четвртак, април 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Мариупољ"

Мариупољ

-

Захарченко је у више наврата ДНР назвао државом. Учинио је то и у овом контексту: „Наша држава ратује већ три године. Наш противник је – захваљујући својим савезницима – сада одлично наоружан и добро утрениран. Ми, у суштини, ратујемо са целим Западом. Против нас су и плаћеници из Америке и Пољске и других земаља“

ВЕРОВАТНОЋА да ће доћи до новог великог рата између Кијева и Донбаса – веома је висока.

Ово је процена председника Доњецке Републике Александра Захарченка коју је он изнео за време телефонског и интернет-разговора са становницима Донбаса који су и даље под влашћу Украјине.

Захарченко је оценио да је нови рат једини излаз за украјинског председника Петра Порошенка.

Нагласио је да су две донбаске армије спремне да одбију све нападе, али и да то нису крајњи циљеви:

„Мариупољ неће остати ван граница Доњецке Републике. Мариупољ, Константиновка, а и други градови које сада контролише украјинска армија – то су родни градови многих од нас. Ми желимо да се вратимо својим кућама и да видимо своју родбину“.

Захарченко је у више наврата ДНР назвао државом. Учинио је то и у овом контексту:

„Наша држава ратује већ три године. Наш противник је – захваљујући својим савезницима – сада одлично наоружан и добро утрениран. Ми, у суштини, ратујемо са целим Западом. Против нас су и плаћеници из Америке и Пољске и других земаља“.

Одговарајући на питање – хоће ли Русија, и када, признати ДНР и ЛНР – прво је рекао: „Све у своје време“.

Потом је указао да би признавање из Москве донбаских република било преурањено и да би изазвало нове турбуленције између Русије и Запада.

Он је истовремено открио да је ДНР започела фактичку „интеграцију са Руском Федерацијом на више нивоа“ додао да је истим путем кренула и Луганска Република.

Према његовим речима, обе желе да заједно са Кримом – као целина – „постоје заједно са Русијом“.

Пре недељу дана је на Криму формиран „Интеграциони комитет Русија-Донбас“, а у његовом првом заседању су учествовали и Захарченко и лидер ЛНР Игор Плотњицки.

www.fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/zaharcenko-mariupolj-konstantinovka-i-drugi-gradovi-nece-ostati-pod-kontrolom-kijeva

Александар Севидов

Марик“, како са пуно љубави град зову његови становници, је највећа лука на Азовском мору, то је један од индустријских центара Украјине која се данас одриче своје индустрије. О том граду се много не пише. Од 2014.године он полако умире од рата и стварно постојеће нацистичке диктатуре.

maryk

MarYal_m

Интернационални нацизам преко батаљона „Азов“ (линијска јединица за специјалну намену Националне гарде Украјине, у саставу војне јединице № 3057 Источног оперативно-територијалног савеза „М“) који је у граду већ друга година, периодично демонстрира своје качење за Европу, које она, мада се бави заштитом права, још увек не успева да размотри.

azov1

i (2)

Националистима треба да се призна – они су на прави начин оценили посебну важност града, те су зато дебиле „атамана“ Љашка и „фирера“ Билецког, који се назива „бели вођа“, упутили  баш у њега.

Март 2014. године је у Мариупољу био антимајдански. Народ је митинговао, али је пропустио хапшење лидера (Дмитриј Кузменко). У априлу су у граду почели да се чују пуцњи, а 3.маја  су у Мариупољ  већ улазили припремљени и добро финансирани од стране Коломојског и Таруте борци „Азова“ и Љашка. Они су се појавили како би рушили референдум 11. маја, одржаван под утицајем губитака из Приазовја.

После одеске Хатиње више није имало смисла да се сумња у бахатост фашиста. Али ако је  Одеса успела да привуче пажњу читавог света (који се тада још увек тек будио), догађаји у Мариупољу у недељи 7. – 13. маја су остали мало познати. Мало познато је остало стрељање пролазника у центру града из митраљеза и БМП, мало је позната и чињеница да су нацисти спалили зграду ГУВД (Градска управа унутрашњих послова) која је била пуна људи. Тада је у Мариупољу објављен дан жалости и град је до данас остао у трауру…

Грађански рат који је почет у Донбасу напунио је Мариупољ војском, најамницима, волонтерима и избеглицама. Са друге стране, неколико хиљада маруипољаца је било принуђено да побегне из града због започетих репресија које су спроводили Азов, „Омега“ и људи Олега Љашка.


15853_main

putin-marks-victory-in-crimea-as-east-ukraine-burns

А затим су почеле борбе у предграђу, паљбе –  „праве“ и „информативне“, затим је дошло до наглог пробијања добровољаца Доњецке НР према Новоазовску и стварна паника нациста у Мариупољу. Чак је и „непобедиви“ Билецки панично почео да хистерише, плашећи се опсаде.

Од страха су украјинске војничине чак дигле у ваздух велики железнички мост преко реке Каљчик, који су металурзи града успели да обнове тек у фебруару 2016.године.

Кренуле су провокације. Становништво града је у већини било оријентисано проруски, нису га заплашили ни необандеровци, мада је циљ био да се тај народ шокира. А онда је 24.јануара 2015.  дошло до напада на микронасеље „Восточниј“, који су украјински и западни медији приписали „руској артиљерији која је цинично убијала децу и жене“. Од тог дана скоро ништа више у граду није могло да се сматра за сасвим поуздано.

При ликвидацији многих информативних извора становништво се методично обрађује помоћу русофобије; томе су послужили Порошенков систем образовања, и управо ту је СБУ почео да врши прва хапшења људи који су преко социјалних мрежа покушавали да се боре помоћу информисања. Уосталом, из Мариупоља су нестале не претерано активне, али ипак радне, организације руских земљака „Руски  покрет у Украјини“ и „Руски савез Донбаса“. Стас Шидловски, један од руководилаца, прошао је све кругове пакла, док је успео да до Русије стигне жив…

tumblr_nllretwMA21tkocv0o2_1280

11170323_613238872146303_4138907075282857678_n

69

Рат је успорио, на њега су се привикли, све док се у зиму 2015. борбе нису обновиле у селу Широкино, које је све до данас остало као једна од најврелијих тачака Украјине. А оно је само 19 км од Мариупоља.

Марик је данас град који је замро између контролних пунктова и линија одбране, између мира и рата, између својих и туђина. Граду, преко својих фирми – Мариупољског металуршког комбината „Иљич“ и фабрике Азовстаљ“, покушава да помогне Група „Метинвест“. Недавно су инвестирали у развој града преко 90 милиона гривни. Али за Мариупољ, град – гигант, то су само мрвице.

Кијев одлично схвата да је неопходно да се овде учине неки, макар само ко-бајаги, поступци, јер се ремонт куће или дела пута претвара у шоу са довођењем престоничких ТВ-бригада, па чак и политичких звезда.

Када не би било „специјалног статуса“ и ватре, Мариупољ се ни по чему осталом не би разликовао од других градова „Незалежне“ (тј. Независне – Украјине). И овде подједнако бахато и цинично краду средства, чак и она  која се додељују због убијања као последице ватре супротне стране. И овде касни исплата плата, расту и незапосленост и цене. И овде су укинуте социјалне исплате, комуналије скачу, а криминал цвета.

Недавно је полиција предложила да се у школама и вртићима (а њих је 165) поставе аларми. Кажу – због опасности од проруских терориста. Ипак, сви знају да је то у ствари каква-таква заштита од наоружаних криминалаца. Јер се по читавој Украјини (према званичној верзији) «шета» скоро 2 милиона цеви које нигде нису регистроване! А недавно је једна чистачица открила гранате, сакривене у WC-у станице.

У МУП-у Украјине броје стране најамнике који су учествовали у нестанку преко 30 цивила у области Мариупоља (само од почетка ове године). Јер – „ против Русије“ овде се боре не само украјински нацисти, већ и белоруси, Руси, Грузини, кримски Татари, Чечени из батаљона „Д.Дудајев“ и шеика Мансура.

Уосталом, „аларми“ се не постављају зато што то финансира  држава,  већ захваљујући спонзорима. Држава за сада заводи физички и информативни терор, доприносећи непотребној мржњи, као што то ради, на пример, локални новинар Ивана Радивилова.

Али, не обазирући се на присуство разних Радивилова, на „семинарима украјинских блогера“ који се одржавају периодично, град сваки пут гласа против садашњег председника Украјине и његових политичких савезника.

Овде нема баш много људи који подржавају курс садашњег кијевског режима. То су потврдили локални избори од прошле јесени које је званични Кијев нагло прекидао, што је запањивало чак и стране посматраче. Градоначелник је постао Вадим Бојченко, а у градски совјет су ушле локалне партије и „Опозициони блок“. Ни једна партија која је дошла из Кијева и Љвова није успеле да пређе 5% граничног броја гласова. ..

Порошенко, Турчинов, Јацењук и локални патриот-изроди боје се неразумљивог града и његове власти. Налазећи се између војне и цивилне неодређености овде се не жури да се праве званичне изјаве, пуне патоса. Па се противе чак и жовто- блакитним (жуто-плавим, тј. некадашњој застави украјинских националиста)  новотаријама.

Ко зна већ који пут посланици Мариупоља обијају да признају Русију  као „земљу- агресора“, што је свим украјинским градским совјетима, без изузетка, наручивано као строга обавеза. А шта да се каже за  грађане који су у две године изгубили не само посао и будућност, већ и рођаке, пријатеље, мир, када   власти не дају одговор чак ни на питање: „Па – ко је агресор?“

Зато народ често улази у конфликт са најамницима у пунктовима, зато је на почасном зиду који су нацисти недавно направили неко ко се не слаже  са њима обојио лица козака, бораца УПА и „Азова“. Уосталом и приче о градској илегали овде могу да се чују скоро на свакој станици.

Наравно, има и оних који су се одавно и потпуно одредили према „идејама мајдана“, уосталом, таквих је у град доведен приличан број, од волонтера до „специјално довезених“ (како их овде називају) из западних и централних области Украјине.

С друге стране, градски посланици остају „деца свог времена“ пуштајући да их вуку кијевски идеолози. 9.јануара су у оквиру „општеукрајинског програма декомунизације“ променили називе 76 објеката топонимије града, укључујући 2 рејона града: Октјабрски у Центраљниј, Орџоникидзевски у Левобережниј.

У граду су се појавиле и улице које су добиле назив Грушевског, Франка, па чак и Шекспира. За сада нису промењени називи 37 објеката, укључујући ту и Иљичевски рејон. О њиховим називима са воде оштре дискусије.

Једно од најузнемирујућих питања за Кијев остаје спор о давању специјалног статуса појединим регионима Донбаса. Шта да се ради са Мариупољом – то Кијев не зна, а град – лука, наравно, бориће се за своје интересе, пре свега – за стицање аутономног статуса. Мариупољ у суштини представља најзгуснутију концентрацију несигурности и опозиционарства садашњем режиму, који уместо да ублажава ситуацију упорно је све више затеже..

Зато су овде 21.фебруара, као и по читавој Украјини, рушили просторије Сбербанке Русије, која се налази у улици Победе, зато се овде једном месечно одржавају „контрадиверзионе и оперативно- профилактичке“ рације  СБУ, зато овде „Азов“ у циљу застрашивања прави  бакљаде. Зато у Мариупољу на улицама дежурају не само дежурни, већ читаве оклопне групе Националне гарде.

Ето како живи овај град. На крају рата и мира. На крају Украјине и Русије.

————————————-

Превод са : news-front.info/2016/03/02/mariupol-gorod-zakonservirovannyj-vojnoj-aleksandr-sevidov/

-

У КИЈЕВУ ЖЕЛЕ ДА МОСКОВСКОМ ПРОСПЕКТУ ПРОМЕНЕ ИМЕ У

– ПРОСПЕКТ СТЕПАНА БАНДЕРЕ

        ОДБОРНИЦИ градске скупштине Мариупоља – великог лучког и индустријског града на Азовском мору који треба да припада Доњецкој Републици, али је још под украјинском контролом – одбили су данас да уопште разматрају предлог да Улици Маршала Жукова промене име и да је назову Улицом Хероја антитерористичке операције.

        Учинили су то гласањем. Односно: гласали су против саме иницијативе да се то питање уврсти у дневни ред.

        „Хероји антитерористичке операције“ у Украјини су они који су ратовали против Доњецке и Луганске Републике, а многи у Мариупољу само чекају згодну прилику да свој град са околином врате у састав ДНР.

        Украјинци су и прошле године покушали са „Улицом Хероја антитерористичке операције“. Тада су предлагали да се тако назове Проспект Иљича. Али, није прошло.

        Ту иницијативу су на локалном референдуму подржала само 2 процента Мариупољаца.

        У Украјини је у току кампања (на основу закона изгласаних после пуча и указа Петра Порошенка) мењања свих назива повезаних са „комунизмом и СССР“.

        Протагонисти кампање већ су најавили да ће Московски проспект у Кијеву назвати Проспектом (квислинга) Степана Бандере. И још: да ће се у главном граду појавити Парк совјетске окупације.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/mariupolj-odbio-inicijativu-da-se-ulica-marsala-zukova-nazove-ulicom-heroja-ato

Алексеј САНИН

 

Како су у Украјини од морнара помислили да су ополченци и запуцали…

Последњих дана јануара постало је познато да су борци Добровољачког украјинског корпуса (ДУК) „Десног сектора” (борбени огранак истоимене у Русији забрањене екстремистичке организације) заједно са јединицама националне полиције МУП-а Украјине припремили у Мариупољу заседу и напали на колону 36. Бригаде поморске пешадије Оружаних снага Украјине. Започет је бој. Ово свакако није први сукоб украјинских националиста са морнарима, међутим, у овој причи постоји један занимљив детаљ: “Десни сектор” је дезинформисао полицајце који су учествовали у боју, саопштивши им да се ради о пробоју линије одбране и јуришу ДНР на Мариупољ…

Пуцњава

То што се десило у последњој декади јануара у рејону насељеног пункта Лебединскоје источно од Мариупоља, тешко је назвати великим изненађењем. Односи између украјинских војника и оружаних екстремиста на првој линији фронта носе отворено непријатељски карактер – само у јануару, борци ДУК “Десни сектор” и морска пешадија, најмање шест пута су размењивали ватру.

Међутим, овај сукоб је био посебан. Ради се о томе да су овај пут учешће узеле и снаге МУП-а које обично покушавају да се дистанцирају од сложених узајамних односа између ДУК-а и маринаца.

Позивајући се на обавештајне изворе, начелник штаба корпуса ДНР Едуард Басурин је објаснио да је “Десни сектор” дезинформисао МУП, саопштивши о пробоју фронта од стране јединица ДНР и њиховом јуришу на Мариупољ. Као резултат тога, одлуку о постављању заседе донео је лично начелник Мариупољског одељења народне полиције МУП-а Украјине Николај Побојни.

Могуће да је своју улогу одиграло и то што је Лебединскоје већ неко време истурено место на првој линији фронта. Јер је сада Широкино демилитаризована зона, а Коминтерново је под сталном пратњом мониторинг мисије ОУН. Јединице у Лебединском контролишу обе основне трасе које воде ка Мариупољу са истока, што је од прошлог пролећа и било наложено маринцима.

Екстремисти

До пролећа 2015. године одбрану Мариупоља од морске обале до Сартане и Талаковке обезбеђивала су два батаљона националне гарде – “Азов” и “Донбас”. Они су брзо стали на чело рејтинга најодиознијих и најскандалознијих јединица и када је Кијев под притиском САД одлучио да се избави од хероја Мајдана и десних екстремиста, он је тада “Азов”, “Донбас” и ДУК „Десни сектор“ (који су се потпуно отели контроли), одвео у позадину уз помоћ регуларне армије ради некакве реорганизације. Неколико пута је због тога долазило до пуцњаве, а насилно блокирање база екстремистичких батаљона изгледало је као уобичена операција на смиривању хероја револуције.

ukraine20neo20nazi202

После тога батаљону је било предложено да или уђе у састав МУП-а или Министарства одбране. ДУК “Десни сектор” је категорички одбио да се потчињава Министарству одбране. Команданти низа јединица регуларне армије који су симпатисали Јароша и његове акције, изјављивали су да неће ратовати са Десним сектором. Компромис су тражили неколико месеци, предлажући Јарошу различите варијанте за уметање његових бораца у извршну вертикалу армије, све до стварања неке аутономне јединице. На крају крајева, Јароша су поставили за саветника Начелника Генералштаба Виктора Муженка, а јединице „Десног сектора“ биле су блокиране од стране јединица украјинске војске.

445ae66ea93307b769f497562588c2a0_XL

Упућени у позадину гардијски батаљони на Мариупољском правцу замењени су посебним 501 батаљоном маринаца. Наизглед то изгледа логично – обалска линија је одмах поред. Али овде постоји својеврсна збрка. Поменути 501 батаљон раније је био дислоциран на Криму, у рејону града Керч. После сједињења са Русијом, од његових 300 војника само 59 је одлучило да настави службу у украјинској армији. Њих су привремено разместили у касарне у Кијеву. А онда је почело веома бурно и креативно формирање корпуса поморске пешадије.

Прво су на бази бившег првог батаљона маринаца који је такође изведен са Крима (Теодосија) са великим недостатком људског састава, хтели да створе читаву бригаду. Кадровска питања никако нису успевали да реше, но, садашњи секретар Савета за националну безбедност Украјине Александар Турчинов прогласио је 18 новембар Даном маринаца, а 59 морнара из Кримског батаљона у августу 2014. године директно су упућени у зону “Антитерористичке операције” (тако у Кијеву називају борбена дејства на југоистоку Украјине), у саму кланицу. Већ у септембру 2014. године било је најављено формирње још једног батаљона под називом “Црно море”, ради одбране обалског појаса. Који је то по реду батаљон, други или трећи, нико није разумео, и зато је у зиму 2014-2015 на фронтовима образована “половична чета” поморске пешадије бројности око 200 људи.

Истовремено су убрзаним корацима регрутовани нови маринци да би се достигла формацијска бројност. У званичну употребу ушла је кованица “бригада поморске пешадије”, а често се губио и њен број 36 (у борбеном распореду Оружаних снага Украјине нема такве јединице). Формално се сматра да је у јулу 2015. године на бази горе поменутих батаљона (Првог Теодосијског и 501 посебног батаљона и 36 посебне бригаде обалске одбране из Перевалног) ипак била формирана прва бригада поморске пешадије названа Константин Ољшански, са седиштем у Николајеву. Тада је и 501 батаљон бројности око две хиљаде људи и упућен под Мариупољ.

Атмосфра свеопштег непоштовања

Односи између екстремиста и маринаца нису одједном захладнели. Националисти су себе сматрали ветеранима и почели су се исмејавати са новорегрутованим војницима, у журби покупљеним по селима Украјине (многи од тих “морнара” никада раније нису видели море). Није баш ефикасно испало ни бојево крштење – упавши у ватру под Широкином, новорегрутовани су се једноставно разбежали.

Посебној пикантности те атмосфере свеопштег неуважавања доприносила је и припрема маринаца – они су прошли кроз широко рекламирану обуку под патронатом Американаца на полигону Јаворов у Прикарпатју. Међутим, знање стечено од америчких и европских инструктора у оквирима програма преобуке украјинске армије, показало се потпуно неупотребљиво у пракси.

b131ace500442811681b7b97ce11774c.i600x398x473

Узајамна нетрпељивост довела је до туче и пуцњаве. Сукобе је појачавала чињеница да је поморска пешадија контролисала тампон-зону која је отварала широке могућности за шверцовање, а понекад и лоповлук. И онда је у Мариупољ дошао “Десни сектор”.

Екстремисти су стигли прошлог пролећа организовано, да “заведу ред”. Дошли су и остали. До јесени су већ контролисали цео град, бавећи се изнуђивањем и отвореним терором. У одређеном тренутку Мариупољ се претворио малтене у престоницу “Десног сектора” при чему се неколико њихових догађаја морало разгонити силом. Током ноћи су борци „Десног сектора“ заузели складишта, административне центре, штампарије, почели су се бавити шверцом, уз пут оптужујући за то поморску пешадију и локалне власти.

370405957

Масовна провокација?

Сада постоје две основне верзије оружаног сукоба између екстремиста и снага МУП-а са једне стране и морских пешадинаца с друге стране. У Доњецку су, на пример, уверени да се ради о покушају масовне провокације, практично покушаја исценирања офанзиве ополченаца на Мариупољ.  У томе има логике – званични Кијев се налази у тешкој ситуацији: од украјинских власти се очекује испуњење Минских споразума, а за њихову примену парламент мора донети неопходне измене Устава Украјине по питању опште децентрализације и званичног давања пуномоћја локалним властима Донбаса.

Међутим, мало је вероватно да ће председник Украјине Петар Порошенко успети да се о томе договори са данашњим саставом Врховне Раде. Практично, у земљи је стање потпуне политичке кризе, где на шефа државе притискају не само екстремисти унутар државе, него и западни партнери. У таквим условима ескалација борбених дејстава на југо-истоку Украјине (разуме се, као кривци се оптужују ополченци) могла би да одвуче пажњу европских политичара од испуњења Минских споразума. Сам Порошенко би поново могао око себе сјединити патриотску јавност и избећи вероватни распад парламентарне коалиције и потпуно испуштање ситуације испод контроле.

Истина, сукоб под Мариупољем (чак и уз учешће правобранилачких органа) исувише личи на све претходно. У том истом Лебединском су се 8. јануара, представници “Азова” и „Десног сектора“ оштро сукобили са поморском пешадијом по питању лоповлука. После пар дана – још један инцидент: борци „Десног сектора“ (јединица је дислоцирана у бившем санаторијуму “Мајак”) затражили су од пешадије да им се испоручи неки “сепаратиста”. Туча која је настала прерасла је у пуцњаву. Резултат – двоје мртвих, троје рањених.

А број напада на насељена места на Донбасу и локална пуцњава, последњих дана је удупло порасла. Пре пар вечери регистровано је више од сто кршења примирја. Огромна војна групација коју је привукла украјинска страна против ополченија, није могла да месецима остане без дејства. но, тако оштро и масовно кршење свих договора и споразума о прекиду ватре указује на посебну политичку контролу од стране Кијева. А у таквим околностима чак и мала трвења међу наоружаним јединицама су веома опасна. Посебно кад једна од страна пројављује креативност, приказујући колону морске пешадије као офанзиву ополченаца.

Превод са руског: news-front.info/2016/02/06/more-volnuetsya-raz-aleksej-sanin/

-

УКРАЈИНСКА армија не пропушта ни једну ноћ.

Сат пре поноћи почела је да гађа и разара Кијевску општина Доњецка и приградсконасеље Спартак у којем је после једног поготка избио велики пожар.

Од поноћи туку и Горловку, нарочито њено перфирно насеље Гољмовски.

У исто време се под украјинском ватром нашло и село Рајевка поред Славјаносербска.

Председник Доњецке Републике Александар Захарченко ноћас је оценио (у једном интервјуу) да ће рат у Донбасу престати само после беспоговорне победе армија ДНР и ЛНР.

Захарчеко је одмах додао и прецизирао: „Тешко да би се кијевски режим лако помирио са таквим поразом. У Украјини би вероватно поново дошло до неког „мајдана”. Можда бисмо се са новим људима лакше договарали. А што се тиче Велике Новоросије – о њој је рано говорити. То ћемо питање решавати када победимо”.

Он се није либио ни да каже: „Мариупољ и Славјанск ћемо неизоставно ослободити од украјинских казнених снага. У нашој војсци је много људи из тих градова. Што се тиче такозване Украјине, ако желимо ослобађање од незаконите власти у кијеву и уништење украјинских фашиста – не смемо седети скрштених руку. Желимо ли да Украјина престане да буде безвољна марионета у рукама америчких луткара – морамо сви бити активни. Нема победе без крви. Зато је избор: седети и чекати или узети ствари у своје руке”.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/zaharcenko-rat-u-donbasu-ce-prestati-tek-posle-bespogovorne-pobede-armija-dnr-i-lnr

-

ПОРЕД Мариупоља – највећег од градова Донбаса који је под контролом украјинске армије – дошло је до ноћне битке.

По традицији, и у овај напад у „сектору М“ (Мариупољ) су кренули Украјинци.

Према једним њиховим изворима, у тим борбама су имали 21 погинулог. А према другим: седам погинулих и 13 рањених.

У ове мање бројске је команда украјинске „антитерористичке операције“ укључила и губитке код Марјинке.

Кијев је прецизирао да су борбе вођене код места Прохоровка и Старогнатовке, а да су „сепаратисти“ и први почели и користиле вишецевне ракетне бацаче „Град“.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ukrajinci-tvrde-da-su-imali-21-ubijenog-u-sektoru-m

-

МИНИСТАРСТВО одбране Доњецке Републике објавило је данас поподне да је од официра у украјинском Генералштабу сазнало како ће изгледати план скорог напада на Донбас и, посебно, на Доњецк.

Заменик начелника штаба армије ДНР, пуковник Едуард Басурин, открио је:

„Од извора у украјинском Генералштбу, у којем, колико год то чудно изгледало, још има правих официра који не желе да ратују са сопственим народом, добили смо информације о плану наредних дејстава улрајинске армије. Тај план, поред осталог, предвиђа да после гранатирања позиција снага ДНР украјинска армија крене у напад из Мариупоља и према Дебаљцеву“.

Басурин је наставио: „Те две ударне групације би се кретале једна према другој са задатком да се споје код градића Успенка. Амбиција Кијева је да порази Доњецку Републику и да његове трупе избију на границу са Русијом. Са задатком да потом не дозволе прелазак цивила на територију Руске Федерације“.

План се, према Басуриновим речима, посебно бави Доњецком и предвиђа:

„Две групације су формиране и за офанзиву северно и јужно од Доњецка – према Иловајску – са задатком да наш главни град узму у обруч“.

Док све ово буде трајало – подвукао је Басурин – украјинска армија би изводила борбена дејства и против Луганске Републике, али углавном са намером да је тим борбама веже за њену територију и тако онемогући да притекне у помоћ армији ДНР.

„Након опкољавања Доњецка, Украјинци планирају да појачају нападе на ЛНР. Циљ им је да избију на границу са Русијом и да над њом преузму контролу“ – указао је Басурин.

Генерална идеја овог блицкрига је, како је рекао, „уништавање домбаских република“.

Басурин је – наравно, не само у своје име – поручио Кијеву:

„Нека ти паметњаковићи не смећу с ума да су сличне „наполеоновске планове“ већ покушавали да реализују и да се све то завршило „котловима“ код Изварина и Иловајска у којима је погинуо огроман број украјинских војника“.

Басурин је истовремено саопштио да је украјински Генералштаб у околини Мариупоља сконцентрисао пет механизованих бригада, две тенковске и по једну падобранску, артиљеријску и ракетну. Са укупно 22.500 војника, 130 тенкова, преко 560 оклопних транспортера, 55 вишецевних ракетних бацача, око 200 топова, хаубица и минобацача и 720 противтенковских оруђа.

Према Доњецку је истурио пет механизованих бригада, једну тенковску, две падобранске, једну ракетну са тактичким ракетама „Точка-У“, три артиљеријске и једну бригаду ракетних бацача. Укупно: 15.500 војника, 110 тенкова, 430 других оклопних возила, 220 топова, хаубица и тешких минобацача, 50 ракетних бацача и 220 противтенковских оруђа.

Око Дебаљцева Украјинци су већ нагомилали: пет механизованих бригада, једну тенковску, три артиљеријске и једну ракетну са вишецевним бацачима. Укупно: 19.500 војника, 70 тенкова, 580 других оклопних возила, 45 ракетних бацача, 230 топова и минобацача и око 910 противтенковских оруђа.

По словам Басурина, на Дебальцевском направлении сосредоточено пять отдельных механизированных бригад, отдельная танковая бригада, три артиллерийские бригады и бригада РСЗО.

Према Луганској Републици Кијев тренутно држи: 18.600 војника, четири механизоване бригаде, две артиљеријске и једну ракетну, са 60 тенкова, око 530 оклопних транспортера, 30 ракетних бацача, 230 топова, хаубица и минобацача и преко 1.000 противтенковских оруђа.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/basurin-ukrajinska-armija-planira-da-sa-13-brigada-napadne-i-opkoli-donjeck

-

УКРАЈИНСКА армија обновила је бомбардовање Доњецка. Почела је пола сата након што су се са својих „осматрачница” повукли чланови посматрачке мисије ОЕБС.

На осталим „фронтовима” тренутно је затишје које многи у Донбасу сматрају – затишјем пред буру. Међутим, војни аналитичари верују да се ради о једној од две могућности.

Прва: топови су привремено замукли зато што су иза јавне сцене у току покушаји да се реанимира преговарачки процес у Минску; у том случају би преговори били обновљени, а пуцало би се спорадично и без правих окршаја. Као што се пуцало цело пролеће.

Друга: обе стране су потпуно завршиле концентрацију војске и наоружања уз „линије додира” и спремне су за нову фазу рата, а Кијев – који ће сигурно први почети – лови повољан моменат и, вероватно, спрема „инцидент” (провокацију) који би му помогао да тврди да је напад започео Донбас и да на њега пребаци кривицу за ново крвопролиће.

Процењује се да Украјина и Новоросија – после свих припрема последњих дана – имају у приправности снаге које су приближно равне по снази и ватреној моћи. Другим речима: да ће исход новог рата – ако до њега заиста дође – зависити од борбеног духа и вештине командовања.

У прве две фазе ратовања, Украјинци су били инфериорни и у једном и у другом. Међутим, амерички и британски инструктори су последњих месеци чинили све да грогираног украјинског „боксера” и врате у ринг и нечему науче.

Једно је извесно: дође ли до новог судара – он ће бити жешћи од прва два.

Ипак, симетрије у односу снага нема.

Кијевски режим држи у борбеној приправности 65.000 војника и официра (68-70 батаљона) повезаних у 26 батаљонских група. У наоружању им је, поред осталог, 400 тенкова, безмало 2400 других оклопних возила, 132 „Града” и преко 800 топова и минобацача.

Претпоставља се да су борбе последњих дана биле у функцији „уигравања” садејства тих група јер се украјински Генералштаб за такву организацију определио након пораза код Дебаљцева.

Украјински војни и државни врх највеће наде полаже у батаљоне 24-те посебне и 92-ге мотострељачке бригаде чији су војници и официри пролазили обуку и на полигону Јаворово на западу Украјине и у америчким и британским центрима за обуку на Косову и Метохији (где су изигравали припаднике Кфора).

Ова друга је недавно добила 18 вишецевних ракетних бацача „Град” и артиљеријских самохотки, шест тенкова, 10 оклопних транспортера и шест хаубица.

Украјинци и амерички инструктори такође хвале и 80-ту падобранску бригаду која је у своје време успела да се пробије до Мариупоља. Само, и она има своју „флеку”: део њених војника је код Краматорска прешао на страну Доњецке Републике.

Армије Доњецке и Луганске Републике су малобројније и имају нешто мање „цеви”, али боље артиљерце и ракеташе, а и бране своју земљу и имају доказано бољу командну структуру.

www.fakti.rs/globotpor/quo-vadis-orbi/armije-ukrajine-i-novorusije-zavrsile-koncentraciju-trupa-i-naoruzanja

-

ВОЈНИ обавештајци и извиђачи Доњецке Републике открили су да украјинска армија линији раздвајања – која последњих дана све више постаје линија фронта – ужурбано примиче и вишецевне ракетне бацаче „Град“ и балистичке тактичке ракете малог домета „Точка-У“.

Заменик начелника штаба армије ДНР – пуковник Едуард Басурин – прецизирао је: „Регистровали смо појаву два ракетна система „Точка-У“ поред града Часов Јар, недалеко од Артјомовска“.

Према његовим речима, украјинска армија је на аеродром код Мариупоља пребацила авионе своје ударне тактичке авијације.

Басурин и ове податке сматра доказом да се Кијев спрема за наставак рата и да до обнављања војних дејстава може доћи већ наредних дана. Зато наглашава да је украјинска армија из Мариупоља у варошицу Лебединскоје пребацила 18 оклопних транспортера, од којих је шест наоружано противтенковским диригованим ракетама.

Басурин је, иначе, оптужио украјинску армију да сама гађа Мариупољ – да би за то оптужила армију ДНР. Чак је прецизирао да то Украјинци чине са позиција поред села Талаковка и апеловао на посматрачку мисију ОЕБС да то „хитно провери“.

Истовремено је заменик начелника штаба армије Луганске Републике, Игор Јашћенко, поново упозорио да Кијев форсирано спрема напад на Донбас и да ће до њега доћи већ наредних дана.

Према Минску-2, зараћене стране у Донбасу биле су обавезне да артиљерију калибра изнад 100 милиметара повуку по 25 километара од линије раздвајања (укупно 50km), вишецевне ракетне бацаче „Град“ на 70 километара удаљености, ракетне бацаче „Ураган“ и „Смерч“ и поменути балистички тактички раткетни систем „Точка-У“ на 140 километара од линије додира.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ukrajina-primakla-frontu-i-balisticke-takticke-rakete-tocka-u

-

УКРАЈИНЦИ су ноћас кренули. Догодило се, дакле. Једино је нејасно: хоће ли се – ако наиђу на прави отпор – зауставити, устукнути корак назад и наставити да се играју ноћних гранатирања и ракетирања градова, или ће обновити покушаје да пробију линје одбране Доњецке и Луганске Републике.

Прво су ударили између Старогнатовке, Нове Ласпе и Стиле. У току је битка у којој обе стране користе и артиљерију.

Уследио је удар из правца Мариупоља. Украјинска артиљерија и вишецевни ракетни бацачи „преоравају” терен под контролом ДНР око Широкина и Саханке. Бију и по Талаковки.

Главне зоне борби су Волноваха, Луганск, Мариупољ, Авдејевка, Јасиновата и Горловка.

Украјинци покушавају да се пробију и у Старобешевском рејону.

Портал Новоросија објавио је ноћас да је украјинска армија кренула у напад „целом линијом фронта”. Тврди да се борбе воде око Авдејевке, Гнутова и Павлопоља и да је армија ДНР у контранападу и код Авдејевке и код Горловке.

Исти портал да се више не ради о позиционим артиљеријским дуелима и да се увелико пуца и око Станице Луганске, Гранитног и Попасне (Луганска Република).

Под артиљеријском ватром су и делови Доњецка. Да нису „обични” – сведочи и чињеница да се најављује да че посматрачка мисија ОЕБС сутра у зору напустити главни град ДНР.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ukrajinci-duz-veceg-dela-fronta-kraj-pozicionih-artiljerijskih-duela