среда, новембар 22, 2017

Тагови Вести таговане са "Кремљ"

Кремљ

-
Разговори између руског предсједника Владимира Путина и шефа Бијеле куће Доналда Трампа нису одржани у пуном формату на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње /АПЕК/ јер служби америчког протокола недостаје флексибилност, саопштено је данас из Кремља.
„Покушали смо да организујемо одвојен састанак у пуном формату и у раду је учествовао протокол и други канали. Стране покушавају разне варијанте, узимајући у обзир претрпан дневни ред лидера“, каже портпарол Кремља Дмитриј Песов.

Он је подсјетио да је претходни састанак Путина и Трампа одржан у јулу у Хамбургу на самиту Г20 организован у сали, коју је изнајмила америчка страна и која је званично била на територији САД.

„Овог пута, америчка страна, упркос свим напорима нашег тима, на жалост није дала никакву алтернативу, предложили су само једно вријеме, које нама није одговорало и само једну салу, али овај пут на руској територији“, наводи Песков.

Он је додао да Американци нису изразили флексибилност и нису понудили никакву алтернативу.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=277733

-

Присетимо се да је Александру Вучићу дозвољено да дође на власт тек када се на коленима одрекао свог радикалства и „преумио“ се у напредњака волшебном интервенцијом западних консултаната. Од тада испуњава све захтеве САД, ЕУ и НАТО, између осталог и de facto признање „косовијанске“ независности – од границе, таблица и чланства у међународним установама, па до избора и судова. Ни то није довољно страним господарима, који траже формално признање пре него што се уопште поведе реч о теоретском чланству Србије у ЕУ

И ова и претходна власт САД куне се у суверенитет и право држава да изаберу свој пут. У пракси, међутим, Вашингтон признаје само један избор – у шта се Србија уверила 1999. године, а подсетили су је пре неки дан.

Рече, наиме, заменик помоћника државног секретара за Европу и Евроазију, Хојт Брајан Ји, да Србија “не може да седи на две столице“ и „мора јасно да покаже“ како жели да уђе у ЕУропску унију.

„Земље морају да одаберу пут којим ће да иду. Колико год то било тешко, морају да се стратешки определе па да то буде део званичне политике,“ изјавио је заменик помоћника, према Асошијетед пресу (АП).

АП је пренео и одговор министра војног Александра Вулина, који је изјаве заменика помоћника описао као “непријатељске“ и “недипломатске“.

„Овако не говори пријатељ, или неко ко поштује наше право да независно одлучујемо,“ рече Вулин, по извештају АП. Само што је онда агенција додала да је Вулин „познат по проруском ставу“ а да Србија „формално тражи чланство у ЕУ, али под притиском традиционалног славенског савезника Русије постепено клизи ка Кремљу.“

Тим уредничким навођењем, једна од највећих новинских агенција на свету у суштини сугерише да су тежње ка чланству у ЕУ, НАТО и “осталим западним телима“ нормалне и пожељне, док је свако оклевање по том питању последица руског притиска.

Свако ко се имало сећа недавне историје, међутим, добро зна како се већина Срба опредељује и зашто. То би требало да зна и заменик помоћника, будући да је 1999. био директор приватне канцеларије генсека НАТО Хавијера Солане (пише му у званичној биографији).

Тим ратом, НАТО је прекршио и своју и повељу УН. Али ни за 78 дана бомбардовања цивилне инфраструктуре – између осталог и зграде РТС – самозвани најмоћнији војни савез света није успео да присили Београд на предају. На крају је војска НАТО ушла на Косово политичком преваром, под смоквиним листом резолуције УН 1244. Под њиховом заштитом, тамошњи Шиптари су прогласили независност 2008. године, и од тада се од Србије тражи да то прихвати.

Док званична НАТО историја говори о племенитом рату за спас Шиптара, један вашингтонски инсајдер признао је да је СР Југославија била „сметња плановима да се шира ергела држава приведе у трансатлантску заједницу.“

Небојша Малић

„Отпор Југославије ширим смерницама политичких и привредних реформи, а не страдање косовских Албанаца, најбоље објашњава рат НАТО,“ написао је Џон Норис у књизи Путања судара (2005), а предговор му је написао нико други до ауторитет за Русију Стејт департмента, Строб Талбот.

Иронијом судбине, утеривањем Срба у трансатлантски тор, НАТО је „изгубио Русију,“ развејавши илузије о либералној демократији западног типа које су се одомаћиле за десет година јељциновштине.

„Поштено се може рећи да су сви слојеви руског друштва били дубоко и неизбрисиво потресени“ НАТО бомбардовањем, легендарни совјетски дисидент Александар Солжењицин изјавио је 2007. за немачки недељник Шпигл. А пре неки дан се руски председник Владимир Путин позвао на бомбардовање Београда као пример како је Запад узвратио на руско поверење после краја хладног рата:

„Добро је познато чиме су нам узвратили – немаром за наше националне интересе, подршком сепаратизму на Кавказу, заобилажењем Савета безбедности УН, бомбардовањем Југославије, инвазијом Ирака, итд.“ изјавио је Путин на састанку Валдајског клуба у Сочију.

Е сад, и садашња и претходна власт у САД често узимају у уста „светски поредак“ који је Америка наводно створила и сад има дужност да одржава, у којем су суверене државе слободне да саме одлучују с ким ће и како ће.

„Попут свих независних нација, Украјина мора бити слободна да одлучи сопствену судбину,“ рече Барак Обама септембра 2014 у Естонији.

Три године касније, Доналд Трамп ће у пред генералном скупштином УН рећи да Американци „не желе да свој начин живота било коме намећу, него да својим сјајем служе свету за пример,“ и да он „обнавља оснивачки принцип суверенитета“ у спољној политици Вашингтона.

Украјини, међутим, није било дозвољено да сама изабере своју судбину, већ су америчке дипломате у потаји договарали кога и како да доведу на власт у Кијеву, све под маском обојене револуције. Да би онда та „слободна и демократска“ власт или угушила отпор у огњу и крви (Одеса) или прозвала успешне дисиденте „терористима“ и „руским агресорима“ (Донбас, Крим).

Ни Србији није било дозвољено да сама одлучује. Од обојене револуције октобра 2000. наовамо, скоро свакој влади у Београду кумовала је америчка амбасада (или неки заменик помоћника). Без обзира што је Трамп обећао да ће „исушити мочвару“ и жалопојки да врши чистке по Стејт департменту, јасно је да овакво америчко понашање и даље траје.

Присетимо се да је Александру Вучићу дозвољено да дође на власт тек када се на коленима одрекао свог радикалства и „преумио“ се у напредњака волшебном интервенцијом западних консултаната. Од тада испуњава све захтеве САД, ЕУ и НАТО, између осталог и de facto признање „косовијанске“ независности – од границе, таблица и чланства у међународним установама, па до избора и судова.

Ни то није довољно страним господарима, који траже формално признање пре него што се уопште поведе реч о теоретском чланству Србије у ЕУ. И то је онда демократија, по заменицима помоћника и западним медијима, док је истинска независност „проруска“ а слобода избора „клизање ка Кремљу.“

Добро па сад знамо.

-

Кремљ пажљиво прати догађаје у Кијеву, где се одржавају протести, изјавио је данас портпарол Кремље Дмитриј Песков и указао на недостатак стабилности у Украјини.

„Пажљиво пратимо тамошње догађаје. Ситуација је далеко од стабилне, то је очигледна чињеница“, рекао је Песков новинарима.

Песков је додао да се руска Централна изборна комисија детаљно изјаснила о могућности учешћа опозиционог лидера Алексеја Наваљног на председничким изборима 2018. у тој земљи тако да, закључио је, нема о чему да се разговара у вези с тим питањем, пренео је ТАСС.

„Став Централне изборне комисије је добро познат, нема о чему да се дискутује“, рекао је Песков.

Неколико хиљада демонстраната протестовало је јуче у Кијеву испред украјинског парламента, а поједини учесници протеста позивали су председника те државе Петра Порошенка да поднесе оставку.

Бивши грузијски председник и бивши гувернер украјинског региона Одеса Михаил Сакашвили, сада вођа Покрета нових снага, оптужио је на протесту Порошенка да је одговоран за „сиромаштво и понижење“, преноси АП.

Организатори протеста захтевају измене украјинских закона о изборима, како би охрабрили компетитивност, а поред тога захтевају и успостављање високог суда против корупције.

Како АП оцењује, Сакашвили представља политички изазов за Порошенка који га је поставио за гувернера украјинског региона Одеса, након што је Сакашвили изгубио функцију у Грузији.

Председник је у јулу Сакашвилију одузео држављанство, а он је након тога, прошлог месеца, силом ушао на украјинску територију.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:691210-Кремљ-прати-ситуацију-у-Кијеву-указује-на-нестабилност

-

Серију телефонских позива са лажним дојавама о бомбама у руским градовима званични Кремљ је окарактерисао као „телефонски тероризам“, а руски предесдник Владимир Путин је обавештен о догађајима.

„Ово је, без сумње, телефонски тероризам, телефонски хулиганизам. Председник је, наравно, уредно обавештен“, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков поводом лажних дојава о бомбама у свим већим руским градовима, преноси Тасс.

Прочитајте још: ПОМЕТЊА У МОСКВИ: Због лажних дојава евакуисано 50.000 људи; Позиви дошли из Украјине? (ВИДЕО/ ФОТО)

Како преноси Ројтерс, Песков је рекао да Кремљ предузима неопходне кораке за идентификацију одговорних.

Како је Тас с претходно известио, извор из служби за ванредне ситуације руске престонице је изјавио да је већина јучерашњих претрага у зградама у Москви показала да су дојаве о постављању бомби у тим објектима биле лажна узбуна.

„У овом тренутку, претраге у већини објеката су завршене или се приводе крају. Ништа сумњиво није пронађено ни у једном објекту“, рекао је извор руске агенције, који није именован.

Прочитајте још: Захвалница Путину од САД

Хитне службе су саопштиле да је због више од 100 анонимних дојава о бомбама за неколико сати, више од 50.000 особа евакуисано и додале да су полиција, заједно са псима трагачима, и деминери претраживали средње школе, универзитете, трговинске центре, железничке станице, аеродром и хотеле.

Међу локацијама на којима су наводно биле постављене бомбе су, како је наведено, све три највеће железничке станице у главном граду Русије, више од 12 трговинских центара, укључујући и један надомак Црвеног трга и најмање један универзитет.

За лажне дојаве о тероризму, указује се, законом је прописано до пет година затвора, а започето је и неколико полицијских истрага.

Постоји и могућност да починиоци користе снимљене поруке и машине за аутоматско позивање, што би могло да створи потешкоће у проналажењу правих криваца.

Прочитајте још: Путин на обележавању 870. годишњице Москве(ФОТО)

Русију тресе епидемија лажних дојава о бомбама ове недеље, а безбедносне службе су саопштиле да је више од 45.000 људи евакуисано са јавних места из 22 града широм Русије.

„Раша тудеј“ је јуче тврдио да позиви изгледа долазе из Украјине.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:685828-%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%99-%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D1%83-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD

-
Русија је одлучна у намјери да брани своје економске интересе послије усвајања нових санкција САД против Москве, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Он је напоменуо да да је званичан став Москве да су санкције које су увеле САД „кратковиде, противзаконите и безнадежне“.

Предсједник САД Доналд Трамп потписао је јуче приједлог закона за увођење нових санкција Русији.

У Москви су овакав потез америчког предсједника оцијенили као прави трговински рат и крај надама за боље односе са Трамповом администрацијом.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=263982

-

ПУТИНОВ СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ПОМОЋНИК: „КОЛИКО ЈЕ СРБИЈА БЛИСКА ЕУ – ТО ЈЕ ЈОШ ПИТАЊЕ“

КРЕМЉ је одреаговао на речи Ане Брнабић да ће Србија – ако буде морала да бира између веза са Русијом и ЕУ – изабрати „чланство у Европској унији“.

Јуриј Ушаков, спољнополитички помоћник Владимира Путина, прво је рекао да се руски државни врх са дозом скептицизма односи према тој изјави председника Владе Србије. Потом је додао:

„Колико је Србија блиска Европској унији – то је још питање“.

Ушаков је све ово рекао руској државној агенцији ТАСС.

fakti.org/rossiya/kremlj/usakov-kremlj-se-sa-dozom-skepticizma-odnosi-prema-izjavi-ane-brnabic

-

Си-Ен-Ен је погрешно назвао куполе Храма Василија Блаженог приказане на насловној страници недељника „Тајм“ „минаретима“.

Израз минарет користи се само у исламској архитектури. То је саставни део џамије, и нема никакве везе са хришћанском црквом.

Грешку која је објављена на сајту Си-Ен-Ена приметио је заменик уредника московског бироа агенције „Блумберг“ Скот Роуз. Он је објавио фотографију првобитне објаве на свом налогу на Твитеру.


​На новој објави чланак је ажуриран, а грешка исправљена. „Објашњење: Ова прича је ажурирана да би се прецизније описала руска архитектура“, наводи се у коментару текста. У новој верзији употребљен је израз „купола“.

Претходно се у медијима појавила информација да је амерички недељник „Тајм“ на својој насловници објавио фотографију Беле куће која прелази у Храм Светог Василија Блаженог у Москви. Очекује се да часопис буде објављен 29. маја 2017. године.

rs.sputniknews.com/rusija/201705181111232842-CNN-hram-Vasilija-Blazenog-kupole/

-

На насловој страни америчког недељника „Тајм“ која треба да изађе 29. маја постављена је слика Беле куће која се постепено претвара у Храм Василија Блаженог у Москви.

Насловну страну листа прати чланак о „рату руских друштвених мрежа са Америком“, објављено је на сајту „Тајма“.

Храм Василија Блаженог налази се на Црвеном тргу и један је од симбола Москве и Русије.

Амерички медији још од предизборне кампање готово свакодневно пишу о наводним везама окружења председника Доналда Трампа и њега самог са Русијом и о односима две државе.

(Танјуг)

91.222.7.144/hronika/sad-na-naslovnoj-strani-americkog-nedeljnika-tajm-objavljena-karikatura-u-kojoj-se-bela-kuca-pretvara-u-kremlj.html

-
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Москва са опрезним оптимизмом гледа на изгледе за побољшање америчко-руских односа после састанка Сергеја Лаврова и Доналда Трампа

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је данас да Москва са опрезним оптимизмом гледа на изгледе за побољшање америчко-руских односа после састанка руског министра спољних послова Сергеја Лаврова са председником САД Доналдом Трампом у Вашингтону.

 „Сам разговор је изузетно позитиван“, рекао је Песков новинарима поводом састанка Лаврова и Трампа, преноси Ројтерс.

„Пред нама је још пуно посла“, мавео је он.

Лавров је у среду у Вашингтону разговарао са Трампом, а претходно са државним секретаром Рексом Тилерсоном.

Председници двеју земаља, Доналд Трамп и Владимир Путин, требало би да разговарају на састанку заказаном за јул у немачком граду Хамбургу.

www.novosti.rs/

-

Приликом сусрета с америчким председником Доналдом Трампом, руски министар спољних послова Сергеј Лавров имао је разлога за весеље. Политички хаос у Вашингтону користи Москви, сматра новинар Миодраг Шорић.Доналд Трамп и Сергеј Лавров

Доналд Трамп и Сергеј Лавров

Последње што би сада било потребно председнику Трампу јесте успех у преговорима с Русијом. Тешко је проценити шта би се догодило када би се Москва и Вашингтон сагласили око примирја у Сирији или пронашли решење за будућност Украјине.

Свака сагласност између Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина још више би повећала ионако велику сумњичавост према председнику која влада међу демократама, али и многим републиканцима у Конгресу. Трамп, дакле, мора Москву да замоли за стрпљење пре него што започне својеврсни период смиривања напетости.

Нико то не схвата боље од руског министра спољних послова Сергеја Лаврова. Тај 67-годишњак до сада је и дочекао и испратио многе америчке политичаре, али овакав хаос у главном граду САД вероватно није доживео никада. Амерички политичари скоро да су сасвим забављени сами собом. Велико питање гласи: да ли је и, ако јесте, у којој мери је Кремљ утицао на исход америчких председничких избора? Истрага ће се, након отпуштања директора ФБИ-ја Џемса Комија, одужити. Можда ће да траје и годинама.

Ако је намера руске владе 2016. године била да ограничи способност акције последње светске велесиле, онда је тај циљ постигнут. Поверење демократа у Трампа на најнижем је нивоу до сада. Зато нема већине за изгласавање важних закона, као што је, рецимо, онај о пореским реформама. Па ни републиканци у Вашингтону нису јединствени. Они додуше контролишу и Конгрес и Белу кућу, али им недостаје снаге за нови политички почетак након Обаминог мандата. Над институцијама у Вашингтону попут магле се надвило неповерење.

За Кремљ су то добре вести. Ослабити и паралисати противника – шта би Путин боље могао да пожели? Руски министар спољних послова у Вашингтону једва да је могао да сакрије своје весеље. Током конференције за новинаре више пута је морао да се насмеје када је одговарао на питања о руској улози у америчкој предизборној кампањи. Лавров је био опуштен, осећао се сигурно. Он је представљао Русију као државу која са САД равноправно дискутује о међународним проблемима: ситуацији у Сирији, Авганистану, Украјини.

Лавров је министар спољних послова од 2004. године, пре тога је своју земљу представљао у Уједињеним нацијама. Тај искусни дипломата сада се у Белој кући среће с политичким новајлијама. Када се врати у Москву, моћи ће да извести да Трамп у скорој будућности, из унутрашњеполитичких разлога, неће укинути санкције. Али и то да ће Трамп спречити увођење неких строжих мера.

Чини се да је политичка динамика на страни Кремља. Русија организује мировни процес за Блиски исток и позива САД да се прикључе – а не обратно. Русија преговара с талибанима у Авганистану о будућности те земље. Коалиција у Кабулу, коју подржавају САД, налази се у дефанзиви. Па чак и ако се борбе на Блиском истоку наставе, Русија и од тога профитира. Око 7.000 руских држављана, већином са Кавказа, подржава исламисте у Сирији и на другим местима. У интересу Москве није да се врате у отаџбину и тамо изврше терористичке нападе. То поготово важи уочи председничких избора у Русији 2018. године.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2730898/susret-lavrova-i-trampa–poen-za-rusiju.html