Тагови Вести таговане са "Литванија"

Литванија

-

Литванија, на челу са председницом Далијом Грибаускајте, служи интересима САД, сматра бивши председник те земље и члан Европског парламента Роландас Паксас, преноси литвански Спутњик.Председница Литваније Далија Грибаускајте и потпредседник САД Мајкл Пенс на свечаности у главном граду Естоније Талину

Паксас истиче да је ратно настројена председница ове недеље „превазишла“ већину европских лидера, изражавајући безгранично усхићење због одлуке америчког Конгреса о новим енергетским санкцијама против Русије.

„Далија Грибаускајте је нетактично реаговала одмах након што је Европа изразила своју забринутост због америчких акција које могу да имају негативан утицај на енергетске пројекте везане за интересе Европске уније“, пише Паксас на свом сајту.

Он је нагласио да председница нема право да Европској унији диктира нова правила енергетске политике. Идеја да Европа треба да подржи нове антируске санкције у супротности је са званичним ставом Брисела.

Паксас сматра да би солидарност између земаља-чланица Европске уније могла у тренутку да нестане због такве изјаве Грибаускајтеове.

„Данас раст цена и огромна друштвена изолација нису ништа друго до резултат служења интересима различитих утицајних страних група и бриселске бирократије. Због тога би било наивно веровати да ће се у најмање наредне две године било шта променити у Литванији“, закључио је Паксас.

Роландас Паксас био је председник Републике Литваније од 2003. до 2004. године. Он је посланик Европског парламента од 2009. године.

rs.sputniknews.com/evropa/201708111112242162-litvanija-predsednica-interesi-sad-paksas/

-
Изјаве председнице Литваније Даље Грибаускајте о користи размјештања ПРО система „Патриот“ на Балтику свједочи о стремљењу ка повећању напетости у региону и на границама Русије, изјавио је за Спутњик директор Одјељења за питања неширења и контроле наоружања Министарства спољних послова Русије Михаил Уљанов.

Нејасно је како ове намјере допринесе повећању безбједности, рекао је Михаил Уљанов.

„Ова изјава показује наставак политике Вилњуса за ескалацију напетости и повећавању наоружања, при чему не својег, већ наоружања трећих земаља у непосредној близини руске границе“, истакао је Уљанов.

„Није јасно како то може да допринесе јачању безбједности у Балтичком региону, укључујући и безбједност саме Литваније, ефекат реализације таквих позива сигурно би био супротан: јер у међународним односима, укључујући и војну област, свака акција даје реакцију. Очигледно руководству Литваније није доста негативних пос1едица за стање ствари у Европи које су узроковане стварањем објеката противракетне одбране у Пољској и Румунији. И оно би жељело да погорша ситуацију“, навео је Уљанов.

Он је обратио пажњу да је овај приступ“„у супротности са политиком литванских савезника у НАТО-у и Европској унији, који су озбиљно забринути због опасних трендова на европском континенту и позивају на њихово отклањање“.

„Подсјетићу вас да је крајем прошле године на министарском састанку ОЕБС-а у Хамбургу у ту сврху на иницијативу Немачке одлучено да се започне ’структурирани дијалог‘ у области безбједности. Иако се Литванија придружила овој одлуци, национална политика Вилњуса, очигледно, рачуна не на дијалог, већ на јачање војне конфронтације“, закључио је руски дипломата.

Председница Грибаускајте је у четвртак посматрала међународне војне вежбе НАТО-а „Торбруково насљеђе 2017.“ у Шјауљају, где је рекла да је корисно да се амерички противракетни системи „Патриот“ налазе у балтичком региону на редовној основи и да би „то обезбиједило већи степен безбједности за све наше земље“.

 

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=262655

-
Литванија је објавила да у понедјељак почиње да гради ограду на граници са Русијом.
Литванија диже ограду на граници са Русијом (Фото: changenews.ru) -

Литванија диже ограду на граници са Русијом (Фото: changenews.ru)

Литванија ће почети изградњу ограде дуге 44,6 километара на граници са Русијом, најавила је Државна гранична служба за безбједност земље.

„У понедјељак ће почети изградња заштитне ограде на граници са Русијом. До краја ове године ограда на литванској страни биће изграђена на потезу од 44,6 километара“, наводи се у саопштењу Службе.

Трошкови пројекта изградње процјењују се на 1,3 милиона евра, која су обезбијеђена из државног буџета. Сегментирана метална сигурносна ограда биће висока до два метра и имаће додатну опрему, истиче се у саопштењу.

Такође је прецизирано да ће се ограда протезати од раскрснице литванске, пољске и руске границе према литванском граду Виштитису и ријеци Немунас. Део 109 километара дуге границе код Немунаса претходно је био опремљен системима за технички надзор.

Изградња би требало да буде завршена до 20. децембра.

Извор: Спутњик

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=256048

-

Владимир Фролов

Дични хрватски синови из бригаде „Тигар“ радосно су примили вест, да ће „оснажити предњи крај одбране угрожене домовине“ у далекој Литванији, камо треба да похитају, како ти „агресивни Руси из Калињинградске области“, не би изненада угрозили миран сан будних литванских неофашиста!

Дични наследници хрватских фашиста, упознаће тако све лепоте далеког севера, камо иду на захтев каубоја, који упорно изазивају „мишку“ на његовој граници, својом операцојом „Оjačana prednja prisutnost“!

Још се не зна, дали ће хрватско министарство обране својим дичним синовима, као обавезну лектиру спаковати и романе Мирослава Крлеже, који је тако надахнуто писао о улози хрватских домобрана у оно далеко време, док су за своје дичне германске цареве, смрзавали хрватску ритицу у Галицији!

Мишка – тепање за медведа, код Руса.

Рит – загорски кајкавски провинцијализам за дупе.

-

Борис Степанов

Председник Литваније Даља Грибаускајте пати од русофобије. У земљи се већ појавило неколико батаљона војних лица Северноатлантске алијансе. Сада је становништво добило нов задатак: да се супротстави спољном непријатељу! Зато је формиран „стрељачки батаљон“, који представља организацију, претворену у војну, која се бави обуком цивила да користи оружје, и не само то. Главни задатак „Стрељачког савеза“ је да научи Литванце да воде партизански рат против Русије. „Стрелци“ у својим редовима имају преко 10 хиљада људи. Али најважније је то, да су то војна лица између 40 и 50 година. Међу њима је и много оних који имају ратно искуство из Авганистана, као припадници Совјетске армије. Њих су тада обучавали ови исти руски официри. Добровољци имају лично оружје, униформу и сваконедељну обуку. Дозвољено им је да набављају и код себе држе полуаутоматско оружје и метке. Замислите само да 10 хиљада људи у малој и врло сиромашној Литванији у становима чува толики арсенал. Новац за стицање, одржавање и тако даље даје држава. Тако је у рукама становништва које броји непуних три милиона људи – 100 хиљада пушака, пиштоља, аутомата и осталог артиљеријског оружја. Ту скоро су новине “The Times” објавиле репортажу кореспондента Тома Парфита који је специјално позван на следећу по реду вежбу „Стрелаца“. Тома Парфита је посебно привукао добровољац Аудроњус Ажубалис. Сада је он члан литванског парламента, а пре тога је био министар иностраних послова Литваније. Очигледно је да није неко безначајан, он је и образован. Претпоставља се да је он у своје време пропутовао цео свет и да је одлично упућен у међународну ситуацију. Тим пре, што је 2011.г. господин Ажубалис био председник ОЕБС-а. Навешћу једну изјаву тог екс-министра. „Ја сам се учланио да бих био заједно са другим људима који су спремни да делују уколико за нашу земљу наступи претња. Наравно, не мислим да ми можемо да се боримо са професионалцима по ефикасности, али бисмо наш дуг могли да испуњавамо у позадини, делујући као партизани“, – подвукао је.

Невероватно ј шта чини људска психа када постоје мржња према Русима и .

-

Борис Степанов

У балтијским државама, али и у Пољској, политичари се плаше да свом становништву објасне праве разлоге због којих им стандард стално опада, односно одакле све већа незапосленост, одакле демографска катастрофа у тим земљама. Пољаци и становништво прибалтијских земаља упорно беже у суседне земље – скандинавске, или у Немачку, јер тамо може да се заради толико, да остане и уштеђеног новца који се шаље рођацима и породици, јер велики део њих једва саставља крај са крајем. Литванија, Латвија и Естонија су се одавно претвориле у обичне просјаке који живе од дотација ЕУ. Али се милостиња кад-тад мора вратити. Какву корист могу да донесу ти „политички лилипутанци“ својим газдама – неоконима (присталицама неоконзервативаца)? Рекло би се да у тим земљама опстају две важне ствари: близина руских граница и русофобска политика. И док се сопствени народ ваља ка провалији беде и потпуног нестанка, пробриселске власти ће да се труде да, угађајући чиновницима ЕУ који немају шта да раде осим да брину о својим платама високим до неба, да потроше што више новца на тешко објашњиве пројекте који никоме не требају. Зато лидери земаља Балтика убеђују и себе и свој народ да сав јад долази од претњи њиховог источног суседа који је спреман да их окупира (али се нико не труди да одговори на елементарно питање – а шта ће то, у ствари, Русији?). Ето зато и Литванија, и Латвија, и Естонија купују прескупо најсавременије оружје, позивају највеће земље НАТО-а да буду код њих за стално, а од Русије се ограђују зидовима и оградама. Недавно је у Виљнусу објављено да су спремни да почну да раде границу Литваније са Калињинградом. За ограду од 135 километара за сада је потребно потрошити 3 милиона 600 хиљада евра. Естонци и Латвијци су објавили да ће и они на различите начине да јачају своје границе. Али да се само сагради ограда или зид није довољно. Велика средства ће се морати користити и у најновије осматрачке системе. Уз њих и одмах поред њих су западне базе и најновија техника – они морају да се пажљиво чувају од туђих очију. Погранична служба Литваније је саопштила који је то износ неопходан за „пројекат“ до 2020.године: „најновије ограде и зидови“ су испали врло скупи – 30 милиона евра, али бескарактерни балтијски политичари се нису усудили чак ни да затраже новац за то, већ су се договорили да сва средства издвоје из својих буџета. Међутим, те ограде не могу да се праве као зид, јер има много природних препрека – баруштина. Осим тога, на сваки километар треба да се праве 100-метарски пролази за дивље животиње. Али, по свему судећи, ипак је најважније колико се може потрошити новца из џепова сопствених становника који се и тако грче у беди, и „одрадити“ посао у русофобском маниру. А даље – нема тога што би се одупрло тако одрађеном послу!

-

БEРЛИН – Немачке трупе и тенкови су на путу за Литваниjу да би поjачали НATO-во присуство у источним земљама чланицама, jавља AП.

Preview

Из немачке воjске jе саопштено данас да се 36 возила, укључуjући и оклопна борбена возила типа „боксер“, утоваруjе на воз коjи ће се упутити ка граду Рукли у Литваниjи.

 

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=302837

-

Први део војних трупа НАТО стигао је у Литванију близу руске ексклаве Калињинграда, због растућег страха за безбједност у тој области, наводи АП.

НАТО трупе стигле на корак од руске енклаве

Више од 100 белгијских припадника војске и војних возила дошло је до Клаипеде, која је на око 60 километара од руске ексклаве Калињинграда, која има морнаричку базу и далекосежни ракетни систем.

Укупно ће бити послато 1.200 припадника НАТО снаге а Белгијанцима ће се придружити њемачке, холандске и норвешке трупе у бази Рукла у централној Литванији.

НАТО је прошле године одлучио да пошаље снаге у земље које се граниче са Русијом и Бјелорусијом.

Постоји страх у балтичким земљама и Пољској да би бивше совјетске републике могле да буду слиједеће, након што је Русија показала своју моћ у Џорџији и Украјини, наводи АП.

www.glassrpske.com/novosti/svijet/NATO-trupe-stigle-na-korak-od-ruske-enklave/227920.html

-

Избор Доналда Трампа за новог америчког председника изазвао је прво одушевљење па опрезни оптимизам у Русији. Сасвим супротна реакција догодила се у три балтичке државе, Естонији, Летонији и Литванији које се све више боје јачања руског утицаја и присуства њихове војске у близини њихових граница, поготово у Калињинградској области.

Бојазан од историјски искусне Русије 

Министар спољних послова Литваније Линас Линкевициус у четвртак је упозорио да би руски председник Владимир Путин могао тестирати НАТО у седмицама пре него Трамп преузме председништво од Барака Обаме, пише „ББЦ“.

– Врло смо уплашени за Балтик, као и за сиријски град Алепо – рекао је Линкевициус.

Литванија, чланица ЕУ и НАТО пакта као и Летонија и Естонија, сматра да се итекако треба бојати Русије с обзиром на њихово историјско искуство с моћним суседом. Све три државе биле су део Совјетског Савеза до почетка 90-их година, а сада их плаши наизглед присан однос Трампа и Путина у којем виде претњу за властиту независност.

Конкретно, у тим се државама боје да ће Трамп науштрб односа с Русијом напустити досад превладавајући поглед да Москова представља непосредну претњу Источној Еуропи. Како је то за „ББЦ“ кратко сажео Линкевициус, за њих „Русија није супер-сила, него супер-проблем“.

– Нова америчка администрација неће ступити на власт до друге половине јануара. Врло сам забринут и уплашен због тог периода, не само за нашу регију, већ и за Алепо који би могао бити сравњен са земљом – казао је Линкевициус и упозорио да Москва јача своје војне снаге у Каљинградској области, руској енклави на Балтику.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/614182/Balticke-drzave-u-strahu-od-Moskve

-
Никита Голобоков

У Литванији су публиковани нови, још упечатљивији подаци о рекордном скраћењу становништва земље. Сада је највећа група становништва – она која је старија од 50 година. Како објашњавају демографи, катастрофална тенденција је постала директна последица присаједињења земље Европској унији и слободи бирања радног места Литванаца у богатим земљама Европске уније.

После 20 година у Литванији је за трећину или можда чак и за половину смањен број радно способног становништва. Такву прогнозу је у среду опубликовао литвански биро прибалтичког портала Delfi позивајући се на прорачуне демографа. Према подацима стручњака из виљнуског универзитета Витовта, сваког сата из републике побегне 4-5 људи, за дан скоро 100, за годину – 35 хиљада.

Само током првог полугодишта 2016. године, Литванију је напустило 23 хиљаде људи. То је за 6,5% више него за исто време у 2015. години, констатовала је професор на катедри за социологију Влада Станкунене. “Од 1992. године бројност становништва се смањује. Ако се опиремо на податке за септембар (2016), онда нас има мање 840 хиљада” – тврди социолог.

Како је раније истакао часопис ВЗГЛЯД, према подацима статистичког ресора, у прошлој години је емиграција из Литваније увећана у поређењу са 2014. годином одједном за 25%.

“Ти стручњаци се у Литванији практично не задржавају”

Емиграција је у првом реду захватила радно способно становништво. Раније је у коментару за тај исти Delfi, заменик шефа конфедерације послодаваца Литваније Вајдотас Левицкис рекао да се на првом месту међу емигрантима налазе вариоци. “Ти стручњаци се у Литванији практично не задржавају, без обзира на не баш мале плате. Масовно одлазе и грађевинци, они који се баве унутрашњим уређењем. Иако је потражња за њима у Литванији велика” – истакао је Левицкис. Одлазе и висококвалификовани радници – пре свега хемичари и стручњаци за информативне технологије.

Антанас Матулас, посланик скупштине (Сејма) Литваније, заменик председника комитета за здравство, пожалио се на чињеницу да литвански лекари у великом броју одлазе у Норвешку, Шведску, Немачку, Велику Британију. “Не тако давно ја сам посетио једну болницу недалеко од Брисела. Шеф болнице ми је рекао да код њих раде 24 стручњака из Литваније (лекари и медицинске сестре). То је само у једној болници!” – подвукао је посланик.

“Највише се смањује број становника у групи до 50 година. Остаје много мање младих људи, људи средњег узраста. У континуитету расте број људи пензијског узраста” – констатује Станкунене. По њеним речима, највише је у земљи људи у групи 50-59 година.

Brexit эмиграцији није сметња

Током последњих неколико година главни објект за имиграцију из Прибалтика била је Велика Британија. Према подацима власти у Уједињеном Краљевству живи најмање 180 хиљада Литванаца и 100 хиљада Летонаца.

У јуну је ТВ канал LNT саопштио да се Летонци који живе у Великој Британији масовно жале на нападе којима су подвргнути на улици, у јавном превозу, кафићима и ресторанима, а такође и на послу и у просветним институцијама, слушају и од комшија и од колега увредљиве речи и позиве да пакују кофере и одлазе.

Међутим, Brexit уопште није утицао на емиграцију из Литваније у Велику Британију – истиче Влада Станкунене. “Плата у тој земљи где одлазе Литванци је за 4-5 пута већа него у Литванији. Таква је ситуација и са минималцем. Верујте – главни мотиви су економске природе” – примећује социолог.

“Враћају се појединци”

Вјачеслав Титов, посланик градског савета Клајпеде, председник клајпедског одељења политичке партије “Савез Руса у Литванији”, истиче да су истинити ови показатељи о емиграцији. “То су веома озбиљне бројке, овде није потребно позивати у помоћ статистику. Ако погледамо на пријатеље, познанике, онда видимо да се емиграција наставља. То је ужасно. Враћају се само појединци! А људи су углавном орјентисани да путују на Запад ради зараде, јер тамо држава брине о својим становницима” – рекао је Титов за часопис ВЗГЛЯД, додајући да у земљи остају само пензионери и државни чиновници.

Политичар је рекао да власти верују у то да ће у Литванију ипак стићи инвестиције. “Они верују да ће инвестиције отворити радна места, да ће им иностранство помоћи и да ће се све само по себи реорганизовати. Ја не верујем у те бајке. Држава мора само да се бави стварањем радних места, да мисли о економији. Да се дружи са суседима, са Русијом. Да тражи не енергетску независност, него најјефтинију енергију, да би тржиште било конкурентно” – сматра Титов.

Да би се повећао прилив становништва у земљу, дејствујуће партије лобирају издвајање квота за избеглице. “Но, прост народ је узнемирен. Како то, доћи ће људи са другачијом културом. Неко се односи према томе са разумевањем. Но, у овом тренутку је код нас мало људи из земаља трећег света. Код нас нема озбиљне социјалне помоћи. А они који су стигли, дуго се не задржавају. Путују даље – у Немачку, Скандинавију” – рекао је он.

То је за Литванију нерешив проблем

Леонид Вардомски, руководилац Центра за постсовјетска истраживања Института за економију РАН, стручњак за постсовјетске државе, слаже се са основним тезама које је изнела професор Станкунене.

“Људи из Литваније одлазе на рад, теже да побољшају своје материјалне могућности, да нађу интересовање за примену својих снага, па је јасно да се неки део међу њима и врати, но губитак становништва свакако постоји” – рекао је стручњак за часопис ВЗГЛЯД. По мишљењу Вардомског, то је нормалан процес за Европску унију.

“Са друге стране, то одражава објективну чињеницу: у Литванији су ограничене могућности за тражење посла, ниске плате, одсуство перспективе за младе људе и квалитет рада који не задовољава раднике” – појаснио је он.

Такође економиста сматра да је у самој Литванији сложено било шта предузети како би се зауставио одлив становништва. “Нова радна места не ствара држава, него приватни бизнис, сам литвански бизнис је слаб, а Литванија не привлачи инострани капитал. Механичке мере у виду ограничења изласка или забране изласка, такође није могуће донети, то нарушава правила јер се Литванија налази у ЕУ2 – сматра он. Такође, по мишљењу Вардомског, проблем одлива радно способног становништва неће решити ни прилив избеглица – напротив, то ће продубити проблем, пошто избеглице не отварају нова радна места.

Превод ФСК са руског: www.vz.ru/world/2016/9/28/835133.html?utm_source=smi2