срушио „румплера”. Било је то прво рушење авиона артиљеријским оруђем у свету.

Прича о Ракином подвигу брзо се раширила кроз војску, па кроз цео град. Награђен је Карађорђевом звездом и ванредно унапређен у каплара. Рат је наставио у артиљерији, а на Солунском фронту догурао је до наредника. По завршетку рата и демобилизацији, наставио је да се бави трговином. Тридесетих година успео је да отвори радњицу у Трстенику коју је водио до смрти, 25. новембра 1968. године.

Између два рата био је чест и врло виђен гост на славама артиљеријских јединица војске нове државе. Чак је на паради трупа Војске Краљевине Југославије, одржаној на Бањици, 1938. године, виђен на почасној трибини, као гост артиљераца. Редов Рака у друштву ђенерала, министара, војних аташеа.
Дан кад је Рака Љутовац оборио авион узет је за дан рода Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства Војске Србије. Тешко да постоји прикладнији датум.