уторак, јун 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Крим"

Крим

-
Комитет Врховне раде за националну безбедност и одбрану је у Закон о реинтеграцији Донбаса укључио и повратак Крима у састав Украјине, преносе медији.

Како се наводи, председник Украјине је предложио тај закон са конкретним циљем да се ослободе привремено окупиране територије Донбаса коришћењем војних снага Украјине, да се формира оперативни штаб, те да се Крим врати у састав земље.

Закон предвиђа и да Украјина не призна никакве документе издате на територији Донбаса и Крима, укључујући и уверења о рођењу и смрти.

Врховна рада ће, како преносе медији, о том закону ускоро разматрати, а у случају да буде усвојен, председник ће добити правни основ да користи оружане снаге и за време мира како би се обезбедио суверенитет земље.

То ће, оцењује се, озаконити употребу војске у Донбасу без објављивања рата, а закон ће, између осталог, Русију означити и као земљу-агресора.

ИЗВОР: ВЕСТИ

————-

15.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2017/11/15/ukrajina-donosi-zakon-oruzjem-vratiti-donbas-i-krim/

-
ПОЛИЦИЈА 2014.КОЛЕКТИВНО ПРЕШЛА У СЛУЖБУ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Украјинска Служба безбедности имала почетком 2014-те на полуострву 1.619 сарадника, а на располагање Кијева се ставило само 217! Од тога: 210 официра и само 7 „осталих”. Дакле: ни сваки седми!

          УКРАЈИНА је признала да са губитком Крима није изгубила само „злата вредну” територију.

          Њен војни признао је да је до кримског референдума о присаједињењу полуострва Руској Федерацији на њему имао  13.468 војника и официра, а да само 3.991 од њих није изабрао да настави да служи у Оружаним снагама РФ и да узме руско држављанство.

          Ово значи да се у „остатак Украјине” вратио тек сваки трећи!

          Међу поменутих 3.991, официра је 1..649, а  војника и подофицира – 2.342.

          Једнако неутешни за кијевску постмајданску владајућу врхушку су и подаци о (не)верности Украјини припадника њене државне безбедности који су до „великог тумбања” из 2014-те служили на Криму.

          Јер, украјинска Служба безбедности имала је почетком 2014-те на полуострву 1.619 сарадника, а на располагање Кијева се ставило само 217!

          Од тога: 210 официра и само 7 „осталих”.

          Дакле: ни сваки седми!

          Кад се све одузме и сабере, испоставља се да је на страну Русије прешло 10.879 украјинских војника и официра и сарадника њене државне безбедности.

          Наравно, кијевски пучисти из 2014-те не престају да говоре да је Русија „окузпирала Крим”.

          Сасвим очекивано, пљују и своје.

          Тврде да се полиција Крима понела „сто посто издајнички” (колективно се ставила у службу Русије), украјинска армија „80 одсто”, а државно тужилашто Украјине на полуострву – „70 одсто”…

 

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/cak-11000-ukrajinskih-oficira-vojnika-i-agenata-drzavne-bezbednosti-na-krimu-preslo-na-stranu-rf

-
Генералштаб Оружаних снага Русије саопштио је да се на Криму формира самостална војна групација, која укључује постојећу поморску базу, војни корпус, ваздухопловну и противваздушну дивизију.

Осим тога, Црноморска флота руске морнарице појачана је са шест нових подморница, три дивизије обалских ракетних система „Бал“ и „Бастион“, а такође и фрегатама „Адмирал Григорович“ и „Адмирал Есен“, које су наоружане крстарећим ракетама „Калибар“ и које су своју ефикасност показале у Сирији.

Руски војни експерти истичу да је сада војска на Криму спремна да одбије сваку могућу агресију од стране сваког потенцијалног противника, било да је реч о САД, НАТО-у или Украјини, а да је Русија у стању да у потпуности осигура безбедност своје територије.

„Требало би истаћи да је на Кримском полуострву, а то је територија Руске Федерације, заиста створена војна групација, која је у стању да ефикасно и поуздано обезбеди територију Русије. И без обзира на захтеве да се Крим врати Украјини и без обзира на претње војним сценаријем, сасвим је јасно да никакво отимање полуострва није могуће и да те намере нико не може остварити. Данас је Руска Федерација у стању да пружи отпор сваком агресору, који покуша да угрози безбедност наше земље“, каже војни аналитичар Андреј Кошкин.

Експерти сматрају да је стварање самосталне војне групације на Криму, о чему је говорио начелник руског Генералштаба Валериј Герасимов, било неопходно, a то се објашњава тиме што су после 2014. године, након што је Крим постао део Русије, порасле напетости у акваторији Црног мора.

Није тајна да су амерички генерали, а самим тим и читав НАТО, веома тешко поднели повратак Кримског полуострва у састав Русије и да се никако не мире са том чињеницом. Због тога су извршили притисак на Европу и натерали је да Русији наметне санкције. Али, осим јачања економског притиска, САД су деловале и у другим правцима.

САД су у Румунији поставиле ракетни систем и, под разним изговорима, гомилају своје трупе у близини руских граница, повећају број војних вежби у Црном мору, уз учешће нових чланица НАТО-а. Аналитичари додају да не би требало заборавити ни чињеницу да амерички војни бродови сада редовно улазе у грузијске и украјинске луке, а да су летови америчке војне авијације дуж руских граница постали чешћи, укључујући и оне у близини Крима. Све ово, сматрају експерти, захтева симетрични одговор и јачање руског војног присуства на Кримском полуострву.

Подсетимо, начелник руског Генералштаба Валериј Герасимов је рекао да је од приоритетног значаја формирање самосталне војне групације на стратешким правцима.

Он је навео да су за пет година у Јужном војном округу формиране две моторизоване дивизије, ракетне бригаде и бригаде војне авијације. Осим тога, авијација и ПВО добиле су 226 нових и модернизованих борбених авиона и хеликоптера.

Аналитичари закључују да самостална војна група, о којој је говорио Герасимов, игра улогу снага за одвраћање. Русија тиме јасно ставља до знања да не намерава било кога да напада, али и да на себе неће дати.

rs.sputniknews.com/rusija/201711081113364628-krim-podmornice/

Предсједник Чешке Милош Земан изјавио у Савјету Европе да је руска анексија Крима свршен чин, а да је у случају Косова примјењен принцип двоструких аршина.
Говорећи о Русији и Кирму, Земан је предложио да Русија Украјини за изгубљено полуострво исплати одштету, било новчану било у сировинама.

Чешки предсједник је током дебате након свог говора на засједању Парламентарне скупштине Савјета Европе истакао да је руска анексија Крима свршен чин и цитирао мишљење бившег њемачког предсејдника Јоахима Гаука да би враћање Крима Украјини изазвало европски рат.

Директни разговори Русије и Украјине би могли да воде до исплате компензација Украјини за изгубљени Крим, било новчане, било у сировинама, предложио је Земан, нагласивши међутим, да је то само његово лично мишљење.

Земан је поводом Крима поменуо поново отцјепљење Косова чију независност је дио међународне заједнице признао и упозорио да је то очигледан примјер примјене двоструких аршина, будући да је Запад независност Косова признао, а отцјепљење Крима није, јавља чешки радио.

Извор: Б92

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=273039

-
ТРЕБА ДА БУДЕ ПОСТАВЉЕНА ДО 20. ДЕЦЕМБРА 2017. И – НЕПРЕЛАЗНА

  ПОГРАНИЧНА управа руске Федералне службе безбедности за Републику Крим објавила је да ће на граници са Украјином подићи ограду дугачку 50 километара.

        Нагласила је да ће то учинити у интересу безбедности Републике Крим која је од 2014-те поново у саставу Руске Федерације.

        Ограда ће бити висока 2,4 метра.

        Њена градња коштаће безмало 213 милиона рубаља.

        Међутим, то неће бити просто ограда. Испред и иза ње биће „инжињеријске препреке“.

        Сасвим разумљиво, није прецизирано: које све и какве…

        Све треба да буде готово до 20. децембра 2017-те године. Са гаранцијом „испоручиоца ограде“ на најмање десет година.

        Ограду ће чинити 16.500 панела дугачких по 3,5 метара чија ће конструкција бити тако „зубата“ и од таквог челика да никоме неће поћи за руком да је савлада. Чак ни да то покуша.

fakti.org/rossiya/rusija-ogradjuje-krim-od-ukrajine-sa-50-kilometara-ograde-visoke-24-metra

Уочи годишњице депортације кримских Татара све су жучније расправе о томе како је и зашто дошло до те трагедије. Који су били њени узроци? Шта се то, у ствари, у току рата, дешавало на територији Крима? Остало је врло мало живих сведока тих догађаја, оних који би могли да испричају како се у ствари све дешавало.  Али је и онолико, колико причају ти врло малобројни очевидци и оно што постоји у совјетским и немачким хроникама сасвим довољно да се схвати да је пресељење било једино и најбоље решење за татарски народ Крима.  Јер од 200.000 кримско-татарског становништва 20.000 њих, односно практично сви мушкарци способни за војску, постали су борци вермахта. Како би се они саживели са красноармејцима који су се вратили с фронта, шта би од њих направили ветерани рата када сазнају шта су све чинили татарски казнени одреди на територији Крима у току немачке окупације? Почело би  клање, тако да је пресељење представљало једини излаз из новонастале ситуације. А красноармејци су имали разлога да се свете, и то није совјетска пропаганда, јер је чињеница о њиховим зверствима било и превише, како са совјетске, тако и са немачке стране. 

Тако је у општини Судак 1942.године група Татара, који су се сами организовали, ликвидирала извиђачки десант Црвене армије, при чему је ухваћено и живо спаљено 12 совјетских падобранаца.

4.фебруара 1943.године кримско-татарски добровољци из насеља Бешуј и Коуш су заробили четири партизана, припадника одреда С.А.Муковнина.

Партизани Л.С.Чернов, В.Ф.Гордијенко, Г.К.Саников и Х.К. Кијамов су зверски убијени: прво су сечени бајонетима, па бацани у ватру и живи спаљивани. Највише је био унакажен леш казанског Татарина Х.К.Кијамова, за кога су извршиоци очигледно закључили да је њихов земљак.

Кримско-татарски одреди су се подједнако зверски обрачунавали и са цивилним становништвом.

Дешавало се да се, како би се спасавали, становништво за помоћ обраћало немачким властима, и од њих је и добијало тражену заштиту!

Почев од пролећа 1942.године на територији совхоза „Красниј“  постојао је концентрациони логор у коме је у току окупације мучено и стрељано најмање 8.000 становника Крима.

Према сведочанству очевидаца логор су чували кримски Татари из 152. батаљона помоћне полиције које је шеф логора, обершарфирер СС Шпекман, узимао за „најпрљавије послове“ у логору.

Са посебним задовољством су се будуће „невине жртве стаљинских репресија“ ругале незаштићеним логорашима.

Оне су својом суровошћу подсећале на кримску хорду из далеке прошлости.

Локално татарско становништво по селима је са презиром посматрало совјетске заробљенике, дешавало се да се на њих бацају и камењем.

Осим тога, кримски Татари су помагали Немцима да међу војним заробљеницима проналазе Јевреје и особе које су се пре затварања бавиле политичким радом.

Практиковано је и масовно спаљивање: живе људе су  везивали бодљикавом жицом и бацали у редове једне преко других, затим су их поливали бензином и спаљивали. Очевидци тврде да су „најбоље прошли они који су били на дну“ јер су се они, под тежином људских тела,  гушили од дима још пре него што је ватра допирала до њих.

За додворавање Немцима више стотина кримских Татара је награђено посебним наградама које је одобрио Хитлер: „За храброст и посебне заслуге које је становништво ослобођених области испољило учествовањем у борбама са бољшевизмом, под руководством немачке команде“.

Тако у извештају Симферопољског муслиманског комитета за период 01.12 1943 – 31. 01 1944. пише:

„За заслуге пред татарским народом Немачка команда је наградила: знаком са мачевима 2. степена, који  је издат за ослобођење источних области, председник Симферопољског татарског комитета г. Џемил Абдурешид, знаком 2. степена председник одељења религије г. Абдул-Азиз Гафар, сарадник у одељењу религије  Фазил Садик, и председник Татарског стола г. Тахсин  Џемил.

Г. Џемил Абдурешид је активно учествовао у формирању Симферопољског комитета крајем 1941.године и као први председник комитета је активно учествовао на пријављивању добровољаца у редове немачке армије.

Абдул-Азиз Гафар и Фазил Садик, без обзира на своје године, радили су са добровољцима и остварили значајне резултате на сређивању религијских послова у Симферопољској области.

Г. Тахсин Џемил је 1942.године организовао Татарски сто и радећи као његов председник до краја 1943.године систематски помагао оним Татарима и породицама добровољаца, којима је помоћ била потребна.“

Осим тога, самим формацијама кримских Татара су даване различите и обимне материјалне повластице и привилегије. Према једној одлуци Главне команде Вермахта „свако лице које се активно борило или се бори против партизана и бољшевика“ могло је да затражи да му се „додели земља или да му се исплаћује новчана надокнада до 1000 рубаља.“

При том је његова породица требало да од одељења за социјалну заштиту градске или обласне управе добија месечну помоћ између 75 и 250 рубаља.

Пошто је 15.фебруара 1942.године Министарство окупираних источних области донело Закон о новом аграрном поступку“ свим Татарима који су ступили у добровољачке формације и њиховим породицама су почели да дају у потпуну својину по 2 хектара земље. Немци су им давали најбоље парцеле тако што су одузимали земљу од сељака који нису ступили у немачке формације.

Како је констатовано у већ цитираном извештају народног комесаријата унутрашњих послова Кримске Аутономне Совјетске Социјалистичка Републике (Кримска АССР), мајора државне безбедности Каранадзеа у НКВД-у СССР (некадашњи назив за министарство унутрашњих послова – прим. прев.)  „Политичко-морална ситуација код становништва Крима“:

„Посебно су привилегована лица која су ушла у добровољачке одреде. Сви они добијају плату, храну, ослобођени су пореза, добили су најбоље парцеле воћњака и винограда, плантаже дувана, а то све је прво одузимано од осталог, нетатарског становништва.

Добровољцима се дају ствари које су опљачкане од јеврејског становништва.

Кулацима се враћају виногради и воћњаци који су им раније припадали, домаће животиње из колхоза, при чему се гледа колико би тај кулак имао добити док су те животиње припадале колхозима, па им се дају најбоље међу њима.“

Као одговор на претходни извештај председник татарског комитета је рекао следеће:

„Говорим у име комитета, и у име свих Татара, јер сам потпуно сигуран да изражавам њихове мисли. Довољан је само један позив немачке армије па да се Татари, сви до једног, пријаве за борбу против заједничког непријатеља. За нас је велика част да имамо могућност да се боримо под руководством фирера Адолфа Хитлера – највећег сина немачког народа. Наша исконска вера нам даје снагу да се без размишљања приклонимо руководству немачке армије. Наша имена ће доцније стајати уз имена оних који су се борили за ослобођење угњетених народа“.

Још 4 хиљаде за борбу са партизанима Крима. Укупно, уз бројност од 200 хиљада Татара, на службу Немцима је послато 20 хиљада добровољаца.

Пошто су одређене заједничке мере Татари су замолили за дозволу да се свечано заседање заврши  молитвом, јер је то вековима представљао почетак борбе против безбожника, те су за својим мулом поновили следеће три молитве:

 

  1. молитва: за постизање брзе победе  и заједничког циља, као и за здравље и дуговечност фирера Адолфа Хитлера,
  2. молитва: за немачки народ и његову јуначку армију,
  3. молитва: за војнике немачког Вермахта који су пали у борбама.

10.април 1942.године. Из обраћања Адолфу Хитлеру, које је сачинило преко 500 муслимана из града Карасу-базар:

„Ослободиоче наш! Само захваљујући Вама, Вашој помоћи и храбрости и самопрегору Ваших јединица успели смо да отворимо наше молитвене објекте и да се у њима молимо. Сада више нема и не може да буде такве силе која би нас одвојила од немачког народа и Вас. Својим уписивањем у добровољце немачких војних снага татарски народ се заклео и дао реч  да ће се рука под руку са Вашим јединицама борити против непријатеља до последње капи крви. Ваша победа је победа читавог муслиманског света. Молимо се Богу за здравље Ваше армије и молимо Бога да Вама, великом ослободиоцу народа, подари дуг живот. Ви сте сада ослободилац, вођа муслиманског света – гази Адолф Хитлер.

Наши преци су дошли са Истока и ми смо све до сада чекали ослобођење са те стране, а данас смо сведоци да нам ослобођење долази са Запада. Можда се први и једини пут догодило да сунце слободе излази са Запада. То сунце сте Ви, наш велики пријатељ и вођа, са својим снажним немачким народом, и Ви, ослањајући се на чврстину велике немачке државе, на јединство и снагу немачког народа, доносите нама, поробљеним муслиманима, слободу. Заклели смо Вам се заклетвом верности да ћемо за вас умрети уз поштовање и оружје у рукама и само у борби против заједничког непријатеља.

Сигурни смо да ћемо заједно са Вама да успемо у потпуном ослобођењу наших народа из јарма бољшевизма.

На дан Вашег славног јубилеја шаљемо вам срдачан поздрав и жеље, желимо вам много година плодотворног живота на радост Вашег народа, нас – кримских муслимана и муслимана Истока.“

Концентрациони логор који је био смештен на територији совхоза „Красниј“ је 1942 – 1944.године  био   највећи фашистички логор у току Великог отаџбинског рата на територији Крима, и у њему је у току окупације усмрћено око 8.000 совјетских грађана.

Немачку администрацију у њему су представљали командант логора и лекар.

Све остале функције су обављали борци 152. татарског добровољачког батаљона СД.

Стражу логора је издвајао специјалан „стваралачки“ прилаз питању уништења логораша. Конкретно, мајке са малом децом су не једном утапали у јамама са фекалијама које су биле ископане испод логорских ВЦ-а.

Сви ти ужаси нису измишљотина совјетских политичких руководилаца, већ страшна истина. Може се навести још много примера „невиности кримских Татара“.

—————————–

ПРЕВОД ФСК СА: kurpasov.ru/proshloe/za-chto-stalin-deportiroval-tatar-iz-kryma.html

 

 

-
На сајту председника Украјине појавила се петиција у којој је изражена идеја да се полуострво Крим одвоји од копна.

 

Крим

Према замисли аутора иницијативе, потребно је да се прокопа канал који би повезивао Црно и Азовско море. Планира се копање 4 километра канала у месту Каланчаки у Херсонској области и нешто мало у подручју Чонгаре, наводи се у петицији.

Аутор каже да би тај пројекат дао Украјини „одрешене руке“. Он сматра да мост преко Керчког залива може да постане преграда за пловидбу и да смета војним бродовима Украјине у случају да буде било потребно да уплове у Маријупољ. Идеја о каналу омогућиће да се реши проблем, тврди предлагач петиције.

rs.sputniknews.com/rusija/201708311112494050-Porosenko-Ukrajina-ostrvo-Krim/

-
На Криму је ове године засађено више од 670 хектара нових винограда.
„Сваке године повећава се површина с новим виноградима. У 2016. години засађено је око 560 хектара, у првој половини текуће године – више од 679 хектара. До 2020. године планира се засадити 1,5 хиљада хектара сунчаних бобица. И премда смо још далеко од рекорда из совјетског периода, наше полуострво постепено враћа себи некадашњу славу“ – појаснили су у влади Крима.
Сада у региону ради 67 произвођача вина.

 

Превод ФСК са руског: www.sdelanounas.ru/blogs/97302/

-
КАРТА ЈЕ ДЕО ИЗВЕШТАЈА У КОЈЕМ СЕ ТВРДИ ДА ЈЕ МОСКВА УЧВРСТИЛА ОКУПАЦИЈУ ДЕЛА УКРАЈИНЕ

 

          АМЕРИЧКА међународна организација Freedom House објавила је карту на којој је Крим укључен у састав Руске Федерације.

          Том картом је илустровала властити извештај у којем тврди да се Москва прошле године „мешала у политичке процесе у Сједињеним Државама и у другим демократским земљама”.

          Такође: да је истовремено повећавала војну помоћ и подршку „диктатури Башара Асада у Сирији” и да је „учврстила своју незакониту окупацију украјинске територије”.

          Freedom House је и ове оцене и саму карту, која је изазвала гнев у Кијеву, укључила у свој извештај под насловом „Двострука претња глобалној демократији”.

 

fakti.org/globotpor/americka-reedom-house-objavila-kartu-na-kojoj-je-krim-u-sastavu-rusije

Новост да је премијер Србије Ана Бранбић у разговору са украјинским амбасадором Олександром Александровичем изјавила да Србија подржава суверенитет и територијални интегритет свих земаља-чланица ОУН, па тако и Украјине, гурнула ме у дубоко размишљање.

Ана Брнабић је такође захвалила Украјини због одбијања да призна самопроглашену независност Косова. Некако су то новине скромно прећутале, да се то питање увек налива у исту флашу са непризнавањем Крима. Србија се налази у веома недвосмисленом положају по питању статуса Крима. Јасно је да је приликом сусрета са Александровичем, Брнабићка морала говорити и о српској позицији поводом Крима, но, о томе се ћути.

Новине само саопштавају да су «обе високе стране изразиле спремност ка развоју билатералних односа, пре сега у области економије и трговине».

Подсећамо, 22. јула 2010. године Међународни суд ОУН у Хагу је изрекао пресуду поводом отцепљења Косова од Србије 2008. године. Председник Хисаси Овада је изјавио да је суд дошао до закључка да међународно право не садржи било какву видљиву забрану на проглашење независности.

Својевремено је бивши заменик министра иностраних послова Украјине Валериј Чалиј дозвољавао да је одлука суда, чак и без обзира на то што је то консултативно мишљење, довела до тога да је независност Косова признало више земаља. Међутим, у њиховом списку неће бити Украјине.

«Позиција Украјине се формирала полазећи од националних интереса, од којих је један и целовитост држава на европском континенту. Около је сувише много сепаратистичких пробема и врућих тачака, због тога је Украјина, по мом мишљењу, изабрала правилну позицију – није признала Косово и тешко да ће се то променити» – изјавио је Чалиј. И ставио тачку по том питању.

Одлука Хашког суда остаје на савести његових судија, но она не даје одговор на сва питања која се тичу борбе Шиптара за Велику Алабанију. Јер, по логици ствари, ако је независност Косова призната као темељно правна норма, онда се мора признати и борба Шиптара за присаједињење Косову и југа Македоније и јужних општина Србије – Медвеђе, Бујановца и Прешева.

Највероватније је тај задивљујући суд у Хагу донео дефектну одлуку, оставивши ово питање без пажње. Јер борба народа за самоопредљење је такође субјект међународног права. А уколико се она води толико година на не зна се откуда пристигле паре, онда је време да се та борба озакони пред лицем светске јавности.

У таквом случају ми би у лицу Кијева обрели жестоког присталицу прекида делатности сепаратиста у указаним рејонима. Упркос одлукама међународног суда. Премда, шта га то спречава да се и данас изјасни о томе? Сепаратизам је увек сепаратизам.

Но, Кијев ћути. Можда његова позиција по питању Косова више и није тако принципијелна? На пример, председник В. Јушченко је изјављивао да «Треба размислити», а промосковски В. Јанукович који га је сменио, изјавио је категоричко «не».

Нови вођа Украјине Петар Порошенко демонстрира сасвим други приступ том питању: само што Брисел да сигнал, они ће одмах признати Косово. Поготово што је бескорисно борити се за Крим. За такве делатнике као што је П. Порошенко, речи о високој политици су толико несхватљиве као и Јеванђелска заповест «Не кради». Ако буде требало – украшће.

У стварности, игре са признавањем-непризнавањем Косова са таквим режимима као што је режим П. Порошенка – није благодаран посао. Са истим таквим успехом могли су се водити пеговори са приснопамјатним императором Централно-афричке империје Жаном Беделом Бокасом о штетности канибализма. На свечаном ручку по случају успешног завршетка преговора он би угостио учеснике котлетима од удова својих поданика.

Петар Порошенко остварује на истоку Украјине политику директног геноцида против сопствених грађана који не желе да прихвате његов долазак на власт у резултату оружаног преврата. Та политика води ка томе да Донбас све више и више стреми да се завршно отцепи од Украјине. Он је већ изгубио 10 хиљада невиних грађана. Тим поводом на адресу Донбаса се изригује мноштво проклињања од стране Запада.

загруженное (1)

Но, о подривачкој делатности сепаратиста у јужној провинцији Србије ништа не чујемо. А тако би хтели да чујемо да је Ана Брнабић и О. Александрович осуђују!

Можда су то различите ствари и време је да научимо схватати где да приказујете амерички театар са маскирањем, а где се ради о немогућности да се живи у створеним условима?

Ставити на једну таблу косовски пројекат НАТО пакта који има очигледну војно-стратешку компоненту, и повратак Крима у историјски завичај после свега 23-годишњег прекида – грех је пред сопственом савешћу и колективним разумом српског народа.

У беспоштедном информативном рату који је започео Запад, постојано се користи метода подметања, када се најодвратније ствари – лаж и бандитизам – облаче у одело најсветијег – истине и човекољубља.

Они који подгревају тај спектакл, пре или касније ће се наћи у улози његових жртава. Посебно очигледно се то дешава када дипломатски менует плеше са партнерима којима су руке до лаката у крви.