субота, новембар 18, 2017

Тагови Вести таговане са "Мађарска"

Мађарска

-
Мађарска, позивајући се на принципе консензуса у НАТО-у, почела је процес блокаде свих иницијатива Украјине у Алијанси, саопштила је потпредседница Владе Украјине Ивана Климпуш Цинцадзе интернет магазину „Европска правда“.

 

Будимпешта

 

 

„Украјина је забринута улимативним понашањем Мађарске због незадовољства закона о образовања. Сви наши покушаји вођења дијалога разбијају се о неспремност мађарске стране на дијалог“, рекла је министарка.

Она је додала да Букурешт користи принципе консензуса у НАТО-у и „блокира ефикасност развоја“ раније „планираних ствари“ између Украјине и Алијансе.

Управо зато, додала је потпредседница Владе, министар образовања и науке Лилије Грињевич 6. новембра хитно је посетио седиште НАТО-а.

Климпуш Цинцадзе је изјавила да је само Мађарска од свих држава које су забринуте новим украјинским законом о језику изабрала пут блокаде.

 

Мађарска мења „Источно партнерство“ због Кијева

Мађарска је иницирала промене у пројекту декларације самита „Источног партнерства“, који ће се одржати 24. новембра у Бриселу због новог украјинског Закона о образовању, изјавила је потпредседница Владе Украјине Ивана Климпуш Цинцадзе интернет-магазину „Европска правда“.

„Видимо како се појављују додатне формулације у вишестраним документима, на пример у пројекту декларације ’Источног партнерства‘“, изјавила је Климпуш Цинцадзева.

Према њеним речима, Будимпешта инсистира да декларација садржи формулације да државе-партнери треба да „поштују она права која већ имају лица која припадају националним мањинама“. Потпредседник Владе је додао да се дискусија о завршном пројекту декларације наставља.

Очекује се да ће 11. децембра Венецијанска комисија саопштити своје мишљење о украјинском Закону о образовању. Експерти комисије су крајем октобра посетили Украјину, где су се састали са представницима националних мањина и посланицима Врховне раде.

Закон који ограничава могућност учења на језицима националних мањина ступио је на снагу 28. септембра и биће увођен етапно до 2020. године. Владе једног броја земаља, укључујући Мађарску и Румунију, саопштиле су да овај Закон нарушава права националних мањина у Украјини.

rs.sputniknews.com/evropa/201711081113367598-Madjarska-Ukrajina-Kijev-istocno-partnerstvo/

-

У МАЂАРСКОЈ СЕ НАСТАВЉА КАМПАЊА ПРОТИВ АМЕРИЧКОГ МИЛИЈАРДЕРА ЈЕВРЕЈИНА

ВЛАДА Виктора Орбана наставила је кампању против америчког милијардера и филантропа-Јеврејина пореклом из Мађарске Џорџа Сороша.

На удару је понајвише због улоге које игра у довођењу миграната у Европу.

Орбанова влада је организовала националну консултацију, врсту анкете која се шаље мађарским домаћинствима о такозваном „Сорошевом плану” који према наводима владе спроводи Европска унија, а такође се води кампања преко билборда и телевизијских реклама.

Горан Булдиоски, директор Сорошеве Иницијативе отвореног друштва у Европи, рекао је да Сорош и његове фондације подржавају кохерентније и хуманије политике за помоћ размештања миграната који беже од угњетавања и насиља у својим земљама и да не постоји тако нешто као „што је глобална завера против Мађарске”.

Активисти опозиционе партије Едјут (Заједно) скидали су данас билборде наводећи да влада само покушава да скрене пажњу са сопствених пропуста.

fakti.org/globotpor/orbanova-vlada-tvrdi-da-eu-realizuje-sorosev-plan-za-dovodjenje-migranata

-
„Планирано је резервне војне снаге порасту на 20.000 припадника до 2026. године и да свака жупанија има сопствену одбрамбену јединицу,“ министар одбране Мађарске

 

 Фото Танјуг,Tamas Soki/MTI via AP                                                                                                            Фото Танјуг,Tamas Soki/MTI via AP

 

Министар одбране Мађарске Иштван Симичко најавио је данас да ће резервне војне снаге те земље са садашњих више од 5.000 припадника, до краја године бити увећане за још 1.000 резервиста, уз даље повећање.

„Планирано је резервне војне снаге порасту на 20.000 припадника до 2026. године и да свака жупанија има сопствену одбрамбену јединицу“, рекао је Симичко на свечаности полагања заклетве 284 добровољних резервиста у Хајдухадхазу на истоку Мађарске, преноси МТИ.

Наводи се да је министар одбране подсетио да је „Мађарска 2010. године имала само 17 резервиста“.

www.novosti.rs

Скандал око прихватања новог „Закона о образовању“ у Украјини, попео се на виши ниво. Срамотан документ за земљу и њен међународно-правни ауторитет, потписао је 25. септембра председник Петар Порошенко. Раније, 5. септембра – закон је прихватила Врховна Рада.

„Прихватање тог закона омогућиће спровођење дубоке свеобухватне реформе која ће повећати квалитет образовања и конкурентну способност младог покољења на тржишту рада. Закон ће обезбедити реалне кораке за прикључење Украјине у европско образовно пространство“ – уверен је Порошенко. Он је изјавио да документ не руши права националних мањина: „Украјина је демонстрирала и убудуће ће демонстрирати такав однос према правима националних мањина које одговарају нашим међународним обавезама, које се налазе у хармонији са европским стандардима и представљају образац за друге земље“ – истакао је председник.

Међутим, први кораци украјинских власти после проласка скандалозног закона кроз све националне инстанце, сведочи о неприкривеној зебњи која је обузела званични Кијев. Председник Порошенко је лично поручио националним министарствима иностраних послова и образовања да спроведу консултације са „европским партнерима, у том смислу и са Саветом Европе“, по питању, рекло би се, већ прихваћеног закона. Према расположивим информацијама, украјинске власти су озбиљно забринуте да ће реформа националног образовања у духу „самосталности“ увући земљу у политичко-дипломатску изолацију, способну да стави крст на њене евроинтеграционе амбиције. Подсећамо да нови закон чини немогућим стицање образовања на матерњем језику за етничке мањине које живе у Украјини. Од 2020. године обука на језику националних мањина ће се обављати само у предшколским институцијама и у млађим разредима, а у средњој и у старијој школи општеобразовне дисциплине ће се предавати на украјинском језику.

Са најжешћом критиком документа наступили су суседи Украјине. Руски спољнополитички ресор је оптужио Кијев за намере да се оствари „потпуна украјинизација образовног пространства земље“. Министарство иностраних послова Русије је истакло да ће закон који ограничава предавање на било ком језику осим украјинског, довести до перспективе њиховог „потпуног истискивања из образовног система те земље до 2020. године“. У Москви сматрају да је основни циљ прихватања датог документа „максимално кршење интереса милиона рускојезичких становника Украјине“ и „насилног успостављања у вишенационалној држави моноетничког језичког режима“.

Аналогне оптужбе на адресу власти Кијева чуле су се и из других европских престоница. Влада Мађарске се са своје стране обратила у ОУН и ОЕБС са позивом да размотре питање усклађености украјинског „Закона о образовању“ са опше-европским принципима и вредностима. Према сведочењу МИП-а те земље, Петер Сијарто је одговарајуће обраћање упутио генералном секретару ОЕБС-а, Високом комесару ОУН за људска права, комесару ЕУ за питања проширења и у друге међународне организације. Према његовим речима ове организације „не смеју“ дозволити ступање закона на снагу, пошто он нарушава права Мађара који живе у Закарпатју.

Поред тога, министар иностраних послова Мађарске обећао је да ће блокирати сваку одлуку у оквирима ЕУ, која има за свој циљ даљу интеграцију Украјине у ЕУ, користећи у случају потребе и право вета. Петер Сијатро је истакао да донети закон нарушава права оних националних мањина које живе у Украјини да стекну образовање на матерњем језику. Украјина се налази „далеко од Европе“ и председник Порошенко је „учинио огроман корак уназад од европског правца“ – истакао је шеф мађарског спољнополитичког ресора. „Све до сада је Петер Порошенко говорио о европској Украјини. Но, од овог тренутка на такве перспективе може заборавити“ – обећао је Петер Сијарто.

На донети дискриминаторски закон оштро су реаговали и у Румунији. Председник те земље Клаус Јоханис је одложио своју планирану посету Украјини, пошто горе наведени документ, према његовим речима „оштро ограничава могућност доступа мањина образовању на њиховом матерњем језику“. „Сазнавши за тај закон, ја сам одложио своју посету Украјини, а такође сам стопирао пријем председника парламента, сусрет је био планиран за крај септембра“ – саопштио је румунски лидер и обећао: „Ја нећу посетити ту земљу све док не буде постигнут напредак по питању закона о образовању“.

На укидање „Закона о образовању“ позвао је власти у Кијеву и председник Молдавије Игор Додон – изражавајући по том питању солидарност са интересима Румуна и Молдаваца који живе у Украјини. Према несумњиво исправном мишљењу молдавског председника, ради се о, ни мање ни више, него претњи денационализације оба етноса.

Руководство Пољске из јасних разлога не реагује тако оштро – но, очигледно је да је то само питање времена, имајући у виду раст украјинског национализма. Пољски спољнополитички ресор је обећао да ће „пажљиво пратити“ испуњење закона и предузети све неопходне мере како би обезбедили Пољацима у Украјини могућност учења на пољском језику.

Мало статистике која красноречиво говори о актуелности и оштрини проблема. У овом тренутку према независним проценама у Украјини живи око 200 хиљада Бугара, око 150 хиљада Мађара, исто толико Румуна и Пољака. Међутим, у Кијеву, према речима Оксане Сиројед, потпредседника Врховне Раде, не сматрају их чак ни националним мањинама, него „некоренитим“ народима – исто као и Русе.

Закон који је донет у Украјини у суштини представља насилну језичку украјинизацију и може суштински утицати и на развој односа између САД и Европе. Америчка администрација је већ поздравила нови закон, прогласивши га новим сведочанством спровођења „демократских реформи“ у Украјини. Сличан став је добро објашњив са позиције тог бизнис приступа који исповеда администрација председника САД Доналда Трампа и у коме нема места за језичке или културне сентименталности. Промоција пројеката продаје Европи америчког течног природног гаса, дискусија око испоруке оружја Украјини – та питања су много важнија за Вашингтон од културно-националних права Мађара, Пољака или Румуна који живе у Украјини.

Међутим, развој ситуације у Украјини за саму Европу изгледа другачије. Посебно за оне земље где је уобичајено да се додељује посебна пажња заштити својих сународника и представника сопствене дијаспоре. А из тога следи да се може прогнозирати даље заоштравање односа између Кијева и источноевропских престоница, што може да суштински промени распоред геополитичких снага у региону и целој Европској унији – у том смислу и по питању узајамних односа са Русијом.

Шеф украјинске делегације у ПССЕ, депутат Врховне Раде испред „Блока Петра Порошенка“ Владимир Арјев већ је прогласио Мађарску непоузданим партнером“ и обећао је да ће одговорити Будимпешти „огледалским мерама“: „То што ради Мађарска – то је уцена, зато ћемо ми у овом случају деловати огледалски у односу на Мађарску, уколико они тако раде са нама“. Према његовим речима у Савету Европе има три пута више украјинских представника него Мађарских, у вези са чим Украјина може утицати на коначне одлуке о Мађарској.

А заменик шефа администрације председника Украјине Константин Јелисејев отишао је још даље, назвавши реакцију мађарске стране „хистеричним изјавама“, које су призване да „одвуку пажњу“ од садашњих проблема у односима Мађарске са ЕУ, „посебно у контексту миграционих питања“.

Јасно је да слична позиција Кијева може да још јаче продуби раскол у његовим односима са суседима.

Распламсао се скандал без преседана између Украјине и Европе. МИП Мађарске, земље-чланице ЕУ, саопштио је да ће убудуће онемогућавати Украјини реализацију „за њу важних послова“ на међународној сцени и да ће у свим међународним организацијама блокирати одлуке повољне за Кијев.

Министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто „наредио је да мађарске дипломате не подржавају ни једну украјинску иницијативу у међународним организацијама, а такође, да Мађарска од сада не подржава важне за Украјину одлуке“ – цитира украјинска агенција NewsOne.ua речи Тамаша Менцера, портпарола за штампу спољнополитичког ресора Мађарске. „Мађарска је објавила бојкот Украјини“ – истиче издање и саопштава о сусрету који је 11. септембра одржан код Петера Сијарта са Љубовјом Непол, украјинским амбасадором у Мађарској.

Повод за позивање амбасадора и жестока реакција званичне Будимпеште било је прихватање нове редакције закона „О образовању“ од стране Врховне Раде. Тај закон су у Мађарској већ окарактерисали као закон усмерен на „тоталну украјинизацију“ земље. Тај документ практично чини немогућим да етничке мањине које живе у земљи стекну образовање на матерњем језику. Од 2020. године ће се обука на језику националних мањина вршити само у претшколским установама и млађим разредима. А од петог до дванаестог разреда, општеобразовне дисциплине ће се предавати само на „мови“.

Та дискриминативна мера директно се тиче око 150 хиљада Мађара који живе у Украјини. То је становништво које традиционално чува своју културно-језичку традицију у рејонима где компактно живе на западу Украјине. Није случајно да су чак и украјински медији увидели у донетом законском пројекту опасну геополитичку мину. „Нова редакција закона „О образовању“… изазвала је недоумицу од стране представника националних мањина и низа суседних држава. Министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто је изјавио да нови украјински закон сматра „срамотним и нечасним“ и чак наредио да мађарске дипломате не подржавају ни једну украјинску иницијативу у међународним организацијама“ – указује у вези с тим украјинско издање Вести.ua и наставља: «Председник Молдавије Игор Додон је позвао Украјину да поништи донете норме и истакао да се у његовој земљи «поштују права украјинске заједнице“. Забринутост су изразили и представници МИП-а Румуније, а румунска заједница Черновицке области се обратила председнику са молбом да стави вето на закон. Жестоко су реаговали и Пољаци. МИП Пољске је изјавио да предузима све мере да би Пољаци у Украјини могли да уче на свом језику“.

Аналогно мишљење изразили су и локални стручњаци. Тако политиколог Антон Кучухидзе сматра да потписивање закона о образовању дестабилизује ситуацију са националним мањинама у земљи и Украјина ће претрпети губитке у репутацији: „Мађарска је практично иницирала блокаду Украјине, ми смо изгубили савезнике и нанели непоправљиву штету својој репутацији. Оваква реакција је недопустива, узимајући у обзир наш курс према евроинтеграцијама. Иницијатори нове редакције закона су забравили на интересе државе у покушају да придобију своје гласаче. Још једном је псеудо-патриотска реторика украјинске власти демонстрирала Европи колико смо ми далеко од европских стандарда“. [http://inosmi.ru/politic/20170911/240255171.html]

Карактеристично је да ни покушаји Петера Сијарта да размотри питање директно са својим украјинским колегом Петром Климкином, нису уродили плодом. Према подацима самих украјинских медија, одговор Климкина је био „неприхватљив за мађарску страну“. Због тога су у Будимпешти обећали, како је истакао портпарол спољно-политичког ресора Мађарске Тамаш Менцер, биће покренуто питање о уношењу поправки у језички члан закона о образовању у Украјини „на свим форумима ОУН, ОЕБС и ЕУ“. Према мишљењу владе Мађарске нови закон „практично лишава националне мањине које живе у земљи, наставе на матерњем језику“. [http://newsone.ua/ru/zakon-ob-obrazovanii-vengriya-obyavila-ukraine-bojkot/]

„Мађарска је одустала од подршке Украјини у међународним организацијама“ – узнемирен је још један украјински часопис ASN. Они истичу да је одлуку о прекиду подршке донео лично Петер Сијарто који сматра закон који је донела Врховна Рада „срамним и стидним“. Нови закон о образовању у супротности је са вредностима ЕУ – изјавио је 7. септембра мађарски министар иностраних послова: „Ми сматрамо срамотним, што поправка нарушава права мањина… Срамота је да земља која тежи што чвршћим везама са ЕУ, доноси закон који је у раскораку са европским вредностима“. [http://asn.in.ua/ru/news/news/120849-vengrija-otkazalas-ot-podderzhki-ukrainy-v-mezhdun.html]

Најжешћу позицију међу мађарским политичарима заузео је премијер земље Виктор Орбан – који се активно залаже за заштиту културно-националних права мађарске дијаспоре која живи изван граница Мађарске. Премијер је према горе наведеном питању провео екстерни сусрет са Ласлом Брензовичем, шефом културног савеза Мађара у Закарпатју, током кога су оба сабеседника дошла до закључка да одлука Украјине наноси штету мађарској мањини и има крајње неправедан карактер. Нови „Закон о образовању“ показује „крајње негативан ефекат на мађарско-украјинске односе“ и „у раскораку је како са уставом Украјине, тако и са њеним међународним обавезама“ – констатовали су Виктор Орбан и Ласло Брензович. Оба политичара су подсетила да је Будимпешта „постојано пружала подршку суверенитету Украјине и њеним интеграцијама у ЕУ“ и „доследно се залагала за пружање безвизног режима за путовање у земље ЕУ“ и управо због тога сматра одлуку парламента у Кијеву „посебно неправедним“. [http://www.kormany.hu/en/the-prime-minister/news/ukraine-s-decision-is-harmful-for-the-hungarian-minority-and-particularly-unfair]

Дискриминаторски закон који је донела Врховна Рада Украјине директно задире у интересе не само Мађара, него и представника других мањина у Украјини, у које се у овој или оној мери користе подршком од стране „титуларних“ држава-чланица ЕУ – посебно Пољака, Румуна, Словака. Тако да се као супротстављање новој редакцији украјинског „Закона о образовању“ појављују потпуно реални анти-кијевски блокови, на пример у Мађарској и Пољској – који се већ активно формирају и по другим питањима. Тако је раније Виктор Орбан ставио до знања да ће ставити вето на одлуку о увођењу анти-пољских санкција по линији ЕУ. У овом тренутку ЕУ спроводи истрагу о кршењу законодавства од стране Пољске у вези са судском реформом која је спроведена у земљи. Према мишљењу Брисела, закони донети у овој реформи стављају под претњу владавину права и независност судске власти, самим тим кршећи Споразум ЕУ – што, како истиче немачко издање Süddeutsche Zeitung, «може довести до укидања права права гласа» Варшави у ЕУ. [http://www.sueddeutsche.de/politik/europapolitik-polen-geht-auf-konfrontationskurs-mit-frankreich-1.3642396]

Обезбеђење права „својим“ етничким мањинама у Украјини – представља традиционално једно од питања које носи посебно осетљив карактер за лидере земаља централне и источне Европе. Игнорисање дискриминаторских мера Кијева за њих може представљати озбиљну претњу због губитка бирача. А из тога следи да изолација Украјине од стране источноевропских земаља-чланица ЕУ постаје потпуно реална.

 

 

 

 

-

Борис Степанов

Варшава, Будимпешта, Праг и Братислава имају компликоване односе са Бриселом. Вишеградска група (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка) је формирана у периоду 1991-1993.године. Тада су се ове бивше социјалистичке земље ујединиле, јер су желеле да се интегришу у европске структуре. Ступиле су  у Европску унију, од  Брисела су добиле новац, изградиле су путеве, своје земље довеле у релативни европски ред, а затим је почео да се ствара  хаос. Истина, не код свих. Највише су се, када су почели да их уче животу и да им све редом бране, узнемирили Мађари. За почетак – забрана коришћења атомске енергије, без које би Мађарска за само неколико дана остала заувек без светла. Затим су почели проблеми у пољопривреди. Али за Виктора Орбана главни ударац је представљала прошлогодишња најезда избеглица са Блиског Истока. Ничији нерви нису издржали. Меркелова је отворила Пандорину кутију. Будимпешта је прва на својим границама поставила ограде и читавом свету објавила да не жели да кроз 20 или 30 година заувек ишчезне са карте Европе. Истина, можда би на карти и остала, али Мађари са њиховим јединственим језиком, културом и хришћанством би се утопили међу муслиманима.

Орбан ни мало није  сумњао у то.

И кренуо је да се штити из све снаге. Меркеловој и лидерима ЕУ је доказивао да никада неће моћи да „свари“ огроман број избеглица које му је у облику наредбе речено да мора да их храни, образује и   запошљава. После њега је Варшава почела да се сукоби са Бриселом. Беати Шидло и Анджеју Дуди се није допало што је њихова реформа судова за ЕУ постала кост у грлу. Пољацима је прећено казнама и обећавано да ће им се одузети право гласа у Савету Европе. Чеси и Словаци  су се трудили да се не мешају у компликоване односе њихових комшија са ЕУ. Али су затим почели да говоре да Пољска и Мађарска не воле да играју како им се свира и да не представљају тимске играче. Код „вишеграђана“ су се појавили знаци раздвајања. Свако је за себе покушавао да се покрије, те је дошло дотле да су Праг и Братислава проговорили да Пољска и Мађарска уз помоћ Вишеградске групе желе да у Европи спроведу „културну контрареволуцију“ и да буду противтежа либералној федералистичкој Европи коју представљају Француска и Немачка. Тако да су Варшаву и Будимпешту представили као контрареволуционаре. А ствар је била много једноставнија: Чешка и Словачка су увек биле много ближе Немачкој и Аустрији. И они никада неће ујести руку својих вечитих газда. За њих би то испало прескупо.

Russian President Vladimir Putin, left, speaks to Hungarian Prime Minister Viktor Orban during a signing ceremony at the parliament building in Budapest, Hungary, Tuesday, Feb. 17, 2015. (AP Photo/Alexander Zemlianichenko)

Руководство ЕУ и водећи западно-европски медији нашли су у Европи сопственог „Трампа“ – кога не могу да контролишу политичке евро-елите и који је посебно опасан и одлучан са својим паролама за заштиту националних, а не глобализованих интереса. Ради се о премијеру Мађарске Виктору Орбану.

„Сусрет два непријатеља ЕУ“ – на овај начин је немачки месечник Der Spiegel окарактерисао недавну посету руског председника Владимира Путина Будимпешти. Оставимо на савести немачког журнала приписивање непријатељских расположења лидеру земље за коју је ЕУ традиционално кључни трговачко-економски и инвестициони партнер. Хајде да се разаберемо у питању оптужби које су усмерене ка премијеру Орбану – који на свим самитима ЕУ гласа за подршку заједничким одлукама. Такав он већ постаје дубоко конспиролошки непријатељ или шпијун…

А ако ћемо конкретно, онда шефа мађарске владе инкриминише пре свега та околност да он оштро критикује ЕУ и Немачку и не само по питањима миграционе политике“. [http://www.spiegel.de/politik/ausland/wladimir-putin-besucht-viktor-orban-in-budapest-treffen-sich-zwei-eu-feinde-a-1164837.html]

Очигледно, овакве критике су за ЕУ и Немачку већ довољне да би се државни руководилац суверене земље означио као непријатељ. Постоји још једна основа оптужбе према верзији недељника Der Spiegel: Виктор Орбан редовно демонстрира «своје тесне односе» с Владимиром Путином. Да, генерално и руског лидера „ретко примају са таквом радошћу“ негде друго као у Мађарској. Но, ево још једне тачке оптужнице: „оба политичара воде старомодну политику – уз помоћ споразума“. „Њих сједињује склоност ка решењима питања на старомодан начин – стискањем руку мушкараца, чија је реч закон“ – солидарише се са немачким недељником немачки часопис Die Welt…

Поред тога, немачки медији су принуђени да признају да је Мађарска поднела веома озбиљне губитке од „рата санкцијама“, који је ЕУ објавио Русији. Само у периоду 2014-2016. године указани губици од нарушавања узајамних трговачко-економских веза са Москвом, премашују 6,5 милијарди евра. Ради поређења: позитивни салдо свеукупног спољнотрговинског обрта Мађарске по резултатима за 2016. годину износили су око 5 милијарди евра. [https://www.welt.de/politik/ausland/article161774216/Putin-nutzt-die-Buehne-die-Orban-ihm-gibt.html]

Но, да будемо отворени – Берлин и Брисел данас не плаше само и не плаше толико „способност споразумевања“ и „руковања“ Мађарске у односима са Русијом, него и покушаји Виктора Орбана и његовог кабинета да се како-тако супротставе самоубиственом курсу бриселске бирократије за јединство ЕУ и преживљавање Европљана (активно подржаваном од стране федералног канцелара Ангеле Меркел). Кључна – али не и једина тачка овог курса јесте растакање културно-националних и државних темеља европске цивилизације на фону форсираног прилива (а у суштини – призива) у Европу стотина хиљада и милиона избеглица из северне Африке и држава Блиског и Средње Истока.

Мађарска представља једну од малобројних држава-чланица ЕУ која покушава да се како-тако супротстави горе указаној тенденцији – у том смислу и посредством пооштравања имиграционе политике. На конференцији за медије која је ових дана одржана у Будимпешти, званични представник мађарске владе Золтан Ковач је потврдио намеру кабинета да се и даље противи приливу нелегалних миграната, у том смислу и посредством јачања граница и стварања одговарајућих преградних грађевина, а такође је позвао ЕУ да плати за погранични „зид“, изјавивши: „Ми желимо да се солидарност показује у конкретним дејствима, а не у простим саопштењима“. Мађарска не штити само себе, него и „сваког грађанина континента против прилива нелегалних миграната“ – подвукао је у вези с тим представник кабинета Виктора Орбана. [http://www.vestifinance.ru/articles/90438]

Према расположивим информацијама, изградња преграда на граници Мађарске са Србијом и Хрватском током 2015-2016. године од многих у Бриселу је названа „Орбановим зидом“ по аналогији са „Трамповим зидом“ (који нови председник САД жели да построји на америчко-мексичкој граници како би задржао прилив нелегалних имиграната) коштао је мађарски буџет око 800 милина евра. И Будимпешта рачуна да ће фондови ЕУ покрити бар половину те суме – поготово што се за друге, мање важне потребе, средства традиционално налазе.

Међутим, очигледно је да се управо за циљеве који интересују Мађарску, неће наћи новац у каси ЕУ. Из тог једноставног разлога што супротстављање нелегалној миграцији не спада у актуелне приоритете Брисела – за разлику од, на пример, манијачке тежње да се блокира реализација руских пројеката по питању обезбеђења поузданог снабдевања Европљана енергетским ресурсима.

Развој руско-мађарских односа последњих година, очигледно демонстрира да економски интереси и узајамна заинтересованост за јачањем националног суверенитета представљају важне факторе који утичу на спровођење државне политике чак и у условима супротстављања од стране Европске уније и других западних структура. Још једно сведочанство тога постали су резултати преговора у Будимпешти председника Русије Владимира Путина.

„Без обзира на све сложености, економска динамика ипак се побољшава“ – тако је руски лидер окарактерисао садашњу ситуацију у билатералним везама трговачко-економске области, уочи разговора са шефом владе Мађарске Виктором Орбаном. „Ако је прошле године код нас забележен пад у трговини, истина, не баш велики, скоро 9,5 процената, то је у првој половини ове године забележено више од 20 процената раста; према различитим рачуницама он може достићи чак и 27 процената“ – истакао је Владимир Путин: „Наши инвеститори и даље пројављују интерес према мађарској привреди – милијарду и по долара руских инвестиција. И ми радимо на нашим крупним пројектима, у том смислу и у области енергетике“. [http://kremlin.ru/events/president/news/55444]

Кључни руско-мађарски пројекат у овом тренутку је нуклеарна централа „Пакш“. Уговоре са мађарском страном на изградњи два нова енергетска блока за нуклеарну електрану, „Росатом“ је потписао у децембру 2014. године. Они предвиђају да указани енергетски блокови остану у власништву мађарске државе, а улагања руске стране износе отприлике 12,5 милијарди евра. У тој истој 2014. години Русија и Мађарска су потписале споразум о давању кредита од стране Русије у размери до 10 милијарди евра на доградњу нуклеарне електране. [www.vestifinance.ru/articles/90203]

Нуклеарна електрана „Пакш“ – једина је електрана у Мађарској са четири реактора ВВЭР-440. Њен први енергетски блок био је пуштен 1982. године. У овом тренутку удео електроенергије произведене на нуклеарној електрани, износи у структури енергетског баланса Мађарске отприлике 50%.

Карактеристично је да је Мађарска и пре потписивања докумената са Русијом размотрила перспективе учешћа „Росатома“ у изградњи петог и шестог енергетског блока нуклеарне електране „Пакш“ са руководством Европске уније. Према сведочењу Атиле Асоде, опуномоћеног представника владе Мађарске по питању проширења нуклеарне електране „Пакш“, током 2013. године Будимпешта је одвојено усагласила са ЕУ могућност реализације уговора са Русијом по том питању и подвукао да је у случају неопходности Мађарска спремна да предочи ЕУ сва потребна разјашњења.

Међутим, после почетка „рата санкцијама“ са Русијом, Брисел је предузео напоре без преседана како би се супротставио реализацији тог пројекта. Према сведочењу локалних медија, активну улогу у томе су играли Европска комисија и агенција ЕУ „Евратом“. У Европској комисији су изјављивали да руско-мађарски споразум о изградњи петог и шестог блока нуклеарне електране „Пакш“ „у садашњем облику не може бити одобрен“, а у кулоарима су објаснили своју позицију чисто политичким разлозима: јачање позиција Русије у енергетској области Мађарске може побудити Будимпешту да иступи против антируских санкција и чак да заблокира њихов продужетак. [http://nepszava.hu/cikk/1051710-brusszel-nem-titkosit]

Упркос свему, нису успели натерати Мађарску да одустане од пројекта. „Све што се тиче финансирања познатог пројекат „Пакш“ – оно је обезбеђено са 12 милијарди… У почетку следеће године радови могу почети већ на терену“ – потврдио је 28. августа у Будимпешти Владимир Путин.

Међутим, значај јачања узајамних веза Русије и Мађарске излази изван оквира стриктно билатералних односа и сведочи о нарастању унутрашњих противуречности у редовима ЕУ – у том смислу и међу њеним западним и источним деловима. У овом тренутку може се чак говорити о процесу формирања одељеног региона на пространству ЕУ, у саставу централне и источне Европе, на које се наслања и Балкан. Овај регион се све више орјентише не толико на Запад, колико на Исток – у том смислу и на Русију и Кину. Растући интерес на горе указане процесе пројављује и Турска – где су такође скренули пажњу на померања у расположењу источних Европљана и становника земаља Балкана.

„Данас, када се Турска недвосмислено одваја од Атлантика и окреће се Евроазији, на Балкану се такође дешавају важни геополитички догађаји“ – истиче између осталих турско издање Aydinlik Gazetesi и наставља: „Решења која су значила одговор на санкције које ЕУ примењује против Русије, са почетком украјинске кризе, председник Путин је предузео као професионални шахиста. Он је анулирао пројекат „Јужни ток“ који је требало да преноси руски гас у Бугарску кроз Црно море, и објавио да је нова маршрута – Турска“.

„Пројект „Турски ток“ је постао важан камен темељац у орјентацији Турске на Евроазију. Тај пројекат је директно утицао и на Балкан. Путин, који је у фебруару 2017. године посетио Мађарску, изјавио је о могућим испорукама природног гаса тој земљи путем гасовода „Турски ток“ и 5. јула је био потписан одговарајући споразум. Штавише, такође је био достигнут споразум о изградњи од стране Русије два нуклеарна реактора у Мађарској… Русија такође влада са 51% акција компаније Nuclear Power Alliance, створене у вези са изградњом нуклеарне електране у Чешкој. Као што је познато, Русија гради нуклеарку и у Турској», – напомиње издање Aydinlik Gazetesi.

Аналогно гледиште износи и познати амерички економиста Виљем Енгдаљ. Према његовом мишљењу „земље Источне Европе, пре свега Мађарска, Чешка и Бугарска, устремиле су своје погледе на страну Евроазије, углавном Русије и Кине“, а такође“ инвестиције које расту у тим земљама на Балкану у оквирима пројекта „новог пута свиле“ и других евро-азијских инфраструктурних мрежа“. Ове измене откривају „колосалне противуречности“ унутар ЕУ међу „атлантистима НАТО“ и „прагматичним земљама ЕУ“, које су заинтересоване за економски развој и безбедност својих земаља више него за заштиту САД као супердржаве, која се налази на ивици банкрота“ – уверен је Виљем Енгдаљ. [https://www.aydinlik.com.tr/turkiye-rusya-ve-yeni-balkan-jeopolitigi-ali-riza-tasdelen-kose-yazilari-agustos-2017]

Политика премијера Мађарске Виктора Орбана која је усмерена на заштиту државног суверенитета и очувања националног идентитета, заиста наилази на растуће непријатност у ЕУ. „Орбан хоће да раздели ЕУ“ – без пардона изјављује стручњак немачког друштва спољне политике (DGAP) Штефан Мајстер. [http://www.spiegel.de/politik/ausland/wladimir-putin-besucht-viktor-orban-in-budapest-treffen-sich-zwei-eu-feinde-a-1164837.html]

Међутим, у стварности управо руководство ЕУ својом спекулативном политиком, заснованом на фобијама и лажним вредностима, води курс ка подељености Европе. И то одлично схватају ти политичари у централној, источној и југо-источној Европи који су озбиљно узнемирени садашњошћу и будућношћу својих држава.

-

Премијер Мађарске Виктор Орбан рекао је да његова земља стоји уз Пољску а против претњи Европске уније да ће санкционисати ту земљу због намере да прошире контролу владе над правосуђем.

  (Nandor Veres/MTI via AP)

„Инквизиција против Пољске никада неће успети, јер ће Мађарска искористити све правне опције у ЕУ како би показала солидарност са Пољацима“, рекао је Орбан у изјави за телевизију у Румунији, пренео је Политико.

Врховни суд Пољске је у суботу ујутру одобрио закон који налаже моменталну оставку свих судија Врховног суда, што је у свету виђено као подривање независности судства.

Председник Европског савета Доналд Туск подржао демонстранте који су изашли на улице да протестују против закона.

„Ти људи су на улици због бриге за Пољску. Апелујем да председник не запостави те људе, јер је у њима само доброта“, рекао је Туск.

 

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:677281-%D0%9E%D0%A0%D0%91%D0%90%D0%9D-%D0%9F%D0%A0%D0%9E%D0%A2%D0%98%D0%92-%D0%98%D0%9D%D0%9A%D0%92%D0%98%D0%97%D0%98%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%90-%D0%98%D0%97-%D0%95%D0%A3-%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

-

 Мађарска стоји уз Пољску и позива Европску комисију да не прекорачује своје овлашћења, поручио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.

Европска унија дала је недељу дана Пољској да заустави правосудне реформе за које Брисел тврди да ће ставити судове под директну контролу владе и да би могле да угрозе владавину права, подсећа Ројтерс.

Сијарто сматра да Комисија жели да се меша у унутрашња питања Пољске и поручује да не би требало да се понаша као „политичко тело“.

„Стојимо уз Пољску и позивамо Европску комисију да не прекорачује своја овлашћења“, рекао је Сијарто.

У међувремену, пољски посланици усвојили су данас контроверзни закон о реформи Врховног суда, упркос вишедневним уличним протестима, забринутости опозиције због независности судства и претњама Европске уније санкцијама без преседана.

Председник Европског савета и бивши премијер Пољске Доналд Туск оценио је да су промене у правосуђу које спроводи влада у Варшави „уназађујуће“, против европских вредности и да доводе Пољску у ризик да буде маргинализована.

За усвајање закона, којим се министру правде омогућава да бира кандидате за тај суд, у доњем дому пољског парламента гласало је 235 посланика, 193 је било против, а 23 су била уздржана.

Лидер владајуће пољске партије „Право и правда“ Јарослав Качињски раније је оценио да је упозорење Европске комисије Варшави да заустави правосудну реформу „политичко“ и поручио ЕУ да не би требало да се меша у то питање.

Европска комисија затражила је од Пољске да заустави правосудну реформу, нагласивши да би могла да има „веома негативан утицај“ на независност судова, а у противном, наводи, очекује је дисциплинска мера већ наредне недеље.

 

www.nspm.rs/hronika/peter-sijarto-madjarska-podrzava-poljsku-evropska-komisija-da-ne-prekoracuje-ovlascenja.html