понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "купус"

купус

-
Лесковац – Повртари у општинама Лесковац, Власотинце и Лебане бацају тоне купуса или га остављају да пропада под пластеницима због ниске откупне цене од пет динара по килограму.

Цена купуса је за неколико недеља пала са 20 на пет динара због велике понуде, али и због тога што ове године није било извоза.

1-620x330

„Последњу туру продали смо по цени од осам динара по килограму и потом смо одлучили да га не беремо и не продајемо, јер се просто не исплати. Оставили смо га да труне испод фолија, а за који дан ћемо га избацити на депонију“, казао је Бети Петар Мишић из села Стајковце код Власотинца.

У Саветодавној стручној пољопривредној служби Лесковац наводе да ове године нису повећаване површине под раним купусом, али да је изостао извоз за Русију и Белорусију у које је извезено свега 15-ак камионских товара.

Годишње се у Јабланичком округу засади рани купус на површини од око 500 хектара а прошле године у ово време, купус се у Лесковцу продавао за 20 динара по килограму.

Бета

www.vaseljenska.com/ekonomija/povrtari-na-jugu-srbije-bacaju-kupus-zbog-niske-cene-otkupa/

-

Последњи, и готово коначни, резултати, објављени око шест сати по београдском времену, указују да је већина Британаца одлучила да се ослободи евроунијских окова. Од око 29 милиона гласача, 15 милиона је гласало (са вишком од милион гласова) за излазак из Евроуније. Све прогнозе водећих британских медија већ најављују победу Независне партије Најџела Фараџа. Остало је да се преброји око 7% гласова.

Међународни медији и политички аналитичари указују на то да је сада ланчана реакција распада Евроуније готово извесна. Више скандинавских земаља такође најављује референдум. Покрети за референдум о независности су све јачи у Немачкој и Француској. Да не спомињемо евроскептицизам Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске. Грчка је у унији једино под претњом међународно-монетарне цеви…

Питање је сада какве амбиције по питању Евроуније има Вучићев србски режим, који је уз свесрдну помоћ претходних квислиншких режима, у име евроинтеграција распродао готово све националне интересе- подржао „државност“ терористичког шиптарског ентитета на Косову, укинуо србске државне институције на КиМ, престао да кривично гони НАТО лидере за стравичне злочине 99те над србским народом, испоручио Хагу све истинске националне хероје, распродао националне ресурсе западним предаторским корпорацијама, готово сатро сва јавна предузећа, дозволио евроатлантистима да у срцу Србије формирају ромску и азилантску „републику“, и да не набрајамо…

…Из Вучићевог угла гледања, вероватно да он мисли да му је сада највећа шанса да се укрца на уклети евроунијски брод, који управо тоне пред нашим очима. Питање је да ли ту катастрофу у најави виде и сви они који га још увек слепо прате, и своју светлу будућност и даље виде у евроунијским „сиротињским кухињама“!?

За писца ових редова нема дилеме, да још није касно да окренемо леђа евроатлантским (не)пријатељима, и потражимо праве пријатеље, тамо где су одувек и били- Ка Истоку, тамо где се одувек рађало сунце…

Написао Миодраг Новаковић

(овај текст је лични став оснивача ФБР медијске групе)

facebookreporter.org/2016/06/24/krah-evrounije-eu-bez-britanije-je-kao-sarma-bez-mesa-ko-ce-sada-da-jede-vucicev-kupus/

-

СРБИЈА је за првих шест месеци ове године, према подацима Управе царине, увезла више од шест хиљада тона парадајза. Од тога, 3.872 тоне дошло је Албаније! Осим из Албаније, велике количине парадајза нам стижу и из Македоније. Такава је статистика, како кажу познаваоци прилика, готово сваке године, и да је у односу на наш извоз Албанији, увоз од њих занемарљив.

Осим парадајза, из Албаније смо увезли и 1.081 тону краставаца, 209.000 килограма купуса, 84.000 килограма свеже паприке, али и 172.000 килограма празилука и осталог лука. Албанцима смо, с друге стране, продали више од 23.000 тона кукурза, 12.000 тона пшенице, 5.137 тона белог шећера и чак 1.229 тона сунцокретовог уља.

И док је домаћи парадајз „узрио“ и „јуриша“ ка српском тржишту, страно поврће преплавило је домаће кванташке пијаце, али и велике маркете. Један од разлога, лошег пласмана и већег увоза, свакако је и непостојање континуитета код наших произвођача, тачније, нема домаће производње током целе године.

– Један од водећих разлога повећаног увоза поврћа јесте лоша организованост произвођача у удружења, како би имали заједнички наступ на тржишту – кажу у Министарству пољопривреде. – Рецимо, произвођачи не могу да испоруче довољне количине краставаца у јединственом паковању, квалитету и цени, иако располажу том робом. Због тога, трговински ланци и индустрија, уместо да набављају краставац од већег броја малих произвођача у земљи, увозе поврће уједначеног квалитета и паковања из суседних земаља.

У ресорном министарству истичу да је битан и сезонски карактер српске пољоприведе, односно да поврће стиже у одређено доба године. Ван сезоне, трговци посежу за увозом, како би надоместили потребне количине.

– Последњих неколико година, управо због тога, повећава се производња поврћа у пластеницима, али је то још недовољно – кажу у Министарству.

– Држава нема механизме којим може директно да утиче на формирање цена на слободном тржишту, али можемо да помогнемо произвођачима у смислу бољег пласмана и квалитета робе, али и заобилажења накупаца и нелојалне конкуренције.

Према речима Евице Михаљевић, из Асоцијације „Плодови Србије“, нашег парадајза има већ месец дана, разликује му се укус и квалитетнији је од увозног.

ПРЕДНОСТ ДОМАЋЕМ

Компанија „Делез Србија“, како кажу, труди се да има поврће из Србије. Ипак, када нема довољне количине, ова роба се увози.

– Сами увозимо поврће, јер на тај начин можемо да обезбедимо квалитет и безбедност, али и повољнију цену – прича Мартин Петровић, портпарол компаније „Делезе Србија“. – Када нема довољне количине парадајза из Србије, увозимо из Македоније, Италије…

МИНИСТАРСТВО: ГРАДИЋЕМО ХЛАДЊАЧЕ

Министарство пољопривреде финансијски помаже при изградњи складишних капацитета пољопривредних производа, како би били доступни тржишту и ван сезоне. Максималан износ за изградњу нових и адаптацију постојећих хладњача је пет милиона динара.

– Субвенционишемо набавку нове опреме, механизације за обраду земљишта, сетву, садњу, паковање и чување поврћа – причају у Министарству. – Произвођачи краставаца могу да користе и директне подстицаје за биљну производњу, која се за регистрована газдинства састоји од 6.000 динара, регреса за гориво од 3.000 динара, ђубриво исто толико и за осигурање пољопривредне производње на нивоу 40 одсто од износа премије осигурања.

www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:558608-Албански-парадајз-у-српској-салати