недеља, јануар 21, 2018

Тагови Вести таговане са "Малезија"

Малезија

-

ХОЛАНДИЈА је званично саопштила да ће коначну верзију извештаја о узроцима пада малезијског Боинга над источном Украјином објавити 13. октобра.

Лист „Украјинска правда” објавио је данас разговор са пилотом Владиславом Волошином чије име је повезивано са обарањем малезијског путничког авиона. У њега је претходно упро прстом авиомеханичар украјинске армије Јевгениј Агапов који је пребегао у Русију.

Волошин је у том разговору открио да је већ дао исказ „тужиоцима из Амстердама и полицијском детективу из Аустралије”.

Поменути сведок, који је службовао на украјинском војном аеродрому поред Дњепропетровска испричао је да су 17. јула прошле године – у дану када је оборен малезијски Боинг – са тог аеродрома узлетела три украјинска војна авиона, а да је један од њих – Су-25 – био наоружан ракетама ваздух-ваздух. Два од тих авиона – како је рекао – нису се вратила, а један, којим је пилотирао Волошин, јесте, али – без ракета. По слетању Волошин је наводно рекао: „Авион није био онај… Нашао се у погрешно време на погрешном месту”.

Волошин је раније одбијао да коментарише тврдње Агапова. Међутим, украјински лист наглашава да је он три дана након обарања Боинга добио национални Орден за храброст трећег степена.

Волошин тврди да се оно о чему је говорио Агапов догодило 23. јула, дакле – шест дана након трагедије малезијског авиона, а о главној оптужби на свој рачун је рекао:

„Наше ракете имају бојеву главу са самонавођењем на извор топлоте. То значи: да је моја ракета полетела према том авиону – не би ударила у кабину авиона, већ у његов мотор. Што је још важније, ја 17. јула уопште нисам летео”.

Украјински пилот је додатно указао да је 17. јула био тако облачан дан да његов авион, и да је било такве наредбе не би могао да полети: „Боинг може да се спусти чак и кад његов пилот не види писту јер има технику која то омогућава. Су-25 такве инструменте нема. Ми морамо да видимо писту приликом спуштања, а тог дана је падала киша и било је веома облачно”.

Ово после годину дана тврди Волошин, а ево шта је прошле године рекао саветник шефа државне безбедности Украјине Маркијан Лубкивски:

„Војна авијација Украјине 17. јула, у складу са планом антитерористичке операције, није коришћена. Капетан Волошин тог дана није летео. Јер је његов авион 16. јула био послат на ремонт”.

Као што се види, код Лубкивског нема ни речи о киши и густим облацима.

Верзија Агапова – да је Боинг био оборен ракетом ваздух-ваздух – не слаже се са верзијом експерата светски познате руске компаније која производи ПВО-ракете „Алмаз-Антеј” о коришћењу зенитног ракетног система „Бук-М1”.

Међутим, руски авио експерт Олег Смирнов после свега указује: „Прво је малезијски Боинг „одрадио” ловац или јуришни авион, а затим га је дотукао „Бук”.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ukrajinski-pilot-osumnjicen-za-obaranje-malezijskog-boinga-saslusan-u-holandiji

-

БИВШИ телохранитељ Бориса Березовског – Сергеј Соколов који ј сада водећи сарадник у једној приватној детективској агенцији – објавио је да је заједно са колегама успео да дође до више тајних докумената и видео-материјала који потврђују да је обарање малезијског Боинга, у јулу прошле године над истоком Украјине, било специјална операција CIA коју је највећа америчка шпијунска мрежа водила под шифром „17.17“.

Соколов је високотиражном московском листу „Комсомолска правда“ открио да је тај план CIA подразумевао: да малезијски путнички авион буде разнет експлозивом изнутра, а да у том меоменту буде погођен и ракетом лансираном из украјинског система „Бук“.

Та ракета се налазила у зони у којој се налазио још један такав зенитни ракетни систем („Бук“) који је, према непотврђеним подацима, припадао устаницима Доњецке Републике.

Соколов је нагласио да је погодак ракетом земља-ваздух имао задатак да прикрије експлозију изнутра, а истовремено – да буде прилика да се за терористички акти оптужи армија Доњецке Републике.

fakti.org/rossiya/medija-menju/ruski-privatni-detektivi-tvrde-da-je-malezijski-boing-oborila-cia

-

ДРЖАВНО тужилаштво самопроглашене Доњецке Републике саопштило је да на месту пада малезијског Боинга нису пронађени делови никакве ракете.

„Од момента пада тог авиона код града Тореза, активно смо учествовали у потражним радњама. Нађен је огроман број делова авиона и других остатака, али нису били нађени делови ничега што је тај авион могло оборити, поготово не делови неког конкретног оружја“ – наглашава се у саопштењу из Доњецка.

И додатно прецизира и подвлачи:

„Све што је било нађено на месту пада авиона – сви његови остаци и личне ствари путника – све је било протоколисано на законом предвиђени начин и предати истражиоцима из Холандије“.

Потпредседник парламента ДНР Денис Пушиљин, који је и њен опуномоћени преговрач у Минску, изјавио је – реагујући на заједничко саопштење интернационалног истражног тима и Савета безбедности Холандије да проучавају пронађене остатке ракете „Бук“ – изјавио је:

„Апсолутно сам уверен да после тог саопштења неће бити никаквих доказа. Већ смо се наслушали тврдњи САД и Украјине да постоје неки докази о обрарању малезијског Боинга, али никакви докази никад нису били објављени. Тако ће бити и овога пута“.

Пушиљин је истовремено открио шта забрињава и њега и званични Доњецк:

„Тај тим и Холанђани све до данас нису покупили све делове малезијског авиона. Иако смо их више пута позивали да то учине, прилично велики делови те летелице и даље леже на месту пада. А како је без тога могућа озбиљна истрага. Бојим се да је све у функцији политизације те авио-катастрофе“.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/drzavno-tuzilastvo-dnr-na-mestu-pada-boinga-nisu-nadjeni-ostaci-nikakve-rakete

-

РУСИЈА рачуна на то да ће се истрага о рушењу малезијског Боинга у Донбасу одвијати у складу са резолуцијом СБ УН, изјавио је њен министар иностраних послова Сергеј Лавров.

„Она треба да буде завршена у пуном складу са захтевима резолуције СБ УН 2166“ – рекао је он новинарима у Куала Лумпуру.

„Надам се да ће то омогућити да се припреми извештај који ће бити свеобухватан, који ће омогућити свима нама да сазнамо истину и казнимо кривце“ – нагласио је руски министар.

По Лавровљевим речима, Русија има много питања везаних за истрагу. Између осталог, он је подсетио да је Малезија укључена у истрагу тек неколико месеци после несреће, а да ИКАО (Међународна агенција цивилног ваздухопловства), која у складу с одлуком СБ УН треба да буде главна у тој истрази, у њој има тек другоразредну улогу.

Русија не добија техничке податке из истраге о несрећи малезијског авиона у Донбасу у пуном обиму, иако се они достављају другим земљама које учествују у утврђивању узрока несреће, истакао је Лавров.

„Руски учесници не добијају све податке које добијају неки други учесници те групе“ – рекао је он.

Руски министар је такође прокоментарисао тврдње да је Боинг наводно оборен ракетом руске производње.

По његовим речима, довољно је извршити анализу елемената ракете која је погодила авион.

„Веома је лако скупити те елементе и извршити анализу, како би се утврдило где је произведена та конкретна ракета и која армија је поседује“ – појаснио је Лавров.

Међутим, он је истакао да то није било учињено и да се учесници истраге нису обраћали руском концерну „Алмаз-Антеј“ који производи зенитно-ракетни систем „Бук“, из којег је, према тврдњама Кијева и низа западних земаља, оборен малезијски авиона.

СБ УН недавно није прихватио резолуцију о оснивању трибунала за кривично гоњење виновника авионске несреће Боинга.

За документ, који је предложила Малезија као коаутор са више других земаља, гласало је 11 од 15 земаља-чланица СБ, што је довољно за усвајање резолуције.

Међутим, Русија је искористила право вета и блокирала је њено усвајање, док су три земље – Ангола, Венецуела и Кина – биле уздржане приликом гласања. Портпарол председника Русије Дмитриј Песков нагласио је да Кремљ поштује такву одлуку НР Кине.

Како је после гласања у СБ изјавио представник РФ у УН Виталиј Чуркин, нацрт резолуције „не темељи се на било каквом правном основу или преседану“.

„Ми смо више пута указивали на све то колегама, позивали их да размисле о алтернативама“ – казао је руски дипломата. По његовим речима, аутори нацрта резолуције „одбили су да делују у духу сарадње“.

„По нашем мишљењу, то указује да су политичко-пропагандни циљеви за њих били важнији од практичних“ – истакао је он.

Директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Решетњиков сматра да је „тајност“ истраге потребна ради извртања чињеница, како би се на крају за све оптужила Русија.

„Каква тајност, ако је авион пао, постоје тела погинулих, а тип авиона је познат? Зашто истрагу чине тајном? Само ради прављења лажних сведочења и лажних материјалних доказа, ради фалсификовања. Тај посао, наравно, захтева време и затворени режим истраге. Због тога је потребна тајност.

Рад такозване Комисије за истрагу се очигледно приближава крају, већ се виде обриси и садржај тог фалсификовања. Сада је потребно то разгласити на сва звона, да цео свет чује ту веома озбиљну оптужбу на рачун Русије“.

По мишљењу Решетњикова, САД су намеравале да стварањем међународног трибунала добију судски оквир и мађународну подршку за оптуживање Русије.

„Зашто се ствара трибунал без објављених резултата истраге? Зато што они већ имају своје резултате, већ су их монтирали. Сада је потребан судски оквир, он се мора унапред створити, учврстити, потребно је добити међународну подршку. А затим сав тај талог који су прикупили и склепали од наводних доказа изнети пред тај трибунал“ – наглашава Решетњиков.

Запад иде на све или ништа у својој агресивној политици, сматра руски аналитичар. САД желе да униште Русију, и неће одустати од свог циља док не доживе пораз, закључио је Решетњиков.

fakti.org/rossiya/lavrov-istraga-o-padu-malezijskog-boinga-od-rusije-krije-podatke-koje-daje-drugim

-

СЈЕДИЊЕНЕ Државе желе да за трагедију малезијског „боинга“ на истоку Украјине окриве Русију, оценио је Пол Крејг Робертс.

Светски познати амерички политиколог указао је да САД „за то чине све што је у њиховој моћи” и наставио:

„Извештај о резултатима истраге још није објављен. Шта то говори? Сматрам да подаци до којих су дошли истражитељи не потврђују пропаганду која за све окривљује Русију. Да су истражитељи дошли до макар и минималних доказа против Русије – тај извештај би одавно био објављен”.

Он је истакао да је досад само Русија ставила истрази на располагање „све податке којима располаже”

Насупрот томе, САД да открију дају податке са свог сателита који се у тренутку обарања налазио изнад малезијског авиона. А Украјина не објављује садржај разговора свог диспечера који је малезијског Боинг упутио у простор изнад зоне борбених дејстава.

„Вашингтон може блокирати појаву извештаја, али га не може – уверен је Робертс – потпуно кривотворити. Управо зато му је било важно да кроз Савет безбености прогура иницијативу за формирање међународног трибунала за малезијски авион”.

fakti.org/globotpor/alter-america/roberts-izvestaj-o-malezijskom-boingu-ne-objavljuju-jer-nemaju-dokaze-protiv-rusije

-

Посматрамо већ годинама, како се ломе копља око економске кризе у Грчкој, а која кулминира управо ових дана Са једне стране, Европска Унија, која преко својих институција, Европске комисије и Европске централне банке, уз потпомагање Међународног Монетарног Фонда, покушавају да сломе задње остатке државности демократске Грчке, и претворе је у окованог дужника (ововременог Прометеја!), кога у потпуности треба да преузме богати приватни повериоци. Има великог цинизма, да се то дешава баш Грчкој, држави, чије још античко друштвено уређење, као и све њене институције, претендује да баштини сама Европска Унија. Но, изгледа да варвари севера, као ни пре неколико хиљада година, нису способни да изграде своју и схвате суштину, већ само да квалитетно подржавају туђу цивилизацију! Али, копија никада није оригинал, и север никада неће бити демократски! Зато, има много истине у изјавама грчких лидера, да резултатима референдума, они заправо спашавају демократију у Европи!

Пре три године, у склопу мера штедње у школству, у Грчкој, укинули су физичко васпитање деце, и отпустили огроман број професора тог предмета. Замислите, земљи, која је одвајкада толико држала до физичке културе и спорта, земљи која је пре 2.500 година, спортска такмичења стављала испред политике и рата, и у време њиховог одржавања, заустављала ратове и непријатељства, неко је у наше доба ускратио право да своју децу тако васпитава и учи!

Од тада су прошле три пуне године, и као што видимо, Грчка, односно њен народ, коначно схватили да се овако даље не може, и да се не види никакав излаз, већ зид! Дође тренутак, када се изгуби сваки ирационални страх, и када у сваком од нас, надвлада човек, рођењем својим, слободно и мисаоно биће, које не треба да буде роб никоме, да му занавјек служи и ради покорно, оно што му се нареди!

Како је то могуће?

Нешто крупно није уреду. Ако изузмемо људске пороке, као што је проституција, коцка, болести зависности (алкохолизма, наркоманија, пушење), из којих се није лако ишчупати, остају још само 3 теже ситуације у животу, из којих је готово немогуће ослободити се: канџе мафије, мрежа зеленаша и чланство у ЕУ!

По правилу, ослобађање од порока и болести зависности, захтева од појединца, велику искреност, према самом себи и другима, снажну вољу, мотив, и трагање за сопственим личним путем избављења, уз неизоставну подршку породице и најближих пријатеља. По правилу, готово исти су услови потребни да се остваре и када говоримо о покушајима да се ослободите канџи мафије, мреже зеленаша и чланства у ЕУ (искреност према самом себи и другима, снажна воља, мотиви, и трагање за сопственим путем), само што у овом случају, то мора да се симултано деси читавом друштву, од дна до врха, и одједном!

Но, када говоримо о канџама мафије, зеленашкој мрежи, и чланству у ЕУ, још један моменат делује стравично, а то је чињеница, да они који би вам требали бити највећи и најближи пријатељи, или који вам се бар издају за њих, уместо да вам се нађу, и да вам помогну, чине све, да никада не успете да се ишчупате из тешке ситуације у којој се налазите! На тај начин, те три интересне организације (мафија, зеленаши и ЕУ), које су саме себе створиле (самозачете без икаквих демократских начела), већ по вољи најјачих појединаца, односно држава.

Све три поменуте организације, имају исте основне карактеристике, а то су: да нема једнаких права за све у систему, већ свако има онолико моћи, колико му дају најјачи појединци (вође кланова, „донови“) и чланице (у ЕУ, државе имају пондерисане гласове, тако да „снага“ гласа ниједне државе није иста, а оне најјаче, као што су Немачка и Француска, имају снагу и моћ, да блокирају сваку иницијативу, чак и заједничку идеју свих осталих мањих земаља, која није у њиховом сопственом интересу).

Чак и свака политичка странка у свом Статуту, има део који прецизно дефинише статус члана странке, односно његове обавезе, права, као и случајеве у којима престаје чланство.

Или, још бољи пример. Када су моји пријатељи, пре неколико година, кренули у процес регистрације удружења грађана (невладина организација) која је за свој циљ имала заштиту животне средине, морали су да напишу Статут организације, који је морао да има дефинисане одредбе о начину учлањавања, правима и обавезама члана, као и одредбе, када и како престаје чланство у организацији, као и шта бива са стеченом имовином и заоставштином организације, у случају престанка њеног постајања, односно њенога гашења. То су им захтевали у надлежном Министарству и Агенцији за привредне регистре!

Дакле, једна невладина организација, мора да има у свом Статуту одредбе, којима је дефинисано учлањење и ишчлањење из те исте организације, а организација као што је ЕУ, која има скоро пола милијарде људи, не мора! Нити мафија, нити зеленаши, такође немају сличну одредбу у својим неписаним законима! И код њих се, у организацију, улази лако, најчешће за слатким и лепим обећањима, за сном о великом богатству, о лепом и лагодном животу! А, када схватите, да баш и није све тако, као што вам се чинило, онда је већ касно! Онда вас упозоравају, да не постоји начин да изађете, јер за вас више не може бити живота ван организације, и да ће вас ако покушате да изађете, чекати пакао од живота, као и да вам није паметно да се играте својом главом, и главом ваших најближих, најмилијих, ваше породице!
То су неписани закони мафије и зеленаша! Као што можете видети, то су и неписани закони и Европске Уније, и њених пратећих, братских мафијашких организација, ММФ (зеленаши) и Европска комисија (мафијашко вођство)!

Позиција, коју ће неко заузети у оваквој ситуацији, пре свега зависи од карактера, васпитања, морала, воље, посвећености и спремности на ризик и сопствену жртве, а зарад спашавања своје заједнице и своје државе! Не могу се са тим проблемом достојно носити они који су недостојни себе самих! Не могу се посвећено и снажно одупрети они, који читавог живота нису имали јаку и снажну веру у своје идеје, и у себе саме! Не могу се одупрети оваквим проблемима они, који су се у животу већ неколико пута преумили и преверили, газећи све успут, породицу, пријатеље, кумове! Не, такви то не могу.

Зато изгледа, бедно и јадно, када се у јавности појавила изјава из самог врха наше власти, како премијер Грчке не води добру економску политику, и да модел који примењује Србија даје боље резултате!
Замислите ви, ту осиону, бесмислену и несувислу власт у Србији, која даје себи за право, да се меша у суверена права демократски изабране власти у Грчкој!

Пред очима су ми одмах бљеснуле, сјајне и ингениозне епизоде, са медијским, таблоидним представљањем и постављањем „генија са Јејла“ Лазара Крстића, на место министра финансија! Довести човека из осигуравајуће и консултанстке куће из САД-а (као рецимо из нашег „Дунава“, поставити човека за министра финансија, који је агент осигурања за аутомобиле!), и где ради као обичан референт (значи извршиоц, без икакве самосталности и без икаквих менаџерских овлашћења)!
А Грчка је на ту позицију довела човека (Јануса Варуфакиса) који је завршио студије математике и статистике у Бирмингему, докторирао на Универзитету у Есексу, и провео годину дана на постдокторском усавршавању на Кембриџу. Предаје на Унивезитету у Есексу и East Anglia од 1989. године, предаје на Економском факултету у Сиднеју од 2000. године, предаје на Економском факултету у Атини, а од 2013. године, предаје и на Универзитету у Остину, у Тексасу, итд.
И сада само закључите, кога је поставила Грчка на позицију министра финансија а кога Србија! И да би било црно, без имало белог, наш несрећни премијер, ничим изазван, неколико дана пре одржавања референдума у Грчкој, објашњава, како ми имамо добре економске резултате, а Грчка нема, јер им је погрешна економска политика!

Зашто наш премијер, критикује само два премијера на целом свету: и то премијера Мађарске, Виктора Орбана и премијера Грчке, Алексиса Ципраса. Зато што они воде независне и национално одговорне економске политике!? Зато што му је некао рекао да то ради!? Зато што зна да су они „бунтовници и дежурне црне вране“ у ЕУ, па да се покаже сервилним, полтроном и бескичмењаком, пред најнижим чиновницима у ЕУ!

Само да се подсетимо да Србија нема „своју“ економску политику, већ само извршава туђе политике, и оно што јој се нареди! Србија само спроводи оно што јој издиктирају да мора да уради! Србија је ропски понизна и окупирана земља!

ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ – НАЧИН И ПУТ ЈЕ ПОЗНАТ

А да ли је баш тако, да се тренутно не може ништа урадити за добробит своје земље и њених грађана!?

За дивно чудо може! Начин и пут је већ добро познат!

1. Малезија, на челу са дугогодишњим и искусним премијером, Махатхир Мохамедом, године 1997., у јеку Азијске економске кризе, доноси храбру одлуку да престане да спроводи препоруке ММФ-а, и креће са својим сопственим економским мерама, чија је сврха била само једна: да заустави економску кризу у земљи, да спасе свој народ од осиромашења и губитка стандарда! ММФ- је, са белосветским полтронима и нарикачама, одмах покренуо кампању против Малезије и њеног премијера. У штампи је приказиван као „економски“ глупан, а ММФ је Малезију скинуо са берзанских тржишта, и прогнозирао јој брз колапс. На такве изјаве и натписе, премијер Малезије је реаговао мирно и достојанствено: „Не разумем вас, зашто вам толико сметају грешке Малезије! Зар не можете да пустите Малезију да на миру греши, и да спроводи своју не баш много паметну економску политику“!
Влада и премијер Малезије су били упорни: нису одустајали од својих економских мера. Утихнула је ускоро критика ММФ-а, почеле су да се читају њихове помирљиве изјаве о ситуацији у Малезији, и на крају, све кулминира, готово филмским крајем: доласком премијера Малезије Махатхира, на Светски економски форум у Давосу, 2003. године, када га светски моћници дочекују устајањем и спонтаним и дугим аплаузом и овацијама! Нечије херојство и спремност да жртвује и ризикује све, зарад евентуалне користи свога народа, су се увек поштовали! То је био први прави пораз политике ММФ-а!

2. Аргентина, која након година спровођења економских реформи, како јој је налагао ММФ (истих које сада ради и Србија!), 2001. године доживљава потпуни економски колапс! Само неколико месеци пре, ММФ хвали економске резултате Аргентине, под његовом управљачком палицом, док се у земљи деца онесвешћују у школи од неухрањености (Аргентина је велики извозник пшенице и говеђег меса!), професорке универзитета раде ноћу у јавним кућама како би прехраниле децу и породицу, пензионери без пензија, а остали грађани без својих уштеђевина, итд.
На улицама Буенос Ариеса, очајни грађани, кашикама и голим рукама, мирно и стрпљиво почињу да гребу зид централне банке Аргентине, у намери да га сруше! Улица доводи на власт Нестора Кишнера (покојног мужа садашње председнице Кристине Кишнер!). Дотадашњи економски реформатори Аргентине, беже авионом за Вашингтон (а где другде!). Нови председник прекида аранжман са ММФ-ом. Окови су скинути! На питање, има ли живота за државу после раскида аранжмана са ММФ-ом, председник Нестор Кишнер одговара: „Да има. И то само да знате каквог слатког живота има!“.

4. Бразил се, после Аргентине, и под вођством председника да Силве, извлачи из канџи ММФ-а, при чему остаје анегдота за вечност: У моменту када Бразил своди дуг ММФ-а на нулу, ти исти челници ММФ-а инсистирају од председника Лула да Силве, да поново узме новац, и створи дуг, обећавајући најповољније услове, и како је то у интересу самог Бразила! Председник Лула да Силва то са гађењем одбија, и саопштава „нечасну“ понуду јавности.

5. Председник Еквадора, Рафале Кореа, 2007. године формира комисију, од међународних угледних економских стручњака са Запада, и већ 2008. године, саопштава да је дуг Еквадора нелегитиман, јер се заснивао на одлукама корумпираних државним службеницима Еквадора (које су корумпирали банкари и ММФ! шта мислите, да ли би имало елемената да се по том истом принципу осуди и неки Србин, и отпише неки део дуга, њему на душу!), и одбија да га плати. Отписује више од пола свог дотадашњег дуга, а ММФ то на крају мора да прихвати!
Иако су економски принципи и модел, који је био од стране ММФ-а припремљен за земље Јужне Америке (познат као Вашингтонски консензус), трајно протеран са тог континента, он је зачудо поново оживео на потпуно другом крају света, у Источној Европи! Под новим паковањем, то постаје економска политика за земље у „транзицији“, а он се продаје као нешто ново и модерно!

6. Исланд, невелика земља са нешто преко 300.000 становника, доживљава потпуни економски колапс 2008. године. Испоставило се да су се 3 сада приватне банке Исланда презадужиле! ММФ је имао просто решење за Исланд: дуг банака ће вратити држава Исланд, односно њени грађани! Грађани су се побунили: зашто би они враћали оно што је приватан дуг! Оборили су владу, променили из корена економску политику, одбили да плате дуг, национализовали предходно приватизоване банке, и после само 5 година постали оаза просперитета и стабилности!
Исланд је обуставио процес придружења ЕУ, иако је већ затворио преговоре за трећину поглавља! Исланд је одустао од европског пута, када је већ био прешао трећину пута!

7. Мађарска, доласком на чело владе премијера Виктора Орбана, када земља дугује 80 милијарди евра, раскида аранжман са ММФ-ом, и одбија економску политику ЕУ. Он врши све супротно од политике препоручене од ММФ-а! Враћањем последње транше дуга ММФ-а 2013. године, он захтева од ММФ-а да затвори своју канцеларију у Будимпешти!
Економска политика Виктора Орбана, је зауставила економску пропаст Мађарске!

ИСТО ЗА СВЕ – ЉУДИ КОЈИ ЧАСНО РАДЕ ЗА СВОЈУ ЗЕМЉУ И ЊЕН НАПРЕДАК

Оно што је заједничко у свим наведеним примерима, је следеће…

На чело свих ових држава су дошли људи, који су осећали народне потребе и који су искрено и поштено желели да испуне његова очекивања, да му сачувају достојанство и част, без обзира на личну цену, коју су лично морали да плате! Није им било важно да их грле баронесе у годинама, да их тапшу по рамену богати арапи, да их својим пријатељима зову људи које виде први пут у животу, да их хвале премијери и председници моћних земаља!
Њима је било важно, да велика већина народа осећа просперитет и напредак!
Њима је било важно само шта њихов народ мисли о њима и њиховој политици, а не шта мисле странци. Зарад тога, су стављали на коцку своју каријеру, пристајући да их на стуб срама стављају светски моћници и институције, да их пореде са фашистима и магарцима (као што су поредили малезијског премијера), да их игноришу, да их проскрибују, да их прозивају!
Ти људи, нису непосредно пре избора ишли у Стејт Департмент, да се грле са тамошњим чиновницима, нису ишли у изборној кампањи у Вашингтон и Брисел, већ у народ, у сиротињске четврти и регије своје земље, они нису доводили бивше градоначелнике са запада (Њујорка на пример!), у шетњу својим главним градовима, да би их при тој шетњи хвалио, величајући њихову визију и способност, иако их он види први и задњи пут у животу! Колико су се још пута видели после избора, наши лидери са тим својим великим пријатељем, бившим градоначелником Њујорка!?
Ти људи нису обијали прагове страних амбасада по свом главном граду, тражећи помоћ да дођу на власт, нису обећавали некакве „куле на води“, нису лагали народ, (говорили му да неће поскупети струја, да неће бити смањена пензија, да неће бити отпуштања, да неће бити партијског запошљавања).
Њих је само занимао интерес њихове државе и живот њиховог народа!

То није тако тешко, ако си човек са великим Ч, и ако си био и остао од речи и интегритета! Таквих у Србији, на власти, на жалост, тренутно нема!

facebookreporter.org/2015/07/31/миланко-шеклер-само-у-три-случаја-у-жи/

-

Родбина путника малезијског авиона који је прошле године пао у источној Украјини поднела је тужбу у САД против бишвег министра одбране Доњецке Републике Игора Стрелкова, којег оптужује да је оборио авион с 298 путника и чланова посаде.

Родбина тражи око 850 милиона долара (779 милиона евра) од Стрелкова, који је на функцији био до 14. августу 2014.

Тужба је поднета у Чикагу. Родбина сматра да је Стрелков, чије је право име Игор Гиркин, наредио или охрабио обарање малезијског авиона.

Авион малезијске компаније распао се у ваздуху 17. јула 2014. Године.

 

www.fakti.rs/globotpor/quo-vadis-orbi/rodbina-putnika-malezijskog-boinga-tuzila-sudu-u-cikagu-igora-strelkova

-

У петак се навршава година откако је, у рушењу путничког авиона „боинг 777“, малезијске авио-компаније, на истоку Украјине, погинуло 298 људи, а истина о паду летелице још није откривена. Коначан извештај међународних истражитеља најављује се за прву половину октобра.

Према главној од мноштва верзија, које су се „свађале“ у протеклој години, авион је оборен ракетом земља-ваздух или ваздух-ваздух. Украјинска влада и милиције самопроглашене Републике Доњецк оптужују једни друге. Руски истражни комитет сматра да је малезијски авион оборен пројектилом ваздух-ваздух, који није направљен у Русији.

Духове је, уочи годишњице, узбуркао амерички Си-Ен-Ен, у чије руке је, како се тврди, процурио нацрт извештаја холандских истражитеља. Према наводима ове медијске куће, Холанђани су дошли до закључка да су за пад авиона одговорни проруски побуњеници у Украјини. Нацрт извештаја, тврди Си-Ен-Ен, има неколико стотина страница и описује лет МХ-17 из минута у минут, при чему указује одакле је тачно испаљена ракета која је погодила авион и ко је у то време контролисао ту територију. У извештају се део одговорности ставља и на компанију „Малезија ерлајнз“, будући да су друге компаније избегавале зону конфликта.

Нацрт извештаја прослеђен је на ревизију бројним агенцијама у свету, укључујући Националну агенцију за безбедност саобраћаја, Федералну ваздухопловну администрацију и „Боинг“. Ниједна од институција које се баве истрагом трагедије није пристала да коментирише „процуриле“ делове извештаја.

Малезија, која је ових дана представила нацрт резолуције УН, захтева да се образује међународни суд са задатком да утврди одговорност за рушење авиона МХ17. О нацрту би требало да се гласа у уторак, 21. јула, а међу чланицама Савета безбедности УН нема сагласности о њему.

Руски изсланик у УН Виталиј Чуркин одбацио је нацрт резолуције, уз образложење да не одговора ономе што се заиста догодило и да „нема стабилан темељ“. Он је, такође, истакао да је идеја о оснивању трибунала, небитна, све док Холандија и даље истражуује несрећу.

ПУТИН ПРОТИВ ТРИБУНАЛА

Руски председник Владимир Путин рекао је у четвртак холандском премијеру Марку Рутеу да би оснивање међународног суда за процесуирање оних који стоје иза обарања малезијског авиона МХ17 над Украјином било контрапродуктивно.

 

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:557850-Годишњица-рушења-малезијског-МХ17-на-истоку-Украјине-Истина-још-на-чекању

-

Москва је званично одреаговала на лансирање – преко CNN – тврдњи да ће холандски Савет безбедности објавити да је малезијски Боинг 777 изнад Донбаса оборен руском ракетом „Бук-М1“ и да су је лансирали „проруски сепаратисти“.

Истражни комитет РФ саопштио је да „приоритетном верзијом трагедије малезијског путничког авиона“ сматра – обарање ракетом ваздух-ваздух која није била руске производње.

У име ИК РФ, његов портпарол Владимир Маркин рекао је:

„Располажемо подацима, који су засновани и на резултатима експертиза, да је малезијски Боинг оборен ракетом ваздух-ваздух. Штавише, експерти претпостављају да су већ установили о ком типу ракете се ради и да та ракета није руске производње“.

Маркин је посебно нагласио да резултати експертиза дају додатну тежину сведоку Јевгенију Агапову, бившем авио-механичару украјинске ратне авијације који је служио у време обарања малезијског Боинга у Првој ескадрили бригаде тактичке авијације Украјине.

Стални представник Русије у Савету безбедности УН, Виталиј Чуркин, саопштио је да су руски специјалисти одстрањени од учешћа у истрази трагедије малезијског путничког авиона изнад Донбаса.

Оборени авион је летео из Амстердама за Куала-Лумпур, а оборен је 17. јула 2014. године. Погинуло је свих 298 путника и чланова посаде. Већина су били – Холанђани.

 

www.fakti.rs/globotpor/moskva-kontrirala-cnn-boing-iznad-donbasa-oboren-je-raketom-vazduh-vazduh