понедељак, фебруар 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Минск"

Минск

-

Власти Белорусије притвориле су данас више стотина људи који су покушали да одрже улични протести у Минску незадовољни због пада животног стандарда и опорезивања незапослених.

Ројтерсов репортер са лица места је јавио да су протестантима плакати и знаци којима су махали одузети, а да је међу великим бројем претучених осим демонстраната било новинара и пролазника.

Стотине полицајаца било је распоређено у блокади прилаза тргу где је протест требало да буде одржан, а метро станице у околии трга су биле затворене.

Полиција је претходно упала у канцеларију за људска права „Весна 96” одакле је привела око 60 активиста који су касније ослобођени, саопштено је уз те организације.

Како се наводи, у Белорусији се у протекла два месеца догодио неуобичајено снажан талас протеста против председника Александра Лукашенка, који је ступио на дужност 1994.

Лукашенко је ове недеље навео да је „пета колона” побуњеника које подржавају из иностранства покушала да га збаци са власти.

(Танјуг)

-

ВAШИНГTOН – Сjедињене Aмеричке Државе осудиле су данас напад на припаднике специjалне посматрачке мисиjе OEБС у источноj Украjини и оптужиле проруске снаге да стоjе иза тог напада.

У саопштењу, коjе jе обjавио амерички Стеjт департмент, Русиjа и проруске снаге позиваjу се да „моментално испоштуjу“ споразум о прекиду ватре из Mинска.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=311492

-

Почетак договореног примирја између украјинске армије и војске Доњецке и Луганске области. Националисти одлучни да блокирају железничке и аутомобилске путеве ка Донбасу

МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ДА ли ће 20. фебрара почети примирје о којем су договор постигли припадници украјинске армије и, с друге стране, војске Доњецке и Луганске народне републике – како је најавио у Минхену руски министар спољних послова Сергеј Лавров после разговора с колегама из Немачке, Француске и Украјине – пре свега зависи од тога хоће ли руководство у Кијеву успети да заустави одреде својих националиста. А они су одлучни да блокирају железничке и аутомобилске путеве ка Донбасу.

Иако је председник Петар Порошенко обећао да ће деблокирати железнички правац преко којег украјински градови добијају из Донбаса угаљ за фабрике и топлане, украјински националисти се не потчињавају и изјављују да неће попустити. Уколико то не успе да реши, питање је о каквој се уопште реализацији Минских договора може говорити, а осим тога становници већег броја градова у Украјини неће имати грејање и струју.

Тешко наоружање требало би да почне да се повлачи. ОЕБС намерава да формира 20 безбедносних зона у Донбасу на линији раздвајања двеју зараћених страна у којима ће бити око 800 међународних посматрача, изјавио је генерални секретар те организације Ламберто Занер. Интересантна је његова оцена у вези са изборима у Донбасу који су предвиђени Минским договором. Занер каже да у Кијеву немају јасну представу о томе како би ти избори требало да буду организовани на „окупираним територијама“.

Ако Порошенко не буде могао да умири своје најратоборније националисте, неће моћи да се створе услови за дугорочно примирје, и питање дана је кад ће опет планути нови рат.

Главни проблем је то што многи „јастребови“ у Кијеву доживљавају давање било какве аутономије Доњецкој и Луганској области као пораз и спремни су да опет крену у рат. Да украјинска армија има снаге да победи војску Доњецке и Луганске републике у Кијеву ни трена не би чекали да поново ратују, али се боје да Русија не подржи Донбас, па да Порошенко доживи још један велики војни пораз.

Крајем прошле недеље лидери двеју самопроглашених република у Донбасу јасно су дали до знања да уколико Кијев не жели да решава проблеме мирним путем, они су спремни да ратују.

– Наш колективни задатак је да ослободимо и оне територије Донбаса које су сада под контролом украјинске војске – казао је Александар Захарченко, лидер Доњецке области.

СПОР ОКО ДОКУМЕНАТА

РУКОВОДСТВО у Кијеву је посебно разљутило то што је Путин потписао указ којим је признао документа и регистарске бројеве аутомобила двеју самопроглашених република у Донбасу, па је Порошенко казао у Минхену да је то доказ руске окупације. У Москви објашњавају да је из хуманих разлога и донета одлука да се признају документи које издају у Донбасу, јер један број људи друге и нема. Са новим документима могу прелазити руску границу.

Амбасада САД у Украјини саопштила је да је одлука о признавању докумената алармантна и противречна договореним циљевима мировног споразума у Минску.

Новости

-

Варшава — Пољска премијерка Беата Шидло оптужила је Русију да је агресор и да јој не треба укидати санкције.

Она је поручила Европи да мора да се супротстави свим притисцима да се попусти Русији јер од тога зависи безбедност старог континента.
Beata Šidlo

„Став Пољске је без промена. Наглашавамо и говоримо врло јасно да Европа мора коначно да схвати да безбедност Европе и њених становника зависи од тога да ли ћемо доследно успети да се одупремо разним притисцима, уценама и покушајима притиска на европске државе, на Европску унију да се уступи“, рекла је Шидло конференцији за новинаре у Варшави.

Беата Шидло је рекла да санкције Русији морају да остану на снази, а да о њиховом укидању може да се разговара тек када се споразум из Минска о решењу украјинске кризе у потпуности примени на терену.

„Русија је агресор. Против Украјине предузима кораке који су војни кораци. Русија такође предузима потезе који треба да провоцирају друге државе. О укидању санкција може да се разговара када буду примењене одредбе споразума из Минска. У овом тренутку тога нема и било би добро да европски политичари, они најпознатији и они који највише утичу на јавно мњење, не формулишу ставове који могу да буде чуђење и немир“, казала је Шидло.

Пољска премијерка нагласила је да би разбијање досадашњег јединственог става у ЕУ да треба наставити са санкцијама Русији, нанело штету искључиво ЕУ и становницима Европе и њиховој безбедности.

Амбасадори земаља чланица ЕУ донели су данас прелиминарну одлуку коју треба да потврде шефови држава и влада Уније да се санкције Русији уведене због анексије Крима продуже до јануара 2017. године.

(Бета)

извор: www.nspm.rs/hronika/beata-sidlo-stav-poljske-je-bez-promena-rusija-je-agresor-i-ne-treba-joj-ukidati-sankcije.html

-

ВОЈНИ обавештајци и извиђачи Доњецке Републике открили су да украјинска армија линији раздвајања – која последњих дана све више постаје линија фронта – ужурбано примиче и вишецевне ракетне бацаче „Град“ и балистичке тактичке ракете малог домета „Точка-У“.

Заменик начелника штаба армије ДНР – пуковник Едуард Басурин – прецизирао је: „Регистровали смо појаву два ракетна система „Точка-У“ поред града Часов Јар, недалеко од Артјомовска“.

Према његовим речима, украјинска армија је на аеродром код Мариупоља пребацила авионе своје ударне тактичке авијације.

Басурин и ове податке сматра доказом да се Кијев спрема за наставак рата и да до обнављања војних дејстава може доћи већ наредних дана. Зато наглашава да је украјинска армија из Мариупоља у варошицу Лебединскоје пребацила 18 оклопних транспортера, од којих је шест наоружано противтенковским диригованим ракетама.

Басурин је, иначе, оптужио украјинску армију да сама гађа Мариупољ – да би за то оптужила армију ДНР. Чак је прецизирао да то Украјинци чине са позиција поред села Талаковка и апеловао на посматрачку мисију ОЕБС да то „хитно провери“.

Истовремено је заменик начелника штаба армије Луганске Републике, Игор Јашћенко, поново упозорио да Кијев форсирано спрема напад на Донбас и да ће до њега доћи већ наредних дана.

Према Минску-2, зараћене стране у Донбасу биле су обавезне да артиљерију калибра изнад 100 милиметара повуку по 25 километара од линије раздвајања (укупно 50km), вишецевне ракетне бацаче „Град“ на 70 километара удаљености, ракетне бацаче „Ураган“ и „Смерч“ и поменути балистички тактички раткетни систем „Точка-У“ на 140 километара од линије додира.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ukrajina-primakla-frontu-i-balisticke-takticke-rakete-tocka-u

-

ПАРИЗ – Председник Француске Франсоа Оланд и немачка канцеларка Ангела Меркел састаће се следећег понедељка у Берлину са украјинским председником Петром Порошенком, са којим ће разговарати о ситуацији у Украјини, саопштио је данас француски министар спољних послова Лоран Фабијус, пренела је агенција Бета, а највероватније ће тог дана бити донета финална одлука о томе да ли ће ЕУ стајати уз Порошенка.

Немачка и Француска, као две водеће силе у Европској Унији, али и две земље са највећим интересима везаним за Руску Федерацију, већ дуже време дају до знања Кијеву да „губе стрпљење“.

Састанак у понедељак ће највероватније бити покушај да се Порошенку лично још једном да до знања да мора озбиљно кренути у правцу мира, те да прекине са припремом освајања Донбаса.

Меркелова је већ индиректно критиковала Кијев због Минског споразума, истичући да Кијев мора брже да спроведе уставне реформе на које су се обавезали. Изненађење би било да Меркелова и Оланд изађу са оптужбом на рачун устаничких снага, јер поред извештаја мисије ОЕБС-а и очигледних удара Кијева на Донбас, то би могло значити још дубље, али и незаустављиво погоршање односа са Москвом, те губљење сваког компаса у решавању овог рата.

Видни су напори европских лидера да у решавању сукоба у Украјини заобиђу Сједињене Америчке Државе, а званични Париз се и отворено побунио против последњег извештаја Европске комисије у којем се тврди да руске санкције немају негативних последица по европску привреду.

Премијер Француске, Мануел Валс, истакао је да је неопходно хитно побољшање односа са Русијом, те да рат санкцијама уништава потпуно пољопривреду, али и целу привреду, Француске.

Тензије на фронту су све веће. Поново је дошло од ескалације сукоба између устаничких снага и украјинске војске. И ОЕБС је потврдио да Кијев гомила оружје на линијама фронта, на шта званичници ДНР и ЛНР упозоравају већ неко време.

Новоруски политичари и званичници у последњих месец дана свакодневно извештавају о нападима Кијева на позиције армије ДНР, али и на насељене просторе, док је у једном таквом нападу чак рањен и припадник мисије ОЕБС-а. Очекује се стратешки напад на позиције армије устаника.

Међутим, са Запада још увек нема јасне осуде Кијева, али су и ОЕБС и ЕУ послали недавно саопштење да „осуђују ескалацију сукоба“, отворено се суздржавајући од критике кијевских власти, иако су ствари и више него очигледне.

Званични Москва, укључујући и председника РФ, Владимира Путина, отпужиле су Кијев за припремање великог напада и обнову ратних дејстава у Донбасу, а Министарство спољних послова Русије је упутило ОЕБС-у извештај о деловању украјинске армије на пољу припремања новог рата на истоку Украјине.

Оланд, Меркелова, Порошенко и Путин су 23. јула у телефонском разговору апеловали на пуну примену договора о престанку ватре на истоку Украјине, који је постигнут у Минску у фебруару ове године, наводи Бета.

Са друге стране, Кијев, Вашингтон, НАТО и ЕУ настављају да оптужују Русију да подржава сепаратисте у Украјини и да је руска војска присутна на територији Украјине, што Москва категорично одбацује.

НАТО алијанса упорно тврди да је војска Русије присутна у Украјини, али до сада нису пружили ниједан валидан доказ о томе.

www.pravda.rs/2015/08/18/odluka-o-ratu-merkelova-i-oland-idu-kod-porosenka/?lng=cir

-

Пише: Захар ПРИЛЕПИН

ДОШЛИ су ми пријатељи из Доњецка: град и даље бомбардују, гину и цивили и устаници (недавно је, само у једној борби, погинуло 18 људи).

Споразуме из Минска поштује углавном само донбаска страна, Кијев туче без кочница.

Сви који су живели у зонама у којима се пуцало, знају да се „долазни“ и „одлазни“ пројектили по звуку могу разликовати и да се то научи за два дана…

Рат ће се наставити. Сви се спремају за рат.

Донбас је спреман да га оставе на миру уз неку веома условну федерализацију Украјине, али га Кијев не оставља и неће оставити на миру.

Биће још много тешког и мучног. Ја о томе нећу ћутати.

Ако некоме то није по вољи: врата су на оној страни и увек су му отворена…

Сасвим ми је свеједно шта се догађа са Хохлима (Украјинцима).

У Донбасу имам родбину и док у њих буду пуцали – ја ћу о томе говорити.

То су ми завештали – моја прабака Украјинка и Николај Васиљевич Гогољ.

А ја старије – поштујем.

fakti.org/rossiya/prilepin-rat-ce-se-nastaviti-svi-se-spremaju-za-rat

-

Шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер оценио је ситуацију у источној Украјини као „експлозивну“ и позвао све стране у конфликту да започну разговоре како би се спречила ескалација насиља.

У интервјуу за „Билд ам зонтаг“ Штајнмајер је рекао да је предложио у разговорима са својим украјинским и руским колегом да Кијев и представници проруских снага хитно седну за преговарачки сто са представницима Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у настојању да се смање тензије.

– Ситуација у источној Украјини је експлозивна – рекао је Штајнмајер, а пренео Ројтерс.

– Много тога је на коцки. Уколико се обе стране у конфликту не врате мировном процесу, нова спирала војне ескалације могла би да буде подстакнута у било ком тренутку – казао је Штајмајер.

Мировни споразум потписан средином фебруара у белоруској престоници Минску умањио је, али не и окончао насиље у источној Украјини, а Кијев и проруске снаге размењивали су оптужбе протекле седмице због поновљених кршења прекида ватре.

Прошлог понедељка, Украјина је оптужила припаднике проруских снага да су извели најтеже артиљеријске нападе на положаје украјинских војника близу лучког града Маријупоља у протеклих пола године, што су они демантовали.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/512854/Eksplozivna-situacija-na-istoku-Ukrajine

-

Пише: Максим РЕВА

ЕКОНОМСКИ потенцијал Белорусије је тренутно слабији него украјински са почетка 2014. године.

Национални дуг Белорусије у прошлој години порастао је за 24% – до 197,5 билиона рубаља. Већ у првој половини ове године, према подацима Министарства финансија, национални дуг је порастао за још 52,4 билиона рубаља, или за 26,5%.

У периоду јануар-јун 2015. године спољни дуг повећан је за 679,1 милиона и износи 12,7 милијарди долара.

Истовремено, БДП Белорусије у првој половини године смањен је за 3,3%, инфлација се држи на 13,2%, белоруска рубља која је нагло пала у децембру прошле године у првој недељи августа је поново обновила историјски минимум (15.707 хиљада рубаљи за долар).

Суочен са дубоком рецесијом у привреди, Минск се поново обратио за кредит ММФ-у и Русији, тражећи 3 милијарде долара.

Мисија ММФ-а боравила је у Белорусији 8-15 јуна. Минск је ММФ-у потврдио спремност да се у случају позитивне одлуке о давању кредита држи плана разрађеног од стране владе Белорусије заједно са Светском банком.

У складу са тим документом, Белорусија је дужна да спроведе такозвану „малу приватизацију“, односно да реструктуира (приватизује у већој или мањој мери) велика државна предузећа, напусти политику директивног кредитирања, одустане од регулације цена, одустане од унакрсног субвенционисања јавних комуналија и транспортног комплекса.

Ове кораке Минск планира да спроведе у наредних 3-5 година, али ММФ сматра да се реформе могу извести за 6-18 месеци. При чему и Светска банка и ММФ истичу да ће ове реформе довести до раста незапослености и сиромашења становништва.

У октобру ће у Белорусији бити одржани председнички избори. Посматрачи, па чак и представници несистемске опозиције недвосмислено говоре да ће их Лукашенко добити, упркос погоршању социјалне ситуације. Међутим, чак и ако избори мирно прођу и Лукашенко сачува привидну стабилност власти, наши западни „партнери“ ће покушати да протресу ситуацију у Белорусији, и доведу или до „украјинског“ или „молдавског сценарија“ чему доприноси и сам Минск.

Баткономика, креирана за време владавине председника Лукашенка, одржива је само ако су обезбеђена три услова: кредити, јефтина нафта из Русије и гарантовано тржиште за белоруске производе, у истој тој Русији. И, чим су настали проблеми у руској привреди, економска ситуација у Белорусији се прогресивно погоршала, а Лукашенко је одмах почео отварање према Западу, покушавајући да оствари како политичке тако и економске повластице.

Такво понашање Батка је оправдано. Њему је, да би задржао власт, непходно константно одржавање привидног социјалног благостања, које он може да обезбеди само на рачун кредита. А ако Русија не може или неће да спонзорише белоруски „социјални рај“, тада се Лукашенко са испруженом руком окреће ка Западу.

При чему, како на Западу, тако и у Русији схватају, да Лукашенко није способан да спроведе никакве озбиљне реформе. Белоруски званичници на питање – како ће Белорусија враћати кредите – дају једноставан одговор: узимањем још више кредита.

Међутим, руска влада је одобрила у јулу још један кредит од 760 милиона долара како би Минск измирио текуће обавезе. Треба напоменути да је ситуација са исплатама дугова у 2015. години Белорусију довела у предбанкротно стање, јер само ове године Минск мора да врати безмало 4 милијарде долара (сума, упоредива са златним и девизним резервама Народне банке Белорусије).

Игра са Западом и ММФ-ом ће довести Лукашенка у изнудицу – или Минск неће испунити услове ММФ-а и онда неће бити наредне транше и наступиће банкрот, или ће испунити све захтеве ММФ-а и добити социјалну експлозију. Али, Батко увек има трећи алтернативни курс – Русију, која, плашећи се преласка Белорусије под западни утицај (молдавски сценарио), увек даје неопходне милијарде.

Кремљ мора да донесе одлуку.

Или ће Русија престати да спонзорише баткономику, преда Белорусију на милост и немилост ММФ-у и припреми се за прелазак Белорусије под контролу Запада.

Или ће се Русија одважити на постепену, али брзу интеграцију Белорусије у Русију у оквиру Уније држава.

То би могло изгледати овако: увођење на територији Белорусије руске рубље, уз истовремено потчињавање Народне банке Републике Белорусије Централној банци Русије, увођење јединственог фискалног система, пренос централних извршних функција на власт у Москви, лустрација локалних функционера, поништење руског дуга, спровођење делимичне приватизације и исплате дугова страним кредиторима пре свега ММФ-у, даљу интеграцију територије Белорусије у Руску Федерацију.

Али, ипак постоји и трећа солуција – да, уцењени „украјинским сценаријом“, наставимо спонзорисање неефикасног председника Лукашенка, који показује знаке диктаторске сенилности. У том случају Белорусија ће дефинитивно кренути ка крвавој трагедији.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/za-belorusiju-bi-najbolje-bilo-da-je-rusija-ekonomski-integrise

-

ДРЖАВНО тужилаштво самопроглашене Доњецке Републике саопштило је да на месту пада малезијског Боинга нису пронађени делови никакве ракете.

„Од момента пада тог авиона код града Тореза, активно смо учествовали у потражним радњама. Нађен је огроман број делова авиона и других остатака, али нису били нађени делови ничега што је тај авион могло оборити, поготово не делови неког конкретног оружја“ – наглашава се у саопштењу из Доњецка.

И додатно прецизира и подвлачи:

„Све што је било нађено на месту пада авиона – сви његови остаци и личне ствари путника – све је било протоколисано на законом предвиђени начин и предати истражиоцима из Холандије“.

Потпредседник парламента ДНР Денис Пушиљин, који је и њен опуномоћени преговрач у Минску, изјавио је – реагујући на заједничко саопштење интернационалног истражног тима и Савета безбедности Холандије да проучавају пронађене остатке ракете „Бук“ – изјавио је:

„Апсолутно сам уверен да после тог саопштења неће бити никаквих доказа. Већ смо се наслушали тврдњи САД и Украјине да постоје неки докази о обрарању малезијског Боинга, али никакви докази никад нису били објављени. Тако ће бити и овога пута“.

Пушиљин је истовремено открио шта забрињава и њега и званични Доњецк:

„Тај тим и Холанђани све до данас нису покупили све делове малезијског авиона. Иако смо их више пута позивали да то учине, прилично велики делови те летелице и даље леже на месту пада. А како је без тога могућа озбиљна истрага. Бојим се да је све у функцији политизације те авио-катастрофе“.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/drzavno-tuzilastvo-dnr-na-mestu-pada-boinga-nisu-nadjeni-ostaci-nikakve-rakete