недеља, јун 24, 2018

Тагови Вести таговане са "Македонија"

Македонија

-
Бивши шеф Пет одељења македонске тајне службе, Горан Груевски, осуђен је на годину и по дана затвора у одсуству због уништавања документације и опреме за прислушкивање

 

 Twitter@RSE_Makedonski                                                                                                                           [email protected]_Makedonski

 

СКОПЉЕ – Бивши шеф Пет одељења македонске тајне службе, Горан Груевски, осуђен је на годину и по дана затвора у одсуству због уништавања документације и опреме за прислушкивање, док су његови саучесници добили условне казне, одлучио је Суд у Скопљу.

Груевски се налази у екстрадиционом притвору у Грчкој, након што је са својим колегом Николом Бошковским са лажним исправама напустио Македонију.

Они су пре двадесетак дана ухапшени у Солуну на аеродрому када су окушавали да напусте Грчку, пренели су македонски медији.

Иначе, овај случај се у македонском тужилаштву води као предмет „Тврђава 2“ и односи се на уништавање службених докумената који се односе на незаконито прислушкивање.

Незаконито прислушкивање више хиљада Македонаца током бивше власти открио је актуелни премијер и лидер СДСМ Зоран Заев.

www.novosti.rs

Агенција Прешева јоне је објавила да “група косовских Албанаца наоружаних до зуба“ планира упад на територију Македоније.

Како се наводи, они планирају да крену према Куманову, уз поруку “да се неће вратити док чланови кумановске групе не буду пуштени на слободу“.

Подсетимо осморица чланова групе која је извршила терористички напад у Куманову осуђени су на доживотне казне затвора, а остали су добили дугогодишње затворске казне.

Тужилаштво је тврдило да је „Кумановска група“одговорна за сукоб са полицијом у мају 2015. године у Куманову, и да је пре тога, у априлу 2015. напала и полицијску станицу у Гошинцу.

Судски процес почео је у јуну 2015. године тачно девет месеци након што су се у кумановском насељу Диво припадници „Кумановске групе“ сукобили са специјалном полицијом, а у дводневним сукобима, 9. и 10. маја погинуло је осам полицајаца, а 42 су тешко повређена.

(Прешева јоне – Б92)

 

www.nspm.rs/hronika/preseva-jone-grupa-naoruzanih-kosovskih-albanaca-planira-upad-na-teritoriju-makedonije-nece-se-vratiti-dok-clanovi-kumanovske-grupe-ne-budu-pusteni-na-slobodu.html

-
Пресуда која је управо донесена за Куманово, не само да Македонију уводи у нове тензије, већ су све гласнији они Албанци који сматрају да су изманипулисани и да би требало да силом издејствују да се „тиранска платформа“ спроведе у дјело.

 

Македонска застава у пламену уз повике „УЧК, УЧК“ и псовке упућене на рачун Срба и Македонаца, али и повици за ново насиље, порука је коју су косовски Албанци упутили Македонцима послије изрицања пресуде у Скопљу албанским терористима за напад у Куманову 2015. године. Ни премијер Македоније Зоран Заев, нити било ко из државног врха Македоније није реаговао, ни на паљење македонске заставе, ни на нове пријетње насиљем.

Аналитичар из Скопља Александара Митевски због свега овога страхује да би могло да дође до нове дестабилизације у Македонији, а не искључује ни могући новог терористичког акта, сличног ономе у Куманову.

Он подсјећа да је њих 33 који су осуђени за напад у насељу Диво у Куманову, добили укупну казну у висини од 750 година, и подсјећа да је већина осуђених са Косова. Осим тога, Митевски напомиње да не треба заборавити и да су они терористи који су погинули током напада у Куманову били са Косова, као и да је њихову сахрану организовала тамошња влада и да су сахрањени као — народни хероји.

„То што се синоћ десило на Косову било је и очекивано да се деси, будући да је већина тих Албанаца са Косова. Нико у Скопљу није реаговао, чак ни протестном нотом Приштини, а све то само да се не би нарушили односи са Албанцима у македонској влади. Посебно јер су они који су палили заставе скандирали и ’Али — издајник‘, алудирајући на Алија Ахметија (ДУИ), који је главни коалициони партнер Зорана Заева и лидер највеће албанске странке у Македонији“, каже Митевски.

Митевски је мишљења да је и ово једна од назнака да дио Албанаца за овакву пресуду криви Ахметија који, као члан Владе, није реаговао, и сматрају да је хтио да заштити своје позиције у владајућој коалицији. Да су Албанци веома бијесни, саговорника Спутњика увјерава и оно што се чуло током изрицања пресуде усред Скопља.

„Док су судије изрицале казну, присталице ОВК које су пратиле суђење почеле су да скандирају ОВК и претили да се неће на томе завршити и да ће да буде додатног насиља, да су спремни на рат. А испред суда налазио се лик са динамитом око појаса који је хтио да се разнесе пред судом“, каже наш саговорник.

Иначе, пресуда терористима из Куманова, која је требало да буде изречена уочи другог круга локалних избора у Македонији, одложена је за завршетак избора, што је, према ријечима саговорника, био политички потез македонског премијера, јер није желио да изгуби гласове у бирачком тијелу Албанаца.

Заев дефинитивно има проблема са дијелом својих коалиционих партнера из коалиције Алијанса Албанаца, која је састављена од три партије и има три посланика у скупштини. Њихова неслога могла би да сруши Владу, јер су нејединствени. Овај раздор је подгријан и резултатима локалних избора ових странака, али и изреченом пресудом која је само долила уље на ватру.

У том контексту, овај међуалбански сукоб могао би да доведе до напетости, па и обрачуна у Македонији. Да ствар буде гора, између два круга локалних избора Алијанса је склопила дил са опозиционом албанском партијом БЕСА за узајамну подршку против ДУИ. Алијанса још није напустила Владу, и поред отвореног сукоба са ДУИ, али Заев већ припрема терен да смири ситуацију. Наиме, ако се деси да неко од њих напусти владу, њихова мјеста била би понуђена партији Мехмета Тачија ДПА.

Овакве политичке игре са албанским странкама и пресуда која је управо донесена за Куманово, Македонију не само да доводе у нове тензије, већ су све гласнији они Албанци који сматрају да су изманипулисани и да би требало да силом издејствују да се „тиранска платформа“ спроведе у дјело.

Управо због таквих гласова, саговорник из Македоније врло је озбиљан када каже да је ово само предигра за „ново Куманово“. У паљењу македонске заставе у Гњилану учествовали су и навијачи групе „Јастребови“, демонстранти су на трговима у Гњилану и Пећи позивали Албанце да бране своја права, и да се боре против, како тврде, „неправде коју су учинили ’Славомакедонци‘“, преносе приштински медији.

Извор: Спутњик/РТРС

***

Палили су заставу Македоније и у Приштини и протестовало због исте пресуде.

————

3.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2017/11/04/ne-priznaju-presudu-palili-zastavu-makedonije-vikali-uck-uck-i-najavili-nasilnu-primenu-tiranske-platforme/

-

И у другом кругу локалних избора у Македонији убедљив тријумф владајуће коалиције СДСМ-а, тежак пораз ВМРО-ДПМНЕ

  Фото Танјуг         Фото Танјуг

 

СКОПЉЕ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“     Владајућа коалиција „За живот у Македонији“ предвођена социјалдемократама (СДСМ) лидера и премијера Зорана Заева убедљиво је тријумфовала и у другом кругу локалних избора у Македонији.

У недељу се гласало у преосталих 35, од укупно 80 општина, на 1.517 бирачких места где право гласа има 833.710 грађана. Посланик СДСМ-а Ивана Туфегџић у седишту нешто пре 21 час, на основу прелиминарних резултата најавила је извесну победу кандидата за градоначелнике у у 10 општина. У скопским општинама Бутел, Кисела вода, као и у Штипу, Градском, Карбинцима, Македонском Броду, Могили, Новацима, Старом Нагоричану, Чашки…

Из Државне изборне комисије (ДИК) у Скопљу објављено је да на основу прелиминарних непотпуно обрађених резултата гласања СДСМ-а воде и у Демир Капији, Македонској каменици, општини Јегуновце, скопској комуни Гази Баба…

Лидер владајуће Демократске уније интеграција (ДУИ) Али Ахмети објавио је победу кандидата те албанске странке у Тетову, Струги, Кичеву, Дебру, на западу земље, скопској општини Чаир, општини Сарај, Липкову, Долненима, Теарцу и Кичево.

У Гостивару победу је прогласио кандидат Алијансе за Албанце, др Арбен Таривари, иначе актуелни министар за здравство у Влади Заева.

Челник опозиционе ВМРО ДПМНЕ Никола Груевски, (чији су кандидати за градоначленике победили у Кавадарцима, Зрновцима и Виници…), на конференцији за новинаре по затварању бирачких места, у недељу објавио да његова странка на челу коалиције не признаје резултате избора. Оптужио је власт да је организовала, како је прецизирао, „мафијашке изборе“.

У име странке он је упутио седам захтева властима, за, како сматра, враћање демократије и достојанства у земљи.

Груевски је затражио организовање превремених парламентарних избора сагласно моделу политичког договора у Пржину, које би спровела техничка влада, „идентично као што су организовани ванредни избори 11. децембра 2016. Хитно смењивање директора Агенције за ауди и аудивизуелних медијских услуга и именовање директора из редова опозиције. Оставка председника ДИК-а Александра Чичаковског и враћање старог законског решења из редова опозиције.

Осим тога лидер опозиције захтева хитну истрагу и вештачење уређаја за прислушкивање у Управи за безбедност и контрашпијунажу (УБК) у МУП због сумње да је прислушккивано најмање 100 лица из ВМРО ДПМНЕ. Хитан завршетак суђења Зорану Заеву за мито. Оснивање специјалног јавног тужилаштва које ће имати ингеренције за рашчишћавање избрних нерегуларности 2016. и 2017. „због злоупотребе целог државног апарата“. Хитно ослобађање и прекид поступака за све оптужене и осумњичене за догађаје од 27. априла (за насиље у Собрању).

Први круг шестих избора у Македонији одржан је 15. октобра када су иазбарни членови савета, градоначелник Града Скопља и градоначелници 45 од укупно 80 општина у земљи.

Владајућа коалиција Заева извојевала је убедљив тријумф учвршћујући власт, уз неочекиван дебакл опозициониог блока ВМРО-ДПМНЕ Груевског. Кандидати за градоначелнике владајуће коалиције у првом кругу су победили у скопским општинама Центар, Аеродром, Карпош, Ђорче Петров, као и у унутрашњости – Берово, Битољ, Богданци, Валандово, Вевчани, Велес, Ђевђелија, Дебрца, Делчево, Дојран, Кочани, Крива Паланка, Крушево, Куманово, Ново Село, Охрид, Прилеп…

ЗАЕВ ЗА ОДГОВОРНОСТ

Зоран Заев је у у обраћању новинарима у штабу СДСМ-а позвао ВМРО ДПМНЕ да преиспита став о непризнавању изборних резултата.

– Разумем осећања пораженог и апелујем као и досада на одговорност. У вези парламентарних избора још сада се зна резултат. Македонија има много пред собом шта треба да уради и зато немам никакав коментар, изузев тога – да нема ништа од онога што је прочитано на конфренцији Николе Груевског, рекао је Заев.

www.novosti.rs/вести/планета.480.html:693134-Заев-заокружује-власт-Груевски-не-признаје-резултате

„Јенки, иди кући!“ је надалеко познати поклич који се протеклих деценија често могао чути на свим меридијанима где је љубитељима слободе додијало грубо америчко мешање у унутрашње ствари њихових – и не само њихових – земаља. И горе од грубог мешања – гола агресија. Умотана у шарени папир „добрих намера“, „хуманости“, „демократи(заци)је“, и сл. Попут нпр. бесомучног бомбардовања вијетнамског градића Бен Тре у фебруару 1968. којег је, по речима једног америчког мајора, „било неопходно уништити да би се спасао“ (од Вијетконга).

Благом иронијом судбине, један Американац највероватније кинеског порекла ових дана и месеци инспирише на тај исти поклич на нашим просторима. Хојт Брајан Ји је, после успешно спроведеног „меког пуча“ у Македонији, добио прилику да се додатно посвети Србији. Да нас подучава о томе на колико столица треба да седимо, с ким да се дружимо, како да боље живимо… Црче човек од бриге за нас и нашу будућност. Из чистог алтруизма, ништа слабијег од Сорошевог. Са понудама које се не одбијају, ако је судити по реакцијама из већег дела власти.

Или се, можда, ипак могу одбити?

„’Република Српска је јака и не може јој ништа Хојт Ји, нити ме занимају његове намјере’, изјавио је предсједник Републике Српске Милорад Додик за ‘Ало’“, гласи вест Радио телевизије Републике Српске од 10.8.2017. „Додик је нагласио да Република Српска не зависи од Јиа, нити од било кога другог. ‘Она зависи од нас који живимо овдје и наше опредјељење је веома јасно. Нека се Хојт Брајан Ји позабави собом, а он није тај који се треба бавити нама’, поручио је Додик.“

Ево једноставног питања: да се овако све време причало са Јием и сличнима, да ли би сада Србија била у ситуацији да јој један другоразредни чиновник Стејт департмента дрско соли памет о томе да ли треба дати дипломатски статус особљу (истински) Хуманитарног центра у Нишу, којег је Русија о свом (поприличном) трошку успоставила како би се, између осталог, санирале последице дивљачког бомбардовања Србије у режији управо Јиове (лажно) хуманитарне земље?

Ево и бар делимичног одговора:

  1. На првом месту, имунитет руском особљу у Нишу је требало дати чим је обећан, односно чим је споразум потписан, у априлу 2012, дакле кад је председник био Борис Тадић. С обзиром да није – што је донекле и разумљиво, с обзиром да је Влада тада била у техничком мандату – према речима амбасадора Чепурина, Русија очекује да„Србија испуни обавезе које је преузела насебе“, односно да то уради данашња напредњачко-социјалистичка власт. Иста власт која је ко зна колико пута до сад ламентирала о томе како је „морала“ да преузме обавезе које су јој у аманет оставили претходници. Само – како то да су Вучић и Дачић „морали“ да испуне само оне обавезе који су ишли у корист Запада или на штету Србије, а не и ону која је преузета према Русији и која би, у исто време, донела само корист Србији? У сваком случају, толико Вучићево и Дачићево мрцварење, кукавичлук и неискреност (очигледно утемељени на претходно датим обећањима западним покровитељима) су само охрабрили противнике било каквог руског присуства у Србији да од давања имунитета руским спасиоцима направе проблем епских размера. Намирисали су крв и послали ловачког пса да заврши посао.
  2. Амерички притисци би се сигурно наставили, али је велико питање да ли би америчко понашање било исто, односно у тој мери дрско. Штавише, са јединственим, тврдим (све)српским ставом са обе стране Дрине, Американци би били суочени са много већим изазовом, и питање је да ли би они били у стању да тако ефикасно угуше Македонију, или толико лагано утерају Црну Гору у НАТО, да нису могли да рачунају на пацификовани Београд. Вучићева и Дачићева снисходљивост нам, сада је више него очигледно, није донела ништа, осим „привилегије“ да наставимо са постепеним одрицањем од оно мало суверенитета, оно мало позиција на КиМ и оно мало маневарског простора у окружењу што нам је остало, уз „шлаг на торти“ у облику јавних понижавања од стране западних, првенствено америчких дипломата.
  3. Да се у Београду разговарало са странцима као што се то последњих година чини у Бања Луци – и да се, наравно, поступало у складу са речима – национални дух би нам био на много вишем нивоу, и јавно мњење патриотски много хомогеније. Последично, војна, економска и културна сарадња са савезницима, поготово са Русијом, би била сигурно развијенија, што би оставило мање простора за уцене са Запада. Опет, то би свакако битно утицало на однос Запада према нама. Или би морали да омекшају, или би, ако би кренули ђоном, само дали повод нашим пријатељима да нам још више помогну, односно отворила би нам се нека друга, иначе много перспективнија врата.

Е, сад, ових дана су се могли чути и први оштрији тонови из бар једног дела власти, посредством министра одбране Вулина, који је, неочекивано директно, прво реаговао на придике Кајла Скота о његовим похвалама на рачун легендарног генерала Лазаревића, а затим и на Јиеве примедбе да Србија „не може седети на две столице“.

То би могао да буде добар почетак – под условом да буде праћен и делима. На првом месту – давањем заслуженог, обећаног и дуго очекиваног имунитета особљу Хуманитарног центра у Нишу. С обзиром на најновије, врло снажно упозорење из Москве – да се Америка „не меша у сарадњу Србије и Русије“ – јасно је да руска подршка у случају непримерене и/или непријатељске америчке реакције не би изостала. Дакле, изговора нема.

А ако Ји буде имао неких примедби, треба му поручити, као што је то већ урадио Додик, и како би му засигурно поручио и Стив Бенон, Трампов „адут у сенци“, који је у говору у познатом Хадсон институту нешто слично управо (поново) поручио и вашингтонском естаблишменту („Начин да остваримо Pax Americana је да прво сами постанемо робусно и снажно друштво, које не покушава да намеће свој начин живота и своја веровања другим људима“), да се „позабави собом“.

Или, у преводу: Ј(енк)и – иди кући! И поведи Скота са собом.

Четвородневна дипломатска реторика на релацији Београд – Скопље (од 20. до 23. августа 2017. године) оснажена повлачењем свих запослених у Амбасади Србије у Скопљу и потом њиховог ургентног враћања у Скопље, представља бомбастичан догађај који је поново упозорио јавност на огромну деструктивну моћ Вашингтона да уколико жели, може у свако доба да активира балканско „буре барута“ у корист џихадиста (пројектованог балканског калифата) – наравно на штету православаца на Балкану. Уколико се занемари поменута суштина и не извуче квалитетна поука о том дипломатском двобоју између Србије и Македоније, изгледно је режирање сличних „несмртоносних“ конфликата у наредном периоду и могућност да ескалирају у смртоносни сукоб.

Изненадни“ заплет – шта се догодило у поменутом периоду?

Македонска Телевизија „Телма“ јавила је касно увече 20. августа да су сви запослени у амбасади Србије у Скопљу повучени на хитне консултације у Београд, али да се не зна разлог за повлачење особља. Београдска агенција „Бета“ јавила је да је српска амбасада, позивајући се на Женевску конвенцију, замолила македонске власти да појачају безбедност амбасаде Србије у Скопљу. Министарство спољних послова Македоније саопштило је да је добило ноту од Амбасаде Србије у Скопљу, међутим навело је да није  упознато са разлозима ове одлуке и стога успоставља комуникацију са Министарством спољних послова Србије.

21. августа, највиши званичници Србије су саопштили јавности разлог повлачења особља српске амбасаде у Скопљу. Председник Србије Александар Вучић је изјавио: „надлежни органи  су установили и пружили нам доказе и сазнања о веома офанзивном обавештајном деловању против органа и институција Србије. Има мешања неких других сила. Наше је да умемо да одговоримо и да умемо да заштитимо наше деловање од утицаја спољних фактора“. Министар иностраних послова Ивица Дачић је потез да сви запослени у Амбасади у Скопљу буду повучени на хитне консултације у Београд, оценио као оправдан јер је „недвосмислено установљено појачано офанзивно обавештајно деловање према Србији у целини и нашој амбасади, у чему је свакако присутан страни фактор“.

Македонска агенција Макфакс, позивајући се на неименоване изворе, навела је (21. августа) да је Београд имао информације да ће Македонија бити предлагач за гласање о уласку Косова у УНЕСКО, те да је то разлог што су српске дипломате повучене. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је гостујући на ТВ Пинк (22. августа) овако објаснио одлуку Србије о повлачењу особља амбасаде из Македоније: „То се не ради пријатељима. Иако су и раније постојала обавештајна деловања према Србији, у последњем периоду дошло је до наредбе да се појачају. То може имати тешке последице по наше интересе, јер циљ таквог деловања је да дође до свакаквих лажних оптужби да од Србије прети опасност и да Србија жели да инсценира неке сукобе у Македонији. Неће бити лако ни властима у Македонији. Заев мора да зна да ми знамо за све што се дешавало, а у шта је, нема дилеме, укључен страни фактор. Дакле, ми знамо све. Знамо шта су одлучили, шта раде и шта ће радити“.

Министар спољних послова Македоније Никола Димитров, на конференцији за новинаре у Скопљу (22. августа), између осталог, поручио је: „Нисмо имали намеру, нити смо дали налог за прислушкивање“. Председник Републике Србије Александар Вучић и председник Владе Републике Македоније Зоран Заев у телефонском разговору (тачно у подне, 23. августа) окончали су поменути дипломатски двобој. Наиме, размотрили су све новонастале околности и договорили пет тачака на којима ће се убудуће темељити односе две државе. Министарство спољних послова Србије саопштило је да ће повратак особља српске амбасаде у Скопљу почети 23. августа, а амбасадор Србије да ће се вратити 31. августа.

Ко и зашто је режирао дипломатски двобој између Србије и Македоније?

У изјавама српских званичника о наглом повлачењу особља амбасаде из Скопља ради њихове заштите од офанзивног обавештајног деловања, крајње увиђајно помиње се умешаност неких светских сила. Избегавање њиховог персоналног помињања много казује о незавидном међународном положају наше Отаџбине, који, наш председник (Вучић) у изјави за ТВ Пинк (9. 8. 2017), оцењује овако: „Ми смо данас под великим притиском великих сила, ја то први пут на овакав начин говорим. Више је немогуће да се појавите било где на Западу а да вас не питају за Русе, да вам Руси не замерају што нешто нисте урадили, а што они сматрају да је интерес, а против чега је Запад…“ и поручио могући излаз из овакве неповољне ситуације,: „Ако направимо осовину мира и стабилности на линији “север – југ“ на Западном Балкану, између два највећа народа, Срба и Албанаца, у наредних сто година решили смо 80 одсто наших политичких проблема…“.

Обавештајни наступ према особљу наше амбасаде у Скопљу и друга сазнања о планираним сценаријима против наше Отаџбине,  ургентно  су демантовале наговештену  визију о могућем решавању 80 одсто политичких проблема између Срба и Албанаца у наредних сто година. Заправо, агресивно-аргументовано упозоравају на то да  џихадски пројекат (калифат на Балкану), чије језгро чини лажна држава „Косово“ на Српској територији, као у недавној прошлости, и данас,  има несебичну подршку Вашингтона. С тим у вези, поменимо само неке чињенице.

Под претпоставком да је тачна тврдња македонског министра Димитрова („Нисмо имали намеру, нити смо дали налог за прислушкивање“) о укључености македонских власти у офанзивно обавештајно наступање према особљу наше Амбасаде у Скопљу, информације које су процуриле у медијима указују на то да је територија Македоније ипак,  злоупотребљена у шпијунске сврхе од стране Сједињених Америчких Држава (САД). Наиме, у делу македонске јавности појавила се информација да су структуре у Скопљу користиле базне станице из америчке резиденције да би прислушкивали српске дипломате (Резиденција САД налази се на свега 50 метара од српске Амбасаде). Македонски портал на енглеском језику „Минарипорт“ је изнео тврдњу (23. августа) да је у аферу прислушкивања директно укључен амерички амбасадор Џес Бејли, који је својевремено морао да напусти Турску због организовања неуспелог државног удара против турског председника Тајипа Реџепа Ердогана. По писању овог сајта, Бејли је преко премијера Зорана Заева затражио да се припадници македонске Управе за безбедност и контраобавештајне послове (УБК) укључе у прислушкивање српских дипломата, али и Александра Вучића и констатује: Бејли користи идентичан сценарио, којим је рушио власт ВМРО-ДПМНЕ, али је сада циљ Србија. За ЦИА пад Македоније није довољан. Мора да падне и Србија, како би Америка комплетирала власништво над Балканом. Зато су америчка ‘дубока држава’ и њихови вазали Британци и Немци дали зелено светло да се Скопље претвори у штаб из којег ће се водити активности чији је циљ дестабилизација Србије“.

Споредно је да ли је главни узрок дипломатског двобоја између Београда и Скопља било  сазнање Београда да ће Македонија бити иницијатор учлањења лажне државе „Косово“ у УНЕСКО или „јавност никада неће сазнати шта су били конкретни разлози за избијање кризе између Србије и Македоније („дошла је изненадно, а како се брзо појавила, још већом брзином се и спустила“), како је Александра Јоксимовић оценила (27. августа). Кључно је то што су „односи Македоније и Србије постали талац Косова, односно албанске политике“, оценио је (22. августа) македонски аналитичар Бранко Ђорђевски и додао: „Албанци траже да Македонија подржи пријем Косова у УНЕСКО, и не видим који би други потез Заев могао да повуче у таквој ситуацији. Али сад је заиста он на потезу. Сам је рекао да Македонија треба да буде неутрална, сам је изазвао реакције албанских странака“( Е.И.: Заев: Убиће ме Шиптари, „Информер“, Београд, 23. 08. 2017, стр. 3.).

Имајући на уму охолу подршку албанској геополитици на Балкану од стране САД (међу првима су признали лажну државу „Косово“ и систематски дрско инсистирају од Србије да „нормализује односе са Приштином“ а то подразумева захтев Србије да се сагласи са разбијањем сопственог територијалног интегритета, те да се праве као да не препознају промовисани џихадски пројекат/калифат на Балкану), Бејлијева субверзивна операција из Скопља против Србије могла је да изненади само наивне или недовољно упућене државнике  у  суштину тајних (тзв. „мокрих“) и јавних шпијунских делатности САД на Балкану, тежишно усмерених против наше државе и народа, нашег опстанка и просперитета. Наиме, актуелна, све израженија нестрпљивост америчке (Клинтонове) администрације ван адекватне Трампове контроле, у покушају реализације плана о апсолутном овладавању Балканом, која се тежишно и на нашу несрећу, испољава  на штету Српског народа, и у наредним месецима ће производити сличне  безбедносне претње нашој Отаџбини. 

 

-

Просторије Демократске партије Срба Македоније (ДПСМ) демолиране су у Скопљу, а како та странка саопштава, напад представља претњу чланству и симпатизерима Фото Танјуг

Просторије Демократске партије Срба Македоније (ДПСМ) демолиране су у Скопљу, а како та странка саопштава, напад представља претњу чланству и симпатизерима.

Кажу да је напад на седиште те странке, који се десио пре две ноћи, до сада најозбиљнији атак према једној политичкој организацији у Македонији, поготово што се ради о партији једне националне заједнице.

„Јучерашњи напад је најозбиљнија претња по личну безбедност нашег председника (Ивана Стојилковића) и застрашујућа претња чланству и симпатизерима ДПСМ“, наводи се у саопштењу.

Они истичу да је напад на седиште њихове странке исто што и напад на седиште ВМРО ДПМНЕ или СДСМ, али и још теже јер је у случају ДПСМ реч о странци српске националне заједнице, а ту чињеницу, кажу, Министарство унутрашњих послова намерно прећуткује.

Како кажу очекивали су да ће се руководство МУП-а „мало озбиљније ангажовати“ позвати или посетрити седиште странке и дати неку умиријућу изјаву „или нешто слично томе“ али се то није десило.

www.novosti.rs/вести/планета.480.html:688081-НАПАД-НА-СРБЕ-У-МАКЕДОНИЈИ-Демолиране-просторије-ДПСМ-у-Скопљу

-
Преминуо је Ниметула Абдулаи, један од кључних свједока оружаног обрачуна између македонских безбједносних снага и илегално наоружане групе Албанаца у Куманову прије двије године, када је погинуло девет полицајаца, а четрдесетак повријеђено.
Куманово - Фото: AP

КумановоФото: AP

Из македонске полиције је саопштено да се ради на расвјетљавању околности под којима је преминуо.

Абдулаи је био запослен у Управи за безбједност и контрашпијунажу у Куманову.

Током судског процеса за случај „Дивље насеље“ оптужени за кривично дјело тероризам и учешће у терористичкој организацији тражили су да Абдулаи буде позван као свједок, али тај захтјев није прихваћен.

Суђење такозваној Кумановској групи почело је 9. фебруара прошле године.

У завршној ријечи на суђењу македонско Тужилаштво затражило је доживотни затвор за 37 лица за учешће у оружаном обрачуну са македонском полицијом.

Један од адвоката оптужених Насер Рауфи рекао је да је случај „Дивље насеље“ конструкција високих функционера у Управи за безбједност и контрашпијунажу, Бироа за јавну безбједност и бившег министра унутрашњих послова.

Он је у завршној ријечи рекао да су за доказивање невиности неопходни телефонски разговори из Специјалног јавног тужилаштва.

У случају „Дивље насеље“ оптужена су лица која су учествовала у обрачуну са македонским безбједносним снагама 9. и 10. маја 2015. године у кумановском кварту Дивље насеље, као и лица која су им била логистичка подршка.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=269698

Кроз историју је познато да су збивања на Балкану била извор регионалних и светских сукоба. Стога је Балкан био изазов за многе историчаре, аналитичаре, истраживаче. Америчка, али и европска русофобија, разлог су што је Балкан и данас у жижи светског интересовања. Балкан је оцењен као капија према Истоку, али и као стратешко место са којег се могу контролисати утицаји, везе и активности који са Истока допиру у ЕУ, која, очито, нема капацитет да тај простор пацификује нити жељу да га инкорпорира. Иначе, ЕУ је пуна проблема, а они постају све сложенији.

У ЕУ се појављује снажна опозиција у виду тзв. Источног блока, који се не слаже са политиком и вођством Немачке и Француске. Политичка звезда Меркелове се гаси. Немачка канцеларка не успева да сакрије забринутост. Њена основна брига јесу избори, али је то и притисак Американаца који по обичају знају постављати ирационалне захтеве. Притисак долази и из другог смера, од немачких индустријалаца којима су неопходни руски енергенти. Отворено неслагање са политиком Француске и Немачке у ЕУ изразила је Грчка, али и „љубимци ЕУ“ – Пољска, Мађарска, Бугарска и Румунија, земље које чине језгро поменутог опозиционог блока. Чак је и Иницијатива три мора проистекла из независних планова Пољске, чија је политика компатибилна са америчким интересима у југоисточном делу ЕУ.

У сагледавању ситуације на Балкану, наравно, треба имати у виду и руски фактор. Оно што је уочљиво јесте да Русија није показала довољно снажну жељу да свој утицај шири на регион. Економски параметри указују да је економска размјена више него скромна, чак и са српским земљама. Разлога има више. Руска привреда је технолошки напредовала. Сем тога, Русија има развијену и равноправну сарадњу са Кином, Индијом и другим тзв. „економским тигровима Азије“. Недостатак стандарда и мали обим производње балканских земаља, такође су лимитирајући фактор. Ограничења је стварала и политика. Нејасне политичке платформе балканских држава постојале су само за једнократну „изборну трку“. Уједно, недовршена и неуспешна транзиција довела је Балкан у безизлазну ситуацију. Тако је Балкан постао „огледна парцела“ за активности које Запад, пре свега САД и НАТО, намеравају применити према Русији.

Постало је јасно да Балкан није приоритет у званичним руским стратегијама. Томе су, свакако, допринеле и владајуће гарнитуре које су се смењивале у Србији, од којих нити једна није показала склоности за искрену сарадњу са Русијом. Русију су власти у Србији скоро биле заборавиле све до активирања Јужног тока, и до периода када је дошао у питање опстанак Срба на простору који им вековима припада. Власт у Србији данас не види инструментализацију тероризма, не само на Блиском истоку већ и у ЕУ. У међувремену, џихадистичке групе се распоређују по Балкану где имају помоћ дела локалног становништва и политичких структура, уз прикривену активност главног режисера, Сједињених Држава и њима блиских земаља ЕУ. Није искључено да се питање Србије и Срба покуша „решити“ једним прокси ратом. Не само у Србији, већ и на скоро целом Балкану, политичке елите су до неукуса снисходљиве према странцима. Такви политичари, потпуно окренути Западу и личним интересима, нису имали ни жеље ни времена да путем дипломатских канала представе челницима Русије значај Балкана, пре свега за Русију.

Русија није успела пронаћи кредибилног преговарача ни партнера у Србији. Ипак, Русија неће дозволити нападе на Србију и Републику Српску, и снажно ће стати у одбрану српских држава, не само због пројекта Јужног или Турског тока, већ и због вековних веза братских народа. Јер, очито је да амерички каубоји користе русофобију како би се вратили на Балкан. Активности Хојт Брајана Јиа и посете више конгресмена и сенатора региону, као и потпредседника Пенса, на то јасно указују. Насилно „угуравање“ Црне Горе у НАТО, реализација дуго планираног сценарија за Косово и Македонију, развој ситуације у БиХ по питању Срба (незаконита инструментализација Дејтонског споразума, институције БиХ се понашају као институције државне владе, понашање судова), такође. Све су прилике да ће се САД на Балкану поново понашати као власник земље, народа, господар живота и смрти. Према Републици Српској ће се вршити притисци, постављати ултиматуми, ствари ће водити ка ескалацији. Хојт Ји већ обавља „рокаде“ у ОХР и ОЕБС, доводи агилније и људе од акције, а који нису склони ни Србима ни Русима. Еклатантан пример је Денис Хирн, заменик амбасадора САД у Авганистану, који треба да постане супервизор за Брчко и нови први заменик Високог представника УН у БиХ, Валентина Инцка. Досадашњи први заменик, Брус Бертон, такође Американац, преузима дужност шефа Мисије Организације за безбедност и сарадњу (ОЕБС) у БиХ од Џонатана Мура. Мур одлази јер је „скренуо с пута“. Схватио је да је решење за БиХ уравнотежен приступ према сва три конститутивна народа, и тако се понашао. То што је Хирн у Авганистану био заменик амбасадора говори да је задужен за операције и спровођење политике САД уз уску сарадњу са ДИА, ЦИА и ФБИ. Он ће и у БиХ имати право да планира, и уз подршку наведених агенција покреће акције.

Иначе, Хирн је већ службовао у БиХ од 1993. до 1996. године као политички саветник првог америчког амбасадора у овој земљи, Виктора Јаковича. Упознат је са ситуацијом током рата, био је учесник стварања перцепције Срба као ратних злочинаца, што је доказао ангажовањем за Хашки трибунал. Хирн је службовао и у Хрватској, говори локалне језике. Пре доласка на место заменика шефа Мисије у Авганистану био је виши саветник Томаса Шанона, подсекретара за политичке послове у Стејт департменту, тренутно трећег човека у америчкој дипломатији, који је позициониран одмах иза секретара Рекса Тилерсона и његовог заменика Џона Саливена. Тако ће се на месту првог заменика Високог представника у БиХ наћи човек који ОХР треба да врати у доба Педи Ешдауна, када је Високи представник наметао законе, мењао устав, изрицао санкције.

Истовремено, реторика челника у Сарајеву постаје идентична оној из деведесетих година. Према очекивањима, Бакир Изетбеговић отворено промовише Исламску декларацију, политичку платформу свог оца Алије. То доказује чињеницу да се он не залаже за БиХ већ за Босански калифат, који Американци не желе да спрече. Бошњаке у БиХ, као и Албанце на Косову и у Македонији, они виде као најверније слуге САД на Балкану, и сигурног опонента било каквог руском утицају у региону. Два су америчка сценарија могућа у БиХ, а да ли ће бити реализована зависиће не само од америчких жеља већ и од ЕУ, Русије и Кине. Према првом, Бошњаци би уз америчку сагласност и уз помоћ опозиције у Српској направили хаос, напали институције. Према другом сценарију, сачекало би се на независност Косова, односно на незванично уједињење Албанаца, уз потпуни нестанак македонског утицаја у Македонији, након чега би се БиХ насилно, попут Црне Горе, придружила НАТО. САД би преко ноћи, по узору на пресвлачење терориста у опозицију на Блиском истоку, Албанце на Косову из полицијских преобукли у НАТО униформе.

Шта Србија може да учини како би спречила непожељне сценарије? Србија има довољно аргумената да прекине Бриселски споразум. Шта је Србији он донео? Србија је непрекидно чинила уступке и испуњавала све што су САД и Меркелова тражили. С обзиром да је сада дијалог између Србије и Косова спуштен на ниво двеју влада, јер је Србија пристала да даље преговоре операционализују и спроведу Ана Брнабић и Иса Мустафа (ускоро Рамуш Харадинај), Србима на Косову судбина је по свој прилици запечаћена. Преговарачки формат је проширен јер се захтева да се у преговоре укључе представници САД и Немачке. Зашто Србија не тражи да се у преговоре укључи Русија? Русија је гарант Дејтонског споразума, амбасадор Иванцов учествује у раду Савета за имплементацију мира (ПИК), па зашто онда Русија не би била укључена и у преговоре о Косову?

Друго, Србија треба да најави и на скупштинском заседању усвоји декларацију да је Косово привремено окупирана територија. Зашто не? САД су тражиле од Владе Молдавије (премијер Павел Филип је проамерички опредељен) а она је успела да од Уставног суда испослује одлуку да је Придњестровље привремено окупирана територија, те су се снаге УН повукле. У Придњестровљу се налази око 300 000 Руса и проруса (различитих нација, чак и Украјинаца) који не желе изаћи из оквира Русије. Јасно је да САД Русију желе увући у сукоб преко Молдавије и Грузије, тим више што је руски председник Путин у добрим односима са председником Молдавије Игором Додоном. Иначе, ситуација у Молдавији подсећа на македонску матрицу, када је македонски председник Иванов након претњи Хојта Јиа ликвидацијом (претња је била увијена у дипломатски речник) попустио и мандат дао Зорану Заеву. Ако може Молдавија део територије прогласити окупираним ради интереса САД и ЕУ, зашто то да не уради Србија ради заштите својих интереса?

Не треба изгубити из вида да се на простору Србије и Македоније ствара Велика Албанија, која не мора тако формално да се зове, али границе између Албанаца неће постојати, а центар одлучивања биће у Тирани. Гомилање снага Исламске државе на том простору биће претња и за ЕУ, а терористички напади ће се креирати и изводити сваки пут када се ЕУ не повинује интересима САД.

 

-
Македонија ће крајем септембра гласати за пријем Приштине у Интерпол, изјавио Иван Стоилковски, посланик у Собрању и предсједник Демократске партије Срба.

Македонија (Фото:Thinkstock) -

Македонија (Фото:Thinkstock)

Упитан да ли је добио одговор на питање које је поставио у македонском парламету – како ће Скопље гласати када се буде одлучивало о пријему Приштине у Интерпол, Стоилковски за „Вечерње новости“ каже да га није добио, „али нема сумње да ће Македонија дати глас за чланство“.

„И то ће послије дипломатског рата који се одиграо између Београда и Скопља поново отворити тензије између двије земље“, оцијенио је он.

Стоилковски каже да није добио одговор ни на питање шта су македонске службе тачно урадиле да Србија повуче особље из своје амбасаде и да ли иза тих активности стоје представници страног фактора.

Он је, поводом предстојеће парламентарне расправе закону о двојезичности, рекао да је то увод у федерализацију Македоније и додао да је ДПС заједно са ВМРО-ДПМНЕ поднијела амандман у коме се тражи да исти статус, осим македонског и албанског, добију и српски и турски.

Према његовим ријечима, шансе да тај амандман прође су никакве, јер је парламентарна већина премијера Зорана Заева изузетно танка, тако да га „Албанци држе у шаци“, а Заеву не одговара никаква криза пред локалне изборе 15. октобра.

Упитан да ли ће је сљедећи корак усвајање у Собрању резолуције о геноциду над албанским народом у Македонији у периоду 1912-1956. године, Стоилковски каже да „у овој фази вјероватно не, али питање је тренутка када ће Албанци тражити и то“.

Брнабић данас са амбасадорком Македоније

Председница Владе Србије Ана Брнабић примиће данас амбасадорку Македоније у Србији, Веру Јовановску Типко.

Сусрет ће бити одржан у Влади Србије у 10:30 сати.

Извор: Новости/Танјуг

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=268399