четвртак, април 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Мајкл Кирби"

Мајкл Кирби

-

Србија и Америка се данас много боље разумеју. Ово су недавно заједнички закључили премијер Србије Александар Вучић и амбасадор САД у Београду Мајкл Кирби не кријући, ни један ни други, задовољство учинком америчког дипломате који је управо окончао мандат у Србији започет пре три године.

Тањуг
Србија на Црвеном крсту: Мајкл Кирби

Вучић неће заборавити Кирбију што му је омогућио да два пута у току једне године званично борави у посети САД.

Захвалан му је и за то „што је својим великим дипломатским знањем и искуством допринео унапређењу српско-америчке економске сарадње“, као и на Кирбијевом ангажману у довођењу америчких инвеститора у Србију, шта год то значило.

Кирби неће заборавити Вучићу кооперативност у вези са Косовом.

За дијалог Београда и Приштине одлазећи амерички дипломата оцењује да ће се „кретати напред и набоље“, уз напомену да „неће бити лако“.

– Али зато имамо премијере и разне друге људе и функционере који су ту да ураде тај тежак посао – додао је.

Мајкл Кирби, кога неки називају и Вучићевом „драгом Саветом“, данима се опраштао од српских функционера, свраћао у министарства и друге институције и захваљивао разним чиновницима на разним врстама сарадње.

– Током ове три године колико смо провели овде, моја супруга Сара и ја смо уживали. Сутра одлазимо, али ћемо понети Србију и овај народ у срцима – истакао је Кирби опраштајући се од Београда.

На Кирбијево место долази Кајл Р. Скот, искусни дипломата коме је, наводно, специјалност Русија и који изврсно познаје односе у региону с обзиром на то да је радио при амбасадама САД у Будимпешти и Загребу. Скот је, након демократских промена 2000. године шести по реду амерички амбасадор који долази у Србију.

На одласку – 165 канти за смеће!

Кирби се са Србијом опростио готово симболички – уручујући Црвеном крсту предмете и опрему за потребе миграната. Саставни део донације су четири генератора за струју и – 165 канти за смеће! Кирби је објаснио да „места на којима се налазе мигранти морају да буду чиста јер се тако спречава ширење болести“.
Пошиљка, између осталог, садржи и грејалице, шаторе и душеке.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/549291/Kirbi-odradio-svoje-Skot-nastavlja

-

Амбасадор САД у Србији Макл Кирби оценио је данас у разговору са министарком државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички да је јавна управа кичма државе, без које сви други процеси не могу да функционишу.

 0kor_620x0

На састанку Удовички, Кирбија и директорке мисије УСАИД за Србију Азе Ел-Абд закључено је да је „реформа јавне управе неопходна Србији“, саопштило је министарство.

Удовички је рекла да је већи проблем у структури запослених и организовању посла, него што је број запослених.

„Морамо променити начин на који радимо, начин на који водимо посао и осигурамо да свако одговара за свој посао – то је једини пут да обезбедимо бољу управу нашим грађанима“, рекла је Удовички.

Она је захвалила Кирбију на подршци реформи јавне управе, а посебно кроз сарадњу са Мисијом УСАИД, која се највише огледала у припреми Закона о инспекцијском надзору и примени тог закона, наводи се у саопштењу.

Саговорници су се сагласили да инспекције морају да делују превентивно, а не репресивно, као што је то био случај, и самим тим, фокус пребаце на оне који заиста не поштују закон, а да се више сарађује са онима који послују како треба.

Кирби, коме истиче дипломатски мандат у Србији, истакао је да Србији жели добро и да је реформа јавне управе оно што јој нарочито треба. Он је оценио да је од изузетног значаја што је Србија опредељена за чланство у ЕУ ида ће то додатно помоћи да се створи стабилан и уређен систем, саопштило је Министарство државне управе.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:588115-%D0%A3%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5

У окупираној Србији, џепови медијског отпора, међу њима и Фонд стратешке културе, опомињу: „догоди ли се да Вучић поново победи, сигурно ћемо имати даљи реални (или чак номинални) пад пензија и плата, масовна отпуштања у јавном сектору, даље смањење реалне наднице у приватном сектору, руинирање државног здравства и просвете (да бисмо се сви лечили у приватним ординацијама и да би наша деца ишла у приватне школе), промену Устава и избацивање преамбуле о Косову, нове уступке Приштини у вези са Севером Косова и пријемом у међународне организације, продају Телекома, ПКБ-а и делова ЕПС-а, улазак у СТО и прихватање ГМО, изградњу кампова за „привремени смештај“ арапских избеглица.  Опет ћемо имати Кирбија и Девенпорта (или њихове наследнике) као стварне премијере, а Блера или Строс-Кана (или њихове заменике) као реалне министре. Нама ће и даље владати  „елита“ с купљеним дипломама, уз врхуњење медиокритета и паразита у целом јавном сектору. Поново ћемо гледати шпанске серије о државним ударима и заверама тајкуна или жутих против Премијера, и опет ћемо слушати Њега како нам објашњава да је протестантизам нешто много напредно и добро, а српско православље нешто лоше…” (С. Антонић: www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/dan-mrmota-izbori-2016/

Зашто тако суде они који певају о слободи? Зато што „српско руководство жури да придобије максималну подршку бирача како би спроводило тај спољнополитички курс који од њега траже Брисел и Вашингтон. А главне тачке тог курса јесу приступање Европској Унији по сваку цену, одустајање од војне неутралности и повлачење трговинско-економске и енергетске сарадње са Русијом и интеграционим маханизмима на постовјетском пространству”. (П. Искендеров: www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/srbija-izbori-bez-izbora/ )

Истовремено, садашње Србијино руководство нас у освит предизборне кампање, а после осуђујуће пресуде Оливеру Ивановићу убеђује да слобода и отпор, као њено друго лице, станују и у њиховим редовима. Марцијални Марко Ђурић, позивајући се на своје мишљење (!), јуче је кликтао како ће Србија да преиспита своје учешће у бриселском тзв. дијалогу. Да је патриотски преокрет могућ, гарантује и Расим, шокиран пресудом, јер је „Ивановић истакнути борац за демократију”. (www.blic.rs/vesti/politika/gruba-nepravda-djuric-presuda-ivanovicu-skandalozna-razmotriti-nastavak-dijaloga/2zw12s0) Узгред буди речено, ако је демократија владавина народа, онда између турских дахија и Тачјевих и Изетбеговићевих кабадахија постоји непрекинута нит злочина развлашћивања, обездржављења и обезглављивања Срба.

И тако, како буде одмицала предизборна кампања, са окупираног медијског неба Србије све више ће нам се привиђати патриотска, државотворна, косовска и русофилска маска А. Вучића и његовог табора. Шириће се речи, тон и стил који буде носталгију и за унутрашњу политичку употребу враћају Вучића у старинарницу „Велике Србије”. „Поделиће” се напредњаци, али и сви постпетооктобарци по новим шавовима, а према потреби западног газде који организује партију и меша карте. Неки ће неодољиво подсећати на старе радикале и биће последња српска „нада” у мери у којој су други постали непоправљиви издајници, трилатералци и конвертити.

Зато, на прагу новог политичко-националног, предизборног привиђења, а после изгласавања у Европском парламенту ССП са тзв. Републиком Косова, читаоце слободне Србије подсећамо да је на страници ФСК још 9. 01. 2015. било написано:  „Управо ССП, као евроунијатски „надустав”, у чл. 15 у ст. 1, 2, 3 и 4 предвиђа, да је Србија обавезна да у року од две године од ступања на снагу ССП (22. 7. 2013) закључи билатералне уговоре о регионалној сарадњи са државама које су већ потписале ССП. Битни елементи ових уговора су: политички дијалог, успостављање зоне слободне трговине, узајамне концесије у области кретања радне снаге и капитала, као и сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова. У последњем ставу чл. 15 ССП стоји да ће „Србија започети сличне преговоре са преосталим државама у региону када ове државе буду потписале Споразум о стабилизацији и придруживању”. Имајући ово у виду, не треба нам Томина „дипломатска” креманска прозорљивост да знамо да ће Брисел пошто потпише ССП са тзв. Републиком Косово, по свој прилици на пролеће 2015. г., од Србије захтевати да са истом злочиначком НАТО творевином, сходно обавези из чл. 15 ССП закључи уговор о регионалној сарадњи и добросуседству, са већ поменутим обавезним елементима”.(З. Чворовић: srb.fondsk.ru/news/2015/01/09/kosovo-i-evrointegraciie-u-2015-ili-chemu-verovati-tarabihevom-nastavlachu-ili-ssp-u.html) Посматрани из овог угла, Бриселски тзв. споразуми нису ништа друго до парцијални споразуми у фази отпочетих преговора, који ће на крају процеса (стабилизације!) довести до закључења општег споразума о добросуседству из чл. 15. ст. 4. ССП. Оно што је из угла ССП еуфемизам добросуседства, из угла међународног права је „документ о трајном миру – мировни уговор, (који је) са међународноправном снагом већ припремљен, перфидно уобличен и маскиран под називом – „Споразум о нормализацији односа Србије и Косова“. До кога ће се доћи, подразумева се, „мукотрпним“ преговорима две стране (под патронатом треће која је активно учествовала у агресији на страни оне прве) кроз тзв. Бриселски пакет, а под супервизијом бирократа задужених за (и кроз) поглавље 35”. (Г. Јевтовић: www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/srbija-i-kosovo-dve-nemacke-ili-dva-kipra/ )

Да се Србијин властодржачки брод незаустављиво креће ка експлицитном признању тзв. Републике Косово кроз закључење уговора о добросуседству, потврдио је Мајкл Кирби. Јер, ниједан Србин и његова слобода и живот, па ни О. Ивановића, нису по речима Кирбија вредни заустављања бриселског процеса. Не треба сумњати у Кирбијеве речи, јер Вашингтон одређује вредности и приоритете садашње српске власти. За утврђивање аутентичног лика званичне „српске” политике – Кирбијеве речи су стварност, а заклињања Вучића и његовог табора пуко привиђење.

Слобода не трпи привиђење, док је окупација неодвојива од привиђења. Она живи у и од привиђења. И траје онолико дуго, колико је привиђење моћи окупатора, јаче од зова слободе покорених.

-

Велимир Гајић

 

Препотентност и надобудност припадника спољне дипломатије Сједињених Америчких Држава одавно је позната на свим меридијанима света. У малим државама, као што је на пример Србија, где се Американци понашају као колонијални управници, то се види у неколико примера. Тако је Ричард Холбрук, један од водећих дипломата Сједињених Америчких Држава, својим понашањем заслужио да га ословљавају као зачетника такозване булдожер дипломатије! Он је остао упамћен и као дипломата који је много говорио али готово ниједно своје обећање није испоштовао. То је најбоље осетио Радован Караџић, председник Републике Српске. Наиме, познато је да је Холбрук 1996. у писаној форми обећао Караџићу миран живот у замену за склањање са политичке сцене. Знамо где се данас налази Караџић и ко га је тамо спровео из аутобуса на линији Земун-Батајница и колико је за то добијено зелених доларских новчаница.

Његова екселенција Мајкл Кирби, амбасадор Сједињених Америчких Држава у Републици Србији, који ових дана пакује своје кофере, остаће запамћен по вишеструко деструктивном деловању у овој окупираној држави. Тешко је набројати какве је све работе чинио. Остаће, међутим, упамћен по тврдњи да једном недељно разговара са Александром Вучићем али и по одбијању да разјасни да ли том приликом слуша извештаје шта је до тада урађено и да ли издаје нова наређења о будућим обавезама. У напорима да дискредитује и оно мало што је остало позитивно у Српству, Кирби је, своју уобичајену форму колонијалног управника, показао 21. јануара у Српској Патријаршији. Мада из Патријаршије нема шире информације о разговору Кирбија са првосвештеником Српске православне цркве патријархом Иринејем, фотографија објављена на сајту Патријаршије говори довољно! Наиме, сваки човек који има домаће васпитање поштује домаћина у његовој кући и понаша се према традиционалним правилима. Познато је да сваки нормалан човек када седи у друштву свештеника било које религије неће прекрстити ногу преко ноге. Кирби је тим својим гестовима и понашањем демонстрирао надобудност показујући колико цени и поштује Србе! Нама Србима остаје да све то памтимо и рачунамо у (не)пријатељско понашање и у слободи одговоримо на то понижавање.   

-

Београд – Амбасадор САД Мајкл Кирби каже, поводом дешавања у региону, да никоме није неопходно велико оружје.

„Никоме у региону није неопходно велико оружје. Убеђен сам да новац може много боље да се потроши на друге ствари. Верујем да су и у Хрватској, такође, свесни својих економских лимита. Желимо да постоје мир и добри односе међу суседима на Балкану. Сарађујемо са Србијом и Хрватском, и свим осталима како би се то и остварило“, рекао је Мајкл Кирби за „Вечерње новости“.

Кирби је овако прокоментарисао најаву Загреба да ће куповати америчко офанзивно оружје, и реакцију Београда – да ће у том случају набавити руско одбрамбено наоружање.

„Србија има право да купује оно што мисли да треба. Имамо добру сарадњу са вашом војском, видео сам премијера јуче, видећу га и следеће недеље. Србија треба да уради оно што мисли да је најбоље за њу.“

извор: www.vaseljenska.com/vesti/kirbi-ne-treba-vam-oruzje/

-

Београд — Амбасадор САД Мајкл Кирби изјавио је да за САД нормализација односа Београда и Приштине укључује и чланство Косова у Уједињеним нацијама.

„Не тражимо да Србија призна независност Косова, већ нормализацију односа Београда и Приштине. Шта ће та нормализација на крају тачно значити, на Европској унији је да дефинише, али по нама то укључује и чланство Косова у УН“, рекао је Кирби за дневни лист „Вечерње новости“.

Он је казао и да Западна Немачка никад није признала Источну Немачку, а она је била у УН.

„САД само асистирају у том процесу, који води ЕУ, и у овој фази ни на чему не инсистирамо. САД су признале Косово, али то је питање за ЕУ, где пет држава то није учинило“, додао је амбасадор.

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/majkl-kirbi-za-sad-normalizacija-odnosa-beograda-i-pristine-ukljucuje-i-clanstvo-kosova-u-un.html

-

БЕОГРАД – Критеријуми ЕУ и нормализација односа са Приштином – то су изазови који стоје пред Србијом на даљем путу ка ЕУ, сматра амерички амбасадор Мајкл Кирби.

„Сви стално говоре о новим условима. Има доста страница у Акију (Аки коминитер – правне тековине ЕУ) – то су услови. Наравно, ту је и нормализација односа са Приштином и то је нешто што ће морати да се догоди, али то није нови услов, тога су људи овде потпуно свесни“, рекао је Кирби у изјави Танјугу.

Кирби је изразио задовољство због тога што је Србија ове недеље и званично отворила преговоре, односно прва преговарачка поглавља, 32 и 35.

„САД то снажно подржавају. Надам се и очекујем да ће наредне године бити отворена поглавља 23 и 24. Има још посла да се уради“, рекао је он.

Истовремено, Кирби је оценио да су односи две земље, откако је започео свој мандат у Србији, унапређени и да Србија види интерес у томе што је пријатељ САД.

„Мислим да у Србији виде да можемо бити од велике користи у дијалогу, да смо на војном плану поуздан и снажан партнер, а кроз председавање ОЕБС се видело да можемо добро да сарађујемо“, сматра Кирби.

Према његовим речима, у Србији се препознаје да је америчка привреда снажна и последњих година јача него привреде неких других земаља.

САД желе мир у региону и економски напредак, оцењује Кирби.

Он је додао да ако постоје сиромаштво и нека нерешена питања то онда није добро за регион.

„Мислим да и ми видимо Србију као поузданијег партнера“, поручио је амерички амбасадор.

Он је навео да су односи Србије и Мађарске знатно бољи него почетком 2012. године, као и да је у односима са БИХ дошло до великог напретка, и поред онога што се догађало у Сребреници у јулу.

Кирби је подсетио да је српски премијер био у новембру у Сребреници, као и влада.

Такође је подсетио и на инцидент са дроном на фудбалској утакмици између Србије и Албаније крајем 2014. године, истичући да је потом уследила посета албанског премијера Београду, а затим и српског премијера Албанији, прва таква посета икада.

„Погледајте регионалне односе, са изузетком Косова, мада су и са Косовом много бољи него што су били. Дакле, много тога позитивног, и то је добро, и срећни смо због тога“, рекао је он.

Говорећи о економској ситуацији и могућностима за већи прилив инвестиција из његове земље у у Србију, Кирби је истакао да је у три године од доласка у Србију видео повећани интерес дела америчких компанија да улажу у Србији.

Према његовом мишљену, једна од главних прекретница је био тренутак када је инвестициони фонд ККР купио СББ.

„Уложили су доста новца, али као прво, они су портфолио инвеститор, не појединачна компанија. То је подстакло и друге“, рекао је Кирби.

Друга важна, а нетипична страна ове инвестиције је да је то било инвестирање у регион преко Београда, додао је он.

„Видим неке промене, видим неке позитивне ствари. Мислим да треба очекивати, имајући у виду да је овде присутан ККР, да ће и други портфолио инвеститори почети озбиљније да гледају на Србију“, закључио је Кирби.

(Танјуг)

извор:www.nspm.rs/hronika/majkl-kirbi-normalizacija-odnosa-sa-kosovom-i-kriterijumi-eu-stoje-pred-srbijom-na-daljem-putu-ka-eu.html

-

Београд – Амбасадор САД у Београду, Мајкл Кирби, рекао је на отварању Треће београдске НАТО недеље да Србија не мора да се придружи НАТО, али да треба да размисли ко су јој партнери и идеали.

Он је поручио и да српска економија није довољно јака да би себи могла да приушти чланство у тој организацији.

Колика је цена ширења НАТО удружења

Кирби рекао је да Србија не мора да се придружи НАТО уколико жели да постане чланица Европске уније, подсетивши на Аустрију, Шведску и Финску које нису чланице НАТО.

„Постоји једна заједничка идеја коју ЕУ заступа, а то је да све земље чланице ЕУ имају јаке везе са земљама преко океана. Србија не мора да се придружи НАТО, али треба да размисли ко су њени партнери и идеали“, – поручио је Кирби.

НАТО помаже Турској да боље гађа руске авионе

Он је истакао да је ниво сарадње између Србије и НАТО у последњих неколико година значајно напредовао, али да бројне анкете показују да јавно мњење у Србији не подржава чланство у Алијанси.

„“Србија није још спремна да се придружи НАТО“, сматра Кирби.

Танјуг

извор:www.vaseljenska.com/politika/kirbi-srbija-ne-mora-da-udje-u-nato-ali/

-
  • Амерички амбасадор оценио да састанак државног секретара Џона Керија са премијером Србије Александром Вучићем представља „знак снажне подршке интеграцији Србије у ЕУ и жеље САД да се фокусирају на то како могу да помогну и буду партнер Србије на том путу“
  • ФАКТИ: Мајкл Кирби је подвукао да су САД спремне да сарађују са Србијом која „отвара ново поглавље своје историје“. Како да не буду кад „Србија“ то „поглавље“ отвара под диригентском палицом Вашингтона, Берлина, Лондона и Брисела?!

        САД подржавају одлуку Србије да следи европски пут и верују да Србија треба да буде у потпуности интегрисана у Европску унију и друге евроатлантске интеграције, изјавио је амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби.

        У изјави агенцији Бета, Кирби је оценио да састанак америчког државног секретара Џона Керија са премијером Србије Александром Вучићем представља „знак снажне подршке интеграцији Србије у ЕУ и жеље САД да се фокусирају на то како могу да помогну и буду партнер Србије на том путу“.

        „Односи САД и Србије су јаки, а радимо на томе да буду још јачи. Верујемо да Србија треба да буде успешна, демократска земља у потпуности интегрисана у Европску унију и друге евроатлантске интеграције“, рекао је амерички амбасадор.

        Он је додао да Вашингтон подржава одлуку Србије да следи европски пут и да се придржава принципа чланства у ЕУ.

        „Пошто је Србија изабрала пут ЕУ, сада мора да уђе у тежак али критичан процес усвајања и уграђивања норми, пракси и принципа ЕУ“, рекао је Кирби и додао да су САД спремне да сарађују са Србијом која радећи на томе „отвара ново поглавље своје историје“.

        Коментаришући посету америчког државног секретара који је у Београду учествовао на Министарској конференцији ОЕБС-а Кирби је рекао да су најургентнији проблеми на које је Кери указао на том скупу „тероризам, руска агресија у Украјини, климатске промене и слобода изражавања“.

        Према његовим речима „широм региона (ОЕБС-а) невладине организације, цивилно друштво и новинари суочавају се са притисцима и ограничењима“, а „слобода медија је угрожена, понекад претњом силе“.

        „Не постоји изговор ни прихватљиво објашњење за кршење права грађана, спречавање новинара да раде свој посао или ућуткивање легитимног политичког неслагања“, нагласио је амерички амбасадор.

        Када је реч о тероризму, Кери је у Београду нагласио да „све нације и ентитети морају да се удруже како би поразили Исламску државу сиријска армија и опозиција, као и околне земље, Русија, САД и други“.

        У Украјини је, по оцени САД, време за конкретне кораке како би се окончао конфликт и започео процес поновне изградње истока земље, за шта су потребни избори у Донбасу по украјинском закону, повратак украјинске контроле на граници и ослобађање свих талаца и нелегално притворених особа“.

        Амерички државни секретар на састанку ОЕБС-а посебно је указао и на изазове климатских промена нагласивши да све државе морају одмах да решавају тај проблем јер за планету „не постоји план Б“, подсетио је Кирби.

        Кирби је рекао да САД похвално оцењују српско председавање јер је Србија показала како „може позитивно да допринесе решавању озбиљних међународних питања“.

        Бета

fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/kirbi-lukavo-izjavio-da-srbija-treba-da-udje-i-u-nato

-

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ

Велики догађаји у Србији почеће већ овог месеца и, пре него што прихватите став чаршије о њима – мислите, мислите, мислите

1.
Часни Мајкл Кирби рекао је да Америка не ради о глави српској влади, него је он само залегао за овдашњу слободу медија, за коју се, каже, залагао још кад је „био дете“. Дакле, где би Америка атаковала на владу која и тако испуњава све њене захтеве, наговештава Кирби, затим у хору извикују локални подлаци, а као песмицу понављају локални глупаци. Наравно, то је само почетак.

Наредних месеци у Србији ће се, као просуто перје, ширити општа појмовна збрка, где ће свако ко покуша да заиста сагледа ствари – и устврди да се овде ништа, од политике и економије до културе и медија, не може сагледати изван улоге западних сила и њихових служби – бити дочекан омаловажавајућим „CIA, снајка, CIA“. Као да је CIA хуманитарна организација, а ми, прегажени теоријама завере, тврдоглаво верујемо да је нешто друго.

Наравно, та врста појмовне збрке долази са прозападног и либералног пола овдашњег јавног простора, од истих оних који су нас, лакоћом својственом само њима, ономад убеђивали да Косово неће да изађе из Србије, већ да се Албанци само боре за мало више слободе, потом да се Мило Ђукановић не отцепљује од Србије, него од Милошевића, и напосе како западне силе од Србије хоће да направе модерно и стабилно друштво, док проблем правимо ми, који се томе неразумно отимамо.

2.
Други корпус појмовне збрке радиће на томе да Србији исцрта Вучића, таквог и толиког да се од њега не види Србија, таман онако како се ономад цртао Милошевић и касније Коштуница. Резултат тога биће да се свако ко поред Вучића и даље буде видео Србију дисквалификује као безнадежни вучићевац, што ће, како се ствари буду одвијале, задесити и оне који истрајавају на тврдњи да највеће проблеме Србије не призводи њена влада, већ њени западни непријатељи.

Коначно, трећи корпус појмовне збрке тицаће се прича „из поверљивих извора“, које за сада остају на праговима јавног простора. Према неким од тих конфабулација, на пример, састанак Путина и Вучића завршен је пуним фијаском, и та прича, надевена прикладним детаљима, наставила је да се шири мрежама, чак и пошто је српска страна потврдила задовољство сусретом, док је руска чак говорила о најсадржајнијем састанку у последњих неколико деценија.

Према другим конфабулацијама, све што ће се наредне године догађати на Балкану биће ствар договора Руса и Американаца, који су се сложили да са власти одлете Груевски, Ђукановић, Вучић и Додик, после чега ће све да процвета. Наравно, смисао таквих прича, које се одашиљу из центара задужених за то, је двојак. Најпре би требало Србији објаснити како су Ђукановић и Вучић једно те исто, у чему се већ истакла једна овдашња школа мишљења везана за Курир и телевизију Н1, а ни Додик није далеко од тога. Други циљ таквих прича – договор Руса и Амера – јасно ће нас водити закључку да нам Руси баш и нису пријатељи колики се представљају, док нам, следствено томе, ни Амери не могу бити толики непријатељи, колико мислимо да јесу.

3.
Појмовну збрку пратиће адекватан хаос на јавној и политичкој сцени. После неколико година, у којима је изгледало да је Србија легла, поново су међу нама хибриди невладиних организација и медија, који за паре већ познатих западних фондација (NDI, Сорос, Рокфелер) уводе ред у Србију, за коју су ваљда и сами били забринути још док су „били дете“.

kirbi01За исто време ваља очекивати и завршетак започетог преформатирања постојећих организација и странака, праву поплаву нових и најневероватније савезе и сукобе међу њима. Ући ће паре, трговци утицајем добиће крила, и многи од тих свата биће све сем ониог за шта се представљају. Не, циљ тога неће бити произвиђење нових политичких лица и снага, већ атак и затирање сваког кредибилитета на јавној сцени, уз томе обрнуто сразмерну производњу хаоса.

Није наодмет рећи да ће добар део тих организација бити „патриотског“ и „проруског“ карактера, таман за онолико за колико је српска власт рањивија са те стране него са крила морално и политички банкротираних прозападних странака и организација. Елем, биће то велика збрка коју ће, рекох, реализовати најпокваренији међу нама, док ће је по капиларима друштва ширити најбудаластији, целе легије овдашњих амбициозних корисних идиота.

4.
Ствари ће тако изгледати, а шта ће се заправо догађати? Раздирана мигрантском кризом, која се претвара у унутрашњу политичку кризу, Немачка више не може да предводи чак ни ослабљену ЕУ. Истовремено, ЕУ, са све Немачком, није успела да усиса Централни Балкан, изгубила га је, и то је трајно стање. Данашње интеграције на свим странама само су инерција, избегавање последица суочавања са истином и одблесак угашене звезде.

Уосталом, погледајмо лидере тог дела Балкана и покушајмо да разумемо процесе који се одвијају. И Груевски, и Додик а данас и Вучић, сваки од њих на власт је дошао као западни клијент, и сваки од њих је – ко пре ко касније – под притиском догађаја и процеса своју првобитну позицију довео у питање. Са друге стране, није ли део готово извесног пораза Мила Ђукановића садржан и у томе што је у позној фази своје владавине своју политику свео искључиво на западну парадигму; није ли део послератне трагедије босанских муслимана у томе што су њихове елите безнадежно прозападне, а паства здраво антизападна?

Пад Ангеле Меркел озваничиће коначан крај балканских интеграција, завршетак настојања да се растући руски утицај на том простору заустави тим истим интеграцијама, и њима адекватним „реформама“, односно усисавањем периферних економија из немачког центра.

5.
То је истовремено и крај настојања да се руски утицај и кинески новац зауставе на вратима Балкана политичком интеграција и економским колонизацијама. Остало је да се још покуша силом. А, говорећи о сили – тврдој и мекој – увек говоримо о Америци.

Рушење Бриселског споразума у Приштини тешко да може бити у служби стабилизације Централног Балкана. Још теже је замислити да је реч о самоиницијативном акту Јахјаге, којој нису климули главом из Вашингтона. Речју, отварају се питања, попут оног да ли је Вашингтону важније независно Косово или балкански хаос? Затим хоће ли бити могуће опослити априлске изборе у Македонији без отварања новог круга дубоке кризе, уз претње насиљем и тероризмом? Зар неће децембарско изјашњавање НАТО о пријему Црне Горе – какво год да буде (а чини се да је Подгорица даље од позива него што је била пре месец дана) – довести тамо до нових још опаснијих сукоба? Има ли Бакир Изетбеговић иједан реалан адут пред својим грађанима сем напада на Дејтон и ликвидације Додика и Републике Српске? Нису ли догађаји око Курира и наступи старог америчког клијента Весне Пешић – која данас говори о „профашистичким фалангама“ власти, а претходно је слично говорила о Коштуници и Милошевићу – почетак формирања општег фронта против Вучића, који није опасан по томе што је против Вучића, већ по томе што ће се одвијати по линији старих једва зацељених опасних друштвених подела?

6.
До пролећа ће Централни Балкан бити толико натопљен бензином да ће свака амбициозна будала са упаљачем у џепу бити геополитички фактор. А на производњи будала се, како видимо, ради озбиљно и серијски, као на производњи бомби. Е сад, добро је што је Вучић примио борбу, што је у интервјуу Спутњику први пут изашао са измењеном дефиницијом наших пријатеља и што је као готову ствар најавио посету Рогозина као човека са којим ће се реализовати договори са Путиним. Такође је добро што је свестан регионалне ситуације и што настоји да неутралише сваку могућност и шансу за сукоб тог типа.

kirbi02Са друге стране, међутим, лоше је што са једнаким еланом и умешношћу не затвара прилике за унутрашњи сукоб, који би за Србију у овом моменту могао да буде чак и погубнији и изгледнији од спољњег. Истовремено, веома је лоше што јавно говори о опасности која Србији прети од деловања западих сила, а не чини ништа да широко мобилише сличномислеће организације и друштво око вредности државе, грађанства и нације.

Јер највећи проблем ће бити ако се сукоб буде водио између оних који, мрзећи Вучића, не хају за Србију и оних који за њу једнако не хају волећи га. За Србију ће бити најгоре ако у предстојећим померањима по страни остану они који себи неће дозволити да због Вучића – свеједно волели га или мрзели – забораве на Србију. Велики догађаји у Србији почеће већ овог месеца и, пре него што прихватите став чаршије о њима – мислите, мислите, мислите.

www.standard.rs/politika/33141-улога-подлаца-и-глупака-у-временима-одлуке