петак, новембар 24, 2017

Тагови Вести таговане са "Монсанто"

Монсанто

-
„Вести“ на суђењу Монсанту (1): Убијају сељаке и купују државе
Прошле недеље, током два дана, пред препуном салом хашког Института за социолошке студије, пред петорицом судија Међународног суда за Монсанто, сведочили су сељаци из Шри Ланке, Латинске Америке, Африке, али и САД, Канаде, Аустралије.

Слушали смо потресне исповести 30 сведока из целог света о томе како фирма Монсанто с предумишљајем убија људе и природу и купује државе инфилтрирајући се у институције и универзитете.
Међународни суд, који за сада има консултативну моћ, треба да одговори на три питања: да ли је Монсанто починио злочин против човечности, против човекове околине и ратни злочин с обзиром на то да је ова фирма произвођач наранџастог гаса употребљаваног у Вијетнамском рату.

Пестицид однео 30.000 живота

„Пре три деценије почели смо да употребљавамо Роундап, пестицид фирме Монсанто. Данас је река из које пијемо воду отрована, 30.000 сељака је умрло, а наша земља постала је мека као путер и потпуно стерилна“, рекао је Чана Џајашумана, вођа удружења сељака из Шри Ланке, на почетку свог сведочења у Хагу.

„Ми смо гајили пиринач. Нико нас није упозорио да би пестицид Роундап фирме Монсанто могао да угрози наше здравље и уништи наше животе“, рекао је Џајашумана.

Он је додао да у Шри Ланки најчешће масовно оболевају млађи сељаци.

„Њихове удовице морају да продају куће, а деца не могу да се школују. Следи селидба у сиромашна градска предграђа и проблеми – криминал, дрога. Овде сам дошао да бих говорио у име жртава пестицид Роундап којима Монсанто мора да плати одштету“, рекао је Џајашумана.
Његов преводилац и пратилац др Колон Саман трн је у оку Монсанта јер је захваљујући његовим истраживањима и заузимању пестицид Роундап у Шри Ланки привремено забрањен. Саман је пред судом испричао како су се први случајеви бубрежних обољења појавили 1984. године, да би се убрзо претворили у епидемију, а затим је утврђено да је вода у подручјима епидемије затрована глифосатима – канцерогеном материјом из Монсантових производа.

Шри Ланка одолева притиску

„На Роундап је у то време у САД већ морала да се стави обавезна етикета с упозорењем да је реч о отрову, док у Шри Ланки таквог упозорења није било“, нагласио је Саман обраћајући се суду.

Шри Ланка је прва земља на свету која је забранила и продају и употребу Роундапа 2014. године.
„Монсанто је због тога вршио велики притисак, покренуо је праву клеветничку кампању против владе и против мене лично, али ми одолевамо, иако смо мала земља и ја сам на то поносан“, рекао је Саман судијама.

Монсанто је недавно ипак успео да прогура директора агрохемијске индустрије на место члана Савета Универзитета.

„То значи крај објективних медицинских истраживања јер када предложим неко истраживање, Савет Универзитета је тај који га одобрава“, рекао је др Саман.

Отрови донели богатство

САД производи скоро половину свих приноса ГМО хране на свету. Унутар САД половина пољопривреде употребљава стерилно, генетски модификовано семе, што значи и хербицид који уз њега обавезно иде. Најпознатији произвођач ГМО хране је Монсанто, фирма која се обогатила производећи бојне отрове и напалм. Колики је њен утицај говори и закон који је штити од било каквог евентуалног утврђивања здравствене штетности њених производа. Монсанто је недавно купио и највећу светску приватну војску Блеквотерс, која има све војне родове и своју обавештајну службу.

Изузетно поштујем Србију

У паузи суђења питам др Колона Самана зашто не поднесе тужбу против Монсанта.
– Не можемо да их тужимо зато што су странци и зато јер ће нас притиснути с друге стране будући да су западне државе економски јаке, држе кредите и остало – тако да могу да врше притисак на мале државе, што је срамно – каже др Саман.

На крају разговора др Саман ме изненађује:

– Желим да знате да изузетно поштујем Србију. Ви схватате зашто.

Др Саман зна да је Србија једна од само три земље на свету које су забраниле и узгајање и промет ГМО хране. Да би ушле у СТО (Светску трговинску организацију) и да би Србија ушла у ЕУ – мораће да дозволе бар промет ГМО хране.

***

Протест против затрованих вода земљишта

„Вести“ на суђењу Монсанту (2): Загађена кишница и болесна деца

Болесни и упропашћени пољопривредници, деформисано потомство, стерилизовано земљиште, отроване воде, гангстерске претње, убацивање у владе и државну администрацију људи које контролише мултинационална компанија Монсанто.

Овако би укратко могло да се сажме сведочење 30 сељака и стручњака са свих континената пред Међународним судом за Монсанто који је прошле недеље током два дана заседао у Хагу.

Тео 50 пута оперисан

Око 300 грађана у публици утонуло је у тешку тишину, када је почело сведочење Францускиње Сабине Граталу, која је у првим недељама трудноће 2008. године употребљавала Монсантов хербицид Роундап да би уништила коров. Њен син Тео рођен је са тешким деформацијама пробавног тракта и грла – до сада је оперисан више од 50 пута. Сабина показује слике јер „патња свих нас има лице“.

Готово идентична је исповест Марије Лиз Робледо из Аргентине, земље која се још деведесетих година прошлог века определила за генетски модификовану (ГМО) пољопривреду, позивајући се на пројекције Светске банке и ММФ-а, док су у државним комисијама заседали „стручњаци“ блиски Монсанту.

Дамијен Верцењаши, лекар из Аргентине, изнео је затим застрашујуће закључке свог опсежног епидемиолошког истраживања. Између 2010. и 2014. године удвостручен је број деце рођене са деформитетима у односу на претходну деценију. Глифосати из Монсантовог Роундапа, загадили су 4.000 километара реке Рио, а нађени су чак и у кишници.

Робовски однос

Ратар Дијего Фернандез из Аргентине, који је прешао на органску пољопривреду, каже да више готово и не постоје традиционалне врсте кукуруза у Латинској Америци. Излазак из робовског односа са Монсантом од кога се купује све: и пестицид Роундап и семе програмирано да опстане само ако је њиме запрашивано, готово је немогућ.

– Никог нема да нас посаветује – каже Фернандез.

Није прошао боље ни Бразил који је као и Аргентина на хиљаде хектара претворио у океане ГМО соје, запрашиване Роундапом. „Више од 60.000 људи отровано је глифосатима између 1999. и 2009. године“, изјавио је пред судијама Марсело Фирпо, лекар-истраживач, члан Бразилског удружења за јавно здравље (Abrasco).

Не чуди што је у Бразилу министарство за пољопривреду преименовано у министарство за агроиндустрију.

Мигуел Ловера из Парагваја, који је дао дозволу за узгајање ГМО памука 2012. године, само недељу дана после државног удара, изнео је слично сведочење.

– Прво су нам лагали да су њихови производи нешкодљиви, а затим су генетски изманипулисали традиционалне врсте прехрамбених биљака и сада полажу на њих ауторско право и продају их за сваку сетву јер је семе стерилно – рекао је Мигуел Ловера, медицински стручњак из Парагваја, узвикујући на крају:

– Не може неко да буде власник живота“

Аплауз у сали.

Отров и у меду

Фелисијано Укан Пот, мексички пчелар, каже да је влада његове земље склопила уговор са Монсантом иза леђа народа.
„Од када су дошли, пронађени су отрови у води коју пијемо, пронађен је глифосат у нашем меду који зато више не можемо да извозимо у ЕУ“, рекао је Фелисијано.
Испричао је да је у његовом селу на десетине људи оболело само за годину дана.
„Жалићемо се комисији УН за биодиверзитет“, рекао је он.

Важно је пружити отпор

Пред судијама се ређају економски уништени и оболели пољопривредници. Међу њима – Кристин Шепард из САД, тешко оболела од Хочкинове болести јер је употребљавала Роундап да би уништила коров.

– На етикети у то време још није било упозорења. Чак су нам говорили да је то толико безбедан хербицид да можемо и да га пијемо – рекла је Шепардова пред судијама.

Продала је имање, потрошила пензијско осигурање како би платила скупо лечење.

Њен адвокат Тимоти Лиценбург каже да Монсанто одбија да призна кривицу и да је једина реч коју разуме „одштета и профит“. „Зато треба да говоримо њиховим језиком и јавно понављамо ко су они и шта раде како би им се уништио углед на тржишту“, рекао је Лиценбург када смо га питали какве су му шансе против Монсанта.

Биолог Дона Хјубер, такође из САД, даје му за право.

– Од 1992. године до 1998. тврдили су да Роундап може да се употребљава неограничено, а од 2012. године Монсанто је почео да говори да ипак треба ограничити количине. Важно је, дакле, да људи пруже отпор и јавно говоре шта се дешава – рекла је она.

***

Монсанто купује утицај у државним институцијама: Саслушавањима у Хагу је присуствовало и око три стотине грађана у публици

„Вести“ на суђењу Монсанту (3): Шпијуни на њивама
После саслушања 30 пољопривредника и научника из целог света пред Међународним судом за Монсанто у Хагу – ни судије, ни око 300 грађана у публици нису више имали илузије: Мултинационална компанија Монсанто на исти начин разара западне „старе“ демократије и купује утицај у државним институцијама, као што то са лакоћом чини у трећем свету.

– Монсанто је код нас створио своју сопствену полицију – рекао је Перси Шмајсер, Канађанин и пољопривредник у пензији.

У публици чујем коментаре: „Није ни чудо, имају своју војску – купили су пре неколико година део злогласне приватне армије Блеквотерс која има све војне родове.“

Шмајсер описује како Монсанто у поштанску сандучад доставља летке, позивајући пољопривреднике да им дојаве ако знају да њихов сусед на ораници има генетски модификовано (ГМО) семе, а да није платио лиценцу. Ако се испостави да је дојава тачна, Монсанто подноси тужбу против сељака.

– Један мој комшија платио је 57.000 долара јер је код њега на ораници нађено семе Монсанта – додаје он.

Концерн понудио нагодбу

Шмајсера је Монсанто тужио још 1976. године јер су шпијуни пронашли ГМО зрна уљане репице на његовој њиви.

– Моја жена и ја тада нисмо ни знали шта је то ГМО. Тражили су од нас 100.000 долара. Врховни суд је одлучио да нисмо криви, али смо ипак морали да платимо трошкове процеса – рекао је он.

Шмајсерови су одустали од уљане репице и гајили другу културу, а онда су једног дана на својој њиви нашли ГМО уљану репицу коју нису посејали. Монсанто им је писмено понудио нагодбу: платиће им одштету без суда, али уз услов да се Шмајсерови обавежу да о томе никада неће јавно проговорити.

– Замислите то! Једно приватно предузеће хоће да ми одузме право на слободну реч – узвикнуо је Шмајсер, сведочећи пред судом у Хагу, док је публика громко аплаудирала.

Епилог: Шмајсер и његова жена тужили су Монсанто и суд је досудио да им агроиндустријски гигант плати одштету од 650 долара.

– Није много, али је ствар принципа – закључио је овај часни човек.

Крива је држава

„Није Монсанто крив, крива је држава јер у канадском закону јасно пише да је забрањена продаја или бесплатно давање производа који штете здрављу“, рекао је Чопра пред судијама.

Отказ због хормона

Сведочио је затим Шив Чопра, експерт канадске државне агенције, чији је посао био да даје препоруке за издавање дозвола за биохемијске производе.

После више од три деценије у државној служби Чопра је отпуштен јер се супротставио одлуци владе да изда дозволу за Монсантове хормоне за говеда. Његова агенција му је забранила да јавно иступа пред Сенатом у одбору за пољопривреду који га је позвао да објасни свој став. Поднео је тужбу и суд му је дао за право, али је затим отпуштен „јер одбија да извршава радне задатке“.
Опет је поднео тужбу – процес још траје.

Монсанто ми уништио летину

Слично је сведочење ратара из западне Аустралије Стива Марша, који је живео од органске пољопривреде – без хемије и пестицида. Ветар је у његову њиву донео зрна ГМО препуна пестицида Роундап, којим су засипани. Марш је изгубио целу летину и економски је упропаштен. Жалио се суду – али није добио одштету.

Док разговарамо у паузи суђења, Марш ми показује преписку између министарства и Монсанта поводом његовог случаја. „Министарство и Монсанто се држе под руку“, каже овај човек, додајући да је уморан, а онда подиже зачуђен поглед и додаје:
„По ономе што сам чуо изгледа да је тако свуда.“

Марш је одлучио да престане да обрађује земљу, иако је шеста генерација у породици која се бави пољопривредом.

Питам га зашто уз помоћ неког новинара не напише књигу о свему кроз шта је прошао – то би било корисно за младе пољопривреднике.

„Да, то су ми још неки рекли. Можда ћу написати књигу да бих помогао младим људима, тим пре што моја жена и ја немамо децу“, каже Марш.

… НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутор: Н.ЈОКИЋ
Извор: ВЕСТИ

facebookreporter.org/2016/10/29/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83-1-3-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B5/

-

Скепса и ишчекивања после највећег овогодишњег спајања немачког и америчког гиганта. Брак светски моћних компанија многи су оценили као „алармантну претњу“ за снабдевање храном и пољопривреднике

ЛИДЕРИ немачког фармацеутског гиганта „Бајера“ и америчког произвођача генетски модификованог семења „Монсанта“ су, објављујући спајање вредно 66 милијарди долара, послали свету алтруистичку поруку. Са вашингтонског Капитол хила, из здања америчког Конгреса, они су, објашњавајући разлоге за „Бајерово“ преузимање „Монсанта“ поручили да ће овај брак свету донети више хране, помажући узгајивачима да имају боље приносе. Вест о највећем спајању у овој години одјекнула је глобално, али свет је остао неповерљив.

Спајање „Монсанта“, највеће светске компаније за семе и пестициде и гиганта фармацеутске индустрије „Бајера“, многи су у медијима окарактерисали као „алармантну претњу“ за снабдевање храном и пољопривреднике широм света. Пољопривредници су се узнемирили, страхујући од моћне позиције „диктата“ новог гиганта на тржишту семења и пестицида. А противници генетски модификоване хране у Европи плаше се „Монсантовог“ утицаја на Старом континенту.

– Више од 70 одсто Немаца каже да не жели генетски модификовану храну на својим тањирима, али то је управо део стратегије овог спајања – упозорила је у немачком парламенту Катарина Дроге, посланица „Зелених“, која је указала на „снажне негативне последице“ овог уједињења за потрошаче.

И у САД су законодавци изразили забринутост због могућег утицаја спајања на америчке фармере, већ забринуте због растућих трошкова производње: највеће светске компаније за семе и пестициде и гиганта фармацеутске индустрије.

– Плашим се да се овим спајањем ствара цунами – рекао је Чак Грасли, републиканац из Ајове.

Синдикати фармера и организације које се у САД баве „надзором“ хране и воде одмах су осудиле спајање којим се јачају везе између великих фармацеутских, прехрамбених и биотехничких компанија. Удружење потрошача је спајање окарактерисало као „брак склопљен у паклу“.

У ЊУЈОРКУДО КРАЈА 2017. ДВЕ компаније објавиле су да ће се удружити у Њујорку до краја следеће године. Иако је „Монсанто“ прихватио понуду, неопходно је да уговор потврде власници деоница. „Бајер“ је обећао две милијарде долара „Монсанту“ ако не успе да добије дозволу регулаторних тела. „Бајер“ је јак у Европи и Азији, јако тежиште „Монсанта“ је Северна и Јужна Америка.

– Само шест корпорација већ доминира светским тржиштем пестицида и семена. Додатна консолидација ће повећати цене и даље ограничити избор фармерима, док ће дозвола да „Монсанто“ и пријатељи наставе да гурају пољопривредни модел који нам је дао суперсеме, супербубе и пестициде штетне по здравље. Уместо тога, потребно је да инвестирамо у агроекологију, животно и продуктивно ратарство – навео је у саопштењу Марсијал Иши-Ајтман, стручњак за пестициде.

„Насдак“ је поводом великог спајања подсетио да се не ради само о две највеће агрохемијске корпорације, већ и о два највећа улагача у лобирање. Две компаније су, како се наводи, потрошиле током последње деценије 120 милијарди долара на лобирање. „Монсанто“ се углавном фокусирао на индустрију пољопривреде, „Бајер“ на фармацеутску арену.

Велико спајање била је велика вест у свим светским медијима, али чак и неки од водећих нису пропустили да изразе скепсу. „Блумберг“ је подсетио на историјат две компаније.

„Бајер“, основан 1863. године, развио се, каже се, у хемијску и фабрику лекова, која се прославила увођењем хероина као лека за кашаљ 1896, а онда аспирина“ 1899. Наводи се и да је ова компанија имала уговор са нацистима током Другог светског рата и користила рад под присилом. Данас овај фармацеутски гигант жели да „доминира хемијским и тржиштем лекова за људе, биљке и животиње“.

За „Монсанто“ се каже да је 1901. основан за производњу сахарина, пре него што се проширио на индустријску производњу хемијских, фармацеутских и пољопривредних производа. Ову компанију прати контроверза због производње неких токсичних хемикалија, које су сада забрањене, као и хербицида које је америчка војска користила у Вијетнаму. „Монсанто“ је, посебно прославила производња генетски модификованог кукуруза и соје.

И скептични „Волстрит џорнал“ је сугерисао да је једно од три највећа спајања у овој врсти индустрије сигнал за проблем – доминацију генетски модификованих усева.

На критике стижу одговори из окружења немачке канцеларке Ангеле Меркел. Министар за пољопривреду Кристијан Шмит рекао је немачким медијима да договор има „велики потенцијал“ за дигиталну технологију и иновације. Томе се придружују и неки научници који тврде да генетски модификована храна не представља већи ризик за здравље и околину од састојака развијених у старијим методама узгоја. На супротном крају од огорчених критичара чују се гласови који кажу да се овде не ради о дискусији, већ о „демонизацији“ једне компаније. Најзад, „гласови разума“ траже процену специјализоване комисије Европске уније.

Како год, куповином „Монсанта“ немачки „Бајер“ добија око 35 процената глобалног тржишта семена и пољопривредних хемикалија и постаје компанија број један у агро-хемијском бизнису. Број компанија за семе и усеве у свету тиме се своди на само четири.

Док из света стижу упозорења о тржишној концентрацији и доминацији, будући највећи конгломерат за лекове и хемикалије размишља о промени имена „Монсанто“. Тиме би се избегле негативне репутације из прошлости.

НЕРАЗУМЉИВЕ НАЛЕПНИЦЕ

ОБЕ компаније посебно су биле широке руке за лобирање о налепницама на којима се наводи да ли производ садржи генетски модификоване супстанце. Обе се снажно супротстављају таквим ознакама на производима. У САД је овог лета усвојен закон којим се компанијама налаже да идентификују производе са генетски модификованим организмима, али на начин за који критичари кажу да ће их потрошачи тешко идентификовати.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:626777-%D0%A8%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%B8-%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE

-

ПЛАТИО 66 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА, АЛИ ОПРЕЗ: ПОЧИЊЕ НОВА АМЕРИЧКА ОФАНЗИВА НА ЕВРОПУ

  • Захваљујући напорима Бајера, у раном 20. веку, хероин је постао популаран лек за кашаљ, у слободној продаји у апотекама
  • Монсанто је повезан са испорукама сахарина за Кока-Колу и хербицида „Agent Orange“, који је америчка војска користила у Вијетнаму да би уништила герилску инфраструктуру

НЕМАЧКИ хемијски и фармацеутски гигант Бајер купио је највећег светског произвођача генетски модификованих производа, Монсанто.

После неколико месеци преговора, укупна вредност трансакције износила је 66 милијарди долара, што је повећање од 4 милијарде у односу на претходну понуду из Бајера.

Неки стручњаци су истакли да је ова трансакција следећи корак у процесу продирања на европско тржиште, а посебно на немачко. Бајер је једна од највећих компанија у Немачкој, која може позитивно да утиче на имиџ Монсантоа и значајно ојача позицију лобиста ГМО произвођача у Старом свету.

Захваљујући напорима Бајера, у раном 20. веку, хероин је постао популаран лек за кашаљ, у слободној продаји у апотекама.

Монсанто је повезан са испорукама сахарина за Кока-Колу и хербицида „Agent Orange“, који је америчка војска користила у Вијетнаму да би уништила герилску инфраструктуру. Деценијама после сукоба, у земљи се и даље рађа висок проценат деце са урођеним генетским сметњама.

Истраживачи широм света су показали да је разлог за то отров који је створио Монсанто.

Према једној студији организације за људска права, Кампања за људска права, Монсанто је 2014. године препознат као једна од најбољих компанија за сарадњу са  ЛГБТ представницима.

Ова оцена је заснована на показатељима као: активна позиција управе компаније према овој теми, усклађеност са захтевима програма здравственог осигурања трансродних особа и других врста хомосексуалаца и учешће корпорације у промоцији пројекта сексуалне перверзије.

          katehon.com/sr/article/spajanje-monstruma-bajer-je-kupio-monstant…

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/nemacki-bajer-kupio-monsanto-najveceg-svetskog-proizvodjaca-genetski-modifikovanih-proizvoda

-
ЊУJOРK – Aмерички произвођач генетски модификованих семена Mонсанто прихватио jе понуду за преузимање од немачког фармацетског дива Баjера за 128 долара по акциjи, сазнаjе британски jавни сервис Би-Би-Си.
Баjеров фармацеутски огранак производи семе и хемикалиjе за борбу против корова и инсеката, али jе познатиjи по своjим здравственим производима, укључуjући аналгетик Aлка-Селтзер.
Oвим спаjањем ће настати наjвећа светска компаниjа у сектору производње семена и пестицида, вредна 66 милиjарди долара.
Званично саопштење се очекуjе ускоро.
Kомбиновањем Баjера и Mонсанта рађа се тржишни лидер у СAД-у, Eвропи и Aзиjи, наводи Би-Би-Си.
Mонсанто jе првенствено познат по своjим генетски модификованим семенима за усеве, укључуjући кукуруз, соjу, памук, пшеницу и шећерну трску. Употреба тих семена jе наишла на оштре критике поjединих организациjа активиста за заштиту животне средине.
Уколико регулатори за тржишну конкуренциjу стопираjу споразум о преузимању, Баjер ће исплатити Mонсанту компензациjу од две милиjарде долара.

 

-

ЛЕВЕРКУЗЕН – Немачки фармацеутски гигант Бајер саопштио је данас да је понудио 62 милијарде долара за преузимање америчког произвођача ГМО семена Монсанта, чиме би био рођен највећи светски произвођач семена, пестицида и генетски модификованих усева.

Бајер је навео у саопштењу да је доставио понуду за готовинску куповину Монсанта по цени од 122 долара по акцији, што је укупно 62 милијарде долара (55 милијарди евра), преноси агенција Франс прес.

„Планирана комбинација с Монсантом је изванредна прилика за стварање глобалног лидера у пољопривредној индустрији. Монсанто је савршен избор за наш агро бизнис“, оцењује немачка компанија.

Из Бајера додају да ће очекују да ће синергија спајања резултирати годишњим растом добити од око 1,5 милијарди долара након три године.

Саопштење Бајера долази само неколико дана након што је Монсанто објавио да је добио нежељену понуду од немачке компаније после вишенедељних спекулација о могућој аквизицији.

Према Волстрит Џорналу две фирме би спајањем имале удео од око 28 одсто у глобалној продаји пестицида и хербицида, преноси француска агенција.

(Танјуг)

извор: www.nspm.rs/hronika/nemacki-bajer-ponudio-62-milijarde-dolara-za-preuzimanje-americkog-proizvodjaca-gmo-semena-monsanta.html

-

Највећи светски произвођач генетски модификованог семена Монсанто објавио је данас да је у првом кварталу њихове пословне године, која је почела у септембру, регистровао губитак од 253 милиона долара

Највећи светски произвођач генетски модификованог семена Монсанто објавио је данас да је у првом кварталу њихове пословне године, која је почела у септембру, регистровао губитак од 253 милиона долара због девизних притисака и слабије продаје биотехнолошки унапређеног семена кукуруза.

 У првом кварталу, завршеном 30. новембра, Монсанто је евидентирао губитак од 253 милиона долара или 56 центи по акцији, у поређењу са профитом од 243 милиона долара или 50 центи по акцији из истог периода 2014. године, преноси агенција Ројтерс.

Укупна нето продаја компаније, која је позната по генетски модификованом семену кукуруза, соје и хербициду глифосату (Роундуп), смањена је у том периоду за 22,7 одсто на 2,22 милијарде долара, наводи британска агенција.

После објављивања ових вести, акције Монсанта су пале за 2,3 одсто.

извор:www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:584882-%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE-%D1%83-%D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE-%D0%B3%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B0

-

Париз – Француско правосуђе потврдило је пресуду по којој Америчка група „Монсанто“ сноси одговорност за тровање пољопривредника из Шаранта, потврдило је француско правосуђе.

На основу прве пресуде те врсте у Француској, произвођач житарица Пол Франсоа отрован је у априлу 2004. године након удисања испарења, „Монсантовог“ хербицида „ласа“, који се користио у узгоју кукуруза.

Хемијски гигант „Монсанто“ осуђен је 2012. године у првој инстанци да „у потпуности обештети пољопривредника“ који је делимично хендикепиран и има озбиљне последице, а „Монсанто“ се жалио на ову одлуку.

Француска је званично забранила производ „ласо“ 2007. у складу с директивом Европске уније, усвојеном 2006, којом се забрањује даље коришћење ове хемикалије на усевима у свим земљама-чланицама.

У Канади је овај хербицид процењен као опасан и повучен је 1985. године, а од 1992. године је забрањен у Белгији и Великој Британији.

Према налазима Агенције за заштиту природне средине САД (ЕПА), изложеност алахлору може да изазове оштећење јетре, бубрега, слезине и очију и да доведе до развоја рака. ЕПА очигледно сматра алахлор толико опасним да је дозвољени ниво коришћења (МЦЛГ) алахлора поставила на нулти како би „спречила потенцијалне здравствене проблеме“.

Али, упркос свим доказима који показују да алахлор доприноси неуравнотежености хормона и изазива репродуктивне или развојне проблеме, ова хемикалија се до данашњег дана и даље користи на конвенционалним биљним културама широм света.

Спутник.рс

www.vaseljenska.com/vesti/monsanto-kriv-za-trovanje-u-francuskoj/

-

Вашингтон – Калифорнијска Служба за заштиту животне средине (ЕПА) намерава да означи четири хемикалије, укључујући и „глифосат“ популарни хербицид и кључни састојак „Монсантовог“ програма за узгајање усева „раундап“, као канцерогене, преноси „Раша тудеј“.

Глифосат би тиме био стављен у року од 30 дана на листу хемикалија које су познате да изазивају рак и које се класификују по Закону о безбедности и исправности пијаће воде из 1986. године.

Под тим законом, од компанија се захтева да сваку хемикалију која представља претњу по људске животе јасно означи упозорењем пре него што њоме изложи друге људе.

У марту је Међународна агенција за истраживање рака класификовала глифосат да је „највероватније“ канцероген, након чега је уследило оштро саопштење „Монсанта“ и одбацивање оптужби.

Глифосат, који је „Монсанто“ увео 1974. године у употребу, је хербицид широког спектра који убија коров, посебно оне широког листа и траву који сметају комерцијалним усевима.

У САД је хербицид проглашен безбедним 2013. године, када је „Монсанто“ добио одобрење од америчке Службе за заштиту животне средине.

Међутим, студија коју је објавила међународна група научника открила је да дуготрајни унос „Монсантовог“ хербицида, чак и у малим количинама, може да узрокује оштећења бубрега и јетре.

У недавном извештају Центра за безбедност хране наводи се да је велика популаризација и широко распрострањено коришћење „Монсантовог“ средства „раундап“, чији је главни састојак глифосат, повезано са изумирањем 90 одсто популације монарх лептира, који су једни од главних природних опрашивача.

Вест о одлуци калифорнијске Службе за заштиту животне средине дочекана је са одушевљењем код природњачких активиста.

„Калифорнија предузима битне кораке у заштити људи и дивљих животиња од токсичних пестицида“, рекао је доктор Нејтан Донли, научник у Центру за биодиверзитет.

Према његовим речима, више од 113 милиона килограма глифосата се годишње користи у САД и јасно је да представља претњу по здравље људи и дивљачи.

„Одавно је требало да зауздамо коришћење глифосата које се отргло контроли“, истакао је Донли.

www.vaseljenska.com/vesti/monsantov-herbicid-u-kaliforniji-oznacen-kao-kancerogen/

-

Амерички произвођач ГМО семена Монсанто одустао је од куповине Сингенте, након што је та швајцарска компанија одбила и побољшану понуду, саопштио је Монсант.

Нова понуда вредна 47 милијарди долара, или 496 долара по акцији, била је за две милијарде долара већа у односу на претходну, поднету у мају, у износу од 45 милијарди долара, односно 486 долара по акцији.

„Сингента је одбила нашу побољшану понуду уз образложење да не испуњава њихова финансијска очекивања“, саопштила је америчка група, а преноси швајцарски лист 20 минит.

„Из тог разлога, одустајемо од даљих покушаја да остваримо сарадњу са Сингентом“, додају из Монсанта.

Сингента је највећи светски произвођач хемикалија за усеве и аквизиција би помогла Монсанту да диверсификује своју понуду. Спекулације о могућем спајању два хемијска гиганта, којим би био формиран глобални тржишни лидер у производњи семена и хербицида, први пут су се појавиле у јуну прошле године.

Према писању британског Телеграфа, спајање те две фирме готово би извесно наишло на снажно противљење регулатора, политичара и еколошких активиста са обе стране Атлантика, из страховања да ће Монсанто имати већи утицај на пољопривреду.

www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=08&dd=26&nav_id=1031665

-

Овај чланак је написан на основу најновије вести о борби против генетски модификоване хране у свету. Аутор текста је Џенифер Лили (Jennifer Lilley), а објављен је на поузданом извору Global Research 25. маја 2015. године. За ФБР превод је урадила Љиљана Јовановић, приредила Биљана Диковић.

Вашој пажњи препоручујемо и текстове који су изузетно важни за очување нашег здравља у категорији ГМО, Монсанто, на нашем сајту, како и најновије: * МОНСАНТО ЈЕ СВЕСНО ТРОВАО ЉУДЕ (БАР) 35 ГОДИНА – Али нама није дозвољено да то знамо! – Из EPA архива (Америчка агенција за заштиту природе – US Environmental Protection Agency EPA), су на светлост дана изашли докази који нам показују да су у компанији Монсанто били потпуно свесни о потенцијалној опасности од рака, који код сисара изазива глифосат (у људској популацији), још од 1981. године.
* ЕКСКЛУЗИВНО: 17 НАУЧНИКА ПРОГОВОРИЛО – МОНСАНТОВ Roundup ИЗАЗИВА РАК
*СКАНДАЛ: ГМО гигант МОНСАНТО захтева за Светска здравствена организација повуче извештај 17 научника да пестицид Roundup изазива рак!

Људи који су у Холандији штитили своје травњаке и вртове хербицидом Roundup мораће да нађу друго средство да заштите своје земљиште од болести. Крајем прошле године холандски Парламент је изгласао забрану продаје хербицида на бази Глифосата (Glyphosate) приватним лицима. Забрана која није важила за пољопривреду, већ је предлагана пре неколико година, али је утицај Монсанта био толико јак, да та забрана тада није донета.

Dutch parliament

Овог пута је значајан фактор у гласању била је холандска “Партија за животиње” (Party for Animals), политичка партија која наглашава права и добробит животиња, чији чланови имају за циљ да утичу на политичке одлуке. Њихова укљученост у различите животне проблеме спречила је Парламент да окрене главу од еколошких проблема, као што је употреба глифосата. Тако да је њихов глас и повећан број грађана који су изразили забринутост због опасности по здравље, као и последицама коришћења ове хемикалије, довело до одлуке да се крајем 2015. уведе забрана.

Glyphosate2

Упркос здравственим проблемима везаним за Глифосат, и извештају Међународне агенције за истраживање рака (IARC), Монсанто подржава отровне хемикалије

Као што је многим људима познато Глифосат је главни састојак Roundap-а, а повезан са свим и свачим: од рака и главобоље до осипа и промена расположења. Одлука холандског парламента представља идеалан потез који би САД морале да пригрле. Нажалост, нашли смо се заглављени у тужну игру пуну рупа (законских), паметњаковића и похлепе.
На пример, без обзира на то што је Интернационална Агенција за истраживање рака (IARC) огранак Светске здравствене организације (SZO), објавила извештај у којем тврде да је Глифосат (glyphosate) “вероватно кацероген за људе” Монсанто тврди да је производ безбедан ако се користи према упутству на етикети. Осим тога они су врло чврстог става, који су објавили у новинама, да је извештај који је објавио IARC нетачан, уз остале мане “да нема одговарајућих, научних података”.

article-0-197DB42F000005DC-122_634x467

Глифосат је био тема расправе током маја 2015., у епизоди “Доктори” (The Doctors), у којем је извештај IARC-а био тема једне епизоде. Током те епизоде научница др Дона Фармер (Donna Farmer), која 20 година ради за Monsanto, је непрестано изражавала своје поверење у безбедност глифосата када је у питању људско здравље, стално подвлачећи чињеницу да она није само научник већ и мајка.
“Видела сам те наслове, и знам да људи имају много питања” – рекла је она. “Веома сам сигурна у безбедност овог производа као мајка, а могу то да потврдим и као научник”. Њена изјава је укључивала и то да Немачка није нашла никакве замерке Глифосу, и да IARC процењује и друге опасности по здравље као што су употреба мобилних телефона, и конзервирани краставци.

foto

Др Фармер је остала чврста у свом ставу чак и када је Џефри Смит (Jeffrey Smith), аутор књиге “Семе обмане” („Seeds of Deception“) јасно изјавио да Монсанто мора да се врло пажљиво контролише. Он је цитирао одлуке судова у Француској и САД да су Монсанто казнили због лажи о количини Глифосата у земљишту, као и о чињеници да је ова хемикалија повезана са поремећајима ендокриног система и променама на ДНК.

Многе друге земље су забраниле Глифосат. Када ће САД да то ураде?

Док се у САД још увек све задржава само на забринутости због опасности глифосата по здравље, у напорима да се он забрани, као што се ради у другим земљама, неки мали кораци су ипак учињени. Повећање информисаности и доступност прича као што су ове на овом сајту, или у популарном програму, као што су “Доктори”, удружене са гласним протестима, све већег броја људи у многим заједницама који изражавају своју забринутост због Глифосата, довољно говоре о жељи да се нешто промени у том погледу.

Тужно је, али изгледа да САД имају још дуг пут да пређу. Очигледно је да је Мишел Обама игнорисала тему глифосата током дискусије Федералне агенције за храну и лекове FDA (US Food and Drug Administration) о промени етикета на храни. У међувремену многе земље су забраниле ову хемикалију, укључујући ту и Канаду, Шри Ланку, Колумбију, у којој је одржано гласање против ваздушних прскања глифосата, као начина да се униште плантаже биљака коке, у борби против дрога.

852c060fbab0e0feb4925ab569f69668

—-

Извори:

(1) csglobe.com

(2) news.monsanto.com

(3) www.naturalnews.com

(4) www.naturalnews.com

truthwiki.org/The_Green_Revolution_-_…

truthwiki.org/Genetically_modified_cr…

sustainablepulse.com/2014/04/04/dutch-parliament-bans-glyphosate-herbicides-non-commercial-use/#.VWa8nkaHhw4

video: www.thedoctorstv.com/articles/3077-debate-over-potential-cancer-risk-of-widely-used-herbicide

КЊИГУ

„Exposing Industry and Government Lies about the Safety of the Genetically Engineered Foods You ‘re Eating “ – Jeffrey M. Smith
„Изношење лажи индустрије хране и владе о сигурности генетски модификоване хране коју једете“ аутор Џефри М.Смит, можете преузети У ПДФ облику ОВДЕ на енглеском језику.

knjiga

www.globalresearch.ca/netherlands-bans-monsantos-roundup-to-protect-citizens-from-carcinogenic-glyphosate/5451552

 * кратки линк за дељење текста wp.me/p1Fuk8-HTn

facebookreporter.org/2015/05/28/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9A%D1%83/